Hvala.
Gospodin Đelić, replika.

Hvala.
Gospodine Miroviću, vi ste onako dosta indirektan ministar. Jednostavno, ovo nije vaš resor i moram da kažem da danas na veliki broj konkretnih pitanja poslanika nismo čuli nijedan direktan odgovor. Vi nam govorite o kolateralima, o indirektnim stvarima, o srodnim aktivnostima, ali nam niste rekli koja preduzeća nisu dostavila dokumenta, zašto, koja su dostavila, da li je to kvalitetno, šta ste time odlučili, niste nam rekli kada ćete, sada kada tražite produženje roka, uraditi ovaj zadatak koji vam daje ovaj zakon, koji podržavate, jer očigledno, jedinu stvar koju ovde radite, to je da produžavate rok. Niste predložili nikakvu suštinsku promenu u Zakonu o javnoj svojini, tako da indirektno, kako vi to kažete, vidim da ga podržavate, mada niste glasali za njega, ako se dobro sećam, pre dve godine.
Mislim da ste dali jedan veoma loš primer – JAT. Kakvo je to rešenje kada prebacujete na državu sve dugove koje je ikad JAT napravio? Da vam kažem jednu malu tajnu, pošto se vi time ne bavite, veliki deo tog duga se vuče još iz Titovih vremena.
Gospodine Miroviću, dajte nam bar jedno jasno razjašnjenje. Ja bih od vas tražio samo jedno veoma skromno obećanje. Da li možete, pred nama i građanima Republike Srbije, da nam obećate da ćete nam dostaviti ugovor koji je potpisan između „Etihada“ i JAT-a, pošto ste danas potvrdili da se ovde i te kako radi o javnoj svojini, da je i te kako angažovan budžet Republike Srbije i zato mi u DS ne razumemo zašto ste toliko stidljivi. Govorite da će uskoro da poleti avion, a taj avion, koliko znamo iz civilnog vazduhoplovstva, nije prošao nijednu proveru. Koliko mi kažu ljudi iz JAT, nijedna od tih destinacija koje su predviđene nisu…
(Predsedavajuća: Vreme.)
…formalno ni usvojene. Tako da, pošto govorite o tom javnom preduzeću, da li, gospodine Miroviću, ćete nam dostaviti recimo u nedelju, pošto ćemo se videti u nedelju, ili par dana više ako vam treba da kopirate…
(Predsedavajuća: Hvala gospodine Đeliću.)
…taj ugovor i da vidimo kako ste to sjajno rešili.
(Isključen mikrofon.)

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Ministre, da probamo nekako da sumiramo ovu raspravu.
Dakle, jedan od vaših ključnih argumenata zašto ne možete da nam kažete makar imena nekih od republičkih javnih preduzeća koja nisu ispunila ovu obavezu nalazite u ovom zakonu.
Međutim, ja ću vas podsetiti na odredbe člana 82. koji se u jednoj reči u jednom stavu menja. Podsećam vas na postojeću odredbu stava 5. tog zakona koji kaže: „Upis prava svojine javnog preduzeća i društva kapitala na nepokretnostima iz stava 1. ne može se izvršiti bez pisane saglasnosti osnivača itd.“ Onda kaže da za javna preduzeća republička saglasnost daje Vlada Republike Srbije.
Dakle, pitam vas, ima 35 takvih preduzeća, da li u Vladi postoji evidencija o tome koja od tih preduzeća su tražila ovu saglasnost i kome je saglasnost izdata? Dakle, imate evidenciju i kažite nam kojim preduzećima je saglasnost izdata, pa ćemo negativnom eliminacijom utvrditi koja preduzeća nisu podnela taj zahtev. Onda ćete moći da nam kažete da li su to uradile „Železnice“, da li je uradio EPS, da li su uradila neka od drugih javnih preduzeća, kod kojih se radi o imovini koja se meri stotinama miliona evra, a često i mnogo više od toga.
Druga stvar o kojoj ste govorili je da praktično nema, to ste govorili vi, jednim delom i gospodin Cvijan kad je rekao da su izmene zakona tehničke, praktičnih posledica. Čak se u obrazloženju zakona kaže da nema novih troškova. To takođe nije tačno. Neka od ovih preduzeća, a videćemo, čekamo te mere koje najavljujete za ponedeljak, će sasvim sigurno u dogledno vreme ići u proces neke vrste i svojinske transformacije.
