Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, iako ovaj predlog zakona ima jednu odredbu koja ukazuje na potrebu pomeranja roka za upis svojine javnih preduzeća i društva kapitala, čitava dosadašnja rasprava je ukazala na, mislim, važniju stvar koju smo mi morali da očekujemo od predstavnika Vlade, a to je da izađu pred ovu Narodnu skupštinu sa izmenom ovog zakona mnogo dubljom, mnogo sveobuhvatnijom i mnogo ozbiljnijom, zato što je zakon koji je usvojen 2011. godine, koji je DSS kritikovala, koji je, kako je ovde neko nazvao od kolega, napravljen trulim kompromisom između Vlade Vojvodine i Vlade Republike Srbije, gde je neposredno pred početak rasprave usvojeno 20 amandman od strane Vlade Vojvodine, upravo je doveo nas u ovu situaciju. Loš zakon, sa lošim rešenjima, usvojen pod pritiskom vlasti u Vojvodini, doveo je do ove situacije u kojoj se sada nalazimo. To je jedna strana ovog problema.
Drugi problem je da ni prethodna ni sadašnja Vlada nisu razumele složenost procesa u koji se ušlo. Na osnovu Ustava Republike Srbije konstituisana je javna svojina i njena tri oblika. Iako se nedopustivo kasnilo sa usvajanjem zakona, zakon je donet. Prethodna Vlada i ova Vlada morale su da razumeju komplikovane procese i sa koliko subjekata će morati da rade da bi se ovaj proces sproveo i da ne bismo došli u ovu situaciju u kojoj se sada nalazimo.
Vi ste u jednom trenutku, gospodine ministre, rekli – nije se vodilo računa o stvaranju mehanizama kako bi se proces kontrolisao. Nedostajala je koordinacija na svim nivoima, i na nivou Republike, kada je u pitanju imovina Republike Srbije, da ne govorim o, o tome ću mnogo dublje govoriti, ceneći i vaše prisustvo kao ministra za lokalnu samoupravu, problemima sa kojima ćemo se tek suočiti kada je u pitanju upis svojine lokalnih samouprava i javnih preduzeća na tom nivou, a posebno je složeno pitanje imovine AP Vojvodine.
Da vas podsetim, drage kolege, ovaj zakon je usvojen 2011. godine u oktobru mesecu, gde je u zakonu rečeno da će se imovina AP Vojvodine uspostaviti, između ostalog, na osnovu Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, za koga je DSS u tom trenutku rekla da je apsolutno neustavan. Zakon je usvojen, stupio je na snagu, počeo je upis imovine, u julu mesecu 2012. godine Ustavni sud je oglasio taj zakon neustavnim.
Pitam vas sada, gospodine ministre, jako je važno pitanje, pošto je niz nadležnosti stavljen van pravnog sistema Republike Srbije, koja se tiču AP Vojvodine, da li je neka imovina upisana kao vlasništvo AP Vojvodine da bi se vršile nadležnosti koje su sada neustavne? To je vrlo važno pitanje. Da li sada potpuno nezakonito AP Vojvodina raspolaže nekom imovinom?
Iako smo mi tada ukazali da se nije smelo ući u proces donošenja takvog zakona, iako se na pritisak Vlade Vojvodine usvojilo 20 amandmana, mi smo dobili ovakav zakon i oboren je Zakon o Zakonu o utvrđivanju nadležnosti na Ustavnom sudu. To je stvar o kojoj mora da se vodi računa, jer niz nadležnosti je preuzet, neustavan je. Nažalost, neke još nisu u tom delu ispoštovale stav Ustavnog suda.
Kada je u pitanju upis javnih preduzeća na nivou lokalnih samouprava, mislim da ćete se, gospodine ministre, suočiti sa ogromnim problemom. Vi ste sada rekli – nemamo obavezu na osnovu zakona da vršimo kontrolu koja javna preduzeća su upisala ili izvršila popis svoje imovine. Kako ćete, gospodine ministre, u preko 180 gradova i opština u Republici Srbiji iskontrolisati upis svojine javnih preduzeća u tim gradovima i opštinama?
