Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.11.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

3. dan rada

05.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Ministar Selaković.

Nikola Selaković

Hvala uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zaista pažljivo prateći diskusiju, trudim se da reagujem onda kada se u nečijoj diskusiji pomenu zaista grube i notorne neistine. Upravo je u prethodnom izlaganju izneto, nadam se ne namerno, nekoliko takvih notornih neistina.
Nije mi jasno kako to neko ko se zalaže za nezavisno sudstvo, očekuje od izvršne vlasti da ispituje zašto je nešto zastarelo, a zašto nije. Ako gradimo sistem nezavisnog sudstva, onda smi oni koji pravosuđem rukovode treba da ispituju zašto se u nekom postupku sudskom, nije postupalo, onako kako je to trebalo da se radi.
Ako se to očekuje od predstavnika izvršne vlasti i da to uradi predstavnik izvršne vlasti, isti oni koji se danas pozivaju na nezavisnost će skočiti sa primedbom i pridikom da je to udar i atak na nezavisno pravosuđe, ili je udar i atak na nezavisno pravosuđe, kada reagujete u slučaju kome vama ne odgovara, a u slučaju kada odgovara, to nije atak na nezavisno pravosuđe.
Koja je notorna neistina izrečena? Notorna neistina je da se u prethodnom periodu doneta merila za ocenu rada nosilaca pravosudnih funkcija. Apsolutno neistinito ili neko možda smatra da je merilo političke podobnosti, merilo koje je doneto u prethodnom periodu, pa kada je ono narušeno…
(Narodni poslanik Janko Veselinović, dobacuje s mesta.)
Nisam ni rekao da je to niko rekao, a molim vas da mi ne upadate u reč, kao što ni ja ne upadam vama.
Dakle, merila za ocenu rada sudija i tužilaca nisu doneta. Neka su donošena pre nešto više od desetak godina, imala su smisla iz toga ugla gledano samo da je sprovođen Zakon o lustraciji, a pošto ni to nije činjeno, onda ni ona nisu imala smisla. Poslednja efektivno primenjivana doneta su, ako se ne varam, početkom devedesetih. Godine 1993. Možda ste mislili na njih? Ne znam. Opet, apelujem na vas da budemo racionalni i da budemo iskreni. Vi sad kažete da je radna grupa koja je formirana, i koja je uspostavila merila i koja je čak dala predlog, koji u 95% sadržan u ovom predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, da je odlučivala po političkoj podobnosti koje gde na vlasti, pa navodno dolazi do uspostavljanja osnovnog suda.
Ni jedan predlog nije savršen, ali dokazaću vam da ovo trenutno stanje, po važećem zakonu iz 2008. godine je u nekim stvarima bilo prožeto velikim suprotnostima bez nekog vidljivog razloga.
Evo, recimo, pomenuli ste da će opština Sečanj ostati bez sudske jedinice. U opštini Sečanj za godinu ima predmeta za 1,01 sudiju. Dakle, posla za jednog sudiju i zbog toga postoji sudska jedinica. Prateći priliv predmeta osnovano možemo da tvrdimo da već naredne godine neće biti ni za jednog celog sudiju predmeta. U isto vreme imate opštinu Golubac u kojoj i po važećem zakonu apsolutno ne postoji ni sud ni sudska jedinica, ništa, u kojem ima predmeta za više od dvoje sudija.
