Gospođo Kolundžija, ja nažalost prema vama moram biti malo grublji u smislu odgovora na vaše pitanje.
Nemam razloga nikoga ovde da se bojim, niti ko mene pritiska. Ako ste to vi radili ranije, pa iz tog iskustva mislite da i drugi pritiskaju, ja se vama izvinjavam. Stvarno nemam razloga da se bilo koga bojim. Niti od ovoga zavisi moja egzistencija, ja sam svoju egzistenciju završio, ovde sam došao iz drugih namera, prema tome niti me ni jedna strana, ni druga, ni moja partija ne može izvršiti na mene pritisak. Prema tome, shvatite da ovde radim dobronamerno, to je prvo.
Što se tiče replike gospodina Babića, SNS je bila pomenuta i po tom osnovu sam dao gospodinu Babiću pravo na repliku. Ako to vi niste zapazili, meni je žao. Pogledajte stenogram pa ćete videti. Vi se možete izjasniti u danu za glasanje da li je izvršena povreda Poslovnika, to je vaše pravo. Da li želite?
(Nada Kolundžija: Ne.)
Reč ima Bojan Đurić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 27. Gospodine Arsenoviću, imate pravo da date odgovor na reklamiranje povrede Poslovnika, a nemate pravo da polemišete sa narodnim poslanicima. Ovo je bila rasprava sa poslanicom DS u kojoj ste se, između ostalog, stavili iznad čitavog parlamenta. Šta to znači? Vi ovde niste zbog egzistencije, a drugi jesu? Jel imate primanja od ovog parlamenta? Ako imate, a imate ih, kao i svi mi, onda ne možete da govorite.
Ali, ja vam govorim o jednoj drugoj stvari, proceduralnoj. Ako hoćete da polemišete sa poslanicima, u poslaničku klupu, kao i svi mi drugi, javite se za reč ili repliku i onda to možete da radite. Sa pozicije predsedavajućeg, tumačeći povredu Poslovnika, to ne možete da radite, pogotovo da prebacujete bilo kome da je nekada na nekog vršio pritisak. To je skupštinska polemika i ne može da bude odgovor predsedavajućeg na reklamiranje Poslovnika.

Gospodine Đuriću, ja sam u skladu sa reklamiranjem povrede Poslovnika dao odgovor. Znači, odnosila se povreda Poslovnika od strane predsedavajućeg. To sam ja i dao sam obrazloženje da se ne ponašam iz straha nikakvog i to je moje pravo.
Nisam replicirao. Ne verujem da je ona čak to i ozbiljno mislila, ali je tako izrekla. Znači, ne mislim da je ona tako mislila.
Vi imate pravo da se izjasnite da li je bilo povrede Poslovnika.
(Bojan Đurić, s mesta: Ne.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, član 107. dostojanstvo Skupštine.
Vi ste malopre povredili dostojanstvo poslanice time što ste najavili da ćete biti mnogo grublji prema njoj nego prema drugim poslanicima.
Šta ste to, gospodine predsedavajući, hteli da kažete? Da imate različite aršine prema različitim poslanicima? Da li je gospođa Kolundžija malodobna, dete prema kome trebate da budete stroži, da je privedete nameni? Šta ste, gospodine predsedavajući, hteli da kažete time što ste rekli da ćete biti grublji prema poslanici? Dakle, ona je ovde jedna od 250 poslanika.
Zaista očekujem od vas da se vi ponašate prema svima objektivno, ravnopravno, bez potcenjivanja bilo koga od nas, pa makar neko od tih 250 poslanika bio i ženskog pola.
Zaista očekujem od vas jedan mnogo ozbiljniji pristup u vođenju sednice koja je, čini mi se, zaista zakazana potpuno u haotičnom stanju.

Gospođo Judtia, izuzetno poštujem Nadu Kolundžiju i u tom smislu sam i izrekao.
Sada se izvinjavam za tu reč koju sam upotrebio. Stvarno nisam trebao i prihvatam to.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući, što smo ovu neželjenu situaciju razrešili. Namera DS je bila i jeste samo da ukaže na činjenicu da je ova vlada apsolutno nesposobna i u poslednji momenat donosi određeni akt kojim želi da produži rok.
Mi smo u tom smislu izneli argumente i predloge, pitali smo zašto to rade, zašto nisu u stanju nešto drugo da učine i dobili smo nažalost, možda ne toliko od ministra Mirovića, ali smo dobili od kolega od preko puta uvrede.
Niste reagovali, predsedavajući, iako ovo nije povreda Poslovnika, moram da kažem, na činjenicu da je uvaženi kolega upotrebio delo velikog Dostojevskog, koje je napisano od 1863. do 1869. godine, dakle, pisano je šest godina, a ima jedan vrlo signifikantan naziv - Idiot. Upotrebio je to u kontekstu Božidara Đelića.
Znam da ste vi nepodložni pritisku i znate da vas izuzetno cenim. Niste se vi plašili ni nemačkih bunkera, a kamoli naprednjaka, ali mislim da u ovoj situaciji ipak morate reagovati.
Ono što je činjenica jeste da mi imamo ovaj zakon koji, nažalost građana Srbije, pokazuje njihovu nekompetentnost, pokazuje nespremnost da prate tok vremena, da menjaju stvari na vreme i sklapa mozaik njihove ukupne nesposobnosti. Za 14 meseci apsolutno ništa pozitivno nisu uradili.
Još jednom ih pozivam da kažu šta je to dobro što su učinili u tim istim javnim preduzećima koje spominje, šta je to tako sjajno što su unapredili i koje mesto njihove svastike, šurnjaje i prijatelja iz partije ne zauzimaju? Hvala.