Zašto mi govorimo da je ovaj rok kratak? Ako nema načina koordinacije, koji ćete u krajnjoj liniji vi da radite, komisije za lokalnu samoupravu. Taj proces nikad nećemo završiti. Podsećam vas da sledeće godine ističu rokovi za upis svojine lokalnih samouprava. U velikom broju lokalnih samouprava procesi nisu ni započeti i veliki broj lokalnih samouprava nema ni kapacitete da taj posao uradi.
Ovo su jako složena pitanja, ozbiljna pitanja. Ako pod hitno ne uspostavite nekakav oblik koordinacije da se taj proces prati sa centralnog nivoa, ni na koji način ne ugrožavajući pravo na lokalnu samoupravu, mi ćemo ući u jedan potpuni haos sledeće godine.
Ovo je još jedno važno pitanje na koje bi vi morali kao ministar da obratite pažnju u narednom periodu. Da, ovo je korak ka decentralizaciji, o tome se govorilo ovde u Narodnoj skupštini, važan korak, koji je omogućio Ustav, zakon. Ali, ima se utisak da same lokalne samouprave nisu razumele do kraja šta je to decentralizacija, nisu razumele svoju ulogu i kao da se boje da u taj proces do kraja uđu i kao da i dalje vlada onaj sistem koji je bio pre višestranačja u Srbiji, da se gleda u Beograd i kako Beograd naredi, tako će biti. Same lokalne samouprave još nisu shvatile da imaju određena prava po Ustavu i po zakonu.
Morate da radite na jačanju svesti o decentralizaciji. Ako oni nemaju tu svest, neće imati svest ni da upišu tu imovinu koja njima pripada. Oni verovatno, pošto proces ovako sporo ide, ne razumeju šta će im to.
Situacija je toliko složena da se mi možemo nalaziti iz godine u godinu u permanentnoj situaciji da ovako o ovome raspravljamo.
U krajnjoj liniji najlakše je sa nivoa Vlade, manje javnih preduzeća Vlada može da iz samog Ministarstva finansija napravi jedno telo koje će da koordinira i da kaže taj posao mora da se uradi.
Prethodno pitanje je naravno da li država Srbija uopšte zna šta je njeno? Da li uopšte država Srbija zna šta je njena imovina? To je ozbiljno pitanje. Ako nam kažete da ni to ne znamo, mi džabe danas radimo ovaj posao. Mi ćemo se naći za godinu dana i ponovo ćemo sve ovo ispočetka da pričamo. Zato je ovaj zakon bio loš, jer prethodno pitanje nije rešeno - šta Republika Srbija ima?
Molim vas da ovu današnju raspravu ozbiljno shvatite, jer bez obzira što se radi o jednom zakonu i jednom članu, taj član ništa neće rešiti ovih godinu dana. Možda će se rešiti na nivou republike, ali kad se siđe dublje nisam siguran da taj proces bez ozbiljne koordinacije i ozbiljnog sastanka, koji bi bio sa predsednicima i gradonačelnicima da se obavi i da se kaže – ljudi vas čeka za godinu dana ozbiljan posao.
Za Vojvodinu bih voleo da mi odgovorite zato što je jako važno pitanje. Jako važno pitanje, obzirom da se vodi pred Ustavnim sudom spor i oko Statuta AP Vojvodine. Čitava ta priča oko imovine Vojvodine i oko toga šta je ulagala Vojvodina i šta je Fond za kapitalna ulaganja sa takvom hipotekom, koju na sebi ima, ulagao. To je nešto što bi voleli da znamo.
