Poštovani predsedavajući, naravno da bih voleo da je gospodin ministar tu, ali neću tražiti prekid sednice zbog toga, pogotovo što pripadam poslaničkoj grupi SNS. Takođe i ministar je naš, tako da ne bi bilo u redu.
Ono što sam želeo da kažem želeo sam da gospodin ministar čuje, pa ću zamoliti državnog sekretara, Neđu Jovanovića, da makar on sasluša ono što govorim, mada i on, vidim, razgovara sa kolegom.
Gospodine Jovanoviću, pošto ministar nije tu, ako možete makar vi da saslušate.
Šalu na stranu, mislim da je ova dvodnevna rasprava pri kraju, da smo svi umorni, ali to ne znači da je ovo što sada govorim manje bitno od onoga što smo čuli u prethodna dva dana.
Pred nama je vrlo važan set zakona, pogotovo prvi zakon - Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. To je jedan od onih zakona za koje se kaže da su važni, da se veliki broj građana zapravo interesuje za njih, gleda ovu sednicu i čeka šta će Narodna skupština doneti i kakvu će mrežu sudova i javnih tužilaštava usvojiti.
Znam da će mnogi predlagači, pa verujem i ovaj predlagač, gospodin Selaković, reći da u izlaganjima poslanika, bez obzira da li su opozicija ili pozicija, ima mnogo lokalpatriotizma, ima zalaganja za sudove u svojim mestima, u mestima odakle narodni poslanici dolaze.
Na početku ću reći da podržavam sve ono što su kolege iz poslaničke grupe SNS rekle o ovom setu zakona, pogotovo ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, gospođa Maja Gojković. Sve pohvale koje su izrečene za ove zakone i ja podržavam. Međutim, kao predsednik Bošnjačke narodne stranke, jedne manjinske i regionalne stranke, takođe imam i pohvale i zamerke na ovaj set zakona.
Pohvalio bih to što su sandžačke opštine Priboj i Sjenica dobile nazad svoje osnovne sudove koje su imale do 1. januara 2010. godine. Takođe je i Novom Pazaru susedna opština Raška dobila osnovni sud, ali ću reći da je opština Tutin po svim ovim kriterijumima bila pre ovih opština. Ako su one dobile osnovni sud, morala je i opština Tutin da dobije takođe osnovni sud, kao i opština Nova Varoš, makar sudsku jedinicu. Zbog toga bih voleo da je ministar tu, jer on je iz opštine Nova Varoš i mislio sam da apelujem na njega da Nova Varoš dobije sudsku jedinicu, a opština Tutin osnovni sud.
Opština Tutin se nalazi u jugozapadnom delu Srbije. Njena površina je 741 km2. Ima blizu 37.000 stanovnika. Neko se pozivao na kriterijum klime, pa vam mogu reći da je klima u opštini Tutin skoro ista kao u opštini Sjenica, mada je Sjenica poznata po tome da je najhladniji grad, ali je Tutin tu negde sa njom. Zatim, to je pogranična opština, 60 km dugačka granica prema Crnoj Gori i 40 km administrativne linije prema AP Kosovo i Metohija. Zatim, 99 naseljenih mesta koja su mnogo raštrkana. Veoma je slaba putna komunikacija i povezanost tih mesta. Sada možete zamisliti nekog građanina koji treba da dođe prvo u opštinu Tutin, a onda da ide u osnovni sud u Novom Pazaru.
Istina, Tutin je od Novog Pazara udaljen nekih 35 kilometara, ali je put između Tutina i Novog Pazara ubedljivo najgori u Srbiji, tako da mu treba preko sat vremena, bez obzira na tu kilometražu, da putuje automobilom iz Tutina do Novog Pazara, nažalost.
