Gospodine predsedniče zaista sam zastao u tom trenutku, zaista nisam ništa uvredljivo rekao pa sam se čudeći zastao u tom trenutku, ne znam zaista zašto sam dobio opomenu, ali je manje važno. To nije ni tako bitno.
Ono o čemu sam ja pričao, to je nešto što je vezano za ovaj zakon, za ovu tačku zakona i na to da se vi nikada niste osvrtali na to pa da vam zbog toga i nije tako važno kako će se glasati u ovoj skupštini, da li će proći prvi, drugi ili treći predlog.
Verovatno najbolje o tome govori i činjenica kada je gospođa Čomić obrazlagala tu temu, onda je rekla citiram – da je vladala duboka površnost pri analizi svega toga. Hvala.

Sledeći prijavljeni govornik je Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da ne bude zabune, govoriću o amandmanu, zato što je pravo na repliku malopre iskoristio zamenik šefa poslaničke grupe, gospodin Arsić.
Za SNS nije prihvatljiv ovaj amandman koji kaže – član 1, briše se; kojim se ne daje pravo produžavanja roka koji ističe bukvalno danas. Mislim da to može da bude pogubno za veliki broj javnih preduzeća koja nisu ispunila ovaj zakon i koja svoje vlasništvo nisu i svoju imovinu nisu popisala.
Ja sam umesto ovog amandmana koji kaže – član 1, briše se; očekivao zahvalnost.
Očekivao sam da neko izađe i kaže – hvala vam, gospodine ministre, hvala Vladi Republike Srbije što je omogućila da jedno veliko javno preduzeće Grada Beograda, kao što je to, recimo, Gradska čistoća, dobije rok pa još godinu dana da može da ispoštuje ovaj zakon i upiše svoju imovinu, hvala u ime Beogradskog vodovoda i kanalizacije što može tu imovinu da upiše, hvala u ime drugih gradskih javnih preduzeća koji mogu to da urade. Ne, dobili smo amandman kojim se član 1. briše i uvodi nas, celu državu, u jedan veoma poguban period.
Pozvaću vas na jednu stvar, gospodine ministre, jedan predlog ću vam dati, da u narednih godinu dana kvartalno u Narodnu skupštinu upućujete izveštaj koliko je to javnih preduzeća za tih tri meseca, pa narednih tri meseca, ispunilo zakon. Samo na taj način Narodna skupština može u punom kapacitetu da ima i kontrolnu funkciju, a mislim da je to dobro i zbog Ministarstva finansija i zbog onih javnih preduzeća koja će možda na gradskom ili republičkom nivou, ili neka opštinska javna preduzeća, koja će možda sve ovo neozbiljno shvatiti.
Žao mi je što kolega Stefanović nije tu, ne želeći da ga izazovem na repliku na ovaj način, ali je nejasna uloga i samog šefa poslaničke grupe. Kada se jedan amandman dâ u proceduru, on se daje u proceduru ne da bi se dobilo vreme za neku priču, za obraćanje javnosti, za prosipanje političkih stavova.
Ako se suštinski razmatra i ako se suštinski gleda na neki zakon, svaki amandman se daje da bi bio i usvojen. Sada mi je nejasno za koji od ova tri amandmana će gospodin Stefanović lobirati ovde među narodnim poslanicima da prođe? Da li ovaj kojim se traži da taj rok bude nula ili da se član 1. briše, da li ovaj amandman u kojem se reči:„tri godine“ menjaju rečima:“dve godine i tri meseca“ ili ovaj amandman u kojem se reči:„tri godine“ menjaju rečima:“dve godine i šest meseci“? Šta je bitno za tu poslaničku grupu, šta je bitno za tog šefa poslaničke grupe da izlobira za koji od ovih tri amandmana, a ne može za sva tri - nula, tri meseca ili šest meseci? Šta je stav? Šta je bitno? Šta je suština?
(Predsednik: Samo vas molim da se vratimo na temu.)
I toliko oko same opstrukcije rada parlamenta.
Gospodine ministre, podržavam pravljenje spiska zaposlenih u javnom sektoru. Javni sektor u državi Srbiji je preglomazan, veliki. Ne znamo koliki je zato što nemamo spisak zaposlenih u javnom sektoru.
Čude me kritike - zbog čega treba da se pravi taj spisak? Da li su te kritike u stvari podrška za ono što je bilo do sada, da su pojedinci pod političkim pokroviteljstvom onih koji su imali odgovornost vršenja vlasti u prethodnih 12 godina uzimali otpremnine iz neke lokalne samouprave, pa prelazili u javna preduzeća, pa u tim istim javnim preduzećima uzimali otpremnine pa prelazili u državnu upravu, u neko ministarstvo, pa iz ministarstva ponovo u neko javno preduzeće. Od svega toga je, maltene, napravljen biznis u Srbiji. Oduzimanje otpremnina? Da li bi se to postiglo da je postojao spisak? Ne bi. Pored imena tog zaposlenika u državnoj upravi bi se upalila crvena lampica svaki put kada bi aplicirao za neko radno mesto ili da ponovo uzima bilo gde i bilo kakvu otpremninu.
Na ovaj način su rasuta ogromna sredstva koja država Srbija više nema za prosipanje i zbog toga u punom kapacitetu vas podržavam, gospodine ministre, da se taj registar zaposlenih u državnoj upravi i napravi.
Mnogo je pitanja postavljeno u današnjoj raspravi. Neka sam pažljivo slušao i mislim da imam pravo i obavezu da neka pitanja i postavim. Pitanja su možda ne vama, gospodine ministre, možda onima koji su ih uputili. Koja javna preduzeća u Gradu Beogradu, čiji je osnivač Grad Beograd nisu prijavila imovinu? Koliko ih je? Zašto nisu prijavili imovinu? Ko je odgovoran ako se traži odgovornost za republička javna preduzeća? Da li Grad Beograd i Dragan Đilas imaju plan kada će ta gradska javna preduzeća i uraditi ovaj posao i upisati svoju imovinu?
Dva pitanja koja su veoma važna za našu državu su koliko je u proteklih 12 godina sagoreno novca građana Srbije za davanja garancija JAT, za subvencionisanje JAT i koji su efekti toga? Ako vam sada smeta strateško partnerstvo sa „Etihadom“, koji je efekat davanja novca u javni sektor? Šta se postiglo na taj način?
Jedno mnogo opasnije pitanje je da li na ovaj način DS nedobrodošlim smatra sve investitore koji dolaze u Srbiju? Ma sa koje strane dolazili, ma s kim bili prijatelji, oni su prvenstveno prijatelji države Srbije i prijatelji građana Srbije.
Rečeno je i da je neko vratio za godinu dana Vlade vratio ovu državu i naš narod vekovima unazad. Postaviću još jedno pitanje i jednu analizu koja je danas napravljena. Za 12 godina je u državu Srbiju, po određenim veoma stručnim procenama, ušlo 80 milijardi evra. Za 80 milijardi evra u Srbiji je moglo da se napravi 32 hiljade kilometara autoputa. Mogla su da se naprave 32 koridora 10, a mi nemamo završen još uvek nijedan. Osam miliona radnih mesta je moglo da se otvori. Za razliku od toga, šta je napravljeno? Nezaposlenost je sa 13% narasla na više od 26%. Moglo je da se napravi 40 hiljada škola, 1.600 bolnica ili 10.700 evra je mogao da dobije svaki građanin Republike Srbije.
Prema tome, za SNS ovaj zakon je prihvatljiv. SNS će u danu za glasanje u punom kapacitetu podržati ovaj zakon, ali ovaj amandman je više nego poguban i naravno da nije prihvatljiv.