Posebno pitanje i poseban problem, na koji smo ukazali kad je zakon usvojen, jeste kako će se ovaj zakon primenjivati na drugoj našoj pokrajini, jer se kaže u sadašnjem zakonu - da će do odlaska međunarodnih snaga na teritoriji Kosova i Metohije se primenjivati Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Znači, ne ovaj sadašnji Zakon o javnoj svojini, nego Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Sad ja vas pitam, gospodine ministre, ako je to tako, ako su neke lokalne samouprave na teritoriji republike na teritoriji AP Kosova i Metohije upisale svoju imovinu kao imovinu svoje lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća, delovi javnih preduzeća… Mi sad ne znamo, možda EPS, možda „Elektromreža“ Srbije… Mi smo danas pokrenuli pitanje pred Ustavnim sudom o energetici, o tom sporazumu koji se tiče energetike. Šta je sa tom imovinom? Ako vi u isto vreme pravite dogovore da se suspenduje deo sistema Republike Srbije sa prostora Kosova i Metohije, a ovim zakonom predviđate da se primenjuje Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Da zaključim proces je složen, ozbiljan. Mislim da se nije pristupilo dobro. Prvo, moralo se menjati mnogo dublje ovaj loš zakon. Drugo, nije se Vlada pripremila ni prethodna ni sadašnja za probleme koji nailaze. Možda rešite problem na nivou republike. Kako ćete rešiti problem sa AP koja permanentno ucenjuje i večito dok krši Ustav večito viče kako se Ustav od strane republike krši, a na nivou lokalnih samouprava tu neka nam je svima Bog u pomoći. Tu niko ne zna koliko je i šta urađeno. Ako ne budete imali nekakvu evidenciju u 184 opštine u Republici Srbiji koliko je urađeno naći ćemo se vrlo brzo na ovom istom mestu. Hvala.

Reč ima ministar. Izvolite gospodine ministre.

Gospodin narodni poslanik Palalić je dotakao jednu vrlo interesantnu temu tiče se i Zakona o javnoj svojini pa i pitanja koja su vezana za odluku Ustavnog suda kojom su osporena pojedine odredbe Zakona o nadležnostima AP Vojvodine. Moguće je i Ustavni sud je u svoj javnom saopštenju obavestio sve da je i
Statut AP Vojvodine u fazi ocenjivanja. Moguće je da je u tom vremenu od donošenja
zakona do odluke Ustavnog suda došlo do na osnovu, dakle, elemenata nadležnosti do upisa prava svojine, dakle, kada je reč o konkretnim objektima ili pravima na strani AP Vojvodine i to je sada pitanje koje Ministarstvo finansija i Direkcija za imovinu Republike Srbije moraju da izanaliziraju i da onaj deo imovinskih prava koje stoje na strani Republike Srbije zaštite.
Sa druge strane, ne treba osporavati na AP Vojvodini ono što je njeno pravo i što ona u skladu sa nespornim elementima Ustava i odgovarajućih zakona ima. Ta stvar treba da bude potpuno čista i jednostavna i razgraničena. Ovo su pre svega stvari u koje politika ne treba i ne može da ima veliki upliv, već strogo pravne norme, elementi razgraničenja u skladu sa određenim nadležnostima koja proizilaze iz zakona i Ustava. To je zaista za analizu. Mogu da prihvatim vašu inicijativu da jednim dopisom obavežemo Direkciju za imovinu, a verujem da će to svi podržati, da se na taj način dođe do podataka. Da li je nešto u tom međuvremeno urađeno, što je kasnije kroz elemente nadležnosti u postupku ocenjivanja od strane Ustavnog suda osporeno i tu nemam nikakvih dilema.
Drugo pitanje, koje ste pokrenuli je pitanje čini mi se iz člana 90. Zakona o primeni Zakona na teritoriji AP Kosovova i Metohije i taj član kaže – do prestanka funkcionisanja međunarodne uprave uspostavljene u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN na teritoriji AP Kosova i Metohije po pogledu pitanja koja se odnose na sredstva u svojini Republike Srbije primenjivaće se odgovarajuće odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Vlada Republike Srbije i odgovarajuća ministarstva stoje iza ovog člana.
Gospodine Palaliću, tamo je sila koja stoji iznad prava nešto što je deo, grublji je izraz i ja ga ne volim, realnog života i u tom delu, u izjavama i u postupanjima, pa i konkretnim delovanjima onih organa koji su zaduženi za ova pitanja, mislim na lokalne organe, organe Republike Srbije na kraju krajeva, u realnom životu nailazimo na barijere. To je tako i tako će biti sve dok Republika Srbija jednog dana u to verujem bude bila u mogućnosti na svojoj teritoriji primenjuje sve svoje zakone. To je tako.

Replika, gospodin Palalić.

Hvala gospodine ministre.
