Nisam pomenuta, istina je, ali prosto mislim da ako sada razgovaramo ozbiljno i ako zaista mislimo da radimo u interesu obrazovanja i uopšte svakog zakona koji je pred parlamentarcima, da mi treba da razgovaramo sa različitim argumentima i da se sučeljavamo.
Pomenuta je priča o besmišljenosti Vukove diplome, kao jedna od stvari oko koje se svi saglašavamo ili ne saglašavamo. Mislim da ona sama po sebi nije obesmišljena i da ni u kom slučaju ne treba dovesti decu, koja se zaista trude, u poziciju da im se uzme još i to kao motiv za trud u odnosu na one koji to dobijaju mnogo lako.
Znači, nisu kriva deca, nisu krivi ni roditelji. Kriv je Zakon i, pre svega, mi odrasli, znači nastavnici, ljudi u procesu, koji ćemo ići linijom manjeg otpora. Mi smo ti koji smo je obesmismislili, zapravo pokušali da je obesmislimo.
Zašto roditelji vrše pritisak na nastavnike i zašto nastavnici kasnije vrše pritisak jedni na druge da popravljaju to na većima i slično? Pa, zato što ti vukovci imaju zaista kasnije mnogo više šanse da upišu fakultet sa manje truda u odnosu na neku drugu decu koja imaju manji broj poena u startu. Znači, oni jesu u položaju koji jeste privilegovan u odnosu na neke druge i opet otvaramo priču o tome kakav nam je kvalitet obrazovanja. To je centralna priča što se mene tiče, nije pitanje diploma. Kakav nam je kvalitet obrazovanja? Da li iza kvaliteta obrazovanja stoji vrednost jedne Vukove diplome, kakav on treba da bude ili ne stoji?
Mi svi priznajemo kada ovo govorimo da nam kvalitet obrazovanja ne valja, da nismo zadovoljni tim kvalitetom. Hajde njim da se bavimo, nemojmo posledicom. Nije posledica Vukova diploma problem, što se mene tiče. Za mene je kvalitet obrazovanja koji je iz godine u godinu niži. To je problem i problem PISA testova, koji ćemo verovatno nekada otvoriti. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Jovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi poslanici, hvala vam na konstruktivnim i, iznad svega, dobronamernim diskusijama. Hvala vam na ovome što proširujemo diskusiju, jer univerzitet je vrh našeg obrazovanja.           Sve ono što se dešava na univerzitetu je zahvaljujući onom što je dobro, zahvaljujući prethodnom obrazovanju, a u velikoj i značajnoj meri je i posledica lošeg obrazovanja.
Moje zalaganje i zalaganje mojih saradnika je da učinimo da rasteretimo taj sistem prethodnog pre univerzitetskog obrazovanja, da osnovna škola ima svoj cilj, a ne da predstavlja opterećenje i za roditelje i za decu, a i za njihove učitelje, odnosno nastavnike i da vidimo šta oni to uče u tim torbama koje ne mogu da nose, šta im je to.
Imam svakodnevno dopise roditelja u kojima traže – ukinite ovo, ukinite ovo, ukinite ovo. Moramo da angažujemo paralelno školovanje. Deca nam uče u školi i deca nam uče uz pomoć nastavnika kod kuće. Pa, mi to nismo radili i mislim da nismo hendikepirani što nismo išli dvostruko ili duplo u osnovnu školu, što nismo išli dvostruko ili duplo u srednju školu.
Treba da učinimo da ta škola deluje neopterećujuće za đake, neoperećujuće u finansijskom smislu, a i u svakom drugom smislu za roditelje, a da rezultuje kvalitetnim i upotrebljivim znanjem. U osnovnoj školi upotrebljivo za srednje škole, a sa znanjem iz srednje škole da može da se zaposli, ako je zanatska ili srednja stručna škola ili da upotrebi na fakultetu.
Neko je pomenuo Nemačku. Veliki nemački obrazovni sistem je smanjio broj stručnih škola na račun gimnazija, povećao broj gimnazija i time usmerio svesno ka onom trećem najvišem nivou stepena obrazovanja.
Mislim da naša zajednička pomoć i danas ovu diskusiju zaista shvatam kao jednu diskusiju prijatelja, čiji je zajednički interes da nam obrazovanje, nauka i tehnološki razvoj budu bolji, kvalitetniji, a da mi budemo zadovoljni.