Hvala vam na hrabrosti, ali nisam učesnik Narodnooslobodilačkog rata. Znate, nisam baš toliko star.
Narodni poslanik Božidar Đelić, pravo na repliku. Izvolite.

Povodom nekih kritika da nismo govorili o tem, pa mi postavljamo ovde, čini mi se, legitimna pitanja. U pet minuta do dvanaest na jedan zaista nakaradan način u ovu skupštinu dolazi ovaj predlog zakona, a Vlada u roku od tri dana menja rok koji sama želi da pomeri i mi sa pravom se pitamo šta će biti sada.

Znate, javna preduzeća, to je kompleksni sistem, ali kada vidimo da se ne poštuju ovi rokovi, naša javnost mora da zna da, što se tiče imovine i drugih finansijskih elemenata, ova vlada nije ispunila zakonsku obavezu da finansijski planovi za 2013. godinu javnih preduzeća budu na sajtu Vlade. Njih nema. Mi nemamo ni finansijske kvartalne izveštaje. To je zakonska obaveza i taj zakon se krši.

Kada govorimo o pomeranju ovog roka, daću jedan podatak koji, čini mi se, mora interesovati sve poslanike i sve građane Republike Srbije. Zašto je bitno da javna preduzeća dobiju svoju imovinu, ali samo onu imovinu koja im je potrebna za njihovu delatnost? Ovo oko onoga zašto treba da imaju imovinu za njihovu delatnost, o tome će, siguran sam, pričati mnogo. Ono što je bitno takođe reći to je da ukupno zaduženje najvećih 15 javnih preduzeća na kraju prošle godine je, da ne bude da ja tu politizujem, povećan ove godine, ja nemam taj podatak, ali tražićemo ga za ovu godinu kada se ona dovrši, 6,3 milijarde evra. Najveća javna preduzeća duguju 6,3 milijarde evra, tako da je izuzetno korisno da se izvrši odredba ovog zakona i da se onda priča sa poveriocima.

Evo jedne ideje i mislim da ona može biti korisna kada se ministar finansija vrati sa izvlačenja blendera, da možda razmotri tu mogućnost i da sa poveriocima se garancija, koju danas daje Republika Srbija svojim budžetom, prebaci na imovinu koju će onda oni biti u stanju da založe.

Verujte, mislim da je moguće na ovaj način uštedeti i smanjiti suvereni dug Republike Srbije za nekoliko stotina miliona evra. O tome pričam.

Narodni poslanik Zoran Babić, pravo na repliku. Izvolite i molim vas da završimo sa replikama.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Mogu da prihvatim neke zamerke koje dolaze da u tim nekim prepucavanjima šta je bilo pre, a šta je sada, da može da se izgubi određeno dragoceno vreme, međutim, pošto vidim da je jedini argument koji je spočitan SNS kao najvećoj i najodgovornijoj stranci u Vladi Republike Srbije, rok kada se ovaj zakon predlaže i zašto se usvaja u minut do dvanaest, samo ću podsetiti one koji su najglasniji u tome da najvažniji zakon koji parlament usvaja tokom godine je budžet Republike Srbije.
Podsetiću vas da do prošle godine, odnosno do budžeta za 2013. godinu, osam ili devet godina, a gospodin Đelić je često bio kreator takvog budžeta, budžet je usvajan u ovoj skupštini u minut do 12, odnosno u minut do roka za neko privremeno finansiranje i sve one loše posledice koje ne usvajanje budžeta donose. Šta ćemo sa time? Šta ćemo sa tim vremenom? Tada je to bilo regularno kada smo ovde ostajali do kasno u noć 30. decembra? Šta ćemo sa time kada taj zakon nije ulazio u skupštinsku proceduru onda kada zakon i Ustav nalažu? To je bilo u redu. To je bilo demokratski. To je bilo ispravno, a da je sada jedini argument zašto u minut do 12, a ne u 12 i minut usvajamo neki zaključak.