Narodni poslanik Gordana Čomić, pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem.
Hvala kolegi narodnom poslaniku na mogućnosti da u dva minuta pojasnim, pošto je očigledno nesporazum pri slušanju.
Govorila sam o površnosti neupotrebljavajući pridev dubok, pošto površnost može da bude samo plitka i ona jeste plitka i to u svim segmentima države sada, i pre godinu dana, i pre četiri godine i pre 15 godina.
Ako ne razumemo kolika je šteta zajednička od površnog shvatanja rada na javnim poslovima, imaćemo očigledno novi problem zato što jedna vrsta površnosti je kada se istraje na tome da nova Vlada, ko god je činio, samo ponavlja i imitira greške prethodne Vlade i da svoj mandat za dijalog u Skupštini Srbije uvek podrazumeva kao razmatranje grešaka prethodne Vlade, ali to razumeju zato što ih ponavlja. To je moja molba kada govorimo o površnosti, da sa tim prekinemo.
Ministar Lazar Krstić, koji je ovde, zahteva podršku svih nas u poslu koji je pred nama. Ako bismo samo hteli da prestanemo da govorimo, kao što smo ovde čuli, da je neka vlada naša, a neka vlada vaša, da je neki ministar vaš, a neki ministar naš, to bi već bio odmak od površnosti, kojoj smo tako skloni, jer bi razumeli da je ministar Lazar Krstić ministar Vlade Republike Srbije, a da smo mi parlamentarna većina i parlamentarna opozicija Republike Srbije.
Kada bude došao dan da ne razgovaramo sa – vi ste, ti si i sa takvim načinom komunikacije, to će biti početak uklanjanja površnosti iz onoga što samo kobajagi zovemo političkim životom i to će biti početak pravog dijaloga u Skupštini Srbije, ali ministar Lazar Krstić je u potrebi za pravim dijalogom o velikom poslu koji ga čeka kada su u pitanju reforme javnih finansija i kada je u pitanju saniranje deficita i sve ono što je naš zajednički problem. Hvala vam.