Za ulazak u proces privatizacije je od ključnog značaja da se zna šta je zapravo imovina preduzeća koje se nekome nudi. Zato ovaj primer JAT-a nije dobar. Mislim da je dobro da postoji AIR Srbija, ali mislim da taj model koji je u ovoj situaciji možda bio neminovan, posle višedecenijskog uništavanja, propadanja JAT-a, nemodernizacije, neće biti dobar i neće biti primenjiv na neka druga preduzeća. Pretrpećemo ogromnu štetu zbog toga.
Treća stvar o kojoj ste govorili. Kada govorite o akumuliranim gubicima ili dugovanjima koja imaju, s druge strane, javna preduzeća, ne mogu da se složim sa vama da je prethodna Vlada ili samo prethodna Vlada najveći krivac. U svakom slučaju jeste veliki. Ja sam glasao protiv svih garancija za „Srbijagas“ i za sva druga javna preduzeća. Ali, gospodine Miroviću, i vaša politička partija je kumovala tome da „Srbijagas“ iz godine u godinu pravi enormni gubitak. Kada govorite o tome da postoji razlika između uvozne cene i one cene po kojoj „Srbijagas“ prodaje korisnicima ili drugim distributerima, vi zaboravljate da ste podržali Energetski sporazum u ovoj Skupštini. Zaboravljate da danas ne želite da izbacite posrednika iz uvoza gasa. Ministarka energetike kaže da ova Vlada ne razmišlja o reviziji Energetskog sporazuma. Neki delovi ove imovine o kojoj se ovde govori. Evo, bitno nam je da li je „Srbijagas“ uradio ono što se od njega po zakonu traži. To je bitno i zbog međunarodnih projekata u koje „Srbijagas“ ulazi. Ne samo kod njih, i kod mnogih drugih kompanija.
Zašto nam je toliko važno tih nekoliko preduzeća? Zato što ja mislim, evo, gospodine Miroviću, ne morate da mi potvrdite, a siguran sam da se intimno slažete sa mnom, da sadašnji direktor „Železnica“ uopšte ne može da razume šta je koncept ovog zakona i šta se zaista od njega traži. Apsolutno mislim da on nema stručne kapacitete da tako nešto razume. Zbog toga me zanima da li je to preduzeće izvršilo svoje obaveze. Eto, to su pitanja.
Sada sam vam ukazao na odredbu zakona koja potvrđuje da vi imate evidenciju. Ako je nemate sada, videćemo se ovde u nedelju. Tih nekoliko desetina hiljada evra novog troška za građane Srbije nastalo je zbog toga što, recimo, ova Skupština, neorganizovanošću vladajuće koalicije i nekoordinacije sa Vladom, nije radila u septembru i nije radila juče. Pa hajde onda da bar taj dan iskoristimo da ova pitanja razjasnimo. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, povreda Poslovnika. Izvolite.

Javljam se po čl. 27. i 98. Poslovnika.
Naime, vi ste dužni da se starate o primeni Poslovnika. Činjenica je da, po članu 98, predsednik Narodne skupštine daje reč narodnim poslanicima prema redosledu koji je dostavila njihova poslanička grupa i do isteka ukupnog vremena rasprave utvrđenog za poslaničku grupu. Dosadašnja praksa ovde u Narodnoj skupštini je bila da predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, ukoliko ima još vremena na raspolaganju za poslaničku grupu, ima mogućnost da do kraja iskoristi to vreme.
Mislim da poslanička grupa DS nije iskoristila vreme, gospodin Đelić je treba još minut da govori, a vi ste ga prekinuli. U tom smislu, on je i poslednji na listi i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, te smatram da ima mogućnost, naročito što smo se trudili da ne iskoristimo do kraja vreme koje je bilo na raspolaganju poslaničkoj grupi, a u smislu dosadašnje prakse.

Hvala, gospodine Mikoviću. Razumela sam vas.
