Hvala.
Narodni poslanik Bojan Đurić ima reč. Izvolite.

Predsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi nemamo formalno prva, druga i ostala čitanja u ovom parlamentu. Imamo ovu načelnu raspravu i ja ću se o ovome o čemu budem govorio truditi da ona bude zaista načelna. Ministre, vi ste juče bili u pravu kada ste rekli da su ovo par ekselans politički zakoni i da onda rasprava makar u ovom delu treba da bude pre svega fokusirana na to šta su pravno-politički, ustavno-politički, društveni, zapravo uzroci ozbiljne krize koju mi imamo u čitavom pravosuđu koja je samo manjim delom uzrokovana iz samog pravosuđa, koja je hronična, nije samo višegodišnja, ona je višedecenijska. Mi nekada imamo običaj da romansiramo prošlost i da je ulepšavamo. Problemi srpskog pravosuđa su višedecenijski i ja ću se truditi da u tom smislu govorim, a o nekim konkretnim rešenjima govorićemo u raspravi o pojedinostima.
Liberalno-demokratska partija je podnela niz amandmana i oni će biti i u proceduri pred odborima, a za nekoliko dana verujem i u ovoj plenarnoj sednici, u ovoj sali, pa ćemo o tome detaljnije razgovarati.
Prvo mali osvrt na ono što se juče dešavalo u ovom parlamentu i na deo vašeg izlaganja, gospodine Selakoviću. Naime, vi ste govorili o praksi koja još uvek postoji u Srbiji, o pitanju promene mentaliteta ili stanja svesti kod ljudi, izneli jednu vrstu, ne znam da li je to bila zamerka ili neutralna opaska, konstatacija stvari, da ljudi i danas vrlo često kada izađu iz suda, nezadovoljni načinom na koji postupak teče, nekada nezadovoljni i odlukom suda, najčešće prozivaju ministra. Rekli ste to tako, prilično neutralno. I vi i ja znamo da u realnom životu koriste i nešto grublje reči. U tom trenutku se ja nisam potpuno složio sa vama, zato što sam mislio da ne prozivaju pre svega ministre ili makar ne samo ministre.
Govorili ste o prošlim vremenima. Juče je pominjan Miloš, kodža Miloš, vidim da je delu medija to na neki način bilo čudno. Ja ne mislim. Mislim da o tome trebamo razgovarati. U to vreme su pominjali njega, kada su bili nezadovoljni odlukom. U nekim kasnijim vremenima, druge vladare. U komunističko vreme – Maršala i maršalat. Ne znam da li su i znali kako se zove ministar pravde? Devedesetih – znamo koga. Danas, verujem, da ponovo svoje nezadovoljstvo pravosuđem ili preterano očekivanje pravde, do koje nije lako stići, vezuju za one koji imaju najveću političku moć u ovom trenutku.
Moram da primetim, gospodine Selakoviću, to je moja politička ocena, da ste i sami vi, vaša stranka, vladajuća koalicija u kojoj vodite Vladu već 15, 16 meseci, značajno doprineli takvom očekivanju javnosti, tim početnim poletom i entuzijazmom. I sami ste se vrlo često pojavljivali u medijima, najavljivali drugačije pravosuđe, drugačiji rat sudova, mnogo više pravde. Kada se najavljuje ljudima i građanima obećava mnogo više pravde, njihova lestvica se digne tako visoko da retko koje pravosuđe na svetu, a srpsko pravosuđe koje radi u ovakvim političkim, pre svega, i društvenim okolnostima još manje, ta očekivanja može da ispuni. I to je ono što se i vama dešava ovih dana, ili počinje da vam se dešava. To je ono što je obeležilo rad mnogih vlada i vladajućih koalicija pre vas.
Zbog čega LDP misli da rešenja ovih zakona globalno gledano nisu dovoljno dobra, odnosno da neće rešiti nijedan suštinski problem srpskog pravosuđa. Malo je o tome ovde govoreno. Dakle, problemi srpskog pravosuđa se ne nalaze u tim zgradama, ja se u retko čemu sa sudijom Ivoševićem slažem, ali se slažem sa njim da sudovi i sud nisu zgrade nego su ljudi u njima. Tako i ovi problemi, gospodine Selakoviću, srpskog pravosuđa nisu problemi zgrada, putovanja, pa čak toliko ni sudske mreže.
Problem srpskog pravosuđa je ovaj Ustav iz 2006. godine, i Ustavni zakon koji je proistekao iz njega, u formalnom smislu. U političkom smislu, krivica je na onima koji nisu imali dovoljno hrabrosti da izvrše pravu ustavnu promenu, ustavni diskontinuitet, pa i ustavni diskontinuitet u oblasti sudstva i da je 2006. godine, bilo spremnosti i nemojte mi reći da u tome nema i vaše odgovornosti, iako se niste tada direktno bavili politikom, ali politička stranka, čija je ipak sukcesorna na neki način, gospodine Selakoviću, i danas SNS je učestvovala u kreiranju i usvajanju tog Ustava.
