Narodni poslaniče, malo pre sam vas upozorila da pogledate pod kojim uslovima je predsedavajući dužan da izrekne opomenu. Taj uslov je izričito zapisan u članu 103. i kaže da to predsedavajući mora da uradi ako narodni poslanik zloupotrebljava pravo da govori o povredi Poslovnika. Izricanje mera je isključiva nadležnost predsedavajućeg i ne može biti predmet povrede Poslovnika, tako da vam se zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Igor Bečić, povreda Poslovnika.

Javljam se po članu 104. i 107. Jedan od govornika je teško zloupotrebio dostojanstvo Narodne skupštine. Jasno mi je da se akter javlja, krađa na izboru u Vrbasu, takođe akter pokušaja da se izdvoji incident gde je …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas …)
Da li je to čudno da najbogatiji čovek u Beogradu i u Srbiji dolazi u 21,00 čas i pravi incidente …

Narodni poslaniče, morate da saslušate predsedavajućeg kada vas upozorava na pravo da se koristi reč na osnovu člana 103. Poslovnika Narodne skupštine. Poslovnik Narodne skupštine u članu 103. kaže …
(Igor Bečić, sa mesta: … i da gospodin Đilas i gospodin Elezović dođu u 21,00 čas u subotu i u predizbornoj ćutnji i da izazivaju incidente i da posle optužuju neke druge stranke …)
Narodni poslaniče, morate da saslušate predsedavajućeg.
(Igor Bečić, sa mesta: Saslušajte vi mene. Vi već godinama kršite to mesto gde sedite.)
Narodni poslaniče, povredu Poslovnika može da učini predsedavajući kome se obraćate …
(Igor Bečić, sa mesta: Vama je krivo što pominjem Đilasa, ali dozvolite da kažem to što imam.)
Zahvaljujem se što me zovete gospodin predsedavajući, ali to je malo narušavanje ugleda Narodne skupštine.
Narodni poslanik Aleksandar Radojević ima reč, povreda Poslovnika.

Gospođo predsedavajuća, zahvaljujem se, jer sam odavno tražio reč po povredi Poslovnika i zahvaljujem se na više intervencija koje ste vi imali tokom izlaganja prethodnog govornika koji je to činio, ali na jednu od tih neistina koju je izrekao niste reagovali i moram da ukažem na to. Radilo se o tome da je kolega narodni poslanik izrekao da smo mi omogućili Hrvatskoj da zarađuje na tome što se sporazum CEFTA poštuje jednostrano, odnosno naši proizvođači duvana plaćaju carinu 38%, a oni 15%.
Da vas podsetim, Duvanska industrija iz Niša više puta je reagovala i tražila od prethodne Vlade da joj omogući ravnopravan nastup na tržištu hrvatske, kao što oni imaju na našem. Na jednoj konferenciji za štampu, jedan novinar, kada je bila konstatacija na tu temu da se sporazum poštuje jednostrano, odnosno od strane Srbije, ali ne i od strane Hrvatske, gospodin Tadić, tadašnji predsednik Srbije, je rekao – da, mi ćemo ga poštovati jednostrano, jer smo lepo vaspitani. Zahvaljujem.

