Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, pre nego što postavim par pitanja, moraću da barem delimično pročitam ono što je osnov za postavljanje pitanja, da bi se bolje razumelo zašto to čitam.
Dakle, dobili smo mi neki, poslanici pismo od strane građanina sa teritorije KiM, koji između ostalog u svom pismu kaže sledeće: „molimo vas da Srbiji kažete kako nas maltretiraju čelnici na lokalnom nivou, koji su postavljeni kao privremeni organi, kao i direktori škola, terajući nas silom da idemo na mitinge, da podržavamo listu „Srpska“ i da glasamo za njih. Inače, slede nam otkazi na svojim radnim mestima“.
Između ostalog još se kaže „teraju nas da glasamo za „Srpsku“ listu javno i svaki miting moramo posetiti kada dolazi neki zvaničnik iz Beograda, inače se prave spiskovi prisutnih po mitinzima i ko ne dođe, snosiće posledice.
Molimo vas da ovo kažete Srbiji i svim medijima, kako bi nas oslobodili torture i ovom napaćenom narodu, dosta je muka.“
Inače, ovim pritiscima su izloženi radnici u prosveti i zdravstvu.
Ovo se pismo inače odnosi za teritoriju opština Gnjilane i Vitina.
U prilogu pisma, dobili smo i dokaze koji govore o tim pritiscima, koji god uzmem, potpuno je svejedno.
Evo recimo, obaveštenje direktora Bojana Maksimovića, doneto je na osnovu zaključka sa zajedničke sednice direktora osnovnih i srednjih škola i predškolskih ustanova Gnjilane, Kosovske Vitine, Kosovske Kamenice i Novog Brda, a koje glasi ovako, a to ću vam posle i dati da možete da vidite: „sve zaposlene radnike osnovne škole „Miladin Popović“ u Pasjanu, obaveštava da je subota 19. oktobar 2013. godine, radni dan. Svi zaposleni su obavezni da prisustvuju dočeku predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Ivice Dačića, koji će biti održan dana 19. oktobra 2013. godine, u toliko i toliko sati, u Gračanici, sa početkom u 14,00 časova.
Za sve radnike škole, obezbeđen je prevoz autobusom.“
Dalje, zatim imamo obaveštenje direktorima predškolskih ustanova na teritoriji opštine Vitina, učinjeno od strane privremenog organa, a potpisan od strane Srđana Nikolića, člana privremenog organa, pa sve sa plavim pečatom i njegovim potpisom, gde stoji: „obaveštavamo vas da u subotu 12. oktobra 2013. godine, u Klokotu dolaze ministri Vlade Republike Srbije, Aleksandar Vulin i Dragan Glamočić. Skup će se održati u 13,00 časova u školskom dvorištu u Klokotu, a vaš dolazak, dakle, direktora i dolazak svih zaposlenih je obavezan. U obavezi ste da obavestite sve zaposlene.“
Dalje idu pisma kojim oni obaveštavaju zaposlene i slično.
Ljudi moji, možemo imati različita stanovišta o neophodnosti izlaska ili neizlaska na te izbore.
Mi smatramo da izlazak na te izbore, da je to izlazak iz Srbije, jer je to naopako. Ti izbori su raspisani od strane kosovskih vlasti, a ja ne znam šta mi i državni organi Republike Srbije njima u tom trenutku izigravamo i kakve veze ima Briselski sporazum i kako smo se tako mogli uopšte šta sporazumeti i to je posebno pitanje.
Ljudi, nemojte ovo da radite, ovo je vraćanje u 1947. ili 1949. godinu. Ovo ni SPS u najcrnjim danima iz devedesetih godina nije radio ovako otvoreno.
Oni su barem telefonom to radili zvali, uticali, išli po hodnicima i pretili. Niko nije ostavljao ovakvog pisanog traga, ljudi moji. Znate ko ostavlja pisanog traga u krivičnim delima? To je radio neko 1939. do 1945. godine. Oni se nisu stideli da ostave u centralnoj Evropi, jedna država koja zagorčala život ljudima u tih šest godina. Znači, oni su se trudili da ne ostave pisanog traga, a vi to isto radite. Možda i dobro što ste ostavili pisani trag da se zna za istoriju šta činite.
Moje pitanje je vrlo prosto, kakva je zvanična reakcija Vlade Republike koja postavlja privremene organe na ovo što sam ovde pročitao, ja ću vam dati ove dokaze, to je veoma važno?
