Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege poslanici, već preko sat i po vremena razgovaramo o ovom dobrom amandmanu koji je podnela SPS, odnosno gospođa Suzana Spasojević i kolega Dejan Radenković. Mislim da je ovaj amandman zapravo pogodio celu suštinu i intenciju koja se želela postići ovim zakonom o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata. Ono što smo među sobom, svih ovih nedelja, razgovarali, pričali šta uraditi sa objektima koji su nastali posle 11. septembra 2009. godine, a danas je već 2013. godina, dakle ušli smo u petu kalendarsku godinu, nažalost, iz raznoraznih razloga izgrađeno je u tom periodu, te pune četiri godine, jako puno bespravnih objekata.
Razloge i uzroke trebalo bi tražiti na mestima gde se odlučuje o ispunjenosti uslova za izgradnju tih objekata, a to su najčešće bile lokalne samouprave. Zbog čega one nisu bile ažurne u izdavanju odobrenja za gradnju, odnosno građevinskih dozvola ili zbog čega inspekcijski organi u tim istim lokalnim samoupravama nisu ažurno primenjivali postojeća zakonska rešenja iz Zakona o planiranju i izgradnji i sankcionisali i sprečavali u startu bespravnu gradnju, to je drugo pitanje.
Ali, posle četiri pune godine, na kraju, mi imamo činjenicu da je u tom periodu izgrađeno sigurno više desetina hiljada objekata ili dograđeno ili nadgrađeno, nadzidano. Tako da, ovaj amandman u izvesnom smislu rešava brojna pitanje i dileme mnogih građana koji su nam se javljali - šta će biti sa nama koji smo posle 2009. godine gradili a za to vreme nisu uspeli da u prethodnom postupku, kroz redovnu proceduru dođu do građevinske dozvole.
Razlog zašto se građevinska dozvola nije mogla dobiti, između ostalog, leži i u činjenici da u mnogim lokalnim samoupravama urbanističko-planska dokumenta nisu ažurna, odnosno u mnogima čak i ne postoje u onom obimu i u onom broju, na onim prostorima na kojima su građani bili zainteresovani da grade svoje, uglavnom su najčešće u pitanju stambeni objekti.
Na kraju, pošto su se otvorila brojna pitanja - da li je ovo u skladu sa zakonom, odnosno u krajnjoj liniji i sa Ustavom? Iz svog iskustva mogu da vam kažem da najčešće ili vrlo često pravda i pravo ne idu ruku pod ruku, nažalost. Možda ovaj amandmanski predlog SPS nije baš po pravu, ali je sigurno pravedno da i ti ljudi dobiju šansu, kao i mnogi prethodni koji su dobili tokom prethodnih godina, da ne kažem i decenija, da svoje višedecenijske probleme, višegodišnje probleme uklope u zakonske okvire i da jednom i oni postanu građani prvog reda, odnosno da ne budu ni po kom osnovu diskriminisani.
Mislim da prihvatanjem ovog amandmana i nakon njegovog prihvatanja i nakon izglasavanja, odnosno donošenja, usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji ili uređenju prostora i izgradnji, kako će se već zvati, od tog trenutka nadalje bi trebalo da se jednom za svagda proglasi nulta tolerancija na svaku vrstu i svaki vid divlje gradnje. Do tada, da li je moguće? Moguće je da se svim našim građanima, a u pitanju je, čuli smo kroz nekoliko prethodnih zakona, tokom ove godine 1.300.000 objekata, da se izađe u susret tim građanima i da se na neki način reše njihovi problemi koji su što voljno, što nevoljno stvoreni i oni objektivno postoje.
Da li je u skladu sa Ustavom ili ne? Mi ne bismo danas imali ovaj zakon, kao poseban zakon da Ustavni sud nije prethodna rešenja iz prethodnog Zakona o planiranju i izgradnji proglasio protivustavnim. Sve razloge zbog čega ih je Ustavni sud proglasio protivustavnim, ovaj zakon je otklonio.
Usvajanjem ovog zakona o legalizaciji mi uvodimo, na kraju stvaramo pretpostavke da se tih 1.300.000 objekata uvede u pravne okvire, da postanu pravno vidljivi i da se od tog trenutka pa nadalje definitivno, mada oni i do sada gradnja bez građevinske dozvole jeste bila krivično delo, ali da se od trenutka usvajanja ovog zakona i budućeg Zakona o planiranju i izgradnji, stvori nulta tolerancija na svaki vid divlje gradnje.
Na kraju, u tih 1.300.000 objekata sigurno se nalazi i veliki broj radnika koji su čitav svoj radni vek izdvajali preko nekadašnjih SIZ-ova za izgradnju po jedan ili 2% za solidarnu stambenu gradnju, a koji nikada nisu dobili nikakav stan, niti priliku da dobiju stan, već su na ovaj način, između ostalog, morali da rešavaju stambeno pitanje za sebe i svoju porodicu.
Pozvao bih sve poslanike pojedinačno, da prema svojoj savesti, u danu za glasanje, kada budemo odlučivali o ovom amandmanu, dakle, amandmanu na član 5. koji su podneli Dejan Radenković i Suzana Spasojević, da glasamo i prihvatimo i usvojimo taj amandman i nakon toga stvorimo preduslove da se ispravi, odnosno otkloni jedan veliki problem za sve objekte koji su izgrađeni u ove četiri godine, jer u suprotnom, opet bi ostao jedan vakuum gde bi se veliki deo objekata i dalje smatrao nelegalnim i divljim i na kraju ne bi bilo rešeno u potpunosti pitanje legalizacije svih objekata, što bi, između ostalog, trebalo da bude intencija celog Zakona o legalizaciji. Zahvaljujem.