Ja vam se zahvaljujem. Neću više zloupotrebljavati.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moram na samom početku da se složim da smo u proteklih nekoliko časova, kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju imali jednu jako kvalitetnu, konstruktivnu i, rekao bih, pozitivnu raspravu. I to je potpuno logično i normalno, obzirom da svi imamo jedan zajednički cilj, a to je da poboljšamo postojeći sistem obrazovanja u Srbiji.
Što se nas tiče, što se tiče Poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, mi smatramo da obrazovanje treba i mora da bude prioritet svakog društva. Za obrazovanje je odgovorna država. Država je ta koja obezbeđuje i država je ta koja uređuje ovaj izuzetno važan i značajan sistem.
Kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, o kome ćemo govoriti danas i narednih dana, naizgled reč je, po broju članova, o malim promenama, ali bih rekao da ove promene imaju izuzetan značaj i važnost.
Gospodine ministre, kako ste rekli na početku svog izlaganja, sama činjenica da mi zapravo danas govorimo o nečemu što jeste stav 30.000 studenata, govori o dovoljnom značaju i važnosti.
Tačno je, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju mina neki način olakšavamo studentima. Mi stvaramo mogućnost efektivnijeg i efikasnijeg studiranja. Mi stavljamo u središte i centar interesovanja studente, što je jako važno i jako značajno. Ali, s druge strane, kroz predložene izmene i dopune, rekao bih da mi doprinosimo napretku, doprinosimo dogradnji i poboljšanju postojećeg sistema visokog obrazovanja u Srbiji.
Obrazovanje kao celina, a pre svega visoko obrazovanje, rekao bih da jeste izuzetno značajna i važna društvena misija, posebno za zemlje koje pretenduju da budu razvijene, posebno za zemlje i države koje jesu u procesu tranzicije. Preduslov ekonomskog i društvenog razvoja jeste da jedna država ima veći broj visoko obrazovanih, kvalifikovanih, stručnih i kompetentnih ljudi.
Složio bih se, tačno je, 2005. godine, usvajanjem Zakona o visokom obrazovanju, stvoren je jedan novi osnov, osnov jednog novog sistema visokog obrazovanja u Srbiji i time je naš sistem postao deo evropskog, kompatibilan sa evropskim sistemom i kada je reč o organizovanju i kada je reč o ciljevima visokog obrazovanja i kada je reč o organizovanju ove delatnosti u okviru visokoškolskih ustanova.
Kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, one za nas u nekom smislu predstavljaju i jedan kvalitativan pomak i u smislu i u kontekstu da je resorno ministarstvo, zajedno sa univerzitetskom zajednicom, sa studentima, što je izuzetno važno, sagledalo efekte i analiziralo efekte dosadašnjih reformi u oblasti visokog obrazovanja. Sami ste rekli da je vođena jedna kvalitetna javna rasprava i da tek očekujemo naredne izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Što se tiče predloženih izmena i dopuna, u ovom trenutku su predložene samo one neophodne promene koje će poboljšati postojeći sistem. Kao što sam rekao, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, stvoriće se mogućnost efikasnijeg i efektivnijeg studiranja, ali s druge strane, ono što je za nas najvažnije, studenti će biti u centru i u središtu interesovanja.
Predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju predstavljaju jedan iskorak u realizaciji obrazovne politike, određenih ciljeva obrazovne politike Vlade Republike Srbije. Tu pre svega mislim na cilj da u Srbiji imamo daleko više visokoobrazovanih, daleko više stručnih, kvalitetnih, kompetentnih kadrova iz različitih oblasti. Svakako da ćemo to postići i da ćemo ovaj cilj moći da realizujemo uz izmene koje smo predložili, efektivnije, efikasnije studiranje, veća prohodnost studenata, to će omogućiti i povećati broj visokoobrazovanih ljudi u Srbiji.
Predložene izmene u ovom trenutku, rekao bih, ne diraju osnov jednog sistema. One ga čuvaju, čine ga stabilnim, govorim o ovom trenutku, ali, s druge strane, menjaju ono što je neophodno kako bi postojeći sistem bio dopunjen i kako bi postojeći sistem bio efikasniji. Govorim o aktuelnom trenutku i aktuelnim predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Takođe, rekao bih da predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju u ovom trenutku na neki način svi dobijaju. Kada kažem svi, mislim najpre na studente, mislim i na profesore i na univerzitet, ali i na društvo.
Kada je reč o studentima, već sam rekao, stvara se mogućnost efikasnijeg, efektivnijeg studiranja, na neki način se olakšava studentima. Kada je reč o profesorima i univerzitetu, dobijeno je na jednoj odgovornosti. Kada je reč o društvu, rekao bih da ove predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju u ovom trenutku jesu u skladu sa potrebama društva.