Što se tiče ovog prvog pitanja, potpuno ste u pravu. Na osnovu Ustava Republike Srbije i nespornih odredaba Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina ima nadležnosti i na osnovu toga pravo da na svoje ime upiše imovinu neophodnu za vršenje tih nadležnosti. To nije sporno. Prosto sam ukazao na problem da između donošenja zakona i primene zakona je Ustavni sud reagovao iz niza oblasti koja se tiču energetike, zašite životne sredine i pitanje koje se odnosi na tzv. Akademiju nauka i umetnosti i Nacionalni park „Fruška Gora“. Imate tu dosta složenih pitanja koja moraju da se isprave jer brzina kojom su doneti amandmani ukazuje na to da se verovatno brzo radilo i kad je u pitanju upis imovine. Možda se u tom periodu izvršio upis toga.
Što se tiče drugog pitanja, a oba se odnose na obe naše AP, Zakon o sredstvima svojine Republike Srbije govori da je sva imovina na teritoriji Kosova i Metohije imovina Republike Srbije. Moje pitanje je da li Vlada Republike Srbije sa jedne strane ima jasnu sliku o tome šta je upisano? Zašto sam postavio to pitanje i zašto imam pravo da sumnjam? Zato što dok govorimo o tom pitanju sa nelegalnim institucijama Kosova razmenjujemo katastarske knjige. Sada raspravljamo i o pitanju energetike, koje se tiče mreža, koje su po ovom zakonu isključivo svojina Republike Srbije. Ne može se primeniti ni jedan drugi zakon, ako hoćemo da poštujemo Zakon o sredstvima Republike Srbije, osim zakona Republike Srbije, pa između ostalog i Zakon o lokalnim samoupravama.
Lokalne samouprave tamo imaju neke zgrade koje koriste. To je sve imovina Republike Srbije. Kako možemo sada da suspendujemo pravni poredak tako da se primenjuju zakoni tzv. Kosova i Metohije, ako znamo da se isključivo na osnovu zakona koji se primenjuju u Republici Srbiji ta imovina tretira kao imovina Republike Srbije?
To je bilo moje pitanje. Jasno je meni da tamo postoji sila. Pravo Republike Srbije ne može biti suspendovano tom silom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imamo pred sobom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnoj svojini koji je dostavljen narodnim poslanicima pre 22 sata. Znači, u papiru narodni poslanici su dobili ovaj predlog zakona, barem u mojoj poslaničkoj grupi, poslaničkoj grupi DS, u 18.05 časova. Činjenica je da se nešto ranije taj zakon pojavio u e-parlamentu pre podne. Međutim, bio sam u prilici zato što sam se nalazio u Narodnoj skupštini da uđem u e-parlament i da vidim predlog zakona i da podnesem amandman u 13.00 časova. Činjenica je da ceo taj materijal, uključujući i Predlog zakona, saziv i sve ostalo, je upakovan posle 13.55 časova, pošto je koleginica na drugi zakon podnela amandman u 13.55 časova. Znači, pre toga nije moglo da se upakuje u koverte i da se pošalje narodnim poslanicima.
Oni narodni poslanici koji ne mogu da izvrše uvid u e-parlament, oni su imali priliku da reaguju amandmanima na ovaj zakon tek kada su dobili papirnu verziju toga. To samo govorim na način kako je omogućeno narodnim poslanicima da reaguju na Predlog zakona.
Činjenica je da ovaj zakon razmatramo po hitnom postupku, jer ovim zakonom se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Nije moglo da se predvidi, iako je u zakonu pre dve godine pisalo da rok ističe 6. oktobra. Nije moglo da se predvidi da će 6. oktobra ove godine isteći rok. Ne znam ko to može da razume da je to okolnost koju nismo mogli da predvidimo. Ako čitamo zakon od pre dve godine, svako može da vidi da rok ističe 6. oktobra. To je razlog zašto ćemo raditi petak, nedelju ili ne znam koji dan. To su okolnosti koje nismo mogli da predvidimo. Očigledno da neko nije na vreme sagledao situaciju i na vreme predložio izmene.
Sada bih ukazao na odredbe člana 124. Ustava Republike Srbije gde se kaže da je Vlada odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave. Nama, narodnim poslanicima, treba da odgovaraju oni koji nisu svoj deo posla obavili ili koji nisu iskontrolisali one koje treba da iskontrolišu.