Podneo sam amandmane na ovaj predlog zakona. Obično poslanici kažu – glasaću u zavisnosti od toga da li će moj amandman biti prihvaćen ili ne, ali ja ću ovog puta reći drugačije. Podržaću sigurno ovaj set zakona iz političke korektnosti prema SNS kao političkom partneru, ali sam želeo da gospodin Selaković ovo čuje, da ozbiljno razmisli o ovim amandmanima. Ništa ne uslovljavam, ali bih apelovao na njega da razmotri ovo ozbiljno. Prilikom rasprave u pojedinostima takođe će biti prilike da se to pitanje potencira i da na kraju poboljšamo ovaj predlog, da opština Tutin dobije osnovni sud koji je imala, što narod kaže, i za vreme Tita i Miloševića. Ukinula ga je prethodna Vlada, ali smo se mi nadali da će ova da ga vrati i nadam se da ćemo uspeti u tome. Takođe, da Nova Varoš dobije sudsku jedinicu. Zahvaljujem.

Hvala.
Verujem da će državni sekretar preneti to ministru.
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Jovanoviću, koleginice i kolege, pred nama je set četiri zakona iz domena pravosuđa, a ja ću govoriti o Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Iako nisam stručnjak iz ove oblasti, daću nekakav komentar.
Znam da je Ministarstvo, na čelu sa ministrom Selakovićem i njegovim saradnicima, dugo i pažljivo radilo na ovom setu zakona, vodeći računa o mnogim činjenicama i, uz pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, poslanička grupa SNS će svakako podržati ovaj set zakona.
Od 1. januara 2010. godine važi Zakon o područjima sudova i javnih tužilaštava i u periodu od skoro četiri godine, od kada se primenjuje, uočeni su mnogi nedostaci u odnosu na teritorijalnu organizaciju osnovnih sudova i osnovnih tužilaštava. S obzirom da su se krivični postupci i većina parničnih postupaka vodila u sedištima sudova, bilo je dosta problema i velikih troškova svih učesnika u postupcima.
Pored toga, veći broj opština ostao je bez osnovnog suda, iako broj stanovnika i tradicionalno postojanje osnovnog suda nije bilo standard i merilo, što svakako nije bilo opravdano. Tako je i opština na jugu Srbije, Vlasotince, ostala bez osnovnog suda, ka kome gravitira i opština Crna Trava na samoj granici sa Republikom Bugarskom.
Radi povratka osnovnog suda u Vlasotincu, meni se obratila grupa građana opštine Vlasotince i Opštine Crna Trava. Zatim, imam zahtev opštinskog javnog pravobranioca opštine Vlasotince. Zatim je Skupština opštine Vlasotince odlukom od 26.09.2013. godine u ime svojih građana tražila da sud opšte nadležnosti u Vlasotincu bude organizovan kao osnovni sud Vlasotince, a ne kao sudska jedinica.
Inače, Osnovni sud u Vlasotincu bi trebalo da pokrije, površinski gledano, područje od oko 615 kvadratnih kilometara. Brojnost stanovništva je oko 40.000 građana i 73 naseljena mesta ove dve opštine, od kojih je najudaljenija oko 70 kilometara.
U skladu sa navedenim, moj je predlog, moguće rešenje je da se planira osnovni sud u Vlasotincu, našta sam zajedno sa kolegama iz PUPS podneo amandman, da se sudska jedinica, koja je planirana za Vlasotince, dodeli nekoj od opština kao npr. opštini Ljig, ili opštini Varvarin, a da osnovni sud bude organizovan u opštini Vlasotince.
Naravno, o tome će biti reči kada bude reči i amandmanima. Ono što je rekao kolega Mujo, bez obzira na postupak Ministarstva po ovom predlogu i ovom amandmanu, poslanička grupa SNS će glasati za ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.

Hvala lepo, gospodine predsedavajući.
Gospodine državni sekretaru, a do skora kolega poslaniče, koristim priliku da vam čestitam na imenovanju za državnog sekretara. Očekujem da pružite makar onoliki doprinos kao što ste to činili dok ste bili poslanik.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije koji već dva dana pratite događanja u Narodnoj skupštini koja su veoma zanimljiva, kako za nas narodne poslanike, tako naravno za građane Srbije, a ponajviše za predstavnike pravosuđa koji očekuju promene, koje u ovom trenutku iščekuju kakva će sudbina njihova biti određena u ovom visokom domu.