Da je u tom Ustavu rečeno da se pravi diskontinuitet i da se sudovi konstituišu iz početka, da se sudije biraju iz početka, ne bismo imali sve ove probleme koje imamo u poslednjih pet ili šest godina, u srpskom pravosuđu. Kad se ide na polovična rešenja, kada se kalkuliše reizborom i izborom, kada se stalno ulazi u ta tumačenja, onda se taj problem nikad ne može ispraviti, gospodine Selakoviću, bez priznanja greške, ozbiljne ustavne reforme i preuzimanja političke hrabrosti i odgovornosti za tu reformu.
Zbog toga srpsko pravosuđe nije danas mnogo bolje nego devedesetih, u nekim jeste, u nekim jeste modernije, sudije, makar neke od njih mnogo više znaju, u nekim stvarima su slobodnije od vlasti, u nekima, čini mi se, i nisu. Neke zgrade su nešto bolje, neki zakoni su nešto bolji i evropskiji, ali duh loše, nesamostalne pozicije sudstva, pa i pravosuđa, nije promenjen.
On, potiče iz nekih prošlih vremena, gospodine Selakoviću, koja se, ponavljam, vrlo često, neopravdano ulepšavaju i romansiraju.
Svi smo donekle u tim zabludama. Vi ste juče u jednom trenutku rekli, a koji organ vlasti je veći od ovoga?
Srećne demokratske zemlje koje svoju političku tradiciju, predstavničku demokratiju razvijaju decenijama ili vekovima, na to pitanje nisu odgovorile. Oni stalno prave sistem u kome nije ni jedan organ daleko iznad nekog drugog.
Mi ovde možemo da napravimo najevropskije zakone, kako vi kažete. Sudska vlast ovde, u suštini, duboko u psihi ni običnih ljudi, a ni onih koji u pravosuđu rade nije percipirana i ne doživljava sebe kao treća grana vlasti, kao ravnopravna grana vlasti. Zbog toga se vama obraćaju, gospodine Selakoviću, a političari ko političari, svaku zgodnu priliku, pogotovo kada su neodgovorni, koriste da prigrabe neke pozitivne stvari pravosuđa i da se izmaknu kada stvari ne idu dobro. To je gotovo opšta, hronična praksa našeg odnosa prema sudovima.
Drugi ili treći problem zbog koga smo protiv ovog zakona, vidite gospodine Selakoviću kako vam izgleda rasprava već dan i po, ovo je siromašna zemlja, ovo je zemlja koja je još uvek ustavno neuređena, pa je neuređena i u onom delu koji reguliše njenu teritorijalnu organizaciju, različite nivoe te organizacije, šta su gradovi, šta su opštine, zašto je nešto grad, zašto je nešto opština, zašto je nešto, ili bi trebalo da bude drugi oblik jedinice lokalne samouprave, i zbog toga je toliki problem, gospodine Selakoviću, ta mreža sudova, koja uvek obeležava raspravu o pravosudnim zakonima, to nije samo danas tako, tako je bilo poslednjih pet šest godina.
Naravno, da vam svaki poslanik, pogotovo oni koji dolaze iz malih mesta poginuće ovde da se izbore za sud ili sudsku jedinicu u svom mestu, ili da vas hvale ako ste to u ovoj podeli karata dodelili njihovom mestu, za razliku od nekih pre vas koji su nekako drugačije raspoređivali karte.
Zbog toga mi mislimo da je prvo trebalo, ili da prvo treba menjati Ustav, postići elementarni dogovor oko toga kako treba da bude organizovana ova zemlja, razgovarati, gospodine Selakoviću i o onim stvarima o kojima ste vi juče, ne baš razgovarali, sa onim narodnim poslanicima koji su govorili i o Vojvodini. Mogu da razumem vaš načelni, teorijski pravnički stav, ako hoćete kada govorite o tome da li može, ili kako ne može da bude u organizacionom smislu pravosuđe vezano za autonomiju, odnosno za autonomnu pokrajinu, ali sam vas zato juče i pitao, gospodine Selakoviću, kako ćete to braniti u situaciji kada imate deo zakona koji kaže da de osnivanje rad sudova koji su u formalnom smislu, u drugoj srpskoj pokrajini, ostavlja nekom posebnom zakonu. Kako ćete graditi tu zgradu srpskog pravosuđa bez tog jednog dela, bez rešenja tog problema? Na tu iskrenost smo mislili kada smo vam zamerali i u jučerašnjoj raspravi i nedeljama pre toga kada su u pitanju kosovski izbori ili politika prema Kosovu.
Kakvi će biti ti zakoni, gospodine Selakoviću? Neće oni doneti nikakvo čudo, kao što znate. Oni će na neki način formalizovati sadašnje i buduće briselske dogovore, odnos moći, političke snage, zahteve međunarodne zajednice. Ne bi bilo dobro da kompenzacija za tu vrstu neuspeha ili gubitka, bude nefer odnos prema drugoj pokrajini, ili možda nekim drugim pokrajinama koje mogu da nastanu u Srbiji. Ja mislim da bi to za Srbiju bilo dobro, asimetričnost u autonomiji nikada nije dobra. Srećnije su zemlje koje su uspostavile autonomije ili regione na čitavoj svojoj teritoriji. Njihov ustavni razvoj, razvoj njihovog sudstva može mnogo da nam pomogne, gospodine Selakoviću.