Nabrojali ste recimo da u Baču neće biti ničega. Niste hteli da kažete da ovaj zakon predviđa da se osnuje jedan osnovni sud za područje opština Bač i Bačka Palanka. Hoćete da kažete da je ljudima bilo bliže da iz Bača putuju u Novi Sad nego u Bačku Palanku? Verujem da to neće podržati niko od građana Bača jer vrlo dobro zna koliko je Bač udaljen od Novog Sada, a koliko od Bačke Palanke. U jednoj stvari ste rekli nešto što je istinito. I ja ću to bez problema da kažem, jer ja kažem i kada poslanik kaže nešto sa čime se slažem i što mislim da je dobro, bez obzira iz koje poslaničke grupe i partije dolazi. To je jednostavno jedan princip koga se držim. Ne razumem gledišta onih koji tvrde da samo što se nebo nije srušilo na nas, provalila se zemlja i cela Srbija otišla u ponor, a često znaju tako da prikazuju trenutno stanje. Mene hrabri to što je svaki put posle takvih diskusija, makar u nekim stvarima koje se kritikuju na takav način stanje bolje, pa izgleda postoji neki odnos između te kritike, razvoja situacije.
Ali, rečeno je – ne vidimo da će ovi zakoni odgovoriti na najveće probleme srpskog pravosuđa. To je sasvim legitimno. Zbog toga što neko ne vidi, on je u opoziciji, a onaj koji vidi je u vlasti. Imamo svoje politike. Razlikujemo se. Svako dobije priliku da utiče na smer kojim će se država kretati i da uređuje institucije i stanje u društvu onoliko koliko je u njegovoj nadležnosti.
Koju ste istinu rekli, govoreći o Bačkom Petrovcu? Bački Petrovac kao mesto koje, hajde možemo ga nazvati, je neka vrsta prestonice naših sugrađana slovačke nacionalnosti, mesto koje za njih ima istorijsku težinu jer su se u Bačku prvo Slovaci doselili, u Bački Petrovac. Uveren sam da su ovde podneti amandmani i da je to činilo nekoliko poslaničkih grupa i to apsolutno podržavam. Videćemo u raspravi u pojedinostima, ali da ne govorim sada u pojedinostima. Neki od poslanika su govorili u načelu, jer jeste rasprava u načelu.
Kažete – koliko opština u AP Vojvodini neće imati ni sud ni sudsku jedinicu, pa onda navodite – Srbobran, Plandište, Bački Petrovac, Ada, Kanjiža, Sečanj, Žitište, Alibunar, Odžaci, Apatin. Niste naveli i Beočin koji nikada nije ni imao sud. Naveli ste Irig, a Irig nikada nije imao sud i tu je izuzetno nizak broj predmeta. Moram samo da vam skrenem pažnju na nešto što mislim da je veoma bitno. Predlog koji je sadržan u Predlogu zakona, a tiče se Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gotovo u identičnom obliku je prosledio deo radne grupe koji radi u sudovima i tužilaštvima na području novosadske apelacije još u vreme vršenja funkcije predsednike Apelacionog suda pre devet meseci. Prethodni vršilac funkcija Apelacionog suda je čovek koji je bio na čelu te podgrupe, koji je gotovo u identičnom obliku sačinio ovo. Na osnovu čega? Rukovodeći se primarnim razlozima, a to je broj predmeta, funkcionisanje pravosuđa, racionalizacija njegovog rada i činjenje znatno efikasnijim. Ministarstvo je taj predlog prihvatilo i inkorporiraloga u Predlog zakona i donelo ga pred narodne poslanike.
U ovim stvarima se na prvom mestu najviše pitala struka. Drago mi je da u svakoj situaciji gde možemo da dovedemo stvari u to stanje da se najviše pita struka, a imam osećaj da se sada u ovoj materiji pitala struka više nego što se pitala u nekom drugom periodu, koji god da je, i cilj nam je da se svaki put sve više i više struka pita u ovakvim stvarima, došli smo do ovakvog predloga rešenja. Neko se eventualno sa tim ne slaže. Ima pravo da se sa tim ne slaže. Ako je narodni poslanik da putem amandmana utiče na izmenu onoga što je predloženo i to je legitimno i uvek će takav način rasprave doživeti podršku sa naše strane.
