Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.11.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

3. dan rada

05.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Po Poslovniku, gospodin Petković.

Petar Petković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Pogrešno tumačenje. Ja sam koristio termin „državoubica“, upravo zbog toga što smatramo da ako terate sopstveni narod na Kosovu da glasa … (Isključen mikrofon.)
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Neću vam dozvoliti repliku. Isključio sam vam mikrofon. Neću vam dozvoliti repliku.
(Petar Petković: Kako ste Šormazu dozvolili? Zato što je iz SNS?
Gospodin Šormaz je reklamirao povredu člana 104.
Gospodine Petkoviću, vi grubo kršite Poslovnik. Pokušavate da, koristeći povredu Poslovnika, govorite o replici. Vi želite sada da odgovorite gospodinu Šormazu. Možete da ukažete samo na povredu Poslovnika koju sam učinio ja. Ja sam, u trenutku kada sam počeo predsedavanje, čuo ono što je rečeno, dozvolio dva puta gospodinu Palaliću da nam se obrati, dva puta gospodinu Šormazu, vi ste govorili u ime poslaničke grupe DSS i mislim da je to sasvim pošteno i fer.
U ovom trenutku mislim da nema potrebe da ovu raspravu vodimo dalje na ovakav način.
Nastavljam dalje.
Gospođa Đerić ima reč.
Izvolite gospođo Đerić.
(Narodni poslanici se javljaju za reč po Poslovniku.)
Već sam dao reč gospođi Đerić. Posle prvog narednog govornika.
Gospođo Đerić, izvolite.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, danas nastavljamo raspravu o setu zakona iz pravosuđa i nastavljamo da se bavimo Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.
Mi u Novoj Srbiji smo shvatili da su razlozi za donošenje ovih zakona, odnosno ovih izmena i dopuna zakona, svakako u tome da se pravda učini još bržom, dostupnijom i svakako efikasnijom za građane. To jeste cilj uređenja pravosuđa u Srbiji. Pravosuđem nikada nismo do kraja zadovoljni i nijedno društvo nije do kraja zadovoljno, ali u svakom slučaju, nikada ne treba da odustanemo od želje i namere i truda da ga privodimo ka onom što jeste idealno pravosuđe, jer samo takvo može da građanima omogući, u jednom demokratskom društvu, da uživaju sva svoja prava i slobode. Jer, pravosuđe, ne treba da zaboravimo, je jedini bastion između demokratije i anarhije.
Svi smo ovde želeli da se, mogu reći trivijalno i jeftino, udvaramo biračima, tražeći i navodeći razloge – zašto u svakoj varošici, u svakom mestu treba da postoji sud, govoreći u stvari o tome, opet da kažem trivijalno, da bismo mogli to da spustimo, čak i da licitiramo do nivoa mesne zajednice. Međutim, mi moramo da uvažavamo realnost, moramo da budemo svesni i situacije u kojoj Srbija jeste, a Srbija u ovom trenutku nije bogata zemlja, a bez obzira na to ima potrebu da svojim građanima pruži pravdu i konzumiranje zakona.
Ono što jeste istina i realnost, to je da neke sudske jedinice moraju biti ukinute i oko toga smo juče mnogo polemisali, a opet svesni smo i toga da od postojeća 34 osnovna suda imaćemo 66, da od postojeća 34 javna tužilaštva imaćemo 58. To je znatno uvećanje i znatan izlazak u susret potrebama građana Srbije.
Pozdravljamo dosta izmena i dopuna koja ova zakonska rešenja pred nama nude. Mi smo i u prethodnom sazivu bili zaista neko ko je tadašnju reformu pravosuđa vrlo oštro kritikovao. Ovo što danas imamo pred sobom na dnevnom redu pokazuje da smo znatno bili u pravu. Tada sam, kao poslanik rekla, i uvek mogu sebe slobodno da citiram, da je Srbija upamtila gospodina Batića kao ministra koji je vratio dostojanstvo sudijama, pa sam tadašnju ministarku zamolila da, poštujući taj trud koji u jednom osetljivom vremenu nije bilo lako sprovesti, a on je to uspeo, da ona ne bude upamćena kao neko ko će biti grobar srpskog pravosuđa. Možda su preteške reči bile, ali ispostavilo se da reforma nije dala rezultate koji su tada najavljivani.