Mi smo dva dana slušali od raznih političkih grupa i političkih opcija kritiku od onih koji su radili na izradi zakona 2008. i 2009. godine. Pokušaj da se preokrene da je 66 sudova manje od 34. Slušali smo, takođe, da nema rešenja za sudove na Kosovu i Metohiji, a jasno je rečeno da svi sudovi, sva tužilaštva ostaju da funkcionišu i da će se posebnim zakonom, koji je zbog specifičnosti situacije, i političke i državne i nacionalne, rekao bih, u kojoj se Srbija nalazi biti donet kada za to dođe vreme.
Svako ko je dobronameran i racionalan potpuno shvata suštinu da pravosuđe na Kosovu nastavlja da funkcioniše, da nije obuhvaćeno ovim setom zakona, ali će nastaviti da radi bez ikakve smetnje, ali će i pojedine odredbe ovih zakona koje se odnose na sudove i na sudije i na tužioce, naravno biti primenjeno i na sve kolege koji tamo rade.
Najčudnije od svega je to što su neki ljudi kritikovali da smo mi na okružnim odborima SNS odlučivali o tome gde će biti sudovi, gde će se postavljati tužilaštva, a ja obaveštavam javnost jer je to možda nekome i promaklo, da okružnih odbora SNS nema od februara meseca kada smo izmenili Statut. Bio sam predsednik Okružnog odbora, više nisam. Dakle, nikakve sastanke nismo imali, niko od nas nije konsultovan, niko od nas nije davao mišljenje. Nismo radili kao što je to radio prethodni režim, a 2008. i 2009. godine je najbolje radila u Nišu „Niška meana“. Radila je zbog toga jer se tu okupljala elita iz prethodnog režima, koja je određivala ko će biti sudija, ko je kome kum, ko je kome pobratim, ko je koga zadužio, gde će biti osnovni sudovi, gde ih neće biti. Tu su razvijane razne mape, razne karte, razni listići dodavani. Na taj način smo došli do takvog pravosuđa koje je osudila i Venecijanska komisija, zbog čega smo dobili i najgoru moguću ocenu što se tiče pravosuđa.
Ono što znam da za zadnjih 15 meseci ministar pravde, gospodin Nikola Selaković, je 22 puta bio u ovom parlamentu. Davao je predloge zakona koji su veoma konzistentni, koji su pokušaj da se ispravi, popravi, dopuni, izmeni i na bolje okrene stanje u pravosuđu. Sa željom da se učini još jedan korak ka EU, da postanemo časni građani, da imamo pravo na pravdu, da imamo pravo na efikasno suđenje, na pravično suđenje, da sudije i tužioci koji rade svoj posao mogu da ga slobodno i neometano od političkih partija, stranaka na vlasti, rade, da ga rade po najboljoj savesti, a naravno po zakonima ove države. U tom smislu su i ovi predlozi zakona.
Apostrofirao bih posebno Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ono što je veoma bitno reći, naravno za javnost Srbije koju ovo interesuje, do sada je u Srbiji bilo 34 suda sada je predviđena 66 sudova, mislim na osnovne. Što znači da je povećanje skoro za duplo. Onaj ko zna šta su osnovni sudovi, ko je ulazio u sudove, a većina građana naravno da jeste, podrazumeva od stražarskog mesta preko daktilografa, preko obezbeđenja, preko pisarnica, parničnih, vanparničnih, izvršnih odeljenja, krivičnih odeljenja, sudija koji rade krivicu, sudija koji rade parnicu, koji rade vanparnicu. Znači, jedan kompletan zaokružen sistem.
Tako da smo mi sada sa ovim predlogom dali mogućnost da se u još 32 grada zaokruži celina koja se zove osnovni sud. To je naravno prednost, osim za one maliciozne koji bi hteli da 34 bude više od 66 ili da 66 bude manje od 34. Znate kako, u politikanstvu je sve dozvoljeno i očigledno da Makijaveli ovde ima veliki broj pobornika i ljudi koji bi radi ostvarenja nekog političkog cilja, bili u stanju da upotrebe i notorne laži i neistine.