Replika, gospodin Đelić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Hvala gospodine predsedniče.
Mislim da posle intervencija, da bi napokon samom kraju ove debate rekla punu istinu. Mislim da sada znamo zašto ste od šest meseci produženja roka prešli na godinu dana. Danas smo čuli i potvrdili ste da vi ne nameravate da radite, nameravate, i čuli smo ovo oko Beograda da sprovodite i dalje predizbornu kampanju, i zato je to na godinu dana, da i onako ne radite ništa, da napadate ljude sada u Beogradu, sutra u Vojvodini da bi osvojili neku apsolutnu vlast.
Sada ću da vam dam nekoliko podataka o Beogradu, pošto ste ga prozvali. Upoznaću našu javnost sa činjenicom da je 3. decembra 2012. godine, možda je to moglo ranije, ali je to jedno od veoma retkih lokalnih samouprava gradova koja je to uradila. Formirana je radna grupa za popis i evidenciju. Da je do današnjeg dana 11.425 objekata raznovrsnih, od saobraćajnica, pa do poslovnih zgrada, od svega onoga što pokriva ovaj zakon je evidentirano. Da su sva javno-komunalna preduzeća u gradu Beogradu krenula ovaj posao i da se susreću proteklih meseci sa ogromnim problemima koji su političke prirode.
Problemi sa RGZ koji treba da im pomogne. Problemi sa Republičkom direkcijom za imovinu koja ne odgovara na njihove zahtev. Po dubini se osporava onima koji su do skora vodili Beograd, mogućnost da nastave da rade u punom kapacitetu, kao što vi kažete, u interesu naših sugrađana glavnoga grada. Saznajte da ste vašim nesmotrenim vođenjem javnih finansija, a i političkom odmazdom čini mi se, koja na žalost ima štetne posledice po građane grada Beograda i sve građane naše zemlje, ste oduzeli 100 miliona evra budžeta gradu Beogradu, mogućnosti da se nešto dodatno gradi.
Ovo što smo videli proteklih dana, a to je smena gradonačelnika i vaša intervencija pokazuju da ovaj režim će nastaviti samo da se bavi nekom predizbornom taktikom, retorikom, a da vam ne padne na pamet da radite po dubini sistema u interesu građana Republike Srbije.

Replika, Zoran Babić.

Biću veoma kratak. Zahvaljujem se kolegi na priznanju, odnosno na dva priznanja. Jedno političko, drugo ono koje je u praksi.
Gospodin Đelić je rekao grad Beograd i javna preduzeća krenuli u ovaj posao. Da li ste završili? Ne niste. Da li bi završili ako bi se usvojio ovaj amandmane? Ne ne bi. Protiv koga ste vi? Mislite da na taj način vodite bitku protiv Vlade Srbije, tako što ćete ići i protiv sebe. Gospodine Đeliću rekli ste krenuli smo u ovaj posao. Niste ga završili. Svi su krenuli. Obraćam se zato što je replika. Svi su krenuli, ali nisu završili.
Drugo političko priznanje koje proizilazi iz neke, ako sam dobro razumeo, a mislim da sam vas jako pažljivo pratio, kada ste rekli – da sada nam je jasno zbog čega vam treba godinu dana, zato što vi sutra kada preuzmete vođenje Beogradom trebaće vam godinu dana da sve to završite. To javno političko priznanje da je DS svesna toga da više nema poverenje građana Beograda, i da će shodno tom nepoverenju na izborima i da prođe.

Replika, gospodin Đelić.