Dakle, niste dobro pratili. Gospodin Đelić je dobio pravo na repliku i iskoristio je svojih dva minuta. Pravo na repliku ne može da se produžuje, iako poslanička grupa ima ostatak vremena. Može da se prijavi sada. Tek smo sada kod člana 96. Kada je govorio, govorio je po osnovu replike. Molim vas da pratite sednicu da biste mogli da reklamirate valjano Poslovnik.
Gospodine Đeliću, da li želite da se prijavite za reč?
(Božidar Đelić, s mesta: Očekujem da ministar odgovori na pitanje.)
Ministar se nije javio da vam odgovori na pitanje. Prema tome, izvolite, koristite svojih minut i 30 sekundi, ukoliko želite. Izvolite.

Ponoviću. Imajući u vidu da nam Vlada govori svaki dan o fantastičnom Sporazumu između Etihada i JAT, mi imamo samo jedno veoma jednostavno pitanje i tražim obećanje ministra da nam u danima koji dolaze i u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, tj. sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, izvinite na grešci, dostavi kao predstavnicima građana jednostavno taj ugovor. Nema nikakvog razloga da ugovor između JAT i Etihada bude tajna. Radi se o javnom preduzeću koje bi trebalo i po ovom zakonu da dostavi celu svoju imovinu. Valjda mi kao građani Republike Srbije imamo pravo da znamo koje obaveze ima Republika Srbija u tom sporazumu.
Čujemo stvari, pošto nemamo prave informacije. Govorilo se da će to biti izuzetno novi avioni, a neke informacije pokazuju da se neki avioni koji imaju deset godina iz Arizone sada spremaju za Srbiju. Mi ne znamo koje su obaveze strane iz Arapskih Emirata i koje su obaveze srpskog budžeta, koliko novca mora da se obezbedi i koje su garancije. Šta se dešava ukoliko zajednička firma ne napravi profit? Ko će da pokrije dugove? Za šta odgovara budžet Republike Srbije? Da li strana Emirata preuzima bilo kakvu odgovornost za bilo šta? Tu nemamo informacije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Govori se da to neće imati veliki efekat. Prema informacijama koje mi imamo, od 1.300 zaposlenih u JAT, samo 200 će naći uhlebljenje. Ako to nije tačno, izvolite i dostavite nam informacije o svemu ovome i mi ćemo vam na tome biti zahvalni. To i onako po zakonu morate da uradite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan. Izvolite.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ceo dan smo diskutovali, i to samo u načelu, o izmeni, ponavljam, jednoj izmeni Zakona o javnoj svojini. Sada je došlo vreme da zaista, što se kaže, sublimiramo, podvučemo crtu i vidimo šta je zapravo suština ovog zakona i da još jednom iskoristimo priliko da svima nama i građanima koji ovo gledaju objasnimo zašto je ovaj zakon dobar i zašto će ga SNS podržati u danu za glasanje.
Nekoliko puta čujem da su me ovde citirali da sam rekao da je ovo zakon koji donosi tehničku izmenu. Tehnički gledano, to je tačno. Dakle, menja se samo jedna reč. Mogućnost da se određene odredbe ovog zakona primene se odlaže za još godinu dana. Ali, ponoviću još jednom, na prvom mestu kao pravnik, u čemu je suština.
Dakle, država Srbija, Republika Srbija ima čitav niz i pokretnih i nepokretnih stvari i raznih prava u svojini. Direkcija za imovinu Republike Srbije o tome bi trebala da vodi računa. Nažalost, svedoci smo da poslednjih nekoliko godina to baš i nije bio slučaj. Ali, ono što je najvažnije kada govorimo o nepokretnostima je da prava na nepokretnostima treba da se upišu u zemljišne knjige.
Mnogo puta samo čuli i Vladu Republike Srbije, čuli smo i nadležne ministre da pozivaju građane da upišu svoje nepokretnosti, da na taj način učine da njihovi objekti budu vidljivi, da na taj način učine da njihov stepen pravne sigurnosti bude na što višem nivou, naravno, samo na uknjiženom objektu se može dići kredit, odnosno ako objekat nije uknjižen mnogo je teže dići kredite. Hipotekarni krediti, naravno, mogu samo na uknjižene objekte. E, pa isto što važi i za građane važi i za državu.
