Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.11.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

3. dan rada

05.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Nikola Selaković

Ja se vrlo dobro sećam, a pretpostavljam da se seća i ubedljiva većina narodnih poslanika da je 2008. godine čitava javnost ubeđivana kako Vlada Srbije ima tzv. akcioni plan za reakciju države u slučaju da se proglasi nezavisnost Kosova.
Kao i većina pravnika, očekivao sam da prva država koja prizna jednostrano proglašenu nezavisnost, bude tužena. Da je tužena prva, videli bismo koja bi to dalje to uradila. Ja to nisam video. Nije video niko ni u Srbiji. Možete da kažete – zato je pala Vlada. Posle toga su bili neki izbori. Neko je zastupao jednu tezu, neko drugu, izbori se završili, formirana je nova Vlada i otišlo se dalje.
Svako je dao neki svoj doprinos, to sam rekao na početku rasprave, pa bio taj doprinos CEFTA ili Brisel, bio taj doprinos amnestija iz 2001. godine ili nešto drugo. Nemojte gledati samo iz ugla bezgrešnosti, svako je na neki način dao neki doprinos.
Ja i dalje tvrdim, ovo je način da, radeći u skladu sa Ustavom, nešto dobro uradimo. Da je ustavopisac ovde hteo da napravi razliku i da kaže da, kao u drugim slučajevima, nije reč kada kažete u jednini zakon da normativno mislite na množinu, da su to zakoni, onda bi rekao da se suštinska autonomija Kosova i Metohije uređuje jedinstvenim posebnim zakonom koji se donosi po proceduri predviđenoj za promenu Ustava. Dakle, rekao bi – izričito jedinstvenim posebnim zakonom, a to ustavotvorac nije rekao. Zahvaljujem.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
U skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova. Hvala vam.
(Posle pauze.)
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević.
...
Socijalistička partija Srbije

