Hvala.
Moram da podsetim da je obaveza svih narodnih poslanika Republike Srbije da dolaze na sednice Narodne skupštine i da ubace kartice u poslaničke jedinice da bi omogućili rad Narodne skupštine. Naravno, narodni poslanici koji imaju važnija posla i to treba kazati građanima.
Danas je utorak i na osnovu člana 287. Poslovnika narodni poslanici imaju pravo na traženje obaveštenja, objašnjenja.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa to želi da učini?
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Imam nekoliko pitanja. Moje prvo pitanje je upućeno ministru prosvete.
Naime, u javnosti, ali i u poslednje vreme i na brojnim društvenim mrežama postoji jedna potpuna nedoumica po pitanju toga da li će se na sledećoj maturi polagati dva ili sedam predmeta, odnosno da li će biti dva ili tri testa. U slučaju da to budu tri testa, moje pitanje ministru prosvete jeste – šta onda predstavlja sadržinu tog trećeg testa, odnosno šta je po zakonu i koji su to uopšte, po ovom pitanju standardi EU?
Drugo pitanje imam za ministarku zdravlja, izuzetno su kratka i precizna. Naime, koliko dugo se čeka na ugradnju veštačkog kolena, a moje potpitanje u kontekstu toga jeste da li je moguće platiti iz sopstvenog džepa, a da se dođe preko reda i na taj način izvrši operacija?
Moje treće pitanje upućujem ministru trgovine i ministru poljoprivrede, pa bih molila oboje ako mogu da mi odgovore. U dnevnoj štampi nedvosmislene su izjave ministra trgovine da je on protiv naravno GMO hrane. Istovremeno od ministra poljoprivrede mogli smo da slušamo izjave kao i pismena saopštenja da je GMO hrana zapravo potpuno bezopasna po zdravlje ljudi, te da se on i kao stručnjak i kao naučnik, shodno svim svojim izjavama koje je po ovom pitanju do sada iznosio, zapravo zalaže za jednu zakonsku regulativu kojom bi tako nešto opravdao.
Da isto pitanje ne bi postavila ministarki zdravlja, mada bi možda i ona trebalo da odgovori na ovo pitanje, imam jedno generalno pitanje, i za ministra trgovine i minstra poljoprivrede, da li uopšte postoji stav Vlade, ako takvog stava Vlada ima po pitanju GMO?
Naravno na ovom mestu iskoristiću da postavim još neka pitanja ministru poljoprivrede. Budući da je u izveštaju Evropske komisije, o čemu smo mogli da imamo uvid, najslabije ocenjeno Poglavlje 33, Poglavlje 11, a naša poslanička grupa SPO i DHSS su upravo to i najviše kritikovale, reč je o oblastima finansija i u oblastima poljoprivrede.
Moje prvo pitanje ministru poljoprivrede jeste kada će i uopšte da li će biti pripremljena i usvojena strategija o razvoju poljoprivrede?
Drugo pitanje jeste – od odobrene kvote za izvoz mesa, koliko je zaista mesa izvezeno i da li je istina da je izvezena samo jedna petina, a ako je izvezena samo jedan petina zbog čega je tako nešto učinjeno?
Imam i pitanje za ministra finansija, budući da sam već pomenula da su poglavlja 33 i 11 najslabije ocenjena u izveštaju Evropske komisije. Naime, imajući u vidu da se prema zvaničnim podacima NBS banke u Srbiji u prethodnoj godini su zaradile 400 miliona evra i to samo na bankarskim provizijama i na naknadama, imajući u vidu da je upravo u našoj zemlji u Republici Srbiji da se bankarske provizije i naknade naplaćuju prekomerno u odnosu na ono što predstavlja uobičajenu praksu u zapadnom svetu, da li je Ministarstvo finansija izvršilo i napravilo neku analizu mogućeg oporezivanja ovog dela bankarskog profita koji predstavlja nekreditni poslovni aranžman banaka, i kao takav ne utiče na rezervni kreditni kapital, a sve budući da se iz ovog dela bankarskog profita može poreskim opterećenjem dobiti deo finansiranja za popunjavanje budžeta? Hvala.

Narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Hvala poštovani predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas se navršava 21 godina od otmice i ubistva 16 Bošnjaka iz Sjeverina iz Priboja u selu Mioče koju su izvršili pripadnici vojne formacije „Osvetnici“ na čelu sa Milanom Lukićem. Tog dana 16 Bošnjaka su autobusom krenula sa mesta stanovanja u Sjeverinu u Priboj na posao i oni su oteti od strane te formacije, odvedeni u Višegrad, tamo su mučeni i na svirep način ubijeni.