Godine 2011. donet je bio Zakon o javnoj svojini, ne baš najsrećniji zakon, ali u redu, bolje ikakav zakon nego nikakav. Čuli smo i danas jako mnogo predloga u kom smeru bi ovaj zakon mogao da se menja u budućnosti. Pažljivo smo slušali, verujem, da je i ministar, gospodin Mirović, vrlo pažljivo slušao jer ćemo jednoga dana sigurno i ovaj zakon morati da menjamo da bismo, u celini posmatrano, učinili i veću pravnu sigurnost i bolje znali gde je državna imovina i uknjižili tu imovinu. Dok ne dođe vreme da se taj zakon izmeni, bilo je neophodno da se odloži, odnosno produži time na jedne odredbe za godinu dana.
Nije tačno i građani koji gledaju ovaj prenos treba da znaju, ogromna većina direktora javnih preduzeća izvršila je svoje obaveze i upisala u zemljišne knjige na način koji je to po zakonu određena imovina, odnosno druga prava na nepokretnostima koja javna preduzeća imaju. To je ogromna većina uradila u roku od dve godine koji je bio predviđen zakonom koji danas menja.
Naravno da postoji jedna izvesna količina nepokretnosti gde direktori javnih preduzeća nisu imali mogućnost da upišu adekvatna prava, što treba opet pogledati i u kontekstu činjenice da je bilo i sudskih sporova i nejasnoća i nije uvek moglo na drugi način da se utvrdi precizno gde su granice, recimo, državne imovine u odnosu na privatnu, gde je granična linija. Vrlo često su sporovi bili povezani sa pitanjima restitucije i sa pitanjima eksproprijacije. Advokati, pravnici, znaju iz prakse koliko je takvih problema bilo tako da ne treba ni apriori kritikovati jer je ogromna većina direktora javnih preduzeća i nadležnih službi, a ne samo direktora su svoj posao uradili više nego savesno i potpuno u skladu sa zakonom.
Definitivno je u vreme usvajanja ovog zakona, u vreme prethodnog saziva ove Narodne skupštine 2011. godine pogrešno ocenjeno da je rok od dve godine dovoljan. Još je onda dodatno napravljeno da taj rok ističe 6. oktobra ove godine, a to je nedelja, što može izazvati izvesne probleme u praksi, naročito kad su rokovi prekluzivni. Iz tih razloga, jedino što je Vlada Republike Srbije sada predložila jeste da se odloži, da se da mogućnost, da se i određena prava na nepokretnostima koja pripadaju javnim preduzećima da još godinu dana rok da se ta prava upišu.
Tehnički zakon ali zakon koji će mnogo doprineti da se uspostavi veći stepen pravne sigurnosti. Zakon koji će doprineti da se precizno, mnogo preciznije zna šta je državna imovina, da se precizno zna gde se ta imovina nalazi i da se precizno zna koja su prava upisana u zemljišne knjige.
Iz tog razloga u Danu za glasanje SNS će naravno podržati ovaj zakon tim pre što smo danas čuli od ministra Mirovića da Vlada Republike Srbije vrlo ozbiljno razmišlja i o izmenama i dopunama ili donošenju nekih potpuno novih zakona iz ove oblasti i u skladu sa evropskim standardima, u skladu sa interesima Srbije, u skladu sa interesima građana. Naročito nas je obradovalo kada čujemo da će se revidirati i odredbe zakona koji se tiču privatizacija odakle je i nastao čitav niz problema koji se tiču prava na nepokretnosti i upisa prava nad nepokretnostima, posebno kada je u pitanju državna svojina.
Drago nam je što smo čuli da će se i neki drugi prateći zakoni iz ove oblasti menjati što je samo dokaz da Vlada Republike Srbije radi svoj posao, da građani prepoznaju da Vlada Republike Srbije vrlo odgovorno pristupa izmenama zakona. Mi se još jednom evo izvinjavamo što je tako ispalo da ćemo u nedelju morati da radimo. Oni narodni poslanici koji sa tim imaju problem ne moraju da dođu u nedelju, ali naravno poslanici SNS će ovde biti i glasaćemo za ovaj zakon. Hvala svima.