Još jednom želim da pomenem nešto što sam govorio juče i bilo bi dobro kada biste to zaista shvatili, a ne samo birali reči kada ministar nešto govori pa vam se dopadne, pa to citirate, a kada vam se ne dopada ne citirate. To je legitimno. Dakle, tamo gde neće biti sudske jedinice, a ima posla za suđenje, ne u toj meri i tog nivoa da tu može da se plaća i postoji sudska jedinica, obavljaće se suđenja. To građani treba da znaju. Naročito u mestima koja su prilično udaljena od mesta suda. Ovaj zakon predviđa znatno manji broj mesta koja će biti mnogo udaljena od sedišta suda u kojima ne postoji sudska jedinica. Bolje su povezane jedinice lokalne samouprave koje će biti upućene na sedište suda.
Još jednom da se vratimo na ono što je malo pre pitano. Ja to pozivam celokupno društvo, od narodnih poslanika do bilo kog ministra, do svakog građanina. Zanima vas zašto je neki predmet zastareo. Pitajte predsednika suda. Nemojte da očekujete da vam odgovore na takva pitanja daje onaj koji nema gotovo nikakve ili minorne nadležnosti u tom pogledu. Pitajte sudiju, pitajte predsednika suda. Uveren sam da svako od vas sudija, kada donese presudu, da iza te presude stoji i da nema nikakav problem da izađe pred kamere, da izađe pred novinare i kaže – da, doneo sam presudu iz tog i tog razloga. Ja mogu to da zadržim za sebe, ali ako je interes javnosti za neku odluku i zašto je odluka na takav način doneta, izvoli sudijo, izađi pred svoj narod, u čije ime sudiš, i reci – doneo sam tu odluku zato što je zakon propisao to, to i to, a moja dužnost je da primenjujem zakon.
Krajnji je populizam izaći i pitati ministra – ministre, a zašto ti je to zastarelo? Pa onda, kada to ovde čuje, iz poslaničkih klupa, bilo koji građanin s punim legitimitetom to može da pita bilo kog ministra, nevezano ko je danas, ko će sutra biti na vlasti.
Pomenuli ste jedan slučaj koji je zastareo, gde je čovek bio, ako se ne varam, četiri godine u pritvoru. Da li je to igde u svetu normalno? Četiri godine.
Još nešto, hajde, opet ću citirati jednog kolegu koji nije danas ovde, ali zaista je rekao juče veoma važnu stvar. Ovo je na liniji krajnje podmetačine, iako ja verujem da onaj ko je ovo rekao nije imao tu nameru i da je imao dobru nameru. Kaže – zašto Bački Petrovac nema ni sudsku jedinicu, pa građani neće imati pravo na službenu upotrebu jezika i pisma. Opet kažem, službena upotreba jezika i pisma se reguliše Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma. Postoji jasna volja i namera da se to pitanje definiše novim Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma i obavezali smo se, unoseći u Akcioni plan Nacionalne strategije za reformu pravosuđa da donesemo novi Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma.
Da li građanin koji je pripadnik neke manjinske nacionalne zajednice ima pravo na vođenje postupka na svom jeziku? Naravno da ima pravo. Opet kažem, ponosan sam što u Republici Srbiji to pravo se ne uskraćuje.
Imamo nekih problema. Imamo problema, recimo, u kraju iz koga sam ja, u Raškoj oblasti, i o tome moram da pričam otvoreno. Tamo imamo problem zastoja velikog broja postupaka zato što jedan broj građana traži da se vodi postupak na bosanskom jeziku.
Neko je malo pre pomenuo Haški tribunal. Mislim da je Haški tribunal, a i Evropska komisija to pitanje na jedan vrlo racionalan način rešila. Oni to zovu jednim nazivom, sa kojim se ja ne slažem, tzv. BHS, ali su tvrdili da je reč o jeziku koji je svim učesnicima u postupku vrlo dobro razumljiv. Ja ću sa svoje strane uticati da se takav princip primeni i ovde, jer ćemo imati veliki problem u funkcionisanju uopšte sistema državne uprave i pravosuđa. Čak je i EU, prilikom ulaska Hrvatske u članstvo, identifikovala jezik koji je u njihovoj službenoj upotrebi kao jezik koji je u službenoj upotrebi i u Srbiji. Politički možemo da se razlikujemo, lingvistički mislim da je nepodeljeno mišljenje, da je u ovom trenutku to jedan jezik.