Za ovaj zločin Okružni sud u Beogradu osudio je četvoricu lica na kazne zatvora od 15 do 20 godina. Međutim, danas nije dovoljno samo da se saosećamo sa porodicama, rodbinom, prijateljima i sunarodnicima nevino ubijenih Bošnjaka iz Priboja. Ništa što danas kažem ne treba da ostane samo puko sećanje na žrtve tog monstruoznog zločina kao ni na rutinsko žaljenje. Danas moramo jasno da kažemo da mnogi počinioci tog zločina i dalje su na slobodi i da nisu procesuirani niti uhapšeni.
Liberalno demokratska partija osuđuje nedostatak želje nekih državnih pravosudnih organa da do kraja procesuiraju ovaj zločin i što je najvažnije da se do kraja otkrije politička pozadina i odgovornost nekih tadašnjih ljudi koji su bili na vlasti za šta postoji dovoljno dokaza iz do sada utvrđenih procesa.
Takođe, godišnjica otmice naših sugrađana treba da bude i neprijatno podsećanje na tragične posledice jedne politike koja je do kraja razorila i u moralnom i u svakom smislu naše društvo. Liberalno demokratska partija smatra da je neophodno žrtvama i porodicama otetih i ubijenih u Sjeverinu dati neophodnu pravičnu naknadu. Zbog toga i postavljam pitanje premijeru Ivici Dačiću i ministru za rad i zapošljavanje, socijalne politike – dokle se došlo da porodicama otetih iz Sjeverina se prizna status civilnih žrtava rata?
Na godišnjicu ovoga, LDP izražava najdublje saosećanje sa porodicama žrtava i nezadovoljstvo zbog izostanka pune saradnje Srbije sa porodicama žrtava i nadamo se da ćemo u narednom periodu uspeti da sve one koji su počinili taj strašni zločin izvedemo pred lice pravde jer to dugujemo, kako porodicama, tako dugujemo i zbog budućnosti Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Slobodan Samardžić.

Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine, svi smo mi, celokupno javno mnjenje Srbije, svedoci izbornog haosa na Kosovu i Metohiji.
Pitanje koje želim da postavim se tiče Vlade ili nekoga u Vladi ko je odgovoran za ove izbore, ne znam da li je to Ministarstvo državne uprave, što bi bilo normalno ili Ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, što bi takođe bilo normalno, ili je pak Kancelarija za KiM ili neka posebna ličnost. Povodom izbora i ove situacije na Kosovu, u javnom mnjenju od naših političara pojavljuje se uglavnom premijer Dačić, potpredsednik Vučić, predsednik Nikolić, ali nikoga ne vidimo od ministara koji bi možda trebalo da budu zaduženi. Ovo možda zapravo govori da u samoj Vladi vlada nered povodom ovih izbora i da ne postoji resor ili ministarstvo ili ličnost koja prati odgovorno i kompetentno ove izbore. To da je na terenu apsolutni haos, to je svima poznato i zbog toga bih hteo da postavim pitanje onome ko je odgovoran u Vladi, a neka oni sami vide ko će odgovoriti na ovo pitanje.
Naime, tek pre par dana saznali smo da je birački spisak gotov. On se pravi u Prištini, u Centralnoj izbornoj komisiji. Vidimo da se tu pojavilo nekih 8.5 hiljada Albanaca koji navodno imaju boravište severno od Ibra, a oni će biti deo tog biračkog spiska i deo izbornog procesa, vidimo da puno ljudi koji su se prijavili na onaj formular iz Prištine, od izbeglih i raseljenih lica, nisu na tom spisku, vidimo da RIK nema nikakve veze sa ovim izborima, kao da se održavaju u inostranstvu, a izgleda i da se održavaju u inostranstvu. Dakle, ima puno čudnih stvari, anomalija, nezakonitih radnji i postupaka i trebalo bi bar neko iz ove Vlade da objasni o čemu je reč.
Ono što je poslednje, činjenica je da zbog ovih 8.400 Albanaca sada se stvar fokusira, dakle na sever Kosova, ali ne samo zbog ove činjenice, već zbog toga što biračko telo severnog Kosova, većinom Srbi, ne žele da izađu na ove izbore, bojkot je vrlo očigledan, njihova borba protiv tih izbora je jasna i sasvim je izvesno da će jedan ogroman procenat bojkotovati ove izbore. Te, prema tome, Vlada sada nastoji da kompenzuje taj broj sa nekim ljudima iz ovog spiska koji je formiran u Beogradu, a poslat u Centralnu izbornu komisiju, od kojih su neki, kao što znamo, prihvaćeni u birački spisak i po svoj prilici se tu priprema određena nelegalna radnja ili manipulacija. Dakle, imamo dovoljno razloga da se zapitamo – o čemu je ovde zapravo reč, o čemu se ovde radi, ko ovde kolo vodi, ko kosi, ko vodu nosi? Meni se čini da naši državni organi vodu nose, a da organi na Kosovu vode glavnu ulogu ovde, a oni su im samo kao neki servis koji treba da dopuni te biračke spiskove određenim brojem ljudi i tu se, na toj relaciji, stvaraju neke tenzije i to je kao glavna tema naših političkih istupa i onoga čime se obaveštava javno mnjenje.