Još jedno pitanje koje bi želeo da otvorim, nadam se da ću dobiti odgovor, mi zapravo nikada u ovoj zemlji nismo dobili odgovor na pitanje koliko godišnje košta građane ove Srbije, poreske obveznike ako hoćete, pravosuđe? Koliko to košta?
To je teško utvrditi iz samog budžeta, zbog različitog načina finansiranja i budžetskog finansiranja i finansiranja iz taksi, ali u praktičnom smislu to je sve neka vrsta javnog prihoda, s jedne strane, i troška za građane za to pravosuđe. Molim vas da nam kažete koliko u ovom trenutku košta sistem pravosuđa, koliko će on koštati onda kada se ova nova organizacija u različitim zakonima koje ovde predlažete, uspostavi? Onda možemo da merimo, da vidimo šta je pozitivan efekat, šta dobijamo, ili šta dobijaju građani za ovaj novac koji izdvoje.
To je pravilo u svim zemljama, to ne mogu da rade Visoki savet sudstva, sudski organi. To je tema za parlament, to je parekselans, kako vi kažete, politička tema. To je deo pristupa pravdi. Pristup pravdi nije samo pitanje fizičke mogućnosti da se dođe u sud. Rekao bih da su troškovi veći, prema onom koliko sam uspeo da pogledam budžet, ali vi ćete mi siguran sam, to bolje reći.
Još jedno pitanje, to je moja zamerka vama, gospodine Selakoviću. Juče su naslovne strane ili unutrašnje strane nekih medija, novina, bile pune vaših najava o pokretanju postupka i odgovornosti onih za koje vi smatrate da su zapravo direktno odgovorni za pričinjenu štetu, odnosno za činjenicu da sada postoje zahtevi za naknadu štete nekih sudija koji nisu bili izabrani a sada su vraćeni. Mislim da je opasno to raditi na taj način, gospodine Selakoviću.
Mislim i da nije časno da se svi izmaknu od te reforme pravosuđa, a u njoj nije učestvovalo dvoje ljudi ili dve žene. Te zakone je usvajao ovaj parlament, sprovodili su različiti organi, učestvovao i deo međunarodne zajednice na neki način, i ja ne mislim da je dobro da vi kažete, a da to ispuni naslovne strane da će neko platiti tu naknadu štete, jer to onda može da uspostavi opasan presedan, gospodine Selakoviću. Onda će neko, neki sledeći ministar, recimo moći da najavi pokretanje postupka protiv svih onih koji su glasali za, ne znam, štetni energetski aranžman koji će napraviti ovoj zemlji milijarde evra štete u narednim godinama i decenijama.
Neko drugi će pokretati postupke za politička glasanja koja su nanela neku drugu vrstu štete. Tome onda, gospodine Selakoviću, nema kraja, to razara i pravosuđe iznutra. To stvara i klanove i podele na izabrane i vraćene kojih ste i vi svesni, za koje znate da postoje u srpskom pravosuđu, da postoji još uvek i posle toliko meseci neka vrsta, nekada je bio odisaj naroda, a sada je odisaj vraćenih, trijumfalizam.
Da, jeste, i vi ste doprineli time što ste najavljivali učlanjenje tih ljudi koji tada nisu bili izabrani u političku partiju. Dobro, ako je to tad bila greška, recite posle dve godine da je bila greška, da neko dalje to ne bi ponavljao.
Hvala vam, nadam se da ćemo moći da nastavimo ovu diskusiju.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nema sumnje imajući pre svega na umu ono što se govorilo tokom jučerašnjeg dana, što se govorilo do sada u dosadašnjem toku rasprave da ćemo imati jednu kvalitetnu i sadržajnu i veoma, rekao bih, dobru raspravu.
To zapravo govori u prilog konstataciji da je pred nama set izuzetno važnih i značajnih zakonskih predloga, a tiču se oblasti pravosuđa, imaju vrlo precizno i jasno definisane ciljeve, a čiji rezultati moraju vrlo brzo biti konkretno proverljivi, ali i vidljivi i prepoznatljivi u onom pozitivnom smislu, jer to jeste definitivno u ovom trenutku opšti interes.
Mi, kao poslanički klub želimo da verujemo da danas govorimo o kvalitetnim zakonskim predlozima koji hoće otkloniti uočene nedostatke i propuste u dosadašnjoj reformi pravosuđa, koji hoće otkloniti one negativne posledice koje su uočene u dosadašnjoj reformi pravosuđa, ali konkretno, o kvalitetu ovih zakonskih predloga, mi ćemo moći da govorimo kroz određeni vremenski period kada najpre otpočne njihova konkretna primena.
