Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Zakonu o zaštiti konkurencije, odnosno izmenama i dopunama zakona. Moje kolege, na žalost, nisu razumele da kada su u pitanju izmene i dopune zakona poslanici imaju pravo da govore o onome što zakon ne sadrži. Tačno je da zakon ne sadrži zaštitu, odnosno zaštitu domaćih proizvođača cigareta. Delimično se slažem sa time da treba zaštititi od nelojalne konkurencije domaće proizvođače.
Ovde ima poslanika iz 2000. godine i vrlo dobro znaju da ono što je rečeno, da je u to vreme Vlada Republike Srbije stvarno uistinu zaštitila domaće proizvođače cigareta, ali je propušteno da se dokaže da je to bio izričit moj zahtev, gotovo da sam vodio kampanju za zaštitu naših domaćih proizvođača cigareta od hrvatskih, odnosno od „Ronhil“ cigareta, a bilo je pokušaja da se one predstave kroz „Ronvil“ kao domaće cigarete itd.
Slažem se čak i sa opozicijom da treba štititi domaće proizvođače u trgovini, ali takođe moramo znati da imamo i nasleđeno stanje. CEFTA sporazum koji je predviđao 38% carinsku stopu za naše cigarete u Hrvatskoj i njihovo 15% na našem tržištu nije potpisao niko sa ove strane. Očigledno je da je taj sporazum potpisan 2008. godine, koliko ja znam i ukoliko on sadrži neke manjkavosti, to je krivica onih koji su potpisali takvu vrstu sporazuma.
Što se tiče ovog kontingenta od 1.600 tona, koji može da utiče na konkurenciju, molim ministra da pažljivo sluša, koliko sam ja shvatio meru EU, to nije mera Hrvatske, već mera Evropske komisije i u tih 1.600 tona, koji umesto 57 carinu plaćaju 15%, a razlika jeste 7-8 miliona evra, ali na 10 godina to je oko 70 do 80 miliona evra.
Takođe je tačno da mi imamo stopu prema Hrvatskoj nula, ali oni imaju neke druge vancarinske mere, tako što je TDR vlasnik svih trgovinskih objekata, tako da ne puštaju da u trgovinu uđu naše cigarete. Inače, što se propisa tiče, carina je tačno nula i to u razgovorima sa Hrvatskom treba razjasniti, da li njihovi trgovinski lanci koji su u vlasništvu TDR treba, odnosno moraju da dopuste da naše cigarete uđu tamo.
Ovaj kontingent, ono što ja predlažem, je da podzakonskim aktom Vlada raspodeli ne samo Hrvatskoj, već svim proizvođačima, odnosno uvoznicima cigareta koji su učestvovali na našem tržištu, a da ne bi bilo korupcije, da se to uradi spram proseka koliko su ti proizvođači do sada trgovali na našem tržištu. Mislim da bi to bila najbolja mera, da ne bi narušavali odnose sa Evropskom komisijom, a da bi ispoštovali tu kvotu koja nije Hrvatska, nego kvota koju EU želi da ubaci po carini od 15% na naše tržište, a sve drugo će biti po carinskoj stopi od 57%.
To što je Hrvatska unela u EU, to se raspodeljuje na sve proizvođače koji posluju na našem tržištu. Dakle, pod tim uslovima, po tih 1.600 tona mogu da uđu i „Filip moris“ i „BAT“ itd, tako da je moj savet našoj Vladi, resornom ministarstvu, da podzakonskim aktom reguliše da na osnovu dosadašnjih učešća na našem tržištu to bude neka naša zaštitna mera, a da ispoštujemo odluku Evropske komisije. Mislim da bi to bilo dobro.
Ponovo apostrofiram da su za ovu situaciju zaslužni oni koji su potpisali SSP i CEFTA sporazum, a to nije bila ova Vlada, posebno nije u tome učestvovao SNS.