Takođe je bilo 34 osnovnih ili državnih javnih tužilaštava, sada je taj broj popet na 58, s tim što je obično ujednačeno da osnovni sudovi budu praćeni od osnovnih tužilaštava, ali se ovde išlo i za tim da jedno tužilaštvo može da pokrije teritoriju dva osnovna suda. To u svakom slučaju možem biti pohvaljeno jer je veoma ekonomično.
Jedan novina koja nije postojala, a to je da su sudske jedinice ranije uglavnom radile parničnu materiju, uglavnom i to u manjem delu, a da se novim propisima predviđa da u sudskim jedinicama se radi i krivična materija i parnična. Tako da to može biti skoro imitacija ili jedan deo ogromni, pretežni deo rada osnovnih sudova gde je predviđeno osim toga da se u onim mestima gde nema i sudskih jedinica mogu davati sudski dani. To je jedna dobra tradicija u srpskom pravosuđu. Toga je bilo i ranije. U mestima gde nema dovoljnog broja predmeta ili ih ima veoma malom broju, naravno, dozvoljeno je organizovati sudske dane, sakupiti sve predmete i u deset dana izaberete jedna radni dan kada ćete pozvati stranke. Na taj način se smanjuju troškovi njihovog dolaska do sedišta suda, a sa druge strane se povećava efikasnost u radu.
Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava po meni je uravnotežen zakon. Čini mi se da kada je bio dat predlog da u 182 opštine u Srbiji bude u svakoj jedna opštinski sud, jedno tužilaštvo, ni to neke ne bi zadovoljilo, rekli bi da je to malo i da je potrebno da ima možda po dva suda u nekoj opštini. Ali, prosto je to nemoguće. Mi smo jedna država koja je veoma siromašna i koja izlazi iz jednog perioda potpune privredne, ekonomske propasti, kolapsa koji umalo nismo doživeli da nije došlo do promene i formiranja ove nove Vlade 27. jula 2012. godine.
Primer bih posebno naveo uravnoteženosti u Pčinskom okrugu. Tamo je predviđeno, po starom zakonu je bio sam jedan Osnovni sud u Vranju, po novom zakonu predviđena su tri, u Vranju ostaje, u Bujanovcu će biti osnovni sud i u Surdulici.
Sa tim se u mrežu uvezuju i tužilaštva, tako što će u Vranju biti Osnovno tužilaštvo, koje će davati dobre usluge Osnovnom sudu u Bujanovcu, a u Vladičinom Hanu će biti Osnovno javno tužilaštvo, koje će pokrivati teritoriju Surdulice.
Takođe treba istaći da postoje sudske jedinice Osnovnog suda u Surdulici u Bujanovcu i u Vladičinom Hanu. Na taj način je stvorena jedna klima i mogućnost da ljudi iz Bosilegrada dođu do Osnovnog suda u Surdulici, obave sve što je potrebno, a naravno, što će biti tamo i sudska jedinica može se obaviti i mnogo drugih poslova.
Ovo sam rekao zato što mislim da je danas pomenuto da je Preševo trebalo
da dobije osnovni sud, ali je nemoguće da u jednom okrugu imate četiri osnovna suda, jer to bi bilo preambiciozno, to bi bilo na štetu ili neodgovarajuće za sve ostale.
Što se tiče jezika i pisma, jer je poslanik iz Preševa danas o tome govorio, naravno, ovim zakonom se to ne reguliše, posebnim zakonom će biti regulisano.
Takođe, u sadašnjem Osnovnom sudu u Vranju su kolege albanske nacionalne manjine u velikom broju zastupljene, kako u sudu, tako i u tužilaštvu, imamo i prevodioce, stručne saradnike, imamo daktilografe, tako da u toj nekoj formi je u potpunosti zadovoljena i ta neka nacionalna struktura.