Ako uzmemo samo jedan segment reforme o kojem možemo danas da govorimo i o kojem treba javnost Srbije da zna, da je na stotine sudija koji nisu izabrani dugo vremena, da ne kažemo godinama, primalo sudijsku platu, onda to nezaposlene građane Srbije i one koji žive na ivici egzistencije svakako ne samo vređa i ponižava, nego i brine i zaista ozbiljno ugrožava. Mi prema budžetu koji je vlasništvo građana Srbije moramo biti krajnje odgovorni.
Dakle, uvek naglašavam, Vlada nije firma, nije profitabilna organizacija, Vlada raspolaže budžetom koji je vlasništvo građana Republike Srbije. Građani Republike Srbije imaju pravo da uvek i u svakom trenutku provere kako se sredstva koja su njihovo vlasništvo troše. Mi smo ti koji treba da im odgovaramo šta će se sa tim desiti, kako će se ona trošiti.
Upravo o tome je gospodin ministar juče govorio i obrazlagao zašto se negde ne može održati sudska jedinica, zašto negde mora da bude to sada prijemna kancelarija i poštujem te razloge. Smatram da će ta prijemna kancelarija, što se tiče građana čiji će servis biti, zadovoljiti upravo one njihove potrebe, ali će se ukinuti neki benefiti onima koji su tu sedeli i nisu adekvatno odrađivali posao, odnosno odgovorili na onu potrebu posla koja je finansijski opravdana.
Takođe, pozdravljamo to što se uzima u obzir pomerljivost sudijske funkcije. Ono što smo juče čuli, to je da će sudije imati jednu vrstu odgovornosti ako presudu donesu namerno, odnosno da je po preporuci Venecijanske konvencije ukinuta kvalifikacija krajnji nemar. Pošto znam da je gospodin ministar izuzetan retoričar i da zna sadržaj pojma reči, mislim da nije trebalo popusti pred tim. Krajnji nemar je nešto što ne sme da se dozvoli u takvom poslu, nemar uopšte, a pogotovo krajnji nemar kao kvalifikacija. Nedopustivo je doneti presudu sa krajnjim nemarom. Vi ste tu da marite za svoju funkciju i za građanina koji kod vas dolazi da traži pravdu. Ne smemo zaboraviti grčko načelo, tri sveta zanimanja - učitelj, lekar i sudija. Na njima počiva civilizacija i društvo.
Dakle, to je ono što zaista smatramo da je dobro i da će građanima dodati jednu sigurnost kada budu tražili svoja prava i pravdu u sudnicama.
Takođe bih posebno apostrofirala članove 8a i 8b Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, koji obezbeđuju zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Mi u sudstvu uvek imamo i već dugo nasleđene balaste rokova, pa se ponekad ti rokovi do te mere otegnu u nedogled da svako dostizanje nekog pravednog rešenja izgubi smisao i izgubi uopšte bilo kakav osećaj da je neko došao do pravde, a pravda nikada ne sme biti ukinuta.
Ono što možemo da kažemo u ovom trenutku o ovim zakonima, to je da smo i sami kao poslanička grupa podneli jedan manji broj amandmana i da ćemo ih u raspravi u pojedinostima vrlo detaljno obrazlagati. Očekujemo da će biti razumevanja od strane Ministarstva. Ako budu obrazloženja suvisla od strane ministra da ne budu prihvaćeni, pa moraju neki kompromisi i da se učine.
Pozdravljamo i to što se sagledala potreba kod apelacionih sudova, za koje znamo koliko su značajni jer su preuzeli nadležnosti vrhovnih sudova, gde se u stvari išlo ka tome da se ujednači sudska praksa. To nije baš dobro, zato što govori da nije bilo istih aršina u četiri apelaciona suda. Ali, moramo još nešto da istaknemo kod naša četiri apelaciona suda, a to su Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Zaista bih molila da gospodin ministar na to obrati pažnju, mada je o tome mnogo govorio. Apelacioni sud u Novom Sadu je izuzetno opterećen. Apelacioni sud ima jednu posebnu ulogu u pravosuđu, od njega se mnogo očekuje i svakako da očekujemo da te presude budu vrlo kvalitetne i pre svega pravedne.
