Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jovana Mehandžić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, u današnjoj objedinjenoj raspravi, osvrnuću se uglavnom na Istanbulsku konvenciju zato što smatram da ova tema zaslužuje posebnu pažnju u današnjoj raspravi.
Pozdravljam činjenicu da se parlament već drugi dan bavi ovom temom i da se bavimo sprečavanjem i borbom protiv nasilja u porodici i nasilja nad ženama.
Međutim, kao i moje prethodne kolege, moram da podsetim i prisutne i javnost na neke od kolega koji su govorili o nasilju nad ženama, i to pripadnici najveće vladajuće stranke u Srbiji, na način i jezikom koji pripada prošlosti, iako smo dobili opravdanje i dobili zvaničan stav SNS, ja moram da podsetim da u četvrtak kada smo pričali o tome, kolega je imao repliku i nije iskoristio tu priliku niti da se predomisli, niti da se izvini. Zaista pitam, na koji način će se osim rečima, ova vlada i vladajuća SNS i delima boriti protiv ovakvih slučajeva u svojim redovima?
Dakle, da citiram, rečeno je da su žene najčešće psihološki i verbalno, manipulativno, sociološki i ekonomski dominantnije od muškaraca, a skrećem pažnju i na reči da žena često i sama provocira nasilje. Ovo ponavljam, ne zato što nemam šta drugo da kažem, nego zato što smatram da i mi ovde u Skupštini, a i javnost treba da zna o čemu se u četvrtak pričalo u ovom domu, da je to nedopustivo, da nije izrečena opomena, da nije iskorišćena prilika u replici da se kolega izvini, niti da se predomisli, a da smo danas dobili samo zvaničan stav SNS, deklarativan, da to neće biti tolerisano.
Moje pitanje kolegama u ovoj Skupštini jeste – na koji način ćete, osim verbalnog upozorenja, vašeg kolegu opomenuti ili naučiti da se više ovo ne ponavlja?
Za mene je to samo ilustracija verbalnog i deklarativnog zalaganja vladajuće stranke u Srbiji za vrednosti kojima se sprečava nasilje u porodici i nasilje nad ženama.
Da vas podsetim, teče petnaesti mesec rada ove Vlade. Postavljam pitanje – šta je konkretno urađeno da se spreči nasilje u porodici? Preko 20.000 prijava porodičnog nasilja postoji svake godine, a podsećam da je samo 79 puta sud izrekao meru udaljavanja nasilnika iz porodice. To je mera koja postoji u zakonu, a koja se de fakto ne primenjuje. Da se ovaj broj uvećao, to bi bio dokaz posvećenosti borbi protiv nasilja nad ženama i borbi protiv nasilja u porodici.
Zašto po hitnom postupku ne donosite zakone koji će u praksi i realnom životu sprečavati i jače sankcionisati počinioce u situacijama nasilja u porodici i nasilja nad ženama, nego amnestirate preko 3.000 osuđenika? Mnoge od njih upravo za dela nasilja.
Složićete se da dela govore više od reči. Molim vas da mi odgovorite na pitanje koje se tiče eskalacije svakodnevnog nasilja i u porodici, vršnjačkog nasilja, nasilja na utakmicama, sportskim događajima? Molim vas da odgovorite na pitanje u kojoj meri to ima veze sa osuđenicima koji su amnestirani, u kojoj meri eskalacija svakodnevnog nasilja u našem društvu ima veze sa povratnicima i ponovnim počiniocima krivičnih dela za koje su već bili osuđeni, pa onda pušteni na slobodu pre isteka kazne koju je trebalo da izdrže, a često se dešava da dela koja ponovo počine posle puštanja na slobodu budu teža od onih za koje su osuđeni?
Očekujem da predstavnici vladajuće koalicije daju odgovor na pitanje – u kojoj meri se eskalacija nasilja u našem društvu može povezati sa zakonima koje ova Skupština donosi? Podsetiću, tu mislim na Zakon o amnestiji kojim je ili će biti na slobodu pušteno više od 3.000 osuđenika, kao što smo čuli od ministra Selakovića kada je ovaj zakon obrazlagao.