U ovom trenutku, ja ću ponoviti ono što je gospodin Petronijević rekao, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba, mi kao poslanički klub podržavamo nameru i cilj koji se želi postići usvajanjem ovih zakonskih predloga, ali konkretno o kvalitetu zakonskih predloga moći ćemo da govorimo kroz određeni vremenski period.
Ono što takođe želim da kažem jeste da je definitivno reforma pravosuđa jedna od najznačajnijih reformi koje se danas sprovode u Srbiji.
To jeste jedan od osnovnih preduslova za nastavak uspešnog puta evropskih integracija, ali nezavisno od evropskog puta kojim Srbija treba da nastavi da ide. Neke stvari u oblasti pravosuđa trebamo i moramo da činimo zbog nas samih. Trebamo i moramo da činimo zbog Srbije zbog građane Srbije, odnosno kako bi, pre svega, poboljšali život građana Srbije.
Čini mi se da ste to rekli u uvodnom izlaganju, sama zaštita slobode ljudskih prava zavisi od uspešne reforme pravosuđa i stepen demokratizacije jednog društva zavisi od dostignutog nivoa nezavisnosti sudske vlasti.
Sa druge strane, mislim da ste to rekli, tu se definitivno slažemo, Srbiji je potreban moderan i efikasan pravosudni sistem. Srbiji je potrebno nezavisno i stručno sudstvo sa potpunim integritetom i mnogo je važno, mislim da to treba da bude naš zajednički krajnji cilj, da povratimo poverenje građana u srpsko pravosuđe, da imamo pravosuđe u koje će da veruju građani Srbije.
Mislim da zakonski predlozi o kojima danas govorimo imaju intenciju da naprave jedan kvalitativan pomak, jedan iskorak napred u tom izuzetnom važnom i značajnom procesu za sve nas.
Vlada Republike Srbije je vrlo jasno pokazala svoje opredeljenje kada je reč o jednoj odlučnoj, kontinuiranoj, neselektivnoj borbi protiv kriminala i korupcije, ali da bi ta borba u celosti bila uspešna, moramo imati uspešnu reformu srpskog pravosuđa. Dakle, sagledavajući, na jednoj strani, značaj i važnost zakonskih predloga o kojima danas govorimo, nameru i cilj koji se žele postići usvajanjem ovih zakonskih predloga, a imajući na umu, na drugoj strani, negativne posledice, odnosno propuste koji su uočeni u dosadašnjoj reformi pravosuđa, a koji se žele otkloniti, moram reći da je zakonopisac definitivno imao težak zadatak da sačini zakonske predloge kojim će urediti organizaciju pravosuđa u Srbiji, omogućiti i tako osigurati nezavisnost, samostalnost sudova, samostalnost javnih tužilaštava i osigurati ličnu samostalnost i nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Verujemo u ono što ste rekli u uvodnom izlaganju, da je neposredno pred izradu ovih zakonskih predloga napravljena jedna kvalitativna analiza stanja u kojem se danas nalazi srpsko pravosuđe. Verujemo da zakonski predlozi o kojima danas govorimo i o kojima ćemo govoriti narednih dana i tokom rasprave u pojedinostima jesu zapravo odraz realne slike stanja u kojem se danas nalazi srpsko pravosuđe.
Rekao bih, što se nas tiče, jasna je intencija zakonopisca, dakle, da se kroz jedan transparentan postupak, kroz jasno i precizno definisane kriterijume, kroz kvalitetnu javnu raspravu, uvažavanje sugestija i predloga stručne javnosti dođe do nekog najracionalnijeg rešenja kada je reč o mreži sudova, kada je reč o javnim tužilaštvima i da se na taj način otklone propusti, nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj reformi pravosuđa i da se na taj način otkloni, hajde da kažem, nepravda koja je učinjena brojnim lokalnim sredinama koje su u proteklom vremenskom periodu ostali bez svojih sudova. Namerno kažem da se otkloni nepravda, jer mi se čini, više puta je tokom jučerašnje rasprave to rečeno, tu se u potpunosti slažemo, jeste za srpsko pravosuđe izgubljeno dragoceno vreme. To kažem, ne da bih kritikovao ono što se dešavalo u proteklom vremenskom periodu, već iz jednog prostog razloga, jer želim da kažem da otklanjajući propuste, otklanjajući nedostatke koji su uočeni, mi nemamo vremena da načinimo neke nove propuste.
Mislim da je nakon 1946. godine, ispravićete me ako grešim, najveća reforma u srpskom pravosuđu započeta upravo 2008. godine usvajanjem seta od tada sedam zakonskih predloga, čija je primena otpočela 2010. godine. Mi smo u 2013.
godini. Završava se za dva meseca 2013. godina i danas umesto da govorimo o zakonskim predlozima kojima ćemo načiniti još jedan kvalitativan pomak u smislu nastavka uspešne reforme srpskog pravosuđa, mi se nekako vraćamo nekoliko koraka unazad i ispravljamo nedostatke i propuste koji su uočeni.