Sada ću vam samo kratko ilustrovati. Recimo, završeni predmeti, to je jedna merna jedinica, po broju sudija u Apelacionom sudu u Beogradu iznose prosečno preko 170, u Kragujevcu preko 140, u Nišu 130, a u Novom Sadu preko 200. Znači, broj predmeta u radu po sudiji u Apelacionom sudu Beograda je preko 390, u Kragujevcu preko 220, u Nišu preko 270, a u Novom Sadu preko 430.
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, samo jednu rečenicu.
Dakle, poštujući sve ovo što smo do sada čuli u načelnoj raspravi, uvažavajući razloge koje je ministar izneo za donošenje ovih izmena i dopuna, smatram da ćemo biti kooperativni i da ćemo u danu za glasanje moći da podržimo ova četiri predloga. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Po Poslovniku, reč ima Miloš Aligrudić. Izvolite.
...
Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedniče, ukazujem na povredu člana 27, a u vezi sa članom 107. Citiraću, što mi svakako ulazi u vreme za objašnjenje povrede, sam član 107. i to drugi stav – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku korišćenjem uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Pokušao sam da se javim, ali ste dali reč koleginici Zlati Đerić pre mene, pa zato nisam ranije mogao da obrazložim ovu povredu. Prethodni govornik, govornik pre Zlate Đerić, Dragan Šormaz, to se iz stenograma može videti, neposredno se obraćao narodnim poslanicima Demokratske stranke Srbije, umesto da govori ovako kao ja, u trećem licu.
Vi ste povredili član 27. rukovodeći sednicom Narodne skupštine, u vezi sa članom 107, zato što ga tada niste opomenuli, kao što ste dozvolili da se dva argumenta nejednake snage iznose, i to na pogrešan način, kršenjem člana 107 od strane narodnih poslanika.
Kada je reč o političkom stavu i političkoj oceni političkih događaja ili političkih činjenja, tu mogu da se upotrebe različiti izrazi. Ali, kada govorite o nekom fizičkom licu uplićući ga u navodne sukobe, podsticanje sukoba ili kakvih zlodela na delu teritorije države, onda je to svakako uvredljivo, a pogotovo za članove one poslaničke grupe čije je to lice predsednik i koga oni poštuju, koga su regularno izabrali na skupštini stranke za predsednika.
Tako da, mislim da niste smeli dozvoliti da se stvori egalitet u ovom odnosu. Ako je to u skladu sa stavovima stranke kojoj vi pripadate, to blaćenje drugih poslaničkih grupa i političkih stranaka, barem vi kao predsednik Skupštine morate da se uzdignete iznad toga.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Milica Radović, po Poslovniku. Izvolite.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Javljam se po članu 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Gospodine predsedniče, niste adekvatno reagovali na sve ono što je prethodilo mom javljanju. Samo ću da kažem jednu reč koja se odnosi na ono što smo čuli. Janjičari su uvek bili suroviji i okrutniji od Turaka, a način na koji vi vodite ovu sednicu i način na koji se ophodite prema narodnim poslanicima, a posebno opozicije, vas kvalifikuje da uđete i ostanete zapamćeni kao rodonačelnik sumraka parlamentarizma u Srbiji. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Šta da vam kažem? Poštovana koleginica Radović ima neki pik na mene u poslednjih nekoliko meseci. Ne znam šta je razlog tome, ali, pošto izuzetno cenim njen rad, zaista ne želim da ulazim u ovakvu vrstu rasprave.
Sledeći prijavljeni je gospodin Riza Halimi.
(Miloš Aligrudić, s mesta: Molim da se izjasnimo u danu za glasanje o povredi Poslovnika.)
Svakako ćemo se o obe povrede izjasniti u danu za glasanje, kada će Narodna skupština odlučiti da li je povrede i bilo.
Izvolite, gospodina Halimi.

Riza Halimi

Samostalni poslanici
Hvala gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava opština Preševo sa 90% albanskog stanovništva definitivno ostaje bez osnovnog suda, a bez osnovnog tužilaštva ostaju i Preševo i Bujanovac, a opština Bujanovac ostaje i bez suda za prekršaje.