Složio bih se sa nekim od malopređašnjih govornika. Sada je veliki posao na akademskoj zajednici. Predstoji akademskoj zajednici jedan veliki posao na preispitivanju opterećenja studenata, na reformi studijskih programa, nastavnog sadržaja, udžbenika itd.
Želim na samom kraju da kažem da postoji određeni broj amandmana koji je predložila i opozicija i pozicija. Imaćemo prilike da o tome razgovaramo tokom rasprave u pojedinostima, ali bih uputio jedan apel i vama da dobro razmotrite amandmane. Ukoliko postoji mogućnost da prihvatite neke od amandmana, ukoliko on utiče na kvalitet predloženih izmena i dopuna, a kolega mi kaže da ima šest predloženih amandmana, i ukoliko smatrate da su amandmani kvalitetni, ali nisu tema aktuelnih predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, želeo bih da vas zamolim da ih uzmete u obzir prilikom naredne rasprave o predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Na samom kraju, ponoviću ono što je kolega Miletić Mihajlović, ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS rekao na samom početku, poslanički klub SPS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Biljana Ilić Stošić.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, gospodine ministre, iako izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koje danas razmatramo po hitnom postupku sadrže i odredbe vezane za visokoškolske institucije iz oblasti nacionalne bezbednosti, samo kratko ću se zadržati na onim delovima koji se odnose na izmene uslova u vezi sa budžetskim finansiranjem studiranja.
Znamo da je danas u velikoj većini slučajeva školovanje dece na fakultetima za njihove roditelje gotovo nemoguća misija, pogotovo kada je reč o studentima iz unutrašnjosti, čak i kada imaju sreće da se dokopaju smeštaja u studentskim domovima i da ostvare pravo na stipendiju, to školovanje traži ogromna finansijska odricanja za njihove porodice. Da ne govorimo o zadivljujućem entuzijazmu ovih mladih ljudi, ali i njihovih roditelja koji i dalje gaje uverenja da je školovanje najsigurniji put ka boljem životu, čak i kada ga moraju potražiti pod suncem nekog tuđeg neba, što je i dalje jedna od najstrašnijih socijalnih posledica krize koju živimo već nedopustivo dugo, pri čemu samo poklici: „ostajte ovde“ slabo mogu biti dovoljna mera da se zauzda i dalje rastuća tendencija odliva mozgova.
Daleko da je dovoljno i to što ćemo, verujem, izaći danas u susret njihovim zahtevima, ali je barem za mene lično to još jedan od dokaza da funkcionišu institucije sistema, a da mi kao izabrani predstavnici građana reagujemo na njihove zahteve uvek kada su razumni i društveno opravdani, što je u ovom slučaju istina.
Prihvatanje studentskih zahteva će u stvari biti neka satisfakcija za zastrašujuće podatke objavljene nedavno u okviru jednog oficijalnog projekta „Relevantne naučne institucije“. Verujem da ste čuli o tome svi, ali da ponovim. Više od 10 puta smanjen je procenat dece iz radničkih i seoskih porodica koji prelaze u viši socijalni status putem obrazovanja koje je odavno i po definiciji najznačajniji kanal socijalne pokretljivosti putem kojeg se ostvaruje bolje socijalno pozicioniranje dece u odnosu na generaciju svojih roditelja.
Danas je taj procenat jedva 4%, dok je pre samo par decenija bio preko 39%. Običnim jezikom rečeno, ako ste rođeni u siromašnoj porodici, imate 96% šanse da i vaša porodica bude siromašna. Dame i gospodo, da li je to socijalna pravda za koju se svi, barem deklarativno, zalažemo?
Kriminalna i divljačka privatizacija dovela je do dramatičnog raslojavanja našeg društva i ozbiljno zaljuljala do tada važeći sistem vrednosti u kome je znanje i obrazovanje bio garant ili bar ulaznica i kvalifikacija za pristojan život, a one koji stalno lamentiraju nad strašnim devedesetim želim da pozovem da izađu svojim glasom u susret deci koja su se rađala baš tih devedesetih, a danas su stasala da budu studenti uprkos svemu i pomognu barem ovako njihovim roditeljima koji su tih istih devedesetih donosili decu na svet, verujući da je kriza privremena, a ne zato što vole da rađaju sirotinju.