Ponavljam, ne želim da kritikujem i ne govorim o onome što je bilo tokom proteklog vremenskog perioda. Mislim da iz tog perioda treba da izvučemo pouke, da afirmišemo ono što je bilo pozitivno, ako je bilo pozitivnog, a mislim da jeste, i da ispravimo određene uočene nedostatke i da se trudimo da te nedostatke i propuste ne učinimo u narednom vremenskom periodu.
Želim da kažem još nešto. Mislim da je nekako 2008. godine provejavala jedna pogrešna predstava, da je čitav pravosudni sistem do 2008. godine bio anahron, da je bio suprotan evropskoj praksi i da je bio suprotan evropskim standardima. To je naše mišljenje.
Šta je to što mi konkretno očekujemo od zakonskih predloga o kojima danas govorimo? Pre svega, očekujemo ono što ste rekli – veću ažurnost i efikasnost u radu pravosudnih organa, kvaliteta sudskih postupaka, bolji i brži pristup pravdi i brže rešavanje sudskih sporova. Slažemo se da u pravosuđu treba i mora da se uspostavi sistem odgovornosti visokih standarda, kada je reč o nosiocima pravosudnih funkcija. Slažemo se da ocenjivanjem i vrednovanje nosioca pravosudnih funkcija mora da bude javno i transparentno i u srpskom pravosuđu ne sme i ne treba da bude mesta za nesavesne i nestručne.
Ustav Republike Srbije vrlo jasno je predvideo nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Upravo cilj predloženih izmena i dopuna Zakona o sudijama i predloženih izmena i dopuna Zakona o javnim tužilaštvima jeste da dosledna primena ustavnih odredbi, koje uređuju položaj sudije, koje uređuju položaj javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, bude u skladu sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Dakle, da ono što je vrlo jasno i precizno definisano Ustavom bude i praktično ostvarivo.
Ubeđeni smo da srpsko pravosuđe u ovom trenutku ima i znanja i snage da izađe iz jedne teške situacije u kojoj se nalazi. Takođe, ubeđeni smo da naredna rasprava u republičkom parlamentu, kada je reč o setu pravosudnih zakona, o nastavku reforme pravosuđa, neće biti korak nazad, već korak napred, da se nećemo ponovo vraćati nekoliko koraka unazad i govoriti kako imamo neracionalnu, neefikasnu, skupu i lošu mrežu sudova u Srbiji.
Na početku sam rekao da mi, kao poslanički klub, podržavamo nameru i cilj zakonskih predloga koji se žele postići. Podneli smo određeni broj amandmana. Ubeđeni smo da ćete shvatiti važnost, značaj, cilj koji želimo da postignemo usvajanjem ovih amandmana.
U tom kontekstu, želim na samom kraju da kažem nekoliko rečenica, vi naravno, kao ministar pravde, shvatate da sudovi u manjim lokalnim sredinama, u manjim opštinama nisu samo, rekao bih, organ sudske vlasti, već jesu jedan poseban društveni fenomen, da oni imaju jedan određeni društveni i lokalni značaj, da su oni sedište gde se okupljaju najugledniji, najobrazovaniji ljudi u toj lokalnoj sredini. Možete misliti koliko se negativno, na čitavu lokalnu sredinu, odražava odlazak sudova iz te lokalne sredine. Da ne govorimo o tome da neki sudovi u manjim lokalnim sredinama, u manjim opštinama imaju i vekovnu tradiciju. O tome ćemo govoriti tokom rasprave u pojedinostima kada budemo govorili o amandmanima koje je podneo poslanički klub SPS, ali rekao sam vam da je to krajnji cilj.
Gospodine ministre, vi ste rekli da je počelo sa izborom predsednika sudova i smatramo da je to jako dobro, da sudstvo u Srbiji konačno izađe iz jednog v.d. statusa koji jako dugo traje. Rekli ste da se povećava ovim zakonskim predlozima broj osnovnih sudova sa 34 na 66, osnovnih javnih tužilaštava na 58. Smatramo da je to jako dobro, ali isto tako verujemo da ćete imati razumevanja za značaj, važnost amandmana koje smo podneli, da ćete na pravi način protumačiti cilj koji želimo da postignemo ovim amandmanima i da ćete ih prihvatiti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Milutinović.

Hvala.
Predsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uz svo dužno poštovanje prema svim svojim kolegama, ne bih želeo da se današnja rasprava pretvori u jednu uopštenu raspravu koja podrazumeva ili hvalospeve o današnjem pravosuđu ili pokude bez bilo kakve osnovanosti, a pogotovo nakon onoga što je, nažalost, bilo za vreme mandata prethodne Vlade, prethodnih saziva Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca kada su načinjene ogromne greške i problemi koji će dugoročno pratiti srpsko pravosuđe.
Dakle, danas kada raspravljamo o setu ovih pravosudnih zakona treba da znamo da predložene izmene i dopune zakonskih rešenja možemo svrstati u tri kategorije. Prva kategorija jeste tehničko usaglašavanje sa aktuelnim zakonodavstvom i u međusobnoj uvezanosti ova četiri zakona. Druga kategorija jeste nešto što, sasvim sigurno, predstavlja napredak u odnosu na aktuelne važeće zakone, pre svega o uređenju sudova i o sudijama. Naravno, u treću kategoriju treba da svrstamo one stvari koje su od fundamentalnog značaja, a koje će po mom dubokom uverenju i moje poslaničke grupe negativno isključivo uticati na pravosuđe u narednom periodu.