Drugo, mi očekujemo hitne odgovore na određena pitanja. Imate pitanje u utorak koje je postavljeno od strane Slobodana Samardžića. Šta je sa 12.000 ljudi koji bi navodno imali pravo da glasaju na Kosovu, žive na teritoriji Srbije? Gde glasaju? Na kojim izbornim mestima u Srbiji biračkim mestima? Ko to organizuje i po kom se zakonu Srbiji, da li će glasati glasačkim listićima u kovertama ili će umesto njih da glasa Veljko Odalović kao opunomoćenik države Kosova? Dakle, to je ono što nas pitaju.
Drugo, i na samom kraju kakva je reakcija države povodom Erdoganove izjave da je Kosovo Turska?

Narodni poslanik Stefana Miladinović.

Hvala.
Poštovani predsedniče, kolege narodni poslanici, koristim pravo da postavim pitanje, tačnije zatražim obaveštenje od ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Tomislava Jovanovića.
Naime, prema dostupnim podacima širom Srbije, u seoskim sredinama postoji veliki broj školskih objekata koji zbog odumiranja sela i smanjenog privrednog priraštaja godinama, neki čak i decenijama, nisu u funkciji, odnosno ne koriste svojoj osnovnoj nameni.
Republika Srbija, odnosno Ministarstvo prosvete je u ove objekte decenijama ulagalo velika sredstva sa ciljem da i najzabačenija sela dobiju školu, odnosno da svakom detetu bude obezbeđeno Ustavom garantovano pravo na školovanje.
Ipak, zbog neprekidnog pražnjenja sela pogotovo u brdsko-planinskim predelima, mnogi školski objekti ostali su prazni i zbog višegodišnjeg ne korišćenja veliki broj je prilično ruiniran. Međutim, ima i objekata koji su u dosta dobrom stanju i mogu se uz relativno skromna ulaganja koristiti.
Imajući u vidu da ovi zatvoreni školski objekti još uvek predstavljaju stalni trošak za državu, želim da pitam ministra prosvete sledeće, da li se raspolaže tačnim podacima koliko je ukupno ovakvih škola u Republici Srbiji? Koje troškove ministarstvo ili lokalne samouprave imaju za njih? Treće, da li ministarstvo planira da ovakve školske objekte, koji ne služe osnovnoj nameni, ustupi na korišćenje drugim zainteresovanim korisnicima i da li takve ideje uopšte postoje?
Smatram da bi uz vrlo mala finansijska ulaganja zainteresovanih organizacija napušteni seoski objekti mogli biti od koristi za sprovođenje različitih programa, kako za učenike i mlade mesne zajednice opštine, tako i za druge pojedince, institucije koje bi održavale neke od ovih objekata, organizovale ili finansirale različite programe kao što su naučno istraživački kampovi, ekološki volonterski kampovi, umetničke radionice i kolonije, programi međunarodne razmene mladih ili različiti programi proizvodnje.
Na ovaj način bi se ostvarila obostrana korist. S jedne strane, ovi objekti bi našli drugu korisnu namenu, a sa druge strane, ministarstvo i lokalne zajednice ne bi imale značajnije troškove za održavanje ovih objekata koji se inače ne koriste.
Činjenica je da u ovom trenutku ne bi mogao koristiti veliku broj seoskih objekata, ali verujem da bi jednim dobrim programom revitalizacije ovih objekata i davanje neke nove funkcije, doprinelo ne samo štednji budžetskih sredstava već i oživljavanju nekih sela koja nemaju školske dece, ali čiji stanovnici imaju želju da ostanu i rade na selu. Ustupanjem na korišćenje ovih objekata, svakako bi se iskoristio ogroman potencijal koji u ovim objektima postoji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, molim za tišinu i pet minu ta vaše pažnje, jer se obraćam u ime onih koji pažnju i zaslužuju.
Obraćam se u ime hlebotvoraca, seljaka, onih kojima su plugovi izorali dlanove, a brige čela. Obraćam se kao diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo i na jednom prostom primeru pokazaću vam koliki su pogubni efekti GMO hrane po srpsku poljoprivredu i našu prerađivačku industriju.
Pre par godina, srpsko tržište preplavio je falsifikat sira iz jedne susedne države koji se na pijacama prodavao kao feta sa imenom te države. Reč je o proizvodu koji se ne dobija od mleka. U tehnološkom procesu za dobijanje tog proizvoda koristi se palmino ulje, sojino mleko, emulgator. Najveći procenat tog proizvoda napravljen je od vode i vrlo malo ima mleka u prahu. Reč je, evo, o ovoj feti. To je feta sir, pod znakom navoda „sir“, jer je dobijen od proizvoda biljnog porekla nepoznatih sirovina.
