Gospodine predsedavajući, znači da onda možemo da razgovaramo o tome da li je šest meseci ili godinu dana, ili ćemo da predložimo 13 meseci ili osam meseci? Ne znam, ako ništa drugo ne smemo da govorimo, samo to, onda mislim da smo uzalud došli ovde u Skupštinu. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, po Poslovniku. Izvolite.

Javljam se po članu 27.
Gospodine predsedavajući, način na koji ste prekidali govornike koji su raspravili o dnevnom redu, a izmene i dopune Zakona o javnoj svojini su na dnevnom redu, je nedopustiv. Prvenstveno iz tog razloga što ste uveli jednu drugu praksu. Mi smo imali od prethodnog govornika diskusiju o dobiti javnog preduzeća „Pošta“, koju niste prekinuli, a koja nije tema dnevnog reda i nema dodira sa Zakonom o javnoj svojini, a prekinuli ste mog kolegu Milana Lapčevića i sada kolegu Čizika, koji su govorili o uzrocima zbog kojih smo došli danas u situaciju da menjamo ovaj zakon, o uzrocima koji se tiču javnih preduzeća, lokalnih samouprava i posledica posle usvajanja ovog zakona.
Znate šta, ako hoćemo da tako tumačimo Poslovnik, koji se nikada tako nije tumačio, gospodine potpredsedniče, nikada, onda je ova debata potpuno izlišna. Šta smo mi ovde? Kakvi smo mi poslanici? Mi pričamo o Zakonu o javnoj svojini. Ako niste reagovali na potpuno odstupanje od zakona, nemate pravo sada da ukazujete na taj način kolegama. Nisam se javio kada je bio kolega Lapčević, ali sada sam morao da se javim jer je apsolutno identična situacija. Znači, mi nemamo pravo da govorimo ovde u Narodnoj skupštini o Zakonu o javnoj svojini, a imamo mnogo toga da kažemo, kao i o posledicama koje će nastupiti. Molim vas, uvedite identičnu praksu i prosto pustite da se priča o zakonu. To je suština, a ne da se tolerišu rasprave koje nemaju nikakve veze sa zakonom. Hvala.

Gospodine Palaliću,  preda mnom je tačan naziv dnevnog reda – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnoj svojini. Sve dok narodni poslanici govore o uzročno posledičnim vezama između potrebe za produženje roka, ja to prihvatam. Ali, onog momenta kada počne kritika postojećeg zakona, ne vidim da je to u vezi sa dnevnim redom. Možete da se slažete ili da se ne slažete. Moje je pravo da tako reagujem, a vi možete da se ne slažete sa tim. Prema tome, smatram da nije povređen Poslovnik, a vi možete da tražite da se izjasnimo u danu za glasanje.
(Jovan Palalić, s mesta: Tražim da se izjasnimo.)
Dobro.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine.
Mislim da bi najbolji način bio iz ove situacije da izađemo da primenimo član 112. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji predviđa da vi možete odrediti pauzu u radu ove sednice, da održimo jedan sastanak, odnosno kolegijum šefova poslaničkih grupa i nas narodnih poslanika koji smo zainteresovani za ovu temu, kako bismo utvrdili pravila po kojima ćemo govoriti o ovoj tački dnevnog reda. Ovako ovo gubi svaki smisao, ulazi u jedan besmisao.
Vi uvek dobro predsedavate sednicom Narodne skupštine, nemam primedbi, ali danas imamo jedan vrlo specifičan momenat u radu današnje Narodne skupštine. Možda bi bilo dobro zaista da odredimo pauzu od sat vremena i da se dogovorimo po kojim pravilima, po kojoj temi i o čemu ćemo raspravljati. Imam veoma jasnu nameru, preciznu da govorim o razlozima donošenja ovih izmena. Imam razloge da smatram, s obzirom kako se neki ophode prema poslanicima u ovoj sali, da nećemo svi biti stavljeni u ravnopravan položaj. Zato je možda najbolje da sada odredimo pauzu, da utvrdimo pravila ponašanja koja su vezana za ovaj Poslovnik i da se dogovorimo na koji način ćemo raspravljati o ovoj i te kako važnoj temi koja je danas na dnevnom redu. Zahvaljujem se.