Ova konvencija, podsetiću, zasniva se na sistemu 3P – prevenciji, protekciji žrtava nasilja i procesuiranju počinioca. Danas se nalazimo u situaciji da sigurne kuće više nisu sigurne. Podsetiću na nemili i šokantan događaj, neki bi čak rekli, tragičan koji se desio 13. juna ove godine, a kada su tri osobe, među kojima i jedanaestogodišnje dete, sin jedne od štićenica, povređene u sigurnoj kući u Beogradu kada je bivši muž jedne od štićenica provalio u kuću i nožem napao štićenice ove kuće. Dete je nastradalo braneći svoju majku. Ovaj napad, koliko sam pročitala u sredstvima javnog informisanja, tretira se kao pokušaj ubistva. Mene zanima dokle se stiglo sa ovim postupkom, da li je gotova istraga, da li je samo podneta krivična prijava ili možda podignuta optužnica ili možda ništa nije urađeno?
Očekujem da dobijem odgovor na pitanja koja sam postavila, a zarad ilustracije mišljenja svog i svojih kolega, izneću nekoliko statističkih podataka. Naime, ove godine u partnerskim odnosima smrtno je stradalo, do sada, 37 žena, u odnosu na prošlu godinu, to je evidentan rast. Prošle godine, tokom cele godine, stradalo je smrtno 32 žene. U odnosu na prethodne godine, ponoviću, primetan je porast nasilja, jer je 2010. godine ukupno smrtno stradalo 26 žena, 2011. godine 29 žena, a 2012. godine 32 žene. Do sada, ponavljam do sada, a nalazimo se na kraju oktobra 2013. godine, nastradalo je smrtno 37 žena u partnerskim odnosima. Eskalacija nasilja u našem društvu je primetna.
Pozdravljam predlaganje Istambulske konvencije u ovom domu. Znam da smo se svi složili da treba za ovo da glasamo, da treba ovo da podržimo, ali ono što je evidentno jeste da je ova konvencija samo okvir i samo baza. Važno je šta ćemo kao društvo i kao pojedinci uraditi u budućnosti. Važno je šta se dešava u praksi, koliko se zakoni implementiraju. Važno je koliko se nasilnika udaljava iz porodice, a da vas podsetim, sa jedne strane imamo 20.000 prijava porodičnog nasilja, a samo 79 izrečenih mera za udaljavanje nasilnika iz porodice. Važno je koliko će se dosadašnja praksa promeniti.
Imali ste 15 meseci da promenite dosadašnju praksu. U ovom mesecu, petnaestom mesecu, ne vidim šta se po tom pitanju promenilo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marija Obradović, replika.

Dame i gospodo poslanici, još jedan dan rasprave o Istambulskoj konvenciji i novi prostor za zamenu teza kada govorimo o ovoj izuzetno važnoj temi. Složili smo se da ćemo kao jedan glasati i borite se za realizaciju ciljeva koji su propisani u Istambulskoj konvenciji.
Iz redova opozicije ponovo se insistira na menjanju konteksta, na izvlačenju određenih činjenica, delova govora iz konteksta, na uporne napade na SNS kako bi se dobili sitni dnevno-politički poeni. Podsećam vas da umanjujete efekat, značaj, suštinu objašnjavanja značaja usvajanja Istambulske konvencije.
Ono što su građani mogli da čuju pre nekoliko minuta kada je predsednik Skupštine dr Nebojša Stefanović govorio o značaju i posvećenosti i SNS, a i parlamenta u usvajanju Istambulske konvencije, dovoljno govori o tome šta je poruka Vlade kada je nasilje u Srbiji u pitanju, nasilje nad ženama i nasilje u porodici. Mislim da vaša nastojanja da pomerite fokus da u narednom periodu, koliko nam je neophodno, da nakon potpisivanja ove konvencije nju zaista ratifikujemo, to je period kada mi treba da formiramo određena tela koja će pratiti sprovođenje ove konvencije, da napravimo određene zakonske izmene kako bi te žrtve nasilja osetile efekte. U svom tom brdu posla koji nam predstoji, a neophodno je da zajedno radimo, i parlament, i Vlada i civilni sektor, u celoj toj priči vi samo nalazite prostor da kritikujete i izvlačite iz konteksta deo izlaganja jednog od kolega u parlamentu.