Naime, moje glavno pitanje sada, i to hoću da postavim predstavnicima vlasti, jeste – gde će, na kom mestu glasati raseljena lica u užoj Srbiji, tj. u Srbiji van Kosova? To pitanje je potpuno nejasno, iako neke informacije imamo o načinu kako će se odvijati izbori na Kosovu i one zapravo svedoče o ovom haosu o kome govorim, apsolutno je nejasno ovo prvo. Postoje određene špekulacije da biračkih mesta u Srbiji neće ni biti. To znači da ovi ljudi, kojih je neznatan broj u odnosu na broj raseljenih lica, će glasati poštom. Postavlja se pitanje – da li je to tačno? Neka što pre neko iz Vlade odgovori – gde će biti određena biračka mesta, ili pak, ako toga neće biti, da li će se glasati poštom? Ako je tako, gde će se sabirati ovi glasovi, ovi koverti kojima će ovi nesretnici glasati i ko će brojati te glasove? To su stvari koje su sasvim nejasne. Sasvim je sigurno da se te činjenice drže u tajnosti, zato što ovo o čemu govorim, eventualno da će oni glasati poštom i tako veliki broj ljudi, zapravo govori o jednoj otvorenoj mogućnosti falsifikata i manipulacije. Zato, uz ostale informacije koje tražimo, tražimo i ovaj konkretan odgovor što pre.
Na kraju, samo jedna poruka. Izlazak na izbore je izlazak iz Srbije.

Narodni poslanik Nebojša Zelenović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.
Poštovane koleginice i kolege, ja bih svoje pitanje danas postavio ministarki zdravlja, gospođi Slavici Đukić Dejanović. Kakav je plan Ministarstva zdravlja u pogledu stomatološke zdravstvene zaštite i u pogledu rada stomatoloških službi po čitavoj Srbiji? Drugo pitanje je – koliko tužbi u ovom trenutku je stiglo u domove zdravlja od strane zaposlenih u stomatološkim službama po Srbiji i koliko je tih tužbi presuđeno u korist tužilaca, odnosno radnika stomatologije? Koliko lica je u ovom trenutku u Srbiji ostalo van ugovora sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, a zaposleni su u stomatološkim službama? Na kraju, šta ministarka zdravlja planira da uradi u vezi sa ovim problemom?
Dakle, govorim o jednom ozbiljnom problemu koji već dugo godina postoji u našem sistemu zdravstvene zaštite, a na koji nikako do sada nismo uspeli da dobijemo odgovor.
Još 2007. godine tadašnji ministar zdravlja, gospodin Tomica Milosavljević, je odlučio da stomatološka zdravstvena zaštita treba da bude puštena niz vodu i da zapravo stomatolozi i njihovi tehničari, odnosno čitava služba treba sama sebi da zaradi platu. U tim okolnostima dugo godina imali smo situaciju da ti zaposleni u stomatološkim službama budu zaposleni u javnom sektoru drugog reda, odnosno, oni nisu imali pravo na jubilarne nagrade, nisu imali pravo na ostale naknade koje dobijaju zaposleni, nisu imali pravo na otpremnine. Neki od njih su tužili svoje domove zdravlja i po pravilu su svi te tužbe uspeli da realizuju, odnosno, uspeli su da svoje troškove nadoknade, pričinjavajući pri tome veliku štetu zdravstvenom sistemu Srbije.
Godine 2011, pokušavajući da otkloni ovaj problem, tadašnja uprava ministarstva je donela odluku da se određen broj ljudi ipak prebaci na ugovor i potpiše zvanično ugovor sa Republičkim fondom, kako bi zapravo država imala tačna saznanja koliko zaposlenih u službi se bavi stomatologijom. Ali, mi smo sad došli do jedne neverovatne situacije, a to je da u okviru jedne službe, u jednom domu zdravlja, imate lica koja rade na ugovor sa Republičkim fondom, imate lica koja ne rade, a svakodnevno dolaze na posao, rade i ne mogu da zarade svoju platu. Ovakav sistem je neodrživ i tražim od ministarke zdravlja da sagleda problem na odgovoran način, da zapravo sva lica koja su u radnom odnosu u našim domovima zdravlja i dalje budu u radnom odnosu, da budu na ugovoru sa Republičkim fondom, a onda da se ovaj problem sagleda tako što će se odgovarajući broj ljudi koji je potreban zadržati u službi, a ostalima uz odgovarajuće programe omogućiti da to rade u privatnom sektoru.