Moram da vam ukažem na još dve odredbe Zakona o javnoj svojini, a koje se tiču rokova i načina izveštavanja, pa između ostalog i ovog roka koji je predložen. U članu 64. stav 6. piše izričito – javno preduzeće, društvo kapitala, zavisna društva kapitala, ustanova ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju o nepokretnosti javne svojine koju koristi. Podatke iz evidencije nepokretnosti stava 6. ovog člana – javno preduzeće, društvo kapitala, zavisno društvo kapitala, ustanova, javna agencija ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija dostavljaju agenciji koja vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti o javnoj svojini. Da li se sve to ažurno vodi? Čini mi se da ne.
Drugo, direkcija, član 71, podnosi Vladi godišnji izveštaj o stanju nepokretnosti u javnoj svojini najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu. Hajde, ako je to dostavljeno. Bilo je prostora, juni, juli, avgust, septembar da se to razmotri, da vidimo da li je sve urađeno i bilo je prilike, ako cenimo da rok treba produžiti, da se to uradi.
Imamo sada situaciju da tri dana ranije, u ponedeljak, Vlada procenjuje, pretpostavljam ne samo šac metodom, nego na osnovu neke analize, na osnovu ovih podataka koje su verovatno razmatrali da li je potrebno tri meseca, šest meseci ili godinu dana. Očekivao sam da ćemo to dobiti u obrazloženju Predloga zakona na osnovu kojih elemenata je procenjeno, prvo šest meseci, a onda tri dana kasnije Vlada, opet ne kaže na osnovu kog novog podatka, procenjuje, ako opet nije šac metoda, da taj rok treba da bude godinu dana duži. Upravo zbog toga sam predložio amandman da bude tri meseca, jer nemam argumentaciju ponuđenu od strane predlagača zakona zašto to treba da bude, bilo šest meseci, bilo godinu dana, bilo neki drugi rok. Ako je neki drugi rok, dajte da sučelimo argumente, pa ću možda i ja predložiti da bude i duže. Ovo nije način na koji se predlažu zakoni.
Znači, kada ističe rok, kada je sve prošlo, kada je cajtnot, zastavica već pada za one koji igraju šah i tada praktično u svom tom cajtnotu dajemo predlog i pokušavamo na određeni način da produžimo rok, jer očigledno neko nije radio svoj posao. Ovde pitam javno – ko nije obavio svoj posao? Da li su to objektivne okolnosti ili subjektivne slabosti? Nemamo ni jednu ozbiljnu analizu toga koji bi mogao da nas rukovodi, da se opredelimo kod glasanja, da li ćemo da tražimo produženje roka sedam dana, Bog je za sedam dana stvorio svet, ili za mesec dana, tri meseca, šest meseci, ceo olimpijski ciklus, četiri godine ili do kraja mandata ove vlade i da damo narednoj vladi sedam dana više. Možda će ta naredna vlada u tih sedam dana uraditi ono što treba, iskontrolisati one koje treba da iskontroliše.
U tom smislu, ukazujem da je očigledno u pripremi ovog zakona čitav niz faulova napravljen i proceduralnih, praktično načinom na koji je ovo stiglo na dnevni red. Ozbiljno su prekršena prava narodnih poslanika da se ozbiljno pripremaju za sednicu Narodne skupštine. Apelujem da se to više ne ponavlja.
Još jednom podvlačim da na ovakav neozbiljan način Vlada ne bi trebalo da se ponaša u narednom periodu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon u stvari je toliko karakterističan za zakone koje donosi ova vlast, toliko je karakterističan po tome što u stvari predstavlja jednu poprilično zakasnelu reakciju, što nema u sebi ni malo strategije, nema ni malo vizije, to je bukvalno gašenje požara i to u poslednjem momentu. Dakle, ovaj zakon će u stvari predstavljati samo jedan statistički poen u računanju broja zakona koji su doneti od strane aktuelne vlasti.