Propustili ste da ukažete u čemu se sastoji povreda Poslovnika predsedavajućeg.
Narodni poslanik o čijem izlaganju ste govorili kao predmetu povrede je upozoren dva puta da se drži teme dnevnog reda i da vodi računa o ugledu Narodne skupštine, što molim sve narodne poslanike.
(Marko Atlagić, sa mesta: Držite se vi Poslovnika.)
Narodni poslaniče, molim vas da ne dobacujete, što je takođe razlog za izricanje mera po Poslovniku Narodne skupštine. Upozoravam vas. Upozoravam vas da je mera koju moram da izreknem zapisana u istom Poslovniku na koji se vi pozivate.
Nastavićemo sa radom po dnevnom redu.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Zakonu o zaštiti konkurencije, odnosno izmenama i dopunama zakona. Moje kolege, na žalost, nisu razumele da kada su u pitanju izmene i dopune zakona poslanici imaju pravo da govore o onome što zakon ne sadrži. Tačno je da zakon ne sadrži zaštitu, odnosno zaštitu domaćih proizvođača cigareta. Delimično se slažem sa time da treba zaštititi od nelojalne konkurencije domaće proizvođače.
Ovde ima poslanika iz 2000. godine i vrlo dobro znaju da ono što je rečeno, da je u to vreme Vlada Republike Srbije stvarno uistinu zaštitila domaće proizvođače cigareta, ali je propušteno da se dokaže da je to bio izričit moj zahtev, gotovo da sam vodio kampanju za zaštitu naših domaćih proizvođača cigareta od hrvatskih, odnosno od „Ronhil“ cigareta, a bilo je pokušaja da se one predstave kroz „Ronvil“ kao domaće cigarete itd.
Slažem se čak i sa opozicijom da treba štititi domaće proizvođače u trgovini, ali takođe moramo znati da imamo i nasleđeno stanje. CEFTA sporazum koji je predviđao 38% carinsku stopu za naše cigarete u Hrvatskoj i njihovo 15% na našem tržištu nije potpisao niko sa ove strane. Očigledno je da je taj sporazum potpisan 2008. godine, koliko ja znam i ukoliko on sadrži neke manjkavosti, to je krivica onih koji su potpisali takvu vrstu sporazuma.
Što se tiče ovog kontingenta od 1.600 tona, koji može da utiče na konkurenciju, molim ministra da pažljivo sluša, koliko sam ja shvatio meru EU, to nije mera Hrvatske, već mera Evropske komisije i u tih 1.600 tona, koji umesto 57 carinu plaćaju 15%, a razlika jeste 7-8 miliona evra, ali na 10 godina to je oko 70 do 80 miliona evra.
Takođe je tačno da mi imamo stopu prema Hrvatskoj nula, ali oni imaju neke druge vancarinske mere, tako što je TDR vlasnik svih trgovinskih objekata, tako da ne puštaju da u trgovinu uđu naše cigarete. Inače, što se propisa tiče, carina je tačno nula i to u razgovorima sa Hrvatskom treba razjasniti, da li njihovi trgovinski lanci koji su u vlasništvu TDR treba, odnosno moraju da dopuste da naše cigarete uđu tamo.
Ovaj kontingent, ono što ja predlažem, je da podzakonskim aktom Vlada raspodeli ne samo Hrvatskoj, već svim proizvođačima, odnosno uvoznicima cigareta koji su učestvovali na našem tržištu, a da ne bi bilo korupcije, da se to uradi spram proseka koliko su ti proizvođači do sada trgovali na našem tržištu. Mislim da bi to bila najbolja mera, da ne bi narušavali odnose sa Evropskom komisijom, a da bi ispoštovali tu kvotu koja nije Hrvatska, nego kvota koju EU želi da ubaci po carini od 15% na naše tržište, a sve drugo će biti po carinskoj stopi od 57%.
To što je Hrvatska unela u EU, to se raspodeljuje na sve proizvođače koji posluju na našem tržištu. Dakle, pod tim uslovima, po tih 1.600 tona mogu da uđu i „Filip moris“ i „BAT“ itd, tako da je moj savet našoj Vladi, resornom ministarstvu, da podzakonskim aktom reguliše da na osnovu dosadašnjih učešća na našem tržištu to bude neka naša zaštitna mera, a da ispoštujemo odluku Evropske komisije. Mislim da bi to bilo dobro.
Ponovo apostrofiram da su za ovu situaciju zaslužni oni koji su potpisali SSP i CEFTA sporazum, a to nije bila ova Vlada, posebno nije u tome učestvovao SNS.
Takođe želim da kažem ono što nije obuhvaćeno ovim zakonom, a to je zaštita od nelojalne konkurencije koja ne može biti propisana od sivog tržišta. To je najgora vrsta nelojalne konkurencije, koja po znatno nižim cenama, zbog izbegavanja poreza, akciza itd, konkuriše legalnoj ekonomiji i tako država, odnosno budžet gubi ogroman novac, a učesnici u trgovini na našem tržištu dobijaju nelojalnu konkurenciju koja je za njih najgora.
Takođe, u sivom tržištu ima i one koja je iz nužde, sitnih prodavaca, ali ima u sivom delu ekonomije i onih koji distribuiraju velike količine robe i konkurišu onima koji plaćaju sve poreze i doprinose. To ovaj zakon ne obuhvata.
Takođe, zakon ne obuhvata ono što se već desilo, a to je da su sve zemlje Balkana postale drugorazredne i trećerazredne kolonije, da je jedna velika zemlja koja je imala veliko tržište i veliku privredu koja je zadovoljavala to tržište uz pomoć raznih stranih faktora 90-ih godina razbijena u više malih država i tu je uglavnom preuzimano tržište. Ekonomija, odnosno privredna aktivnost je pala za 50% i svi smo mi na ovaj ili onaj način postali tržišta, a izgubili smo privrednu aktivnost na tim usitnjenim tržištima, odnosno na delovima bivše SFRJ, tako da je veoma teško zaštititi se od raznih vrsta nelojalnih konkurencija.
Spomenuću da je zbog stranih banaka, stranih trgovinskih lanaca, strane robe učešće PDV dve trećine za stranu robu, a samo jedna trećina je na domaću robu. To nismo kompenzovali izvozom. Naša privredna aktivnost pada. Trgovina, ono što treba da kruniše neku našu proizvodnju, to se ne događa. To su oni problemi koje imamo.
Danas kada odete u „Ideu“, naravno da ćete naći samo „Dijamant“, jer su u međuvremenu, pored svega ovoga što se desilo, strane kompanije, ono što vi zovete stranim investicijama, uglavnom kupile firme koje su ovde imale monopolski položaj, koje su imale tržište, kupce, koje su donosile profit, fabrike cigareta, cementare, fabrike piva itd, telekomunikacije. To su one strane investicije koje na određeni način nama uvećavaju trgovinski deficit. I danas kada uđete u neki strani trgovinski lanac, u neku njihovu kuću, to je kao da ste otišli u inostranstvo. Sav onaj prihod koji oni prihoduju kroz strane banke pretvore u devize itd.
Savetujem i ovoj Vladi, bez obzira na to što je ovaj zakon dobar, ja ću za njega glasati, da povede više računa o tome da se naša privredna aktivnost digne na viši nivo, da više naše robe bude na domaćem tržištu, a da pri tome ne kršimo nijedan propis, a već sam jednu meru predložio. Dozvolio sam sebi da predložim na koji način regulisati ovu krizu sa cigaretama.
Mislim da je zakon dobar. Za ovo ću glasati. Slažem se da ovo sa cigaretama nije dobro, ali postoji način da se to reguliše. Slažem se sa time da, recimo, kada dođete u taj strani trgovinski lanac ne možete gotovo ništa od domaće robe da kupite, gotovo kao da ste otišli u šoping u inostranstvo. Mislim da je vreme da se Vlada posveti povećanju domaće proizvodnje i da iz toga kroz trgovinu mi napravimo neki društveni proizvod koji ćemo zajedno deliti i koji će biti u korist svih stanovnika, a pre svega onih najsiromašnijih radnika, seljaka i drugih.
Kada smo kod seljaka, takođe tražim od ministra da se robne rezerve ubuduće, za razliku od prethodnog perioda, koriste da ne budu više nelojalna konkurencija seljacima pred žetvu itd, da se koristi isključivo da to bude u korist održavanja stabilnosti tržišta i stabilnosti cena u žetvi i berbi kukuruza, odnosno u žetvi pšenice, da Vlada za razliku od prethodnih vlada ne bude na strani prerađivača, već da jednom bude i na strani primarnih proizvođača. Hvala.

