Imam jednako pravo kao uvaženi kolega od preko puta. Nema potrebe za komentarima. Mislim da je prirodno pravo da opozicija odgovori ako se ovakve stvari kažu.
Preko tri puta ste gospodo iz vlasti promašili budžet. Milijarde ste ostavili potpuno van bilo kakve projekcije vaše Vlade. Nijedan zakon koji je prethodna Vlada donosila nije mogao da prođe na vreme zbog vašeg kontinuirane parlamentarne opstrukcije. Vi ste gospodo podnosili po 3.000 amandmana, a ni na jedan zakon niste došli na glasanje. Samo da vas podsetim. Pošto ste u parlamentarnom smislu hodajući hronometar i ničim drugim se ne bavite, već proučavanjem vremena i merenjem vremena, šta je bilo ranije u nesposobnosti da pokažete bilo šta što radite sada ili šta nameravate da radite u narednom periodu. To ćete sigurno nastaviti i dalje, u to sam potpuno siguran.
Samo što vam ta, kako to kaže potpredsednik Vlade – fora iz blokova neće puno prolaziti. Morate najzad pokazati neke rezultate u ovoj zemlji i prestanite da se bavite merenje vremena. Nema potrebe da se mi bavimo merenjem vašeg vremena, vaših majica, bedževa i svega ostalog što ste radili, sendviča do Mađarske i svega ostalog. Svaki put kada vi pričate besmislice o našoj prethodnoj Vladi, kako kažete, možemo mi pričati o vašoj deceniji besmislica koje ste uveli u ovu zemlju. Ali niko u ovoj zemlji od toga nema koristi. Hiljaditi put apelujem na vas, pričajte o onome što radite sad i što hoćete da uradite za budućnost ove države. Dajte vaše rezultate kojih nema, gospodo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika i završavamo sa replikama.

Očekujem od gospodina Stefanovića izvinjenje. Srpska napredna stranka, ni poslanički klub Napred Srbijo nikada u skupštinsku proceduru nije uputio 3.000 amandmana i to ću dokazati, jer hvala Bogu, ovo je Skupština, organizovana je, postoje određeni podaci, ma koliko neko ne želeo da se o njima razgovara. Odgovorno tvrdim da 3.000 amandmana i ta vrsta opstrukcije od strane SNS nikada nije bila. To ću dokazati, ali ću onda i očekivati od gospodina Stefanovića i izvinjenje.
Što se tiče podsećanja na prošlost, verovatno da bi i istorija trebalo da se ukine u osnovnim školama, pa da se ništa iz prošlosti ne zna i da ništa ne gledamo uopšte ka prošlosti. Ne zove se džabe istorija „učiteljica života“, jer nas uči onome da nikada ne smemo da napravimo takvu grešku kao što je pravljena u prošlosti, kao što ste je pravili.
Onda kada se tužilaštvo bavi prošlošću i kada dokažemo da postoji u prethodnih godinu dana 180 podignutih i potvrđenih optužnica, nisam doživeo u ovom parlamentu izvinjenje, ni gospodin Vučić, kome je takvo pitanje bilo upućeno, ni SNS. Spušten pogled da, ali izvinjenje ne. Tada kada se tužilaštvo bavi prošlošću, tada je to politički obračun. Znači, niko ne sme da se bavi prošlošću. Sve što je bilo, sve što je uništeno u ovoj zemlji u prošlosti, niko ne sme time da se bavi. Mnogo puta sam vas do sada pitao za vremena na koja nas vi često podsećate, a koja su i u prošlom veku.
(Predsedavajući: Vreme.)
Šta ste radili ako smo bili krivi u tom vremenu?
Šta ste radili 12 godina? Zašto niste procesuirali? Zašto nas niste osudili? Zašto nas niste streljali, na kraju krajeva, sa takvom mržnjom sa kakvom sada nastupate?

Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o javnoj svojini je veoma značajan sistemski zakon i očigledno je da je za njegovo dosledno sprovođenje neophodna saradnja svih delova i nivoa vlasti, počev od najviših – države Srbije, pa do lokalnih zajednica.
Cilj Zakona o javnoj svojini jeste da se konačno utvrdi ko je vlasnik imovine u državi Srbiji ili, prostije rečeno, šta je čije. Zakon predstavlja, takođe, i jedan uvod u reorganizaciju države, državne uprave i uvod u jednu realnu decentralizaciju kroz utvrđivanje imovine. To je ono što je opredelilo SPS da 2011. godine, kada je usvajan ovaj zakon, da ga podrži. Moram da kažem da su to argumenti, ciljevi i efekti ovog zakona koji nas opredeljuju da i danas podržimo Predlog zakona o izmeni Zakona o javnoj svojini.
Zakon o javnoj svojini omogućava da se potencijali i mogućnosti autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, javnih preduzeća, mnogih nivoa vlasti kroz prenos imovine povećaju, poboljšaju, ali mi smatramo npr. da opštinama kojima se omogućuje da sada dobiju svoju imovinu, uvećaju je, ne može to nikako značiti samo puko uvećanje bogatstva, već jedna obaveza da odgovorno održavaju i uvećavaju tu imovinu.
Mi očekujemo i očekivali smo da se u ovom periodu i odgovorno ponašaju, u smislu kada ističu zahtev za upis imovine, jer je to zaista u interesu pre svega i opština i svih drugih nivoa vlasti, javnih preduzeća, kako bi iskoristili mogućnosti koje nudi ovaj zakon o javnoj svojini, pre svega zato što je procedura za sticanje javne svojine, rokovi detaljno predviđeni, detaljno opisani. Želim da kažem da je SPS prilikom usvajanja osnovnog zakona govorila o rokovima koji ne bi trebalo da ulaze u srž, suštinu samog zakona i da predugi rokovi mogu da dovedu u pitanje i samu efikasnost primene zakona. I sami smo imali nekoliko amandmana, kada je u pitanju pre svega lokalna samouprava. Zbog toga zaista smatram da je pre svega potpuno jasno, normalno, bitno i obavezno primeniti ovaj zakon, kako bi se utvrdilo šta je u suštini vaša imovina.
Potpuno je nerazumljivo da pojedine institucije, javna preduzeća ili bilo ko drugi u ovom trenutku nije dovoljno motivisan, ne izražava dovoljnu želju da ceo ovaj proces prođe i ostvari svoje zakonsko pravo. To jeste objektivan problem svih nas. Povezao bih to u ovom trenutku i sa mnogobrojnim nalazima DRI, kada je u pitanju popis imovine. Na svim nivoima, to je jedan od najvećih problema sa kojima se permanentno i konstantno suočavamo. Zbog toga zaista ne mogu da prihvatim argumente da je isključiva odgovornost ove Vlade za funkcionisanje od 14 meseci taj da se odredbe ovog zakona nisu primenile.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je stvoren još 2006. godine, a zakon 2011. godine. Šta je prethodno resorno ministarstvo, ministar finansija, premijer, šta je učinjeno da se stvore uslovi, atmosfera, da se pripreme svi oni koji treba da primenjuju ovaj zakon kako bi ispoštovali ove rokove? Nikako se ne može prenebregnuti ta činjenica i odgovornost treba tražiti tu. I ovoga puta apelujem na sve institucije koje su nadležne, na kontrolne organe i na nas sve, da zaista stvorimo jednu atmosferu u Srbiji kod svih da je jako bitno da se popiše imovina i da konačno znamo ko je čega vlasnik i da to bude jednostavno obaveza svih nas.
Naravno da je opravdano i očekujem da odgovori na pitanja zbog čega nije ispoštovan ovaj postojeći rok, ko nije ispoštovao. Opravdanost i odgovornost za to su svakako uvod i predstavljaju preduslov u analizi predlaganja ovakvog roka, da se i ovaj rok koji se predviđa od tri godine ispoštuje i bude dovoljan da javna preduzeća, društva kapitala u narednom periodu iskoriste svoje pravo, uknjiže svoju imovinu i na taj način podignu svoju efikasnost.
Smatram, takođe, u nekoj vrsti zaključka, da je Predlog ovog zakona o izmeni Zakona o javnoj svojini kroz produženje roka za ostvarivanje prava svojine jedan dobar uvod za efikasniji javni sektor i za mnogo bolju reformu javnog sektora koja nas očekuje u narednom periodu i ako bih tome dodao ono što sam istakao na samom početku diskusije – cilj i efekat ovog zakona koji treba da se postigne već sada i u narednom periodu, su dovoljni razlozi da poslanički klub SPS prihvati i podrži Predlog zakona o izmeni Zakona o javnoj svojini. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, povreda Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, smatram da je prekršen član 107. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku.
Došli smo u situaciju da se gospodin Babić obrati direktno meni. Ako je to bio razlog, pripadnost Vaterpolo savezu, ja sam stvarno igrao vaterpolo. Ako je drugi razlog, ja sam od onih poslanika koji se trude da po pitanju ovog zakona pet sati ranije pre nego što smo dobili papirnu verziju zakona učinim napor da predložim amandman, dva i po sata pre nego što sam dobio saziv. Opet govorim da predlažem dopunu dnevnog reda.
Na određen način gospodin Babić traži od mene da dam dokumentaciju za nešto što postoji u „Pošti“.

Gospodine Mikoviću, molim vas.    

Time što se on neposredno meni obratio, a vi na to niste reagovali, da je tu prekršen, jer kaže – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno nepotrebno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku. Bilo je to. Niste mi dozvolili repliku, onda ste trebali da reagujete i kažete – nemojte da se obraćate gospodine Mikoviću. Ili jedno ili drugo. Ne može ni jedno ni drugo.
U tom smislu ja reagujem i kažem – ako mi ne date repliku, onda ste trebali da ga opomenete. Znači, prekršili ste član 107. član 2. i član 27. koji definiše da se starate o primeni Poslovnika. Na stranu što je u tom neposrednom obraćanju gospodin Babić otišao mnogo u širinu i priču o optužnicama, pa činjenica da je po nalogu BIA je podignuto čak 89 optužnica.
Ko je tužilac u …

Vreme.
Gospodine Mikoviću, znam da to dobro znate da je pravo na repliku diskreciono pravo predsedavajućem hoće li je nekom dati ili ne.
Prema tome, smatram nije došlo do povrede Poslovnika, nije vas ničim uvredio, čak moram priznati da nisam primetio da vas je prozvao. Ako je moguće da sam ja napravio propus, pa mogu jedino da se izvinim u tom smislu, da nisam čuo.
Bojan Đurić, povreda Poslovnika.