Da li problema postoji? Da, ali u ovom slučaju Bačkog Petrovca mislim da ne postoji i da neće postojati nikako.
Pričaćemo u raspravi o pojedinostima. Imam još nešto što bih rekao na ovu temu, ali još jednom imam obavezu da kažem – u prethodnom periodu nisu doneta merila i kriterijumi za ocenu rada sudija. Da jesu, mnogi problemi ne bi postojali i ne bi se sada postavljalo pitanje – zašto neko ko je vraćen, a ne treba da bude vraćen, ili neko kaže – zašto neko ko je izabran, a nije trebalo da bude izabran, je i dalje na toj funkciji?
Ali nije na nama, ni na narodnim poslanicima, ni na ministrima, ni na izvršnoj, ni na zakonodavnoj vlasti da ceni ko je podoban, a ko nije. Tu je Visoki savet sudstva, u ovom trenutku radna grupa za izmene i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, za izmene i dopune Zakona o Državnom veću tužilaca, radi svoj posao. Rok im je da u poslednjem kvartalu ove godine po Akcionom planu taj posao završe, da svoj nacrt zakona dostave ministarstvu, ministarstvo Vladi i uveren sam da će se to naći pred narodnim poslanicima, pa da ćemo moći i o tome da govorimo.
Rečeno je još nešto. Kaže – šta smo učinili ovim zakonima da se stanje popravi? Ima u ovim zakonima, koliko god neki smatrali da su intervencije kozmetičke i tehničke, opet kažem, ministarstvo je ovde sledilo rezultat rada radne grupe. Radnu grupu su činili renomirani stručnjaci iz pravosuđa, iz advokature, iz profesure, pa me čudi kako onda neko ostane slep kada je recimo u pitanju produženje onog roka zastarelosti za disciplinske prekršaje. Treba pogledati u prethodne tri i po godine koji je disciplinskih prekršaja u Visokom savetu sudstva zastarelo a koliko tek u Državnom veću tužilaca, koje je tek ove godine dobilo svoje disciplinske organe. Samo treba pogledati koliki je broj disciplinskih prekršaja protiv nosilaca pravosudnih funkcija zastareo. Ovde se taj rok produžava na dve godine i postavljaju se osnove da disciplinski organi ova dva nezavisna tela svoj posao rade mnogo bolje, da steknu bolje uslove za rad i se formiraju organi koji će se isključivo baviti ovim pitanjima. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Replika, Zoran Babić.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedniče, ni u jednoj nauci realni i imaginarni brojevi ne mogu da se sabiraju. Ne može da se sabira broj osnovnih sudova sa brojem sudskih jedinica, zato što, po mom skromnom pravničkom znanju, predmeti koji se sude u osnovnim sudovima su različiti od predmeta koji se sude u sudskim jedinicama, u osnovnim sudovima se sudi krivica i dobar deo parnica, a u sudskim jedinicama se sudi jedan manji deo parnica. Zbog toga broj od 34 ne može da se sabira sa brojem od 102, koliko je po važećem zakonu sudskih jedinica.
Voleo bih da neke stvari gledamo pravim očima i realnim očima. Po važećem Zakonu o mreži sudova, na teritoriji AP Vojvodina radi i funkcioniše osam osnovnih sudova. Po novom zakonu koji će, siguran sam, dobiti punu podršku Narodne skupštine Republike Srbije, biće 15 osnovnih sudova. Hajde to da posmatramo na jedan realan i na pravi način, da po važećem Zakonu o mreži sudova u Južno Bačkom okrugu je bio samo jedan osnovni sud i to sud u Novom Sadu za opštine i Bač i Bačka Palanka i Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Novi Sad, Sremski Karlovci, Srbobran, Titel, Temerin. Hoćete da kažete da je dobro i ispravno da građani Vrbasa, recimo, putuju 60 km, Srbobrana 60 km, Bača 62 km, da bi došli do Novog Sada …
(Predsednik: Vreme.)