U poslednje vreme, te sirovine se nesmetano uvoze u Srbiju, a ovakav sir, pod znakom navoda „sir“ preplavio je zelene pijace u Srbiji gde se nekontrolisano prodaje bez ikakve naznake, bez ikakvog natpisa da je reč o proizvodu biljnog porekla.
U Srbiji se proizvodi izuzetno kvalitetan feta sir. Proizvode ga srpske mlekare, to je ovaj ovde sir, ni malo se ovako na prvi pogled ne razlikuje od falsifikata sira, ali šta hoću da vam kažem? Ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo. Za proizvodnju feta sira, ovog pravog feta sira, potrebno je pet i po do šest litara mleka.
Molim da moje izlaganje niko ne shvati kao širenje panike, kao degradaciju proizvođača i jednog i drugog proizvoda, ali se naši potrošači dovode u zabludu jer im se ovaj sir prodaje kao sir, a istovremeno, nigde ne piše da je reč o proizvodu biljnog porekla.
U Srbiji se dnevno preradi između 200 hiljada do 600 hiljada litara mleka za proizvodnju feta sira. Imamo ozbiljne, ugledne proizvođače koji su se mukom izborili da dobiju tarifni broj za izvoz svog sira na tržište Rusije.
Jedna krava u proseku tokom laktacije daje 10 litara mleka dnevno, znači, ako se ne otkupi danas 400 hiljada litara mleka, 40 hiljada krava, muznih krava, će biti poslato na klanje, 40 hiljada krava da bi se pretvorilo u krave muzare treba 40 hiljada hektara zemlje obraditi. To je 40 hiljada radnih mesta u Srbiji ovoga trenutka, koji su ugroženi zbog GMO hrane. Četrdeset hiljada hektara zemlje zahteva 80 litara goriva po jednom hektaru da bi se, podvlačim, to zemljište obradilo, da bi se taj proizvod doneo na tržište.
Mi imamo činjenicu da se naši proizvođači dovode u zabludu. Mi nemamo adekvatan zakon koji bi ovo regulisao, niti imamo mogućnost da proizvođači u Srbiji znaju da na pijacama pretežno kupuju feta sir biljnog porekla.
Šta ja želim da vam kažem? Taj sir se prodaje po ceni od 180 dinara. Ne ulazim u to, pošto se proizvodi u malim zanatskim radnjama, a najčešće proizvodnja i promet tog sira se obavlja kroz tzv. sivo ili čak i crno tržište, bez plaćanja bilo kakvih dažbina Republici Srbiji.
Ne ulazim u to kakav je kvalitet tih sirovina biljnog porekla. Možda je reč o GMO sirovinama, možda ne. U susednoj državi je neosporno utvrđeno da je reč o GMO sirovinama, palminom ulju i pre svega sojino mleko od GMO soje.
Apelujem na sve vas, pošto je profesor Stojković, zajedno sa još nekim poslanicima, uradio Predlog zakona o GMO, da svi zajedno potpišete taj zakon, da ga svi zajedno kao poslanici predamo u skupštinsku proceduru, dao njemu raspravljamo, da svi zajedno…
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, završavam, uradimo zakon o zaštiti potrošača koji će sprečiti ovakvu zloupotrebu i zahtevam i podvlačim, zahtevam prijem kog ministra poljoprivrede, svog kolege Glamočića, sa kojim sam zajedno studirao na Poljoprivrednom fakultetu, u narednih sedam dana, kako bih ga zajedno sa proizvođačem feta sira, upoznao sa ogromnim problemom koji ovoga trenutka postoji zbog ovoga o čemu sam pričao.
Vodite računa. Jedno je Feta sir životinjskog porekla, a drugo je sir, pod znakom navoda, biljnog porekla. Nema velike razlike, sem u ceni i šteti i pogubnosti ovoga trenutka po naše stočarstvo. Hvala.

Moram da vas zamolim, uopšte ne ulazeći u opravdanost vaše diskusije, da u buduće ne unosite hranu na sednicu Narodne skupštine, bilo biljnog, bilo životinjskog porekla.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala predsedniče.