Dakle, Albanci u Preševu i Bujanovcu, imaju potpunu mogućnost kao i Srbi, kao Romi, niko nema tamo prednost, niti je neko oštećen na bilo koji način, pogotovo ne ovim setom zakona.
Samo bih rekao još za sudove na KiM, to bih rekao zbog javnosti, potpuno jasno stoji, osnivanje sudova i javnih tužilaštava, nadležnih za teritoriju AP KiM, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost, uređuju se posebnim zakonom. Znači, urediće se posebnim zakonom kada za to dođe vreme, kada se steknu uslovi i naravno da ćemo mi i tada podržati, i smatramo da je to deo naše teritorije, da će uvek ostati u tom političkom smislu i pravnom smislu, u okviru Republike Srbije, kako je to predviđeno Ustavom Republike Srbije.
Imamo i izmene i dopune Zakona o sudijama. Ono što je najvažnije i za mene najmarkantnije, to je da se predviđa nadoknada štete ukoliko sudija namerno, svesno odlučujući da napravi nekome štetu, da učini nešto što nije smeo, prouzrokuje štetu, a ta šteta bude konstatovana u sudskom postupku, Republika Srbija iz svog budžeta plati određenu nadoknadu fizičkom ili pravnom licu zbog namernog prekršaja sudije. Šta ćete poštenije od toga, nego da se regresirate od sudije koji je to učinio, a nije smeo, znao je, zato je diplomirao na pravnom fakultetu, položio pravosudni ispit i naravno da je u nekom ranijem periodu bilo, a nadam se da takvih sudija neće više biti, ali ovo mora biti usvojeno po mom dubokom ubeđenju da bismo mogli da nadalje imamo jedan mač iznad glave.
Dakle, svako ko želi, ko pomisli da zbog nekog sitnog interesa može da završi posao tako što će nekoga da ošteti, a da u isto vreme država bude dužna da to plati, a da on od toga nema nikakve štete.
Došlo je vreme, ako ste načinili štetu, morate da očekujete da morate da je nadoknadite, jer država nije toliko bogata da može večito da plaća nečije tuđe brljotine, neznanje ili zlu nameru.
U ovom smislu, u potpunosti podržavam odluku i predlog iz ovog predloga zakona.
Što se tiče premeštaja sudija, potpuno je legitimno, jasno, imajući u vidu da čitav ovaj set zakona kada bude usvojen, biće potrebno da se određene sudije premeštaju, odnosno vrate tamo i ja očekujemo da će to biti veoma dobrovoljno, da će to biti bez da će se neko usprotiviti, jer svako ko živi u Preševu, u Bujanovcu, Surdulici ili Hanu će se vrlo rado vratiti u svoju matičnu opštinu i raditi svoj posao sa komšijama, prijateljima, bez da opterećuju državu putovanjima, troškovima i svim ostalim što je do sada bilo.
Naravno, pre donošenja rešenja, upućivanju sudije, pribaviće se mišljenje Visokog saveta sudstva, a takođe i svih sudija suda u koji sudija bude izabran i suda u koji se upućuje.
Prema tome, sve ove kolege znaju šta treba da se radi i naravno da niko nikome tu neće hteti da napravi bilo kakvu štetu. Takođe se uvodi jedan institut, a to je da se vrši vrednovanje sudija. Toga do sada nije bilo ili je bilo ad hok, povremeno i kada je nekome trebalo, kada je trebalo nekoga odstreliti, onda su pravila ad hok komisije koja bi nekog sudiju, tužioca, uklanjao.
Ovog puta, komisija VSS vrednuje rad sudova i predsednika sudova, komisije su sastavljene od tri člana u kojima sudije sudova višeg stepena vrednuju rad sudija i predsednika sudova nižeg stepena. Šta ćete prirodnije od ovoga? Iskusnije sudije sa dužim stažom, i pretpostavkom da znaju više, kontrolišu sudije nižeg suda u svakom pogledu.