… i da ti ljudi ne trebaju da imaju osnovni sud u Vrbasu za te opštine i da do osnovnog suda putuju po desetak, 12 ili 15 km?
Hajde da pričamo o realnosti i pravim ciframa, a da ne spajamo ono što deca u Srbiji kažu – babe i žabe.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Pre nego što dam repliku gospodinu Veselinoviću, pošto su neke kolege pitale šta je bila osnova, osnova je bila pominjanje poslaničke grupe SNS na početku izlaganja.
Izvolite, gospodine Veselinoviću.
...
Demokratska stranka

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Kompletno jučerašnje izlaganje ovlašćenog predstavnika SNS je bilo posvećeno prethodnom mandatnom periodu, odnosno Vladi u kojoj je DS bila na čelu te koalicije, pa nisam dobio repliku. Istina, ne od vas nego od vašeg zamenika. Pretpostavljam da bi vi bili mnogo tolerantniji po tom pitanju.
Neću reći da je ministar izneo grube neistine ili, kako je on kvalifikovao – istinu koja ga je pogodila, ali je činjenica da nijednu stvar koju sam ja izneo nije demantovao. S druge strane, ministre, u Zakonu o sudijama, od člana 33. do člana 37. su norme, da ne kažem kriterijumi, koje se tiču vrednovanja sudija. Ja sam kroz svoju diskusiju tražio od vas, odnosno smatrao da bi bilo dobro da ste utvrdili detaljnije kriterijume po kojima bi sudije bile vrednovane.
Ovde već postoje norme, pa se kaže: „Ocene koje se odnose na vrednovanje sudija su: izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju, uspešno obavlja sudijsku funkciju i nezadovoljava“. A šta je to?
Ali, mene, gospodine ministre, brine nešto drugo. Vi ste mrtvi hladni prešli preko činjenice da predmeti u Srbiji zastarevaju. Vi ste mirno spavali posle dana kada je predmet Bajatović zastareo. Vi ste, po svemu sudeći, mirno spavali kada je zastario predmet „Jugoskandika“. Jako ste osetljivi na četiri godine koje je u pritvoru proveo gospodin Jezdimirović. Nemojte nam ništa vi govoriti o pritvorima, gospodine ministre.
(Predsednik: Vreme.)
… A da ne govorim o činjenici i patnji ljudi koji su bili oštećeni od tog čuvenog „Jugoskandika“, odnosno Gazda Jezde, a prema njima nemate nikakvog sažaljenja. I ne brine vas to što je taj slučaj zastareo. I baš se radujete što će mu država isplatiti naknadu štete koju će on, kako kaže, deliti siromašnima. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Nikola Selaković

Mene nikad istina ne pogađa, ja pred istinom stojim i nemam nikakvih problema da se sa njom suočavam. Možete da priđete i da vidite da nisam mrtav hladan, vrlo sam živ i topao. A preko činjenica ne prelazim, već isključivo ostavljam posao da se njime bavi onaj ko je za bavljenje tim poslom nadležan.
Prema tome, da li se meni dopada što u Srbiji predmeti zastarevaju? Ne. Mislim da je to veoma loše. Mislim da je to, i trudim se da budem maksimalno objektivan, za razliku od promena raspoloženja nekih koji mogu da budu jedno vreme „objektivni“ a neko vreme ne, da je to hronični problem srpskog pravosuđa. Vi navodite dva slučaja, gde je reč o nekim malo zvučnijim imenima. Koliko li je predmeta koji zastarevaju a u kojima su zainteresovani malobrojni obični građani, a za koje mi ne znamo?