Počeo bih od Zakona o uređenju sudova i prvo je predložen novi institut suđenja u razumnom roku. Iako duboko verujem da je namera zakonopisca bila isključivo dobra, isključivo u korist građana, mislim, ubeđen sam, a to čini mi se da misli i struka, da se na ovaj način neće postići efekat. Moj prethodni govornik je rekao da namera i cilj zakona treba da nas vodi, a cilj svakako treba da bude efikasnost u suđenju, zajedno i u istoj meri kao i pravičnost u suđenju i zakonitost odluka koje sudovi donose.
Mislim da se ne može ovaj pristup uvođenja na ovaj način u Zakon o uređenju sudova suđenja u razumnom roku i te definicije opravdati argumentom da odluke Suda u Strazburu protiv Srbije se, navodno, prvenstveno odnose zbog nepoštovanja prava na suđenje u razumnom roku. Juče je ministar i rekao u svojoj raspravi da se samo možda četvrtina svih pritužbi odnosi na povredu suđenja u razumnom roku, dok u tri četvrtine predmeta je upravo iz drugih razloga i to, pre svega, povrede prava zbog problema sa kvalitetom pravne zaštite, odnosno zbog stručnosti i zbog uslova u kojima sudije rade. U 20% slučajeva utvrđena je povreda prava na pravično suđenje, dok se u 54% slučajeva tih pritužba radi o povredama ostalih prava.
Upravo zato duboko verujem da bi ova rešenja trebalo brisati, jer je za očekivati da će se na ovaj način samo povećati broj predmeta u sudovima u Republici Srbiji i građani koji se nalaze već pred ovako preopterećenim sudovima će nove tužbe da upućuju pred više sudove, stvaraće se povratni efekat. Verujte mi, vreme će pokazati ko je bio danas u pravu, da li će na ovaj način da se preoptereti ili ne sudsko pravosuđe.
Iskreno mislim da smanjenje broja predmeta, odnosno efikasnost u postupanju rada sudova se može obezbediti na druge načine. Uskoro ćemo imati i raspravu o Zakonu o medijaciji, odnosno izmenama i dopunama zakona. To je isto jedan vid kako možemo da ubrzamo i da učinimo sudski sistem efikasnijim.
Takođe, možemo u zakonski da se složimo da sudijski pomoćnici, kojih zaista ima dosta danas na radu u sudovima u Srbiji, mogu da dobiju određene nadležnosti za postupanja u određenim pravnim postupcima, pre svega, u parničnom postupku, u sporovima male vrednosti, u krivičnom postupku za neka krivična dela gde je propisana kazna zatvora do pet ili do osam godina.
Zašto sve ovo kažem? Novi Zakonik o krivičnom postupku u jednoj svojoj odredbi je predvideo da tužilački pomoćnici, po ovlašćenju tužioca, mogu da preduzimaju određene radnje u vođenju postupka i to sudijski pomoćnici ukoliko je propisana kazna zatvora do pet godina a viši sudijski pomoćnici ukoliko je propisana kazna do osam godina. Mislim da je na taj način celishodnije stvoriti odgovarajuće uslove da sudije sude u razumnom roku, već će se isključivo uvođenjem ovog instituta pokušati da se pravda i dostupnost pravde građanima učini efikasnijim.
Sledeća kritika jeste vezano za nadležnost Višeg suda u Beogradu. Vi ste sad predvideli da zloupotreba položaja odgovornog lica bude krivično delo i u isključivoj nadležnosti višeg suda. Tačno u momentu kada nakon izmena Krivičnog zakonika je to krivično delo potpalo u nadležnost osnovnih sudova i kada su se viši sudovi u Republici oslobodili tih predmeta i prepustili ih osnovnim sudovima da ih sude, mi ćemo sada da vratimo to u nadležnost viših sudova, na koji način će samo opet da se uspori ceo krivični postupak u tom delu.
Takođe, vi ste definisali u drugostepenoj nadležnosti višeg suda da će on odlučivati po odlukama prvostepenih, odnosno osnovnih sudova za krivična dela gde je propisana novčana kazna i kazna zatvora do pet godina. Prvo, mislim da vam ta formulacija nije adekvatna iz prostog razloga što se pretpostavlja da je to za dela gde je propisana kumulativno novčana i kazna zatvora do pet godina, a pri tom, ne znam da li vam je intencija bila da viši sudovi rešavaju za skraćene postupke pred osnovnim sudovima. Ukoliko vam je to bila intencija, onda ste trebali u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku da propišete da je to do osam godina, ali to ćemo kada dođemo do rasprave u pojedinostima.
