Pravo na repliku, narodni poslanik Marko Milutinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Javljam se zato što sam pogrešno ovde interpretiran kada je koleginica pomenula – za razliku od prethodnog govornika.
Dakle, koleginice, nije da ja smatram da osnovni sudovi treba dalje da se zatrpavaju. Sudijski sam pomoćnik Višeg suda u Beogradu i trenutno sam ovde narodni poslanik. Ovo vam pričam…
(Biljana Pantić Pilja, s mesta: Nemate pravo da mi se obraćate direktno.)

Molim kolegu da se ne obraća direktno.

Izvinite, moja greška.
Dakle, upravo kao neko ko dolazi iz prakse i ko se bavi ovim u krivičnom odeljenju Višeg suda, kažem vam da je ovo loš trenutak da mi vratimo u nadležnost višeg suda, zloupotrebu položaja odgovornog lica, kada su upravo viši sudovi sve preneli zato što su se oglasili zaista nenadležnim osnovnim sudovima.
Naravno da ne treba da zatrpavamo osnovne sudove novim predmetima, ali u ovom slučaju će postupci duže trajati. Znači, nećemo doći do pravde. Dakle, neće oni koji su okrivljeni moći da iskoriste svoje pravo da potvrde svoju nevinost ili neće moći javna optužba da dokaže njihovu krivicu i to je ono što sam ja rekao.
Znate kako, jedno je čitanje obrazloženja svih ovih zakona, koji naravno da će biti pozitivni, da će zakonopisac to na pozitivan način da iznese, a drugo je sasvim u praksi. Ni na jedan način u ovoj diskusiji nisam hteo da budem zlonameran, nego upravo da ukažem na sve ono što možda može da doprinese da imamo bolji i uređeniji sudski sistem. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani kolega, i ja imam dovoljno prakse, pošto sam ja bila sudijski…
(Predsednik: Molim vas, nemojte da se obraćate narodnom poslaniku.)
Izvinjavam se.
Navedeno je da sam obrazlagala zakone koristeći obrazloženja Ministarstva pravde, što apsolutno nije tačno.
Neko sam ko je bio sudijski volonter i dobro znam kako funkcioniše osnovni i viši sud. Bila sam volonter Okružnog suda u Novom Sadu, zatim Višeg suda, a sada sam advokat i dovoljno prakse smatram da imam da pričam o ovoj temi.
Neko ko je sudijski pomoćnik ne vidim kako može da bude poslanik ako pričamo o neutralnosti i nezavisnosti suda. Hvala vam.
(Marko Milutinović, sa mesta: Replika.)

Sada već nemate osnov. Nije se odnosilo na vašu diskusiju. Gospođa Pilja je govorila o svojoj diskusiji. Ona je govorila da nije koristila bilo kakve argumente i iznela je nešto što smatra da je njeno mišljenje.
Dakle, zaista mislim da nemate osnova.
(Marko Milutinović, sa mesta: Dajte mi reč.)
Daću vam reč da čujemo o čemu se radi. Izvolite.

Nijednog trenutka kada sam rekao – čitati obrazloženje, nisam mislio na koleginicu, nego sam mislio uopšteno, zaista.
Kao sudijski pomoćnik imam status državnog službenika, što je ministar juče u svom izlaganju i rekao. Imam pravo. Nisam nosilac sudijske ili javnotužilačke funkcije pa da ne mogu da budem narodni poslanik, već sam državni službenik i tu nema one nespojivosti tih funkcija. Ja sam na mirovanju u Višem sudu u Beogradu i kada mi prestane ovaj mandat mogu da se vratim. To je apropo onoga što zakon omogućava i dopušta i dalje važeći zakoni. Toliko o tome.
Ni jednog trenutka nikog nisam hteo da uvredim, niti smatram da zato što sam sudijski pomoćnik se razumem možda u advokaturu toliko mnogo. Ovo sam samo izneo kao nešto što je utisak i ono što se konkretno dešavalo u praksi, bez bilo kakve loše namere, upravo i jedino samo u cilju da naše pravosuđe bude što efikasnije, a ne da se ti krivični postupci dalje odugovlače i razvlače.
Svako ko je hteo lepo da me sasluša, mogao je da vidi da nema nikakve zle namere, već da samo želim da ukažem na jednu stvar koja naravno da dolazi iz prakse i to je moje obrazloženje toga zašto smatram da je bilo bolje. Priznajem, nisam stigao, nisam podneo amandman na taj deo. Podneo sam amandman vezano za drugostepenu nadležnost višeg suda. Nadam se da će svakome u ovoj Skupštini biti dopušteno da ukaže i da da neku kritiku iz najbolje moguće namere. Hvala.