Mislim da u ovom trenutku treba …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… da samo ponovim još jedan deo iz izlaganja koji uporno pokušavate da izvučete iz konteksta – bezuslovno se saglašavamo sa ciljevima konvencije koji se odnose na zaštitu žena i porodice. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovana Mehandžić, replika.

Da budemo precizni, brojke su neumoljive, statistika je neumoljiva. Koleginica je replicirala na moje izlaganje. Ono što je evidentno jeste da je po sredi jedna zamena teza sa kojom se ne suočavamo po prvi put u ovom sazivu parlamenta.
Govorila sam o verbalnom zalaganju za određene vrednosti, o nedostatku dela koja potkrepljuju te reči, a ono što je evidentno i vidljivo jeste da i među vama, u vašim redovima, postoje disonantni tonovi kada je u pitanju definicija nasilja i ono što se dešava u porodici, disonantni tonovi o onome šta je prihvatljivo, odnosno neprihvatljivo ponašanje žena.
Dobro je što pričamo o ovoj temi. Dobro je što neke stvari mogu da izađu na videlo. Dobro je što napokon vidimo da se neki od poslanika koji sede u ovom parlamentu uporno vraćaju u prošlost, odnosno da iz prošlosti nisu ni izašli. Ovakve teme, bazična pitanja ljudskih prava i zaštite svakog građanina, odlična su prilika da zapravo vidimo kakvo odelo svako od nas nosi i kakav je neko u duši i srci, da li je nekakvo zalaganje samo deklarativno zarad, kao što je koleginica rekla, dnevno-političkih sitnih poena ili je to zalaganje suštinsko zalaganje u kakvo verujemo istinski i iz dubine duše. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Marija Obradović, replika.

Zamoliću sve kolege u parlamentu da se vratimo debati o Istanbulskoj konvenciji. Želim da ovo vreme koje nam je predviđeno potrošimo na to da građanima objasnimo koliko je važno usvajanje i rad na ratifikaciji ove Istanbulske konvencije. Još jednom vas molim da se isključivo držimo teme i efekata ove konvencije i šta je to što možemo da učinimo.
Mene ne čudi, demokrate jedino što rade, to je da pričaju. Pitanje je i koliko to dobro umeju da čine. Na nama je da radimo. Najvažnije je da vidimo vrlo brzo efekte ove Istanbulske konvencije. Hvala.

Prekidamo replike.
Prelazimo dalje na rad po spisku.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Đurović.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, ministre, dame i gospodo, na samom početku želim da naglasim da je pitanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici jedno od najvažnijih pitanja koja treba da postavljamo što češće, sve dok ovo zlo koje postoji svuda u svetu, a ne samo u Srbiji, ne iskorenimo u potpunosti.
Srbija ima dosta važnih i teških pitanja kojima mora da se bavi, od pitanja Kosova i Metohije, evrointegracija, ekonomskih mera, ali svakako za ženu koja trpi nasilje u porodici ne postoji važnije pitanje od ovoga. Toga smo posebno svesne mi žene u parlamentu, jer ako pogledamo i listu prijavljenih govornika, možemo da vidimo da je najveći broj žena koje govore na ovu temu.
Svakako smo svesne da su nas žene koje su, nažalost, još uvek u velikom broju ugrožene po ovom pitanju birale da zastupamo njihove interese i mi ćemo ovom pitanju i pristupiti kao jednom od prioriteta kojim ćemo da se bavimo u narednom periodu više i češće, dok ovo zlo potpuno ne iskorenimo.
Postoje politički razlozi zbog kojih treba da podržimo ratifikaciju tzv. Istanbulske konvencije. Nasilje nad ženama predstavlja jedan od najozbiljnijih oblika kršenja ljudskih prava, onih ljudskih osnovnih prava koja su zagarantovana Ustavom. Nema demokratije bez poštovanja prava žena.
Većinu nasilnih dela čine muškarci iz neposrednog okruženja, partneri ili bivši partneri, što znači da prekid vanbračne ili bračne zajednice za ženu ne znači da će da dođe do prekida nasilja u porodici.