Da li je to dobro? To nije dobro. Ja mislim da to treba da se otklanja, ali da to ne sme da otklanja ni Narodna skupština, ni Ministarstvo pravde i državne uprave, ni Vlada Republike Srbije, već srpsko pravosuđe. Srpsko pravosuđe poslednjih nekoliko godina i u narednih nekoliko godina dobijaće budžetska ovlašćenja. To je dobro. Kad sam juče pričao o nezavisnosti, s jedne, i odgovornosti, s druge strane, dobiće svoj budžet pa će iz tog budžeta plaćati brljotine svoga rada ili nerada i ovakve stvari. Verujem da se u tome značajna većina nas, pogotovo pravnika, pogotovo onih koji se bave pravosuđem, i slaže.
U tom slučaju će se mnogo više voditi računa kako se postupa, da li se ročišta zakazuju na 12 meseci ili se zakazuju, ako ima prostora, mnogo češće, da li se presude donose u razumnom roku, da li se po odlukama koje su donete po pravnom leku postupa adekvatno, da li se odluke po pravnom leku donose utemeljeno a ne ofrlje, da li se pritvori određuju i kako se određuju, itd. Kažete – nemojte da ja pričam o tome. A zašto ja da ne pričam o tome kada sam kao ministar nadležan za pravosuđe nasledio hiljade i hiljade zahteva za naknadu štete lica neosnovano lišenih slobode, za preko 120 hiljada dana neosnovano provedenih u pritvoru, u periodu pre nego što sam stupio na funkciju ministra pravde i državne uprave?
Mnogi od nas smo kritikovali, dakle, i sam sam bio neko ko je kritikovao važeći Zakonik o krivičnom postupku, u čijoj izradi nisam učestvovao, u čijem donošenju nisam učestvovao, ali je država preuzela obavezu da počne sa primenom toga zakonika. Moje je mišljenje da tu postoji jedna, u moru loših, od dobrih strana, a to je što ćemo prvi put imati i mnogo više i mnogo bolje definisanu odgovornost za rad tužilaca, koji će i te kako voditi računa šta će optuživati a šta neće optuživati. Jer, za ono što optuže, u slučaju pada optužnice pred sudom, donošenja oslobađajuće presude, odgovaraće budžet tužilaštva a ne više budžet suda. Pa ako neće moći da plate, onda neće moći ni da primaju plate.
Veliki problem našeg pravosuđa, i o tome otvoreno moram da govorim, jeste činjenica da je to jedan neodrživ sistem, da je to sistem u kome se dugi, dugi niz godina samo uzima i to što se uzima ne vodi se računa kako se uzima. Juče su na jedan pogrešan način protumačene moje reči kada sam govorio o platama sudija. Ja se nikako ne zalažem da te plate budu manje, ja sam čak neko ko misli da one u svakom trenutku kada se stekne mogućnost treba da budu i veće, ali da svaki nosilac pravosudne funkcije mora da bude svestan koliko je u Srbiji teško zaraditi taj novac. Ko to najbolje zna? Najbolje zna privatnik. I svako onaj ko se privatno bavio nekim poslom zna koliko je teško zaraditi i 30 i 40, a kamoli 100 ili 120 hiljada dinara. To ljudi najbolje znaju.
Građane zaboli kada dođu u bilo koji državni organ, ili u sud, kada mu se pred nosem zatvore vrata, kada mu se spusti šalter, kada ga neko kao građanina ne ceni, a on je onaj koji plaća budžet, a iz tog budžeta se isplaćuju plate, svakome onome ko radi u uslužnim delatnostima, kojoj god grani vlasti da te uslužne delatnosti pripadaju.
Malo pre je bila izneta jasnija konstatacija, koju opet nisam razumeo, da su u prethodnom periodu doneta merila za ocenu rada. Znate, to što u zakonu piše, a o čemu ste vi govorili, bez donošenja pravilnika od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca je apsolutno nesprovodivo.