U vreme kada ministar privrede najavljuje otpuštanje 20.000 ljudi u firmama koje su u restrukturiranju, gotovo umiranje, recimo, Priboja zbog FAP-a, u vreme kada pričamo o Zakonu o legalizaciji i sunovratu građevinske industrije, u vreme kada se sve čini da ne dođe do rebalansa rebalansa budžeta, što će biti prvi put u istoriji da imamo rebalans rebalansa, a on preti zbog, u ovom trenutku, manjka odnosno prebačenog deficita za 20 milijardi dinara u odnosu na planirano, zbog pada prihoda, dešavaju se stvari da taj ministar privrede najavljuje set zakona koji će da poboljša klimu za investiranje, najavljujući i novi zakon o stečaju i zakon o planiranju i izgradnji, koji će prvo proći Vladu, pa tek onda doći na javnu raspravu, što je takođe, čini mi se izuzetak. Bilo je mnogo puta da nije bilo javne rasprave, ali da ide na javnu raspravu posle Vlade, to se ne sećam da je bilo.
U sve to vreme u kojem živimo, pod pretnjom bankrotom, u kome se podiže PDV za hranu i osnovne životne namirnice, postoje ipak neki ljudi koji žele da rade, da ulažu, koji su uložili pare, ali postojeći Zakon o planiranju i izgradnji je svakako prepreka. Šta se dešava? I takav kakav je, ako se dobro pročita, omogućava nekim ljudima da nešto rade, ali Ministarstvo građevine i ministar Velja Ilić tim ljudima koji žele da rade ne omogućava da rade.
Konkretno, u Beogradu, svakako, a ne znam kako je u drugim gradovima i opštinama, imamo problem sa izdavanjem lokacijskih dozvola u specifičnim slučajevima, i to je predmet mog pitanja gospodinu Iliću, ministru građevinarstva i urbanizma. Ako je neko kupio zemlju, postao vlasnik, uložio nekoliko miliona evra i traži lokacijsku dozvolu, odvija se u sledećem slučaju, u slučaju zabeležbe da postoji sudski spor. Znam najmanje dva konkretna slučaja u Beogradu, gde su ljudi uložili po nekoliko miliona evra u zemlju, pre nekoliko godina, plaćaju kredite itd, traže lokacijske dozvole i odbijaju ih zbog postojanja parničnog spora, odnosno zabeležbe u katastru da postoji spor.
U jednom slučaju je vrlo jasno da su u pitanju stari vlasnici koji polažu pravo na tu zemlju, ali ta zemlja je u principu prošla nekoliko vlasnika i sada je legalno kupljena i novi vlasnik je upisan u katastar. Za dobijanje lokacijske dozvole potrebna su tri dokumenta: kopija plana parcele, izvod iz katastra podzemnih instalacija i svakako dokaz o pravu svojine. Kada imate dokaz o pravu svojine, a neko vas je tužio, a upis tužbe u katastar dokaz je podnošenje tužbe. Kako niko u ovoj zemlji ne može nikog da spreči da tuži, kako u ovoj zemlji sudski procesi traju neuobičajeno dugo po nekoliko godina, pitam ministra Ilića – da li je upis, odnosno zabeležba da postoji tužba razlog za neizdavanje lokacijske dozvole, jer u Beogradu tako to tumače, iako u zakonu, kada se pažljivo pročita, to ne bi moglo da se zaključi?
Dakle, ministar Ilić, treba da odgovori da li je to u skladu sa zakonom ili ne, jer kada postoji spor, onda se traži mišljenje drugostepenog organa, a to je Ministarstvo građevine. Pošto se traži, a ministar ne odgovara, pitam ga – zašto ne odgovara, jer ne zna ni on da li je to u skladu sa zakonom ili ne? Kako objašnjava da se u Beogradu zabeležba o poštovanju sudskog spora razlog za neizdavanje, a u nekim drugim opštinama to nije prepreka. Tako, na kraju krajeva, i zakon kaže.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih dva pitanja ministru pravde i državne uprave, vezano za hapšenja izbeglih i prognanih Srba, sa jedne strane, i srpskih povratnika u Hrvatskoj, sa druge strane.
Od strane nadležnih hrvatskih institucija često čujemo da se Republika Hrvatska zalaže za najbolje odnose sa Republikom Srbijom, za odnose međusobnog poštovanja, uvažavanja, za odnose poverenja i, u krajnjoj liniji, iskrenog pomirenja. Međutim, u praksi ponašanje Republike Hrvatske je suprotno. Nažalost, Republika Hrvatska i dalje u jednom svom delu vodi politiku zastrašivanja izbeglih i prognanih Srba i srpskih povratnika, stvara osećaj nesigurnosti i sprečava proterane Srbe da ostvaruju svoja osnovna ljudska prava.
