Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se javio povod prethodnom amandmana jedno četiri puta, ali zahvaljujući dinamičnoj diskusiji, evo konačno sam stekao pravo na narednom amandmanu.
Dakle, juče je bio 5. oktobar. Trinaest godina. Dan kada je 70% građana ove države uložilo ogromnu energiju, verujući da će tadašnji oblici svojine, a bila je državna, društvena, javna, zadružna, pripasti narodu, da će prirodno stvoreni resursi biti javna svojina, privatna svojina, zadružna svojina, akcionarska svojina. Dakle, da neće biti tranzicioni gubitnici, nego da će zahvaljujući tog ogromnoj energiji, koju su uložili za političke promene i ekonomske promene, njima biti bolje, da će svima biti bolje, a ne samo pojedinima. To je bilo pre 13 godina.
Na mesto prvog ministra finansija došao je ekspert. Dobro se sećam, nestranačka ličnost. Dakle, ne verujem da će se sad neko javiti za repliku, s obzirom da govorim o ekspertima, ne govorim o pripadnicima stranaka.
Tada sam verovao da će javna svojina biti očuvana, da će se sa društvenom pažljivo privatizovati, da to neće biti kao šerpa puna školjki gde će neko to uzimati, uhvatiti ono što je dobro, a praznu ljušturu vratiti nazad, odnosno uzeti firmu, isisati sav kapital za sebe i praznu firmu vratiti državi da to bude državna svojina, eventualno javna svojina.
Bilo je amandmana da se briše ovaj član. Najverovatnije oni koji su ga podneli želeli su da ta javna svojina nestane, odnosno da taj ostatak ostataka javne svojine nestane. Ne bi me iznenadilo da su predloženim amandmanom da to pripadne predsedniku te stranke, jer nije uspeo baš sve od javne svojine, posebno u gradu Beogradu, a bogami i u ovoj državi, da pretoči, a ni njegovi kompanjoni koji su se, da tako kažem, kretali kao sateliti oko bivšeg predsednika Republike Srbije. Ogroman kapital, ogromna svojina, uključujući i javna je nestala.
Danas na moje iznenađenje, slušam ovde doktore prava, profesore, koji pričaju o privatnim porodicama. Ne razumem. Kad kaže doktor prava, profesor prava, da postoji privatna porodica, ne znam kakve druge postoje. Ne razumem da li postoje neke stranačke itd. Uopšte mi je takav način nerazumljiv, tako da sam zabrinut za znanje studenata, odnosno budućih pravnika koje budu školovali ovakvi profesori.
Strpljivo sam slušao sve i svašta, ali ništa nisam uspeo korisno da zaključim, sem da smo mi krivi i odgovorni što ostatak ostatak javne svojine nije upisan do današnjeg dana, bez obzira što i dan danas postoje raznorazne koalicije, raznorodne koalicije u gradovima. Dakle, nije krivica ni do jedne stranke, ni do jedne vlasti, krivica je opšta i treba produžiti rok za godinu dana da bi se ostatak ostataka javne svojine upisao.
Takođe, moram da kažem, oni koji danas nama najviše zameraju, tzv. eksperti koji puštaju bradu da ih sad manje poznaju, ovde govore o privatizaciji, o privatizaciji koja se mogla nazvati maltene grabizacijom, o privatizaciji državne, društvene, javne svojine. Dakle, mnogo toga je presuto u dušeke bivših funkcionera.
Voleo bih da ministar finansija, sem što će voditi registar zaposlenih u javnoj upravi, izvede i registar javne svojine koja je nestala, društvene i državne, koja je nestala od 2000-20013. Takođe, da napravi jedan registar, a to će biti veoma teško, koji će obuhvatiti imovinu, najverovatnije opljačkanu, koju poseduju bivši funkcioneri od 1990. do danas i koja je kao javna, državna pretočena u privatnu, gde su ortačka društva koja su sebe nazivala vladama, i javnu, državnu i društvenu svojinu pretočili u sopstvenu, stavili u dušeke i danas nama drže predavanje. Voleo bih da to čujem.
Što se tiče državne zemlje, koje je neko predložio da se popiše kao javna svojina, ona to ne može biti. Predlažem ministru da prodaju državno zemljište, da prodaju zemljoradnicima na 20 godina, onima koji imaju manje od 20 hektara, da ta sredstva koja će ubirati 20 godina iskoriste kao rate za vraćanje kredita. Na takav način će imati više dobiti.
Prvo, sprečiće strance da takvu zemlju kasnije kupe. Drugo, osnažiće poljoprivredna gazdinstva. Treće, dobiće ratu po kojoj mogu da povuku kredit od tri milijarde, a koji treba da ulože u poljoprivredu, prerađivačku industriju, u razvoj energetike na bazi zelene mase i bio mase, na bazi razvoja na samom selu, pa da tako pokrenu selo, da tako pokrenu prerađivačku industriju, da stvore konkurenciju monopolistima, da steknu priliku da seljacima podignu prerađivačku industriju kojom će oni gazdovati, otplaćivati te kredite i da tako pokrenu jedan domaći investicioni ciklus, da ne urade ono što je radila bivša vlast, da ne urade i ne prodaju sve što se još prodati može.
Dakle, iznenađen sam količinom kritike, ne time što su predložena tri amandmana, već sam iznenađen kritikom onih koji su se, umesto da služe državi, državom služili, umesto da sa narodom dele dobro i zlo, sebi su ostavili dobro, a narodu ostavili zlo. To je za mene danas apsolutno iznenađenje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, replika.