Iskorišćeno je osam minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, povreda Poslovnika.

Član 107, rušenje dostojanstva.
Ne možemo da prihvatimo tu političku tezu da je za ovako loš dogovor krivo ono što je ispregovarano u SSP. Mislim da je jako važno da ovo prihvatimo…

Narodni poslaniče, molim vas da ako se govori o povredi Poslovnika, da kažete gde sam i kako povredila Poslovnik.
Ako hoćete repliku, možete da dobijete pravo na repliku i onda u dva minuta da ministru kažete šta god želite, kao što sam to ponudila i predsednicima poslaničkih grupa, jer smatram da je zloupotreba Poslovnika nepotrebna.
Imate pravo na repliku.

Znači, nije moguće prihvatiti tu tezu bez političkog osvrta. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je formulisala Vlada Vojislava Koštunice. Tačno je ovo što je ministar rekao, da su pitanja proizvodnje i izvoza cigareta jedan od ključnih problema tog sporazuma.
Takođe je tačno da su proizvođači cigareta, i to je jako važno, upozoravali u proteklih godinu dana na situaciju oko tzv. adaptacije SSP. Podsetiću vas da je Skupština Srbije, odnosno njen Odbor za evropske integracije, održao sastanak od kraja marta, odnosno početkom aprila sa predstavnicima svih proizvođača cigareta. To je bila tema tada u tom trenutku. Danas je kraj oktobra i nemam utisak da se bilo šta bitnije u tome promenilo. Puno je konfuzije.
Mi smo juče za tu vest saznali preko „Tvitera“. Mogu se složiti da je direktna posledica to što je ministar rekao da je taj gubitak u razlici u carini, ali da li ima još gubitaka? Da li se kvota odnosi na sve proizvođače cigareta. Da li će uvozna kvota značiti da je došlo do smanjenja proizvodnje u Srbiji? Da li će ostali veliki proizvođači početi da uvoze cigarete i time direktno oštetiti domaće uzgajivače duvana i zaposlene u fabrikama? O kom broju ljudi je reč i zašto je ovo ovoliko važno pokušaću da vam objasnim.
Direktno je zaposleno samo u fabrikama oko dve hiljade ljudi, a indirektno u lancu trgovine duvanom preko 130 hiljada radnika. Pitanje punjenja budžeta od proizvoda duvanskih je oko 14% ukupnog budžeta, što je van proseka za EU. Oko 3% bruto domaćeg proizvoda čine proizvođači duvana.
Moje pitanje je zašto nemamo od Vlade zvaničan stav šta je prihvaćeno od strane Evropske komisije? Da li je tačno da niste nadležni više vi, nego ministar poljoprivrede i zašto je to tako to bi takođe voleo da dobijemo obrazloženje? Treće pitanje je šta je tekst sporazuma koji smo prihvatili sa Evropskom komisijom?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Četvrto, peto i šesto pitanje je da li će se smanjiti i za koliko proizvodnja cigareta u Srbiji i šta je Srbija dobila za uzvrat? Ovo pitanje je utoliko važnije što se nalazimo na početku pregovora. Ako ovo ukazuje na činjenicu da Vlada nije sposobna da vodi pregovore, onda u vremenu koje je pred nama, gde će mnogo ovakvih odluka biti doneseno, mi moramo danas da razmišljamo.