Na ovaj način, nastavlja se degradacija položaja Albanaca u Srbiji u oblasti pravosuđa, započeta za vreme Miloševićevog režima, a koja je produbljena, proširena, reformo pravosudnog sistema 2008. godine, kada su opštinski sudovi Preševa i Bujanovca pretvoreni u sudske jedinice, a njihova javna tužilaštva su sasvim ukinuta. Zbog ovog diskriminatorskog odnosa vlasti prema albanskom stanovništvu od relativno povoljne zastupljenosti Albanaca u pravosudnim institucijama prvog stepena, koje smo imali 80-tih godina prošlog veka, došli smo do totalno neprihvatljivog stanja u kojem u Osnovnom sudu u Vranju od preko 50 sudija samo troje je albanske nacionalnosti. Iako na ovom sudskom području Albanci čine najmanje četvrtinu stanovništva.
Još je paradoksalnije što u poslednje tri godine u ovom osnovnom sudu nema ni jednog porotnika albanske nacionalnosti, a da ne govorim o Višem sudu u Vranju koji nema ni jednog zaposlenog Albanca, pa čak nema ni prevodioca za albanski jezik. Prevodioca nema čak ni osnovno javno tužilaštvo. Znači, da i ovim Predlogom zakona ne stvaraju se neophodni uslovi za prevazilaženje katastrofalne zastupljenosti Albanaca u pravosudnim institucijama, a to ujedno znači da će i dalje Albanci biti uskraćeni u ostvarivanju osnovnog prava, Ustavnog prava da službeno koriste njihov jezik i pismo u sudskim postupcima.
Zapravo, trogodišnja praksa, degradacije opštinskih sudova Preševa i Bujanovca u sudske jedinice, je dovela do drastičnog smanjenja učešća Albanaca u Osnovnom sudu u Vranju jer nije primljen ni jedan pripravnik albanske nacionalnosti. S druge strane, prilikom sastavljanja ovog predloga zakona nije uopšte uzeta u obzir činjenica da kroz opštinu Preševo, kao i opštinu Bujanovac prolazi Koridor 10 i da se kao pogranične opštine, uz veoma prometne granične prelaze imaju veliki priliv sudskih predmeta. Ponuđenim rešenjem da se samo u Bujanovac vrati osnovni sud, građanima Preševa se neznatno smanjuju ogromni dosadašnji troškovi, jer će umesto dosadašnjeg putovanja do Vranja od 45 do 60 km, sada će putovati do Bujanovca, i to od 30 do 45 kilometara.
Kada je u pitanju veličina opština, skrećem vašu pažnju na činjenicu da ovim predlogom je predviđeno vraćanje sudstva u deset opština koje su daleko manje od opštine Preševo. Opština Preševo po popisu od 2002. godine, pošto od 2011. godine nije bilo popisa na ovom području, imala je 35.000 stanovnika i plus 13.000 koji borave u inostranstvu, duže od jedne godine, a i oni su naši građani koji imaju ovde imovinu i potencijalni su kandidati za učesnike u sudskim postupcima. Po ranijoj metodologiji statistike Preševo je imalo u tom popisu 48.000 stanovnika.
U obrazloženju Predloga zakona je izneto da su promene u teritorijalnoj organizaciji osnovnih i javnih tužilaštava pratile izmene teritorijalne organizacije sudova. Pored ovog kriterijuma smatram da je neophodno, pre svega zbog racionalnosti, da se i u policiji, i u tužilaštvu predmeti obrađuju u opštini Preševo, kao što je to bila praksa decenijama. Ne bi trebalo da se izlažemo ogromnim troškovima putovanja svih učesnika ovih postupaka do Vranja ili Bujanovca.
Zbog racionalnosti, ekonomičnosti, a naročito zbog ostvarivanja principa ravnopravnosti svih građana, ja sam amandmanima predložio da se opštini Preševo vrati osnovni sud i osnovno javno tužilaštvo, a opštini Bujanovac sud za prekršaje i osnovno javno tužilaštvo, a opštini Medveđa je predloženo formiranje sudske jedinice.
Amandmanima sam tražio i drugostepeni nivo sudstva za ove opštine, zbog niza specifičnosti, ali ukazujem još jednom na neophodnost vraćanja pravosudnih institucija u prvom stepenu, jer je to osnovni preduslov za normalizaciju stanja na ovom području, i za uspešnost razgovora koji su sa Vladom započeti pre mesec dana.