Ovo sprečava i mogućnost zastarevanja, jer svaki put i svakog meseca ako dajete izveštaje, morate reći zašto vam predmet nije zakazan ili ako je zakazan, zašto se odlaže u nedogled, da bismo sprečilo ovo što se događalo nekih desetak godina, a što neki poslanici sada spočitavaju i pričaju o tome da je zastarelost nastupila sada. Zastarelost nastupa tako što protekne vreme, a deset godina je neko drugi bio na vlasti, pa je sve ovo zastarelo, pa je efekat postignut sada od pre mesec ili dva.
Još nešto, što se tiče predsednika sudova, veoma pametno, predsednik suda se bira na pet godina i može biti izabran samo jednom i ne može to biti neka nasledna funkcija koja se dobija na način kako je neko uvek imao neke političke sponzore, koji su ga održavali na toj funkciji.
Ono što je još važnije, samo još jedna rečenica, zakon o uređenju sudova, mora se uvesti zaštita prava na suđenje u razumnom roku.
Naravno, zbog toga smo imali velike štete, prigovore, ogroman broj ljudi se žalio, a veliki broj ljudi se obraćao za ljudska prava u Strazburu i sa tim se mora prekinuti.
Svako ko misli da ovo pravo njegovo nije ispoštovano, ima pravo da se podneskom obrati, da zatraži, da se to konstatuje, a kada se bude konstatovalo, naravno da će se i određena pravična nadoknada i na taj način sprečavamo da ljudi koji su oštećeni se obraćaju višim instancama, zatrpavaju Ustavni sud ustavnim žalbama, a nakon toga sve to ide i ishoduje kroz službu, odnosno podnesak prema sopstvenoj Republici.
Zbog toga mislim da je jedna celina ovog zakona i svih ovih zakona međusobno povezanih, ono što će doprineti boljem radu, efikasnijem radu, slobodnijem radu sudija i tužilaca u Srbiji i zato će SNS u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Imate još deset minuta.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi kabineta ministra pravde, kolege poslanici, pred nama je drugi dan i set pravosudnih zakona koji i te kako predstavljaju hrabar korak napred ka reformi pravosudnog sistema.
Zašto predstavljaju hrabar korak napred? Zato što je pravosudni sistem, sigurno jedan od najurušenijih sistema koji je iza sebe ostavio bivši režim.
O čemu se radi? Godine 2010. doneta je mreža sudova, a ta mreža sudova izgledala je tako što je od nekada 138 osnovnih sudova nastavilo da radi 34 osnovna suda i 102 sudske jedinice.
Svako onaj ko se razume u pravni sistem svakako zna da osnovni sud i sudska jedinica, posebno na način kako je to bilo regulisano prethodnim zakonom, nije isto. To svakako nije značio jednak pristup pravdi, ni građanima, ni privrednim subjektima, a ni svim učesnicima koji su učestvovali u sudskom procesu, a to su sudije, advokati, sudijski pomoćnici. Koliko je to bilo apsurdno, govori prosta činjenica da je radnik iz sudskog sistema, sa SSS, na ime putnih troškova, odlaska iz jednog mesta u drugo, dobijao veće putne troškove nego što je to bila njegova plata.
Zašto je ovaj predlog zakona o sedištima sudova i javnih tužilaca sada dobar? Zašto on u stvari predstavlja hrabar korak napred? Naravno da se reforma pravosuđa ne završava sa ovim setom zakona. Reforma pravosuđa je proces koji će da traje. Zakoni su živ organizam, oni se menjaju, a ne kao što je to u prethodnom periodu bilo da se donose zakoni koji uopšte nisu primenjivi u realnom životu i koji ne mogu da služe ni u službi građana, ni privrednih subjekata, ni drugih učesnika u sudskom procesu. Sada se formira 66 osnovnih sudova. Građani i privredni subjekti su najviše upućeni na zaštitu svojih prava prema osnovnim sudovima. Takođe, ostaje jedan broj sudskih jedinica.