Ono što je najveći i fundamentalni problem i o čemu treba da pričamo, a vezano je za Zakon o sudijama, jeste implementacija odredbe člana 40. stav 8. Zakona o Pravosudnoj akademiji u Zakonu o sudijama i javnim tužiocima, pogotovo u momentu kada je pokrenut postupak ocene ustavnosti takve odredbe zakona.
Citiraću vam sentencu Ustavnog suda koja je navedena prilika odluke da se pokrene postupak za ocenu ustavnosti. „Sporno je da li se na ovaj način ustanovljava poseban uslov za vrednovanje stručne osposobljenosti kandidata kao jednog od opštih uslova za izbor propisanih kako Zakonom o sudijama, tako i Zakonom o javnom tužilaštvu. Za Ustavni sud se kao sporno postavlja pitanje – da li početna obuka na Pravosudnoj akademiji može biti presudan uslov za vrednovanje stručnosti i osposobljenosti prilikom predlaganja kandidata za prvi izbor za sudiju prekršajnog i osnovnog suda i zamenike u osnovnom tužilaštvu? Ustavni sud ocenjuje da se osnovano može postaviti pitanje da li se osporenim odredbama krši načelo jednakosti građana koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji iz člana 21. Ustava i povređuju Ustavom zajemčeno pravo na stupanja na javne funkcije pod jednakim uslovima iz člana 53. Ustava.“
Imali smo priliku da na prethodnoj sednici za sudije biramo sve do jednog kandidate koji dolaze iz redova sudijskih pomoćnika, i to za upravni sud, koji je sud republičkog ranga i za privredne sudove. S tim u vezi, mene zanima, kada je Pravosudna akademija institucija od takvog integriteta i kredibiliteta, zašto onda ne omogućimo da svi koji su završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji mogu da budu birani za sudove i republičkog ranga i za više sudove, za apelacione sudove? Zašto se ograničiti samo na prekršajne i osnovne sudove?
Uostalom, Venecijanska komisija u svom mišljenju smatra da je u redu da postoji Pravosudna akademija, ali da ona nije dostigla kapacitet koji odgovara da mogu ljudi koji su završili, odnosno polaznici Pravosudne akademije po automatizmu budu birani za sudije. Mislim da je potrebno obaviti dijalog unutar struke, unutar sudija, tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika, ono što se nije, nažalost, desilo u prethodnom periodu, i to je ono što zameram ministarstvu u ovom slučaju.
Takođe, rekao bih vezano za Zakon o sedištima i područjima javnih sudova, član 142. Ustava Republike Srbije kaže da je sudski sistem jedinstven. Član 143. stav 3. Ustava kaže da se ne mogu osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi. Iz tog razloga je nemoguće i ne može da opstane u našem pravnom sistemu odredba po kojoj će se posebnim zakonom regulisati sudovi na teritoriji Kosova i Metohije. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Biljana Pantić Pilja.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, članovi kabineta, koleginice i kolege poslanici, danas je već drugi dan da raspravljamo o setu pravosudnih zakona, koji su izuzetno bitni, koje je predložilo nadležno ministarstvo i kojim se nastavlja ispravljanje grešaka učinjenih prethodnom reformom pravosuđa za koju je kriv bivši režim, a koja će Srbiju koštati za naknadu štete neizabranim sudijama oko 15 miliona evra.
Predloženi zakoni su prirodan sled događaja, imajući u vidu da su u saglasnosti sa Nacionalnom strategijom i Akcionim planom, koji su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini na predlog nadležnog ministarstva.
Prvo ću se osvrnuti na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava kao možda jednom od najbitnijih zakona koji je danas na dnevnom redu, ne umanjujući značaj ostalih zakonskih predloga. Do 2008. godine građani su znali gde su sudovi kod kojih treba da potraže pravdu. Postojali su opštinski i okružni sudovi. Takva mreža sudova daleko od toga da je bila savršena, ali sa promenama i novom mrežom sudova i uvođenjem samo 34 osnovna suda i čak 102 sudske jedinice, došlo je do haosa kako kod sudija, tako i kod sudijskog osoblja, kod advokata, veštaka i građana.
Ovakav predlog zakona koji je pred nama nadam se da će uspeti da ublaži katastrofalne posledice postojeće mreže sudova. Bitno je da su osnovni kriterijumi kojima se vodilo ovo Ministarstvo pravde za osnivanje sudova i sudijskih jedinica broj stanovnika, teritorija koju pokriva, kao i obim posla. U pojedinim sudovima sudije su zadužene sa čak po 400 predmeta, dok neke sudije u sudijskim jedinicama u radu imaju svega oko 50 predmeta.
Neka mesta su nepravedno ostala bez sudova. Mnoge moje kolege su juče spomenule AP Vojvodinu. Rekli su da smatraju da je Vojvodina oštećena predloženim izmenama, međutim sada imamo konačno da se osniva sud u Vrbasu, sud u Bačkoj Palanci, u Šidu, u Bečeju, u Senti. Novosadski Osnovni sud će biti rasterećen, koji je imao 10 sudskih jedinica, pa će Vrbas imati Kulu i Srbobran. Subotica će imati Sentu. Bačka Palanka se osniva za područje Bača. Imaće Bečej svoj osnovni sud. Viši sud u Somboru rasteretiće Viši sud u Novom Sadu.