Navešću četiri slučaja koja govore tome u prilog. Maja 2011. godine uhapšen je 83-godišnji magistar istorijskih nauka gospodin Mile Dakić kada se vraćao sa naučnog skupa iz Banja Luke na Rači, prebačen je u Sarajevo. Na osnovu hrvatske Interpolove poternice prebačen je u Zagreb. Vodi se obnova postupka već dve godine. Saslušano je 28 svedoka. Niko od tih 28 svedoka nije teretio gospodina Dakića da je učestvovao u ubistvu hrvatskih policajaca 1991. godine na Kordunu. Prekjuče je završeno, po treći put, saslušanje 28 svedoka putem video linka i apsolutno niko gospodina Dakića ne sumnjiči da je u tome učestvovao, ni kao izvršilac, ni kao nalogodavac.
Apelujem na Ministarstvo pravde i državne uprave da zatraži hitno objašnjenje hrvatskog Ministarstva pravosuđa, vezano za slučaj gospodina Dakića i da zatraži da se gospodin Dakić što pre pusti na slobodu, jer ovo zaista, što je rekao gospodin Pusić, istaknuti borac za ljudska prava u Hrvatskoj, predstavlja sramotu za hrvatsko pravosuđe.
Imamo drugi slučaj, 10. jula uhapšeno je 12 Srba u selu Trpinja, koji tamo žive, pod optužbom da su činili ratne zločine u Vukovaru. Devet njih je zadržano u pritvoru. Pritvor je određen na tri meseca. Sada je u oktobru taj pritvor produžen za još tri meseca. Sve činjenice pokazuju da hrvatska strana nema dokaze da je ovih devet Srba činilo zločine, ali se prosto na silu nastoji iskonstruisati optužnica, jer je još uvek nema, znači ide četvrti mesec od privođenja, da su činili zločine, iako to nije tačno.
Treći slučaj tiče se hapšenja srpskog povratnika Marka Carevića, sedam dana prije posete hrvatskog predsednika Josipovića Srbiji, 9. oktobra. Marko Carević se vratio u Hrvatsku 2005. godine. Znači, živi osam godina u Hrvatskoj, član je Hrvatske narodne stranke, u dva navrata bio je predsednik mesne zajednice Sjeniča Gornja Utinja kod Karlovca, aktivno se zalagao za povratak Srba iz Srbije i Republike Srpske, radio je na obnovi infrastrukture, vodovoda, električnih instalacija, puteva, zalagao se za najbolje odnose Srba i Hrvata. Sada zamislite, osam godina aktivni javni radnik u lokalnoj zajednici, Marko Carević je u jednoj spektakularnoj akciji 9. oktobra uhapšen kao da se radi o najvećem zločincu sa ovih prostora.
To hapšenje izazvalo je veliku nesigurnost kod njegovih sumještana, a istovremeno je u tom Gornjem Sjeničaku je avgusta 1995. godine, posle „Oluje“, pobijeno šest srpskih staraca. Nažalost, još uvek niko nije optužen ni osumnjičen ko je izvršio ubistva tih šest srpskih staraca, a hapsi se jedan Marko Carević, čovek koji osam godina aktivno radi u svojoj lokalnoj sredini.
Konačno, imamo poslednji slučaj hapšenja Slobodana Doklića, bivšeg oficira JNA, koji je uhapšen 18. oktobra, dan posle posete hrvatskog predsednika Srbiji, koji je optužen da je činio ratne zločine, iako je 1991. godine bio uhapšen, prebijen, sad je teški RVI. Krenuo je u posetu svojem ocu i majci u Korenicu. Nakon povratka iz te posete sa svojom porodicom, uhapšen je na granici sa Mađarskom, čovek koji živi već godinama u Australiji, ima srpsko državljanstvo. Da li je to doprinos u uspostavljanju odnosa između Srbije i Hrvatske, odnosa koji su najbolji?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Molim vas, samo da postavim kratko dva pitanja ministru pravde i državne uprave, gospodinu Selakoviću, da zatraži da Hrvatska prestane sa manipulacijom spiskova osumnjičenih, optuženih i osuđenih Srba sa jedne strane, a s druge strane, da zatraži da se povedu ozbiljni razgovori i da se postigne sporazum da se suđenja za ratne zločine i druga teška krivična dela organizuju prema mestu prebivališta, odnosno da Hrvatska dostavi sve one predmete za koje smatra da su Srbi činili zločine, da se suđenje nalazi u Srbiji. Onaj ko je kriv, taj treba da bude osuđen, ko nije kriv, treba da ima punu slobodu kretanja. Hrvatska mora da prestane sa manipulacijom, sa hapšenjima Srba, sa ciljem da odustanu od povratka ili da se bore za svoja ljudska prava. Hvala.