Zašto je ovaj predlog zakona o sedištima sudova i javnih tužilaštava dobar? Zato što mu je prethodila Strategija reforme pravosuđa koju smo svi mi ovde, kao narodni poslanici, imali u Narodnoj skupštini i o kojoj smo debatovali. Naravno, Strategiju reforme pravosuđa prati Akcioni plan sa tačno oročenim rokovima i tačno određenim izvršiocima određenih vrsta poslova, odnosno određenih aktivnosti.
Ko je dao pozitivnu ocenu na ovaj predlog zakona, odnosno uopšte na reformu pravosuđa do sada? To je učinila Evropska komisija, to je učinila Venecijanska komisija.
Ono što je takođe za svaku pohvalu, a to je da je javna rasprava trajala dugo, da su u izradi ovih nacrta zakona bili uključeni stručnjaci iz oblasti pravosuđa, iz oblasti tužilaštva, profesori. Imali su pravo podnošenja primedbi lokalne samouprave, gradovi, opštine, kao i da su bile uključene međunarodne institucije u donošenju ovih reformskih zakona.
Ono što svakako moram da pomenem, to je da je ovom reformom pravosuđa, koja se odnosi na sedište sudova, ispravljena jedna nepravda koja se odnosila na sudsku jedinicu u Priboju. Naime, opština Priboj je jedina opština u Srbiji u kojoj građani četiri puta prelaze državnu granicu. Tu je ranije bila sudska jedinica, a sada je tu Osnovni sud u Priboju. Sem toga što će građanima i privrednim subjektima na adekvatan, efikasniji i ekonomičniji način biti dostupna pravda, ovom prilikom moram da istaknem da je 31. oktobra u opštini Priboj bio prvi potpredsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić. On je radnicima FAP-a dao punu podršku na putu ekonomskog oporavka ovog grada i pronalaženja strateško partnera, a FAP jeste jednako Priboj. Uz ekonomski oporavak ovog grada i uz postojanje osnovnog suda, svakako da će građani ove opštine na adekvatan način zadovoljavati ovo svoje pravo.
Sada bih se osvrnula na Zakon o uređenju sudova, i to bi se fokusirala na tri člana. Prvi član zakona na koji bih se fokusirala jeste pravo zaštite na odugovlačenje sudskog postupka, odnosno na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Naime, prethodnim zakonom bila je dozvoljena samo ustavna žalba, a sada se daje pravo da se podnese zahtev višem sudu, a viši sud može da odredi rok u kome je niži sud dužan da postupa, kao i da odredi nadoknadu ukoliko je povređeno pravo na zaštitu na suđenje u razumnom roku. Takođe, protiv negativnog odgovora višeg suda, predviđena je žalba Vrhovnom kasacionom sudu. To svakako treba da unapredi pravosudni sistem sa aspekta efikasnijeg i delotvornijeg pravosuđa, da se ne desi, kao što se dešavalo, u ranijem periodu da su sudski postupci, koji su se odnosili na zaštitu prava dece, trajali i po dve godine. Dve godine u smislu zakazivanja prvog ročišta.
Što se tiče Zakona o uređenju sudova, posebno želim da istaknem član zakona koji se odnosi na sednice Apelacionog suda, a koji se tiče razmatranja svih spornih pitanja i ujednačavanja sudske prakse, kako se ne bi desilo da se u istoj pravnoj stvari građanima sudi na različiti način.
Htela bih da se osvrnem na član zakona koji kaže da u višim sudovima i u sudovima koje odredi Visoki savet sudstva mogu u okviru sudske uprave da se organizuju službe za podršku i pomoć oštećenima i svedocima, i to posebno za krivična dela organizovanog kriminala i krivična dela koja se odnose na nasilja u porodici. Smatram da ove službe koje će se organizovati u okviru sudske uprave i te kako mogu na adekvatan način da pruže pomoć i podršku svedocima i oštećenima u ovim postupcima, posebno ako znamo da žrtve porodičnog nasilja imaju percepciju da su nešto krive i da se vrlo često dešava da odustaju od sudskog postupka.