Treba da se osvrnemo i na činjenicu kakav je jedan radni dan sudije u jedinici i koliko je on tamo produktivan. Sudija koji tamo ima sudeći dan mora da putuje do jedinice više od 50 kilometara. Ne može da stigne da uradi svoju sudijsku poštu, ne može da piše presude. Ima možda dva, tri ročišta za glavnu raspravu, stranke često ne dođu i onda ima dosta praznog hoda i sudija nije produktivan koliko bi bio u svom osnovnom sudu.
Takođe, sudijski radnici koji putuju u sudske jedinice ili dolaze neki čak kasnije i odlaze ranije sa posla zato što radni dan traje osam sati, pa da im i putovanje bude u tih osam sati, dok neki rade osam sati i putuju, pa njihov radni dan često iznosi 10 sati, a jednako su plaćeni. Primaju jednake zarade. Sva ova putovanja prouzrokuju dodatne troškove kako za svedoke, tako za veštake i advokate i svi ovi troškovi padaju na teret države.
Postojeća mreža sudova učinila je da postoji, takođe, nejednako opterećenje različitih sudova, pa se nadam da će ovim predlogom zakona se voditi računa o prilivu predmeta i procentu rešenih predmeta.
Što se tiče Predloga zakona o uređenju sudova, bitno je da se sada bolje utvrđuje, po meni, za razliku od prethodnog kolege, nadležnost višeg suda, čime će se rasteretiti rad osnovnih sudova.
Takođe, najbitnije je da će se više pažnje posvetiti ujednačavanju sudske prakse koja, iako nije kod nas izvor prava, smatram da je izuzetno bitna.
Dešavalo se da u istoj pravnoj stvari prvostepeni sudovi donesu identične presude, da po žalbi predmeti odu u drugostepeni sud, da istog suda jedno veće usvoji žalbu, ukine presudu i vrati na prvostepeno suđenje, dok drugo veće istog suda, smatra da žalba nije bila osnovana. Na ovaj način, osnivanjem, znači ujednačavanjem sudske prakse, mislim da će konačno biti rešeno pitanje pravne sigurnosti i pozdravljam ovu odredbu.
Takođe, uvođenje posebnog postupka za suđenje u razumnom roku smatram da će doprineti efikasnijem suđenju. Dešavalo se da sudski postupci traju 10 i više godina, da su ročišta za glavnu raspravu u nedogled odlažu zbog bolesti sudija, zbog bolesti veštaka, zbog bolesti stranaka.
Imamo primer statusnog radnog spora, gde je tužba pokrenuta 2006. godine. Prvi put statusni radni spor je okončan prvostepenom presudom 2012. godine, nakon šest godina. Presuda je ukinuta i suđenje je zakazano za januar 2014. godine. Toliko o efikasnosti. Ovim postupkom smatram efikasnim suđenjem u razumnom roku i nadam se da neće više biti ovakvih primera.
Što se tiče Predloga zakona o sudijama i tužiocima, bitno je da će kandidati za sudije, odnosno zamenike tužioca morati da imaju završenu Pravosudnu akademiju, da će vrednovanje rada sudija vršiti komisija Visokog saveta sudstva, koju će činiti tročlana komisija.
Juče je jedan kolega spomenuo da će ministar imati diskreciono ovlašćenje pri izboru sudijskih pripravnika i da je izbrisan kriterijum proseka. Smatram da je to dobro zato što ne znači da svaki sudijski pripravnik, volonter koji ima dobar prosek će biti dobar sudijski pomoćnik i sudija i smatram da bi Ministarstvo takođe trebalo da se pozabavi nepotizmom koji vlada u većini naših sudova, gde imamo veliki broj sudijskih pomoćnika koji su deca baš sudija iz tog suda, tako da mi je prosto neverovatno da su baš oni kompetentni da budu sudijski pomoćnici.
Ovim setom pravosudnih zakona nadam se da će se omogućiti da se izabere još sudija, kao i sudijskog osoblja radi efikasnijeg rada suda.
Prethodnu reformu pravosuđa sprovelo je dvadesetak ljudi iz bivšeg režima. Za razliku od tada, danas ove predloge zakona je podnelo Ministarstvo pravde koji su prošli kroz javnu raspravu, koji su dobili pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. Imajući sve ovo u vidu, SNS u danu za glasanje će dati podršku ovim zakonima i pozivam sve naše kolege da to učine. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marko Milutinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Javljam se zato što sam pogrešno ovde interpretiran kada je koleginica pomenula – za razliku od prethodnog govornika.
Dakle, koleginice, nije da ja smatram da osnovni sudovi treba dalje da se zatrpavaju. Sudijski sam pomoćnik Višeg suda u Beogradu i trenutno sam ovde narodni poslanik. Ovo vam pričam…
(Biljana Pantić Pilja, s mesta: Nemate pravo da mi se obraćate direktno.)