Ta dva organa su imala, ako se ne varam rok od šest meseci da donesu te akte, dakle polovinom 2010. godine. Oni to nisu doneli, kao ni mnoge druge. Onda je Narodna skupština pritrčala u pomoć sudskoj vlasti kada je donela Zakon kojim je omogućila izbor sudija i zamenika tužilaca koji su izabrani na tri godine, na stalnu funkciju. Dakle, da nije narodnih poslanika bilo, da nije bilo Narodne skupštine, Srbija bi ostala prvo bez svih sudija prekršajnih sudova, a tek o sudovima redovne nadležnosti da ne pričam koliki je to broj. Dakle, dogodilo bi se nešto što bi stvorilo ogroman, možda neispravljiv sistemski problem. Zašto? Zato što Visoki savet i Državno veće nisu radili svoj posao.
Onda se postavlja osnovno pitanje, sada se dotičem nečega o čemu ste malopre govorili, da li je to moguće da u Srbiji neko ne može da odgovara zato što nije radio svoj posao? Zakoni kažu da jeste, što znači da su zakoni u tom delu loši. Onaj ko nije radio svoj posao, ili ga je radio ali na jedan veoma loš način, mora da snosi odgovornost. Znate, nemaju nosioci javnih funkcija visoke plate zato što su bogom darovani za ta mesta, već zato što vuku jednu izuzetnu odgovornost zbog funkcija na kojima se nalaze, i zbog mogućnosti povlačenja poteza koji im pravni sistem daje u nadležnost.
Daću vam jedan slučaj, mislim da će biti interesantno svima, građanima naročito. Pre nešto više, pa ne nešto više, ali pre možemo reći 10 godina, u Vladu Republike Srbije izabran je na funkciju jednog važnog resora jedan ministar koji je ušavši u svoje ministarstvo, mimo svih važećih propisa koji regulišu status državnih službenika, zaposlenih lica, u svom ministarstvu sproveo nešto što se kolokvijalno naziva „čistka“. Otpustio je preko 350 ljudi. Potpuno suprotno zakonu. Dakle, pre nešto malo manje od 10 godina. Ljudi koji su otpušteni presavili su tabak tužili državu. Odjednom se našlo 350 sporova pred sudovima.
Naredni ministar koji je došao da rukovodi tim resorom video je u evidenciji svoga ministarstva dok su se još i vodile evidencije, sada ih uspostavljamo, dakle evidencije sporova u kojima je ministarstvo jedna od strana, video da ima 350 sporova. Pitao je svoju službu za opšte i pravne poslove, imao, pretpostavljam sastanak sa zamenikom pravobranioca, i rekli su mu da je potpuno izvesno da će država izgubiti svih 350 sporova, zato što je ministar samo svojom pukom političkom voljom otpuštao ljude.
Šta se dešava posle toga? Taj ministar koji je video da će se to dogoditi, koristeći svoje veze i vezice u pravosuđu, uspeo je da godinama prolongira donošenje pravnosnažnih sudskih presuda u tim sporovima. I kako se to već, desi u trenucima smena Vlade, posle izbora, sudije u tih 350 sporova donesu jednobrazne odluke.
Sada imate situaciju da jedno ministarstvo u kome je popunjena sistematizacija, u kojem nemate slobodnih mesta, gde nemate finansijskih sredstava da plaćate 350 ljudi više, imate presude na osnovu kojih morate 350 ljudi da vratite na posao. I ne samo da ih vratite, već da im nadoknadite neisplaćene zarade za čitav taj prethodni period.
Postavljam jedno pitanje, i postavi ga svako od građana, verovatno kada čuje ovu priču. Ko će to da plati? Ministar koji je sada na čelu tog resora, imao je jedan razgovor samnom, savetovao sam mu da tuži onoga ko je donosio takva nezakonita rešenja, i da traži naknadu štete. Zato što ministarska funkcija ne nosi samo vlast, već nosi i odgovornost.