Kao što vidite, svakome je dozvoljeno da ukaže na kritiku i to je jedna od stvari koje Narodna skupština mora da obezbedi svim narodnim poslanicima.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, juče nisam dobio od predsedavajućeg pravo na repliku, pa bi zbog toga iskoristio početak izlaganja da objasnim neke stvari koje se tiču juče izrečenih stvari vezano za pravosuđe u Vojvodini i generalno teme koje su juče doticane u diskusiji ovlašćenog predstavnika Srpske napredne stranke, a i malopređašnje izlaganje koleginice.
Da li gospodine ministre znate koliko opština u Vojvodini posle usvajanja ovog zakona neće imati ni sudsku jedinicu, ni sud? Reći ću vam – 40% opština u Vojvodini, neće imati ni sudsku jedinicu ni sud? Vaše zalaganje gospodo iz vladajuće koalicije da prihvatite ovaj zakon koji će praktično prepoloviti broj opština u kojima će građani moći da ostvaruju pravo na pravdu, treba da stavi znak pitanja na to da li je ovo politički dokument, odnosno partijski, ili on treba da popravi stanje u pravosuđu?
Prema ovom predlogu zakona po mreži sudova Bač, Srbobran, Plandište, neće imati ni sud ni sudsku jedinicu, Sečanj, Nova Crnja, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Temerin, Titel, Alibunar, Kovačica, Irig, Pećinci, Ada, Kanjiža, Apatin, Odžaci.
Ministar je juče govorio razne razloge koji su opredelili predlagača zakona za činjenicu da bi neka opština trebala da ima sud. Pominjani su i geografski i atmosferski i svi drugi razlozi. Neke opštine imaju veći broj snežnih dana nego druge, itd, itd. To sve razumem, ali, uzmite primer jedne opštine u Vojvodini, Bački Petrovac, koja kroz istoriju je uvek imala sud, koja je opština sa 70% manjinskog stanovništva, slovačkog stanovništva, koja je ne tako blizu Novom Sadu i čiji građani neće moći ostvarivati na adekvatan način svoja prava na upotrebu jezika i pisma u drugoj opštini. Trebalo bi da čujem od ministra, zbog čega ta opština, kao i neke druge opštine u Vojvodini, poput Ade, Kanjiže, itd, nemaju ni sudsku jedinicu?
S druge strane, uvaženi ministre, kada govorimo o donošenju zakona, obično govorimo o nekim materijalnim izvorima prava koji utiču na stvaranje normativnih akata, odnosno zakona. Kakvi su sada društveni uslovi u kojima ovaj zakon nastaje? Znamo kakvo je pravosuđe danas, da je ono prilično neefikasno, da je u dobroj meri nezavisno, to naravno ide na dušu vladajuće koalicije, da ovi zakoni ne daju odgovor na takvo stanje, odnosno iz njih ne vidimo da će popraviti takvu situaciju. Oni su, kao što je juče rekao moj kolega Stefanović, pre svega kozmetički i tehnički. Bave se nekom matematikom, gde postaviti sud, a da to bude povoljnije za nosioce vlasti u toj opštini, gde ukinuti sud, ali odgovor na ova pitanja ne vidim u ovim zakonima. Zbog toga Demokratska stranka ne može da ih podrži.
Kako povećati efikasnost u sudovima, kako povećati nezavisnost, kako utvrditi da li sudije vrše svoju funkciju na adekvatan i zakonit način, jer u zakonima koji su usvojeni u prethodnom periodu, koji ste vi kritikovali, odnosno predstavnici poslaničke grupe koja pripada istoj stranci, u tom periodu je postavljen sistem, postavljena su merila za ocenu rada sudija.
Da li smo kroz ove zakone bolje definisali ta merila da sudija recimo, kome zastari predmet, kao što je zastareo predmet za slučaj Bajatović, juče je vaša ministarka kritikovala pravosuđe, kroz kritiku pravosuđa, kritikovala je i vas. Ona ne može da dođe k sebi, kako je zastareo slučaj za prekršaj koji je podnet protiv njenog direktora.
Kako je zastareo gospodine ministre slučaj „Jugoskandik“, odnosno Jezdimira Vasiljevića i niz drugih, ovo su samo medijski poznati slučajevi? Šta ste učinili na tom planu da unesete u ove zakone, a da se takve stvari ne dešavaju?
Pošto će i moje kolege govoriti detaljnije o ovim zakonima, smatram da je nedopustiv uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na treći nivo, ili stub vlasti, sudske vlasti da se to vidi i kroz medijske nastupe predstavnika izvršne vlasti na reči izgovorene za govornicom u Narodnoj skupštini, gde se unapred neko proglašava krivim, iako prezumpkcija nevinosti postoji kao osnovno načelo.
Sa druge strane, ministre, rekli ste juče nepoznavanje zakona škodi, odnosno kako se to na nekim godinama pravnog fakulteta uči, ignoracija juris nocet. Ne odnosi se to samo na građane koji treba da poznaju zakon i ako ne poznaju, to se štetno odnosi na njih. Ignoracija znači ignorisanje, zanemarivanje, zanemarivanje zakona i zakonitosti škodi i ako je ono učinjeno od strane vlasti, u smislu neomogućavanja pravde, brze i efikasne pravde.
Jutros je gospodin Milivojević govorio o nasilju, o činjenici da postajemo zemlja sa sve više krivičnih dela iz oblasti nasilja, da smo imali Zakon o amnestiji. Da li smo napravili dobar uvod u jačanje pravne države, donošenjem tog Zakona o amnestiji i da li sada sa ovim zakonima koje stavljate u skupštinsku proceduru, ispravljate tu grešku, ili pravite izmene radi izmena koje neće doneti ništa bolje srpskom pravosuđu i pravdi. Hvala.