Poštovani predsedavajući, neću da ulazim u neke polemike koje su ispod nivoa ove skupštine, ali ću odgovoriti na nekoliko tvrdnji.
Prvo, jako je dobro da saznamo da li je Republika Srbija zaključila ugovor sa privatnom kompanijom jedne porodice ili sa državom Arapski emirati. Biću vrlo srećan, ukoliko mi taj odgovor dobijemo.
Demokratska stranka nije ni jednog momenta bila protiv ugovora sa „Etihadom“. Dakle, bili smo vrlo konstruktivni. Tražili smo predugovor, dobili ga. Dobili smo predugovor, dobili obećanje da ćemo dobiti ugovor kada on bude zaključen. Mi, u ovom trenutku, ne znamo ni da li je ugovor zaključen, ni kakvi su uslovi u tom ugovoru. Tražimo taj ugovor da vidimo sa kim je on zaključen, kada je zaključen i pod kojim uslovima. Tada ćemo reći da li podržavamo to ili ne podržavamo.
Ne bi želeli da ova privatizacija bude 25 sporna privatizacija u Srbiji. Dvadesetčetiri su nastale u nekom periodu kada DS nije na vlasti i ova 25 bi mogla biti sporna, ukoliko unapred ne budemo znali o čemu se radi.
I za nauk svima onima koji se interesuju za norme ovog zakona, da je danas ovaj zakon iscrpeo svoje važenje, odnosno da je stupila na snagu sankcija, imovina ovih javnih preduzeća bi postala državna imovina. To je sankcija za javna preduzeća. Ne bi postala privatna imovina, treba ceo zakon pročitati. Tako da, nije dovoljno …
(Predsednik: Vreme.)
… apriori napadati ono što opozicija tvrdi. Hvala.

Gospodine Rističeviću, vi se javljate za repliku? Nemate osnov, niste pomenuti.
Po povredi Poslovnika, izvolite.

Članovi 103, 104, 105, 106. Dakle, moja diskusija je pogrešno protumačena i imao sam pravo na repliku, ali sam hteo da odustanem od replike jer tu nema se šta, ne vredi replicirati. Hvala.

Na član 1. Amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Miković.

Vidite, poštovani koleginice i kolege, očigledno je da Vlada nije uradila svoj posao. Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za izvršavanje zakona.
Gospodine predsedniče, ja vas molim samo da umirite malo kolege.
Znači, Vlada nije uradila svoj posao jer obaveze iz Zakona o javnoj svojini nisu izvršene. Vlada je bila dužna to da uradi, a nadležnost u pogledu tog posla da prati imalo je Ministarstvo finansija, jer ono obavlja poslove državne uprave koji se odnose na svojinsko-pravne i druge stvarno-pravne odnose i radi analizu efekata propisa. Taj svoj posao Ministarstvo finansija očigledno nije uradilo ili bar nemamo informaciju da je uradilo, pošto, i pored insistiranja da nam se kaže šta je Vlada zaključila na osnovu Izveštaja o stanju nepokretnosti, koje je Direkcija za imovinu bila dužna najkasnije do 31. maja da dostavi Vladi za prethodnu godinu. Ministarstvo finansija nije uradilo svoj deo posla, a onda se umešalo u direktnu nadležnost Ministarstva pravde, pošto Ministarstvo pravde i državne uprave obavlja poslove državne uprave koji se odnose na pripremu propisa u oblasti svojinsko-pravnih i drugih stvarno-pravnih odnosa.
Očigledno je da oni koji treba da rade svoj posao ne rade svoj posao, a pokušavaju da rade tuđi posao. Hajde da se dogovorimo da svako radi svoj posao, naročito ukoliko je ova Vlada predložila takvo razgraničenje nadležnosti. Ukoliko postoji potreba za drugačijim, hajde to da uradimo.
Smatram da usvajanjem amandmana će se popraviti Predlog zakona.

Gospodin Đelić, jedan minut.

Hvala vam.
Na kraju, očigledno je da nećete prihvatiti amandmane DS. Demokratska stranka neće podržati ovaj zakon. Ovaj zakon je jedan od onih sistemskih zakona za koje bi bilo bolje da smo ga svi doneli mnogo ranije, ali ipak našla se većina u datom momentu da otvori i na jedan transparentan zakoniti način zatvori Pandorinu kutiju javne svojine i da znamo šta treba da pripada kome i da se stvari stave u prave ruke na pravo mesto i da osposobimo javna preduzeća, da budu ono što su u nazivu, a to je da su javna, a istovremeno i preduzeća koja moraju da imaju i imovinu da bi ona takva bila.
Ne možete dobiti sjajne menadžere ukoliko im ne dajete alatke da to budu. Dobar menadžer, nepartijski, želi da bude u stanju da na taj način upravlja. Nažalost, produženje ovog roka, kao što smo videli kroz ovu diskusiju, jeste političke prirode. Stvari se odlažu…
(Predsednik: Vreme.)
… da bi i dalje bile u jednom inderegnumu i da bi se pre svega bavili dnevnom politikom, a ne ozbiljnim radom. Strah me je da ovim putem nećemo poboljšati, ni na koji način, ni rad u javnom sektoru, a ni život naših građana. Nemate našu podršku oko ovoga.