Povodom nekih kritika da nismo govorili o tem, pa mi postavljamo ovde, čini mi se, legitimna pitanja. U pet minuta do dvanaest na jedan zaista nakaradan način u ovu skupštinu dolazi ovaj predlog zakona, a Vlada u roku od tri dana menja rok koji sama želi da pomeri i mi sa pravom se pitamo šta će biti sada.
Znate, javna preduzeća, to je kompleksni sistem, ali kada vidimo da se ne poštuju ovi rokovi, naša javnost mora da zna da, što se tiče imovine i drugih finansijskih elemenata, ova vlada nije ispunila zakonsku obavezu da finansijski planovi za 2013. godinu javnih preduzeća budu na sajtu Vlade. Njih nema. Mi nemamo ni finansijske kvartalne izveštaje. To je zakonska obaveza i taj zakon se krši.
Kada govorimo o pomeranju ovog roka, daću jedan podatak koji, čini mi se, mora interesovati sve poslanike i sve građane Republike Srbije. Zašto je bitno da javna preduzeća dobiju svoju imovinu, ali samo onu imovinu koja im je potrebna za njihovu delatnost? Ovo oko onoga zašto treba da imaju imovinu za njihovu delatnost, o tome će, siguran sam, pričati mnogo. Ono što je bitno takođe reći to je da ukupno zaduženje najvećih 15 javnih preduzeća na kraju prošle godine je, da ne bude da ja tu politizujem, povećan ove godine, ja nemam taj podatak, ali tražićemo ga za ovu godinu kada se ona dovrši, 6,3 milijarde evra. Najveća javna preduzeća duguju 6,3 milijarde evra, tako da je izuzetno korisno da se izvrši odredba ovog zakona i da se onda priča sa poveriocima.
Evo jedne ideje i mislim da ona može biti korisna kada se ministar finansija vrati sa izvlačenja blendera, da možda razmotri tu mogućnost i da sa poveriocima se garancija, koju danas daje Republika Srbija svojim budžetom, prebaci na imovinu koju će onda oni biti u stanju da založe.
Verujte, mislim da je moguće na ovaj način uštedeti i smanjiti suvereni dug Republike Srbije za nekoliko stotina miliona evra. O tome pričam.