Ne verujem da će se u Srbiji naći neko ko će da kaže da ako neko pričini štetu svestan da nešto čini protiv zakona, tu štetu ne treba da nadoknadi. Mislim, da je to sasvim ispravan pristup. U suprotnom, svako može da radi šta hoće. Nisam dao primer jednog ministarstva gde se to desilo pre 13. godina. Svega i svačega imate, svakakvih primera.
Još jednom ću da skrenem pažnju, ne, nikako ne doživljavam i ne prihvatam lagodno informacije da je neki predmet zastareo, ali ću se obratiti nadležnom, a nadležni su disciplinski organi Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca, koji treba da provere zašto je do toga došlo.
Da li ja mogu tu nešto da utičem, mogu u doziranoj jednoj meri zato što sam po funkciji član ta dva organa. I mogu da postavim ta pitanja, i takva pitanja postavljam, i koristim tu svoju funkciju Ustavom i zakonom na predviđen način, jer sam uveren u činjenicu da su članstva po funkciji predsednika skupštinskog odbora i ministra nadležnog za pravosuđe u ova dva, upravo onaj glas građana koji treba da se čuje tamo gde je pretežno prisutan glas struke.
To je razlog što i većinu osnovanih pritužbi tražim da rešavaju ti organi i zašto mislim da ih treba i stručno i kadrovski i materijalno i tehnički osposobiti da se time bave na zadovoljavajući način i sa odgovarajućim zaradama kada smo o onome juče pričali. Zato smo tu da podržimo i verujem da ćemo to podržati svi mi koji se zalažemo za istinski nezavisno pravosuđe. Izvinjavam se što samo oduzeo ovoliko vremena, ali mislim da sam se dotakao ovih stvari o kojima ste rekli. Naročito, ovoga što ste rekli o merilima i da vreme nije potrošeno. Zahvaljujem.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Janko Veselinović, replika. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Zaista se više neću javljati za reč, ne mislim da nemam šta da kažem na ovo što je ministar rekao nego zato što njegova izlaganja traju jako dugo. On je po svemu sudeći, da tako kažem, baždarena na školski čas i da to ne može da traje bezmalo, sa jednom malom pauzom, traje 45 minuta.
Ne pada mi napamet ministre da vam merim temperaturu. Dakle, vi ste pozvali da ja na neki način vidim da li vi imate veću ili manju temperaturu. Pre svega, od vas hoću da čujem odgovor da li vi kao odgovoran ministar nadležan za oblast pravosuđa imate i trunku svesti o vašoj odgovornosti. Da ste za godinu i po dana mogli da učinite nešto da se ovakvi slučajevi ne dese. A vaša je mogućnost u predlaganju izmena zakona, predlaganju novih zakona. Dakle, ovakvi zakoni, zakone koje smo dobili pravosudni, ali ne ovakve sadržine jer su oni kozmetički.
U ovom delu kada smo govorili o merilima koje se odnose na sudije, upravo to, trebalo je naći način da sudija kome zastari predmet ne dobije kao sada, što je na prošlom izboru sudija dobio najvišu sudsku funkciju kojom je zastareo slučaj Pahomije. Kada sam govorio o tome da ne treba vi da pričate o pritvorima neosnovanim, govorio sam, imajući u vidu, skoro iznete stavove gospodina Cvijana o pritvorima i neosnovanim pritvorima.
S druge strane, voleo bih da mi odgovorite na jedno pitanje koje nisam stigao da postavim, a to je kako ćete ubrzati i poboljšati efikasnost sudstva, odnosno tužilaštva u situaciji kada, recimo, tužilaštvo u Vrbasu, Srbobranu, za njih je nadležno tužilaštvo u Somboru, a SUP Novi Sad pokriva Vrbas i Srbobran. S druge strane, tužilaštvo u Zrenjaninu pokriva Bečej, a sa druge strane SUP Novi Sad pokriva Bečej.