Ukleta je na neki način ova skupština. Taman krene rasprava normalno i onda ponovo odemo u ove rasprave. Meni je bilo vrlo zanimljivo ovo o čemu je govorio gospodin Krstić i vi ste rekli – hajde da krenemo da sređujemo ta javna preduzeća.
Predlažem vam prvi konkretan, nije težak, korak. Dakle, imate još uvek javna preduzeća gde nije raspisan javni konkurs za izbor direktora. Rok je istekao 30. juna.
Drugo, u gotovo svim republičkim javnim preduzećima je još uvek u toku javni konkurs tamo gde je raspisan. Kako komisija koja radi rangiranje kandidata koje će predložiti Vladi najbolje kandidate uopšte može da ocenjuje koliko su oni uspešno radili ako nema, recimo podatke o tome da li su ispunili ovu obavezu iz Zakona o javnoj svojini? Ako nema podatke koji podrazumevaju tromesečno izveštavanje o poslovanju javnih preduzeća, koja je obaveza po Zakonu o javnim preduzećima koju niko ne ispunjava, gospodine Krstiću, ne bi bilo potrebe za zahtevima za tzv. lične karte gospodina Radulovića, da svi ispunjavaju uslove zakona koji važe već gotovo godinu dana, devet meseci i dostavljaju te izveštaje.
Vi ne biste smeli ni sadašnje garancije ili subvencije koje postoje iz budžeta da dajete bilo kom javnom preduzeću zbog toga što oni po Zakonu o javnim preduzećima imaju obavezu da pre toga dostave svoj plan unutrašnje transformacije, plan kako troše ta sredstva, plan kako će u dogledno vreme, biti skinuti, da tako kažem, sa neke vrste državne dotacije.
Da li razumete, vama formalno idu nelegalno sredstva iz budžeta prema tim preduzećima, to su „Železnice“, to su neka druga preduzeća bilo kroz direktnu subvenciju, bilo kroz neku drugu vrstu budžetske pomoći. Dobro je da smo nakon ne znam koliko godina u ovoj zemlji razrešili tu dilemu šta je ispod crte, šta je iznad i da ne mogu da se štancuju samo državne garancije, a da se to ne računa u dug. Malo je glupo da potrošimo narednih 10 godina da shvatimo neku sledeću notornu činjenicu koja postoji u javnoj ekonomiji, odnosno u javnim finansijama.

Reč ima Aleksandar Radojević. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege, ja prosto ne mogu da ne izrazim divljenje na ovakvoj demokratičnosti DS koja ima tri poslanika, tri amandmana, baš me interesuje ko će od njih tri dobiti najviše glasova u njihovoj poslaničkoj grupi.
Obzirom na to da se raspravlja o imovini, mislim da to za njih i nije bilo tako važno, jer oni zadnjih 10-12 godina uopšte nisu imali problem vlasništva imovine da bi ona bila prodata. Da li je bila privatna, državna, društvena, koja god, bila je prodavana u procesu privatizacije. Da li je imala vlasnike, bivše vlasnike, žive vlasnike ili ne, sve je to prodato u, da kažem, globalu.
Ono što mene jedino čudi da se vi toliko trudite, a da narod nikako da čuje šta to tako dobro radite i da vam poveruje na tim delima koje ste učinili za zadnjih 10 godina i na onim nedelima koje je učinila ova vlada za zadnjih šest godina, nekako, prosto svaki put ste sve manji i manji, pa mislim ne verujete ni sami sebi ili imate neku bolest u medicini, neko kad nešto mnogo jede on obično dobija na kilaži…

Gospodine Radojeviću, izričem vam opomenu, nemojte tako nešto govoriti o drugim poslaničkim grupama. Nastavite.

U redu, hvala.
Mislio sam da kažem da kad neko nešto plodonosno čini, on biva sve veći i veći. U ovom slučaju nekako mi to ne izgleda na tu temu. Toliko ste toga zaista uradili da se ja pitam kako ćemo mi dalje posle svih ovih dela koja ste učinili?
Još kratko, jedan od kolega reče da ljudi cene reči i dela. Jedan naš veliki predak je rekao – pokoljenja djela sude, što je čije daju svjema; pa se nadam da će i ovaj put biti isto tako. Hvala.

Reč ima Janko Veselinović, replika. Izvolite.

Prvo, zahvaljujem se predsedavajući što ste konačno upristojili poslaničku grupu SNS i omogućili ovoj skupštini da radi pod koliko-toliko normalnim uslovima.
Međutim, da li ste primetili gospodo koja slušate ova izlaganja, kada ste opomenuli kolegu da je on ostao kao riba na kopnu, dakle, on nije više imao o čemu da priča, on ne zna šta je na dnevnom redu, dobro, neću, izvinite.

Gospodine Veselinoviću, nemojte da i vama moram da izreknem opomenu.

Nije mi bila namera da to, predsedavajući, kažem, hteo sam da nastavim rečenicu.
Dakle, on ne raspravlja o temi, on raspravlja o DS i to je problem u ovoj skupštini što mi raspravljamo o tome kolika je velika ili mala DS, koliko je velika ili mala neka druga opoziciona stranka. Vi se ne osvrćete na grešku koju pravi vaša Vlada i vaši ministri koji dve godine nisu uspeli, odnosno godinu i po koliko su oni na vlasti, da sprovedu jedan veoma važan zakon i o tome je gospodin Krstić pričao. Vi nikako da uvidite da vaša politika neće doprineti boljitku Srbije ukoliko budete pričali o DS, već ukoliko se suočite, i mi zajedno sa vama, sa problemima u kojima se Srbija nalazi, a to je visoka nezaposlenost, to je inflacija, to je manja kupovna moć, itd, da ne govorim ono što je neki dan govorio gospodin Ilić ili njegov prethodni kolega, gospodin Dinkić, u kakvoj se situaciji Srbija nalazi.
Mi smo spremni da podržimo i sada, bez obzira na način kako se vi odnosite prema DS, svaki konstruktivan predlog, ali ih nažalost nema. Danas raspravljamo o zakonu da se primena zakona odloži još za godinu dana, to je tema današnje sednice. Hvala.

Replika gospodin Radojević. Izvolite.