Svakako dostupnost pravde, ekonomično, efikasno, moderno sudstvo, sudstvo koje teži standardima evropskih zakonodavstava je nešto što će SNS svakako podržati i to je nešto na čemu treba da teži.
Ono što, gospodine ministre, želim da vas zamolim, a i da istaknem, to je opština Nova Varoš. Ona je do 2010. godine imala Osnovni sud. Od 2010. godine ima sudsku jedinicu. Poznati su mi parametri po kojima ste određivali i sudske jedinice i nadležnost osnovnog suda, ali s obzirom na konfiguraciju samog terena, na udaljenost, na veliki broj zimskih dana, na 2.750 predmeta na godišnjem nivou, ako postoji mogućnost u interesu je i građana i privrednih subjekata opštine Nova Varoš da sudska jedinica ostane. Hvala.

Srpska napredna stranka je potrošila vreme.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva, set predloga zakona koji je pred nama jedan je od prvih koraka koji se sprovode u procesu reforme pravosuđa, u skladu sa Strategijom reforme pravosuđa, koju je ova Skupština usvojila i u meri u kojoj postojeća ustavna rešenja to dozvoljavaju.
Kako je samom Strategijom i Akcionim planom prepoznato, u perspektivi je potrebno dosta učiniti kako bi se pravosuđe kao treća funkcija državne vlasti učinila u svemu jednakom sa ostale dve – zakonodavnom i izvršnom, a ujedno i nezavisnom od njih.
S tim u vezi, predloženi zakon, kao stub pravosudnog sistema, nastoji da reši u praksi identifikovane probleme u sprovođenju zakona kojim se uređuju osnove pravosudnog sistema.
Ja bih samo nekoliko mojih viđenja na Predlog zakona o područjima i sedištima sudova i tužilaštava. Ovaj zakon nastoji da reši prvi od nekoliko ključnih problema koji su se pojavili u procesu reforme pravosuđa, s jedne strane dostupnost pravde građanima i privredi, a s druge strane, racionalnost mreže sudova, javnih tužilaštava sa aspekta utroška sredstava, radnog učinka i opterećenosti predmetima.
Analiza efekata postojeće mreže sudova i tužilaštava pokazala je, kako to sam predlagač navodi, da postoji ogromna nesrazmera u opterećenju sudija brojem kako starih, tako i novih, tj. primljenih predmeta u odnosu na područja sudova. Ujedno, analiza je pokazala i da je najveće opterećenje upravo u onim sudovima sa kojima se građani najčešće susreću, a to su osnovni sudovi. Upravo u tom delu se najviše interveniše izmenama i dopunama, tj. uvođenjem većeg broja osnovnih sudova od postojećeg i to u onim mestima u kojima je analiza za to pokazala najopravdaniji, uvažavajući i dodatne kriterijume, kao što su pravno-politički razlozi, geografska konfiguracija terena, postojeća putna mreža, etnički sastav stanovništva itd, pa je predviđeno da se sa 34 formira 66 osnovnih sudova.
S druge strane, smanjuje se broj sudskih jedinica koje su se pokazale neracionalnim sa aspekta utroška sredstava kako samih sudova, putni troškovi sudova, seljenje predmeta, kao i stranaka i njihovih zastupnika advokata, jer su u pojedinim slučajevima stranke bile prinuđene da putuju i po 50 do 70 kilometara da bi došli na suđenje.
Izmenu broja osnovnih sudova nužno prati izmena broja javnih tužilaštava, s tim da se u pratećem zakonu uvodi mogućnost da se za područje jednog osnovnog suda ne mora nužno osnivati javno tužilaštvo koje će pred njim postupati, već je moguće i osnovati odeljenje tužilaštva.
(Predsedavajući: Vreme.)
U pogledu viših sudova zadržava se postojeći broj, dok se njihova nadležnost proširuje na osnovne sudove koji se osnivaju ovim zakonom. Kod apelacionih sudova menja se područje njihove nadležnosti.

Gospodine Veličkoviću, vreme poslaničke grupe je utrošeno.