Ovaj sistem, postojeći sistem je skup, neodrživ i mislim da na ovaj način dovodimo u neravnopravan položaj iste službe, iste zaposlene u stomatologiji u domovima zdravlja po Srbiji. Treba realno sagledati potrebe Grada Beograda, Novog Sada, ali i potrebe centralne Srbije i napraviti kvalitetan sistem koji će omogućiti da se stomatološka zdravstvena zaštita, prema nalazima Zdravstvenog saveta Srbije i proširi, odnosno da se broj usluga koje se pružaju preko važećeg sistema zdravstvene zaštite proširi. Činjenica je da je naš stomatološki sistem zastareo, činjenica je da zdravstveno stomatološko stanje nacije je katastrofalno i da su ovo mere koje su neophodne da se sprovedu u vrlo kratkom roku.
Zato tražim od ministarke brz odgovor i nadam se da će ove mere, odnosno program kojim će se ovaj problem rešiti, ući u budžet za sledeću godinu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, kolege narodni poslanici, imam pitanja za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Dragana Glamočića. Moja pitanja odnose se na nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva.
Na sednici Narodne skupštine, održanoj 16. jula ove godine, postavila sam pitanje tadašnjem ministru poljoprivrede - da li je podzakonskim aktima predvideo vrste podsticaja za nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva? Pitanje sam postavila imajući u vidu da je članom 6. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predviđeno da ministar bliže propisuje vrste podsticaja i za ova, tj. nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva.
U odgovoru ministra na postavljeno pitanje stoji da je Vlada, u skladu sa Zakonom o budžetu i Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, donela Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2013. godinu i da ovom uredbom nisu predviđena sredstva za podsticaje za nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva. Jasno je da su ova gazdinstva u 2013. godini ostala bez podsticaja, ali nije jasno kakva je politika resornog ministarstva u odnosu na ova gazdinstva.
Smatram da ministar i Ministarstvo poljoprivrede treba da utvrde i uspostave posebnu politiku podrške i pomoći nekomercijalnim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima iz više razloga. Pre svega, zbog toga što se radi o velikom broju poljoprivrednih gazdinstava. Od ukupno oko 780.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava kod nas, njih oko 470.000 su komercijalna, a ostalo su nekomercijalna. Lako je izračunati da je udeo nekomercijalnih u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava oko 40%.
Takođe, smatram da je to izuzetno važno zbog činjenice da se ovde pretežno radi o malim i manje imućnim poljoprivrednim gazdinstvima, da ova gazdinstva znače egzistencijalnu, a posebno prehrambenu sigurnost jednog dela našeg stanovništva, da su ona sve češće zbog stanja u privredi jedina radna mesta jednog broja radnika koji su u proteklom periodu ostali bez posla.
Takođe, smatram da su mala poljoprivredna gazdinstva važna sa aspekta naše poljoprivredne proizvodnje u celini, da ona imaju određene komparativne prednosti u odnosu na velika, kao i da predstavljaju važan potencijal za neke buduće pravce razvoja poljoprivrede kod nas, kao što je npr. organska proizvodnja.
Kada o ovome govorim, pored navedenog, imam u vidu i izveštaj 400 svetskih poljoprivrednih stručnjaka i naučnika okupljenih u projektu UN, koji je finansirala Svetska banka i UNESKO na temu „Međunarodna procena poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije za budućnost“, a u kome se jasno kaže da je budućnost poljoprivrede u malom poljoprivrednom gazdinstvu.
Takođe, imam u vidu da su mnoge međunarodne organizacije, UN, Međunarodna organizacija rada, Međunarodna organizacija poslodavaca, podržale ovaj izveštaj i zaključak da je poljoprivreda, posebno ona koja se bavi organskom proizvodnjom i ona koja se odvija na malim poljoprivrednim gazdinstvima, jedan od četiri glavna sektora za stvaranje miliona novih radnih mesta u 21. veku.
Dakle, smatram da bi država trebalo da podstiče i nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva, da ih osnaži, da i ona što pre postanu važan komercijalan proizvođač hrane kod nas.
Polazeći od navedenog, moja pitanja za ministra poljoprivrede su sledeća. Da li će i na koji način Ministarstvo poljoprivrede pružiti podršku i pomoć nekomercijalnim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima i da li će u planiranim sredstvima agrarnog budžeta za 2014. godinu biti i sredstava namenjenih za podsticaje ovim gazdinstvima? Hvala na pažnji.