Uopšte ne vidim razloga za utvrđivanje pravila i nije ni do sada bila praksa, nego je stvar predsedavajućeg da vodi računa da li se govornici drže dnevnog reda ili ne, a ne sada da ja vama sufliram i sugerišem kako ćete vi da vodite raspravu. To bi bila nova povreda Poslovnika – uticaj na poslanike. To mi ne pada napamet. Nemojte me navoditi na tanak led, to nije korektno. Znate dobro da to nije u skladu sa Poslovnikom. Prema tome, smatram da nije povređen Poslovnik, a vi možete da tražite da se izjasnimo u danu za glasanje.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.
(Milan Lapčević, s mesta: Ja sam se prvi javio.)
Ja sam tako registrovao ovde. Nemojte se sada ljutiti ko je prvi, a ko je drugi.
Izvolite, gospođo Čomić.

Zahvaljujem.
Sa nadom da je zaista redosled poštovan i da kolega Milan Lapčević nije uskraćen za pravo da govori o povredi Poslovnika, pozivam se na povredu člana 27. i na to da ste vi dužni da se starate o redu na sednici. To staranje o redu na sednici podrazumeva poštovanje i drugih članova Poslovnika Narodne skupštine koji definišu načine na koji se narodni poslanici ophode jedni prema drugima.
Vaše tumačenje ophođenja je da smatrate da dok predsedavate Narodnom skupštinom imate pravo da mi postavljate pitanja o tome zašto se smejem, nakon rečenice koju vi upućujete nekom drugom narodnom poslaniku da nije njegovo da kritikuje zakon. Znate, ta rečenica ima jednu divnu duhovitost u sebi i za tu rečenicu, i na nju, i o njoj, može da se smeje ili da ima komentar bilo koji narodni poslanik. Ali vi, kao predsedavajući, nemate pravo da za vreme dok vodite sednicu mene pitate o mom ponašanju. Pogotovo nemate pravo zbog toga što je u tom trenutku meni nemoguće da uradim išta drugo osim da vam pristojno odgovorim šta je smešno u rečenici zašto opozicioni poslanik kritikuje zakon.
Potpuno razumem i vašu volju da ovu sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom, razumem i teškoće koje pri tome imate, ali je prosto pitanje moje obaveze da vas podsetim da član 27. koji podrazumeva vođenje reda na sednici podrazumeva i primenu svih drugih članova Poslovnika koji sve nas obavezuju na uljudno ponašanje.
Kad god neko bude smatrao da posao opozicionog poslanika nije da kritikuje zakon, ja ću se smejati, pošto je to smešno. Hvala vam.

Ja smatram da nije bilo povrede Poslovnika i ne bih komentarisao dalje.
Vi možete tražiti da se izjasnimo o povredi Poslovnika.

Nemam nameru da tražim da se Skupština izjasni. Ja pokušavam da vam pomognem. Ako se mi uz tome ne razumemo, to nije razlog da ja odustanem u budućnosti.

S obzirom da želite da mi pomognete, sada ću vam odgovoriti, mada sam mislio da prećutim.
Moram da vam kažem da je vaše ponašanje takvo da uvek sa mesta komentarišete ponašanje drugih. Ako vam se ne sviđa, onda glasno komentarišete, ako vam se sviđa, onda je ok. Ja sam zbog toga reagovao. I sve vreme komentarišete o tome kako ja vodim sednicu, zbog čega sam reagovao i zamolio vas da glasno ne komentarišete i da se ne smejete. Jedino je to bio razlog.
Ima reč narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.