Previše su se današnji studenti, a i njihovi roditelji u međuvremenu nagledali svakojakih društvenih nepravdi da bismo danas imali pravo da se oglušimo o njihove zahteve. Gorka pošalica iz tog vremena: „Samo da diplomiram, pa da emigriram“ aktuelna je i danas, uz jednu još crnohumorniju: „Do kraja studija imam još 1.500 evra“.
Da ne pominjem onu čuvenu reklamu onog privatnog univerziteta, nešto u smislu – diplomiraj i pali napolje. Previše je tu tragičnog da bi bilo smešto i previše toga su naše generacije ostavile lošeg ovim današnjim studentima, tako da bi glas za njihov zahtev bio barem neki minimum pristojnosti, gest kojim danas treba da pokažemo da su naša deca najvažnija.
Naravno, da se setimo svi one čuvene indijanske mudrosti, koja kaže – zemlju ne nasleđujemo od predaka, već je pozajmljujemo od potomaka.
Izlišno je naglašavati da će Srpska napredna stranka u danu za glasanje naravno, podržati predlog studenata. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodna poslanica Svetislava Bulajić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, kolege narodni poslanici, nažalost nije ostalo mnogo vremena, odvojenog za vreme naše poslaničke grupe da se danas govori o temi dnevnog reda, ali za mene je veoma važno da uopšte imamo priliku da govorimo o obrazovanju i mislim da je svako vreme, pa ma kako da je skučeno, provedemo o diskusiji o obrazovanju, izuzetno značajno.
Konsultovala sam beleške iz diskusije koju sam vodila sa prethodnim ministrom, bivšim ministrom. Jedna od prvih stvari koje sam rekla je bila ta da se radilo o skromnom Predlogu zakona, koji je u odnosu na ovaj, koji je danas pred nama, složićete se čak i bio ambiciozan.
Ono što je, dakle, za mene značajno, to je činjenica da je skromnost ovog predloga sadržana u tome da se bavimo konkretnom situacijom, da je motiv nešto što po dubini ne odgovara suštinskim reformama za koje se ovde očigledno svi zalažemo i zato sam sa radošću od vas čula da se uskoro namerava i najavljuje celovita promena zakona, za koju se mi već odavno u Liberalnodemokratskoj partiji zalažemo.
Prosto, zato što je došlo do zaključka da se suočavamo sa problemima koji su još uvek problemi proizilaze iz neplanskog sprovođenja reforme, da je često na dnevnom redu čak i obesmišljavanje duha Bolonjskog procesa i permanentna upitanost nad njim, umesto da se sada konačno kada smo prihvatili taj put, pozabavimo načinima kako da unapredimo sve ono na šta smo se obavezali.
Utoliko je za nas veoma značajno što se dakle, okrećemo, nadamo se konačno promenama zakona, ne samo obzirom na konkretne zahteve studenata i ono o čemu se svi slažemo neophodnost da im se pomogne da dostignu ono što su zahtevi reforme, to je ta magična cifra od 60 bodova i regularno završavanje ispita i godina u četiri roka, obzirom da dolazim iz univerzitetske sredine, za to sam i lično veoma zainteresovana. Ono što je za mene svakako značajno je da iskoristimo to vreme koje imamo, da sa ovoga mesta apelujemo i na studente, da se oni u taj proces još aktivnije uključe i da iniciraju promene koje će se ticati kvaliteta obrazova, kvaliteta znanja, a ne samo onoga što su ishodi u smislu prohodnosti.
To nikako neće pomoći onome o čemu svi stremimo, oko čega se svi slažemo, a to je da će nas samo to naše potomstvo koje sada u tim univerzitetskim sredinama obrazujemo i gajimo, moći da izvede iz ovakve krize u kojoj bogami već poduže tonemo. Zato apelujem i na studente, kao i na sve druge nezavisno od toga kojoj političkoj opciji pripadaju da se konačno upitamo nad suštinskim pitanjima – kakav nam je kvalitet obrazovanja, da li su nam adekvatni udžbenici, na koji način se to znanje proverava, da li se ispiti polažu adekvatnim formama, da li postoji preklapanje gradiva, da li broj bodova odgovara opterećenju koje studenti trpe, itd, itd. Obilje je tih pitanja.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Zahvaljujem se i prosto sa ovoga mesta još jednom apelujem, da se obrazovanjem više ne bavimo kao tranzicionom kategorijom, koja je socijalno usmerena, nego kvalitativno u smislu kvaliteta znanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Narodna poslanica Dijana Vukomanović.