Šta je tu karakteristično što čini toliko sličnim ovaj predlog zakona ovim ostalim zakonima o kojima smo raspravljali ovde u parlamentu? Način na koji se zakon predlaže i način na koji je ušao u skupštinsku proceduru, kao i razlozi za donošenje ovog zakona, koji nisu navedeni u obrazloženju Predloga zakona. Dakle, najmanje je bitno ono obrazloženje koje ste naveli i onaj razlog koji tu stoji, koji se jedino poziva na prekluzivni rok 6. oktobra, koji u stvari nastupa.
Mnogo je bitno šta sve stoji iza tog načina dolaženja zakona u skupštinsku proceduru i razloga zašto se taj zakon predlaže. A to je, u stvari, jedna neodgovornost, to je, u stvari, jedan nerad, to je nedostatak stručnosti i to je propuštanje obaveza, ja bih mogla da kažem i zloupotreba službene dužnosti svih onih koji su bili u obavezi da vode računa o tome šta će se desiti ukoliko istekne taj rok, kada više javna preduzeća ne mogu tu svoju svojinu da steknu putem upisa u javne knjige.
Ponovo se vraćamo na situaciju da su javna preduzeća ogroman problem za Srbiju, a još veći je problem nedostatak političke volje da se uvede red u upravljanje javnim preduzećima i da su javna preduzeća i dalje, ima ih 700, predmet partijske nagodbe, partijskog plena i, u stvari, u javnim preduzećima se toliko podržava ta neka negativna selekcija, u smislu stručnosti i sposobnosti i favorizuje se sve ono što je dovelo srpsku ekonomiju u ovu poziciju u kojoj se nalazi.
I ovaj zakon sa dva člana neće ništa pozitivno da promeni u pogledu javnih preduzeća, neće ništa pozitivno da doprinese jednom poprilično lošem Zakonu o javnoj svojini, ali će samo pokazati da i dalje, osim nekih načelnih zalaganja za modernizaciju Srbije, te modernizacije očigledno neće biti.
Vi ste, gospodine ministre, malo pre izrekli jednu rezignaciju, a ujedno ste izrazili i jednu nadu. Rezignacija se ticala realnog života na Kosovu. Nada se ticala eventualno neke budućnosti u vezi tog Kosova. Gospodine ministre, ja bih vas podsetila na Briselski sporazum i stvarno bih vam preporučila da pročitate prvo Briselski sporazum, a drugo, dobro da razmislite šta ste vi ovde u parlamentu izrekli u vezi tog Briselskog sporazuma i u vezi statusa KiM. Ovaj zakon, ukoliko ga čitamo samo ovako, član po član, prosto nemamo šta da kažemo, ali mnogo šta se nalazi u pozadini ovog zakona, već i za način na koji je stigao danas ovde da o njemu raspravljamo, a sve je to, u stvari, jedan veliki teret koji predstavlja očigledno nepremostivu prepreku za današnju vlast.
Nije teško vladati, međutim, mnogo je teško odgovorno vršiti vlast, a ta odgovornost pretpostavlja i to da znate šta hoćete, zašto hoćete i koje su posledice tog vašeg htenja, odnosno predlaganja, između ostalog, i ovakvog zakona. Ne možemo mi da govorimo o javnoj svojini, ne možemo da govorimo o javnim preduzećima, a da pri tom izbegnemo da pomenemo sve ono što nedostaje Srbiji u pogledu javnih preduzeća i vođenja ekonomske politike.
Znate vi i sami koliki je javni dug. Znate vi i sami koliki je deficit i koliko se očekuje do kraja godine. Sve to znate, samo ne znate i nemate pravi odgovor – kako to da promenite? Zato, možete vi ovakve zakone i dalje da predlažete. Za godinu dana, ukoliko ostane ova Vlada, najverovatnije će predložiti još neke izmene Zakona o javnoj svojini, upravo zbog svih tih rokova koje ćete u međuvremenu da promašite i to ne znači ništa i to će biti samo još jedan statistički poen za Vladu koja predlaže zakone i za parlamentarnu većinu koja će ih izglasati. Koji je, u stvari, realan odgovor na realne izazove i na realno stanje stvari u Srbiji? Odgovora očigledno nema, a i teško ćemo ga dobiti, čak i ukoliko konkretno to pitanje postavimo.