Brojke koje govore o tome koliko žena izgubi život kao žrtve nasilja u porodici su zastrašujuće. Takođe bih rekla da su zastrašujuće i brojke koje govore o tome koliki je broj procesuiranih slučajeva po ovom pitanju. Samo 10% slučajeva se prijavi, a od tog broja samo 10% dođe do suda.
Nezadovoljavajući je broj prijavljenih slučajeva, a svakako je i nezadovoljavajuća preblaga kaznena politika po ovome pitanju, tako da je to nešto što moramo da menjamo ukoliko želimo da osetimo pune efekte Istanbulske konvencije.
Istanbulska konvencija na pravi način pokazuje koliko nasilje u porodici, čak i tada kada se dešava u kući, nije stvar pojedinca, već je stvar od opšteg javnog interesa. Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je usvojena 11. maja 2011. godine u Istanbulu, donosi niz pravnih i drugih rešenja čija je namena da poboljša standarde u tretmanu žena žrtava nasilja, tako i da unapredi preventivne mere država članica konvencije.
Shodno tome, Srbiju u procesu ratifikacije očekuje usaglašavanje određenih odredbi konvencije sa domaćim zakonodavstvom, kao što je npr. zaštita i podrška za decu svedoke, proganjanje, uključujući i proganjanje savremenim sredstvima, internet, i pravna pomoć žrtvama nasilja.
Ova materija se odnosi kako na krivično zakonodavstvo Republike Srbije, tako i na Porodični zakon i druge zakone, ali svakako ono što smatram jako važnim je da Istanbulska konvencija predviđa i mehanizme praćenja, kao i međunarodnu saradnju po ovom pitanju.
Ova konvencija je potekla iz Komiteta za jednakost i nediskriminaciju Saveta Evrope, čiji sam ja član od januara ove godine. Pored nekoliko komiteta koji postoje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, postoje i dve mreže, jedna za zaštitu žena od nasilja, a druga za zaštitu dece od nasilja. To pokazuje koliko su ove dve kategorije i dalje ugrožene svuda u svetu kada moraju da postoje posebni organi koji će da se bave njihovim pravima.
Mi smo kao Ženska parlamentarna mreža bile ove godine u poseti Finskoj. Bila sam vrlo iznenađena kada sam videla da u jednoj tako razvijenoj skandinavskoj zemlji, koja je poznata po tome da zadaje standarde drugim zemljama u pogledu sveukupnih prava koja uživaju žene i zaštita njihovih prava, tako sam bila iznenađena kada sam videla da je čak 27 žena prošle godine izgubilo život u Finskoj, iako je to zemlja koja ima manji broj stanovnika od Srbije, 5,4 miliona. To pokazuje da je svakako pred ženama dug put svuda u svetu da dođu do istinske jednakosti.
Nije dovoljno da samo donesemo zakone. Mislim da je najvažnije da radimo na promeni svesti ljudi, a to je nešto što je dugoročan proces. Moramo našu decu u školama da učimo koliko je nasilje neprihvatljivo. Neprihvatljivo je nasilje na ulici, neprihvatljivo je nasilje u kafani, na stadionima, ali bih rekla da je još neprihvatljivije sa moralnog i ljudskog stanovišta nasilje u porodici nad slabijima od sebe.
Na kraju, želim da izrazim moje zadovoljstvo što ću prilikom sledećeg odlaska u Strazbur na Komitet za jednakost Saveta Evrope moći da se pohvalim time da je Srbija među prvih 10 zemalja od ukupno 47 koje su je ratifikovale i koje su omogućile da stupi na snagu. Svakako, hoću da naglasim i da su poslanici SNS bili izuzetno angažovani u tome da Istanbulska konvencija dođe na dnevni red ovog zasedanja kako bismo je što pre ratifikovali i kako bismo mogli da nastavimo dalje u tom pravcu da radimo. Želela bih da se zahvalim i gospođi Stani Božović, koja nam je bila od velike pomoći u ovom poslu. Žao mi je što ona danas nije ovde sa nama. Hvala.