Takođe želim da kažem ono što nije obuhvaćeno ovim zakonom, a to je zaštita od nelojalne konkurencije koja ne može biti propisana od sivog tržišta. To je najgora vrsta nelojalne konkurencije, koja po znatno nižim cenama, zbog izbegavanja poreza, akciza itd, konkuriše legalnoj ekonomiji i tako država, odnosno budžet gubi ogroman novac, a učesnici u trgovini na našem tržištu dobijaju nelojalnu konkurenciju koja je za njih najgora.
Takođe, u sivom tržištu ima i one koja je iz nužde, sitnih prodavaca, ali ima u sivom delu ekonomije i onih koji distribuiraju velike količine robe i konkurišu onima koji plaćaju sve poreze i doprinose. To ovaj zakon ne obuhvata.
Takođe, zakon ne obuhvata ono što se već desilo, a to je da su sve zemlje Balkana postale drugorazredne i trećerazredne kolonije, da je jedna velika zemlja koja je imala veliko tržište i veliku privredu koja je zadovoljavala to tržište uz pomoć raznih stranih faktora 90-ih godina razbijena u više malih država i tu je uglavnom preuzimano tržište. Ekonomija, odnosno privredna aktivnost je pala za 50% i svi smo mi na ovaj ili onaj način postali tržišta, a izgubili smo privrednu aktivnost na tim usitnjenim tržištima, odnosno na delovima bivše SFRJ, tako da je veoma teško zaštititi se od raznih vrsta nelojalnih konkurencija.
Spomenuću da je zbog stranih banaka, stranih trgovinskih lanaca, strane robe učešće PDV dve trećine za stranu robu, a samo jedna trećina je na domaću robu. To nismo kompenzovali izvozom. Naša privredna aktivnost pada. Trgovina, ono što treba da kruniše neku našu proizvodnju, to se ne događa. To su oni problemi koje imamo.
Danas kada odete u „Ideu“, naravno da ćete naći samo „Dijamant“, jer su u međuvremenu, pored svega ovoga što se desilo, strane kompanije, ono što vi zovete stranim investicijama, uglavnom kupile firme koje su ovde imale monopolski položaj, koje su imale tržište, kupce, koje su donosile profit, fabrike cigareta, cementare, fabrike piva itd, telekomunikacije. To su one strane investicije koje na određeni način nama uvećavaju trgovinski deficit. I danas kada uđete u neki strani trgovinski lanac, u neku njihovu kuću, to je kao da ste otišli u inostranstvo. Sav onaj prihod koji oni prihoduju kroz strane banke pretvore u devize itd.
Savetujem i ovoj Vladi, bez obzira na to što je ovaj zakon dobar, ja ću za njega glasati, da povede više računa o tome da se naša privredna aktivnost digne na viši nivo, da više naše robe bude na domaćem tržištu, a da pri tome ne kršimo nijedan propis, a već sam jednu meru predložio. Dozvolio sam sebi da predložim na koji način regulisati ovu krizu sa cigaretama.
Mislim da je zakon dobar. Za ovo ću glasati. Slažem se da ovo sa cigaretama nije dobro, ali postoji način da se to reguliše. Slažem se sa time da, recimo, kada dođete u taj strani trgovinski lanac ne možete gotovo ništa od domaće robe da kupite, gotovo kao da ste otišli u šoping u inostranstvo. Mislim da je vreme da se Vlada posveti povećanju domaće proizvodnje i da iz toga kroz trgovinu mi napravimo neki društveni proizvod koji ćemo zajedno deliti i koji će biti u korist svih stanovnika, a pre svega onih najsiromašnijih radnika, seljaka i drugih.
Kada smo kod seljaka, takođe tražim od ministra da se robne rezerve ubuduće, za razliku od prethodnog perioda, koriste da ne budu više nelojalna konkurencija seljacima pred žetvu itd, da se koristi isključivo da to bude u korist održavanja stabilnosti tržišta i stabilnosti cena u žetvi i berbi kukuruza, odnosno u žetvi pšenice, da Vlada za razliku od prethodnih vlada ne bude na strani prerađivača, već da jednom bude i na strani primarnih proizvođača. Hvala.