Suzana Spasojević

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege poslanici, kao što je to rekao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Milisav Petronijević, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće set pravosudnih zakona o kojima danas raspravljamo.
Predloženi set pravosudnih zakona sistemski svakako poboljšava kvalitet rada u pravosuđu, i uvodi red u sistem sudske vlasti, unapređuje odgovornost i efikasnost pravosudnog sistema. Činjenica je da je nakon reforme pravosuđa 2009. godine nastupila jedna teška situacija u sudovima i tužilaštvima, da je mreža sudova neracionalna, da je broj sudija nedovoljan, da su izraženi nedostaci u pravnom okviru kojim se garantuje nezavisnost sudija i javnih tužilaca, da je nedovoljna transparentnost rada Državnog veća tužilaca, kao i dostupnost sudske prakse i propisa, što je naravno uticalo na nejednak pristup građana pravdi, i na ugroženost prava na pravična suđenja.
Najvažnije je u stvari da znamo koji su to problemi sa kojima se građani suočavaju u kontaktu sa pravosudnim institucijama. Svakako je ono što najviše opterećuje i građane, a i ceo sistem pravosuđa, veliki broj nerešenih predmeta. Prema analitičkom izveštaju Srbija se suočava sa velikim brojem nerešenih predmeta. Oko 1,7 miliona nerešenih predmeta, što je 60% od ukupnog broja predmeta je stariji od devet meseci i uglavnom se odnose na izvršenje građanskih i krivičnih dela. Postupci pred sudovima zajedno sa izvršenjem presuda u Srbiji traju u proseku oko devet godina.
Gospodine ministre neću vas pitati zašto je neki predmet zastareo. Znam da vi niste nadležni direktno za to, ali želim da kažem ono o čemu trebamo posebno voditi računa, jeste sprečavanje zastarelosti krivičnog gonjenja u postupcima u kojima preti skora zastarelost. Ima mnogo primera danas da važi selektivnost u gonjenju koruptivnih krivičnih dela, što se može lako dokazati samo ako se prisetimo velikih koruptivnih afera.
Potrebno je da Ministarstvo pravde formuliše standard na osnovu koga će biti razrešene i one sudije, i oni tužioci koji su krivi za zastarevanje, i za odugovlačenje postupaka.
Predlozima ovih zakona trebalo je, barem jednim delom da se obuhvati, odnosno da se makar jedan deo ovih zakona odnosi na propisivanje strožijih mera koje bi bile preduzete protiv nesavesnih i neodgovornih sudija i tužilaca, kada je zastarevanje u pitanju.
Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava usaglašen je sa Briselskim sporazumom, i na osnovu analiza rada prekršajnih, osnovnih, privrednih, viših, apelacionih sudova i sudskih jedinica predviđa nove mreže sudova u cilju poboljšanja efikasnosti rada i lakšeg pristupa građana pravdi, što je svakako cilj svih nas ovde. Bitno je da tamo gde ne postoji mogućnost, niti zakonom propisani uslovi za postojanje suda, da barem postoje sudske jedinice. Predlogom ovog zakona 47 opština, ako sam dobro shvatila ostavljeno je bez sudskih jedinica.
Vi ste gospodine ministre u jučerašnjoj diskusiji rekli, ako iz jedno mesta uzmete sud, to je kao da ste mu uzeli dušu. To je tačno. Vi to najbolje znate. Nije bitna želja lokalnih zajednica da imaju sud ili sudsku jedinicu, bitna je njihova realna potreba. Ne mora svaki grad da ima sud, ali jednostavno građani moraju da imaju pristup sudu, to je osnovno pravo čoveka i građanina predviđeno Ustavom Republike Srbije.
Poslanička grupa SPS podnela je amandmane kojima ukazujemo na potrebu da se mreža sudova koriguje tamo gde je potrebno, i da ceo zakon time dobije na kvalitetu. Ono što je najbitnije jeste da se ovim zakonskim rešenjem kroz postavljenu mrežu sudova ostvari dostupnost građana pravdi, i dostupnost sudova građanima, i da se istovremeno postigne s jedne strane racionalnost pravosuđa, a sa druge strane efikasnost rada sudova.
Usko povezan sa Zakonom o sedištima i područjima sudova je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, gde je jedna od najbitnijih novina predviđen potpuno drugačiji način vrednovanja rada sudija i predsednika sudova koji omogućava da se ocena njihovog rada objavi jasno i transparentno.
Tim novinama je predviđeno da VSS formira komisije, tako da će sudije viših sudova ocenjivati rad sudija nižih sudova. Ove izmene su vrlo važne jer će se napraviti potpuno novi način vrednovanja rada i sudija i predsednika sudova. To će biti osnov za njihovo kasnije napredovanje u karijeri, a imaćemo i jasne i transparentne kriterijume o tome kako ko od sudija radi i obavlja svoje radne zadatke.
Upravo dosadašnja netransparentnost u radu sudija je jedan od izraženih nedostataka. Krajnje je vreme da uspostavimo pravosudni sistem sa jasno definisanim mehanizmom kontrole rada sudija i odgovornosti pravosudnih institucija i nosilaca pravosudnih funkcija za kvalitet i rezultate rada, što će uticati na jačanje poverenja i poštovanja građana u pravne institucije države.
Građani moraju da budu uvereni u to da svako ima podjednake mogućnosti da traži pravdu pred sudom i da veruju da će i sudije i tužioci rešavati predmete pravično i racionalno, bez političkih i ličnih ubeđenja. Praksa je pokazala i da pojedine odredbe Zakona o javnom tužilaštvu je potrebno izmeniti kako bi se mogle efikasno primeniti i sprovesti. Cilj ovakvih izmena i dopuna je dosledna primena odredbi Ustava Republike Srbije koje uređuju položaj nosilaca javno tužilačke funkcije, kao i usklađivanje sa međunarodnim standardima koji se odnose na javno tužilaštvo.
Strategija reforme pravosuđa, kao ključno načelo pravosuđa u narednih pet godina predviđa pravosudni sistem u kome su institucije i nosioci pravosudnih funkcija u svom radu nezavisni i oslobođeni svakog neprimerenog uticaja i pritisaka koji bi ometali vršenje pravde bez obzira na njihov izvor.
Venecijanska komisija je istakla u svom izveštaju o evropskim standardima u pogledu nezavisnosti pravosudnog sistema da nezavisnost tužilaca nije iste prirode kao nezavisnost sudija. Iako postoji opšta tendencija da se obezbedi više nezavisnosti tužilačkog sistema, ne postoji zajednički standard koji bi pozivao na to. Inače, Venecijanska komisija je dala pozitivno mišljenje na predloge zakona o kojima danas raspravljamo.
Set pravosudnih zakona koji je danas pred nama sadrži osnovne principe i načela na kojima SPS insistira, a to su: efikasno, odgovorno, racionalno, transparentno i nezavisno obavljanje sudijske i tužilačke funkcije, uz poštovanje principa dostupnosti pravde svim građanima pod jednakim uslovima.
Prihvatanjem amandmana poslaničke grupe SPS pravda će svakako biti mnogo pristupačnija i prisutnija u svim delovima naše zemlje. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Nenad Konstantinović

Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, pred nama su danas četiri vrlo važna zakona, četiri zakona koja su bila doneta 2008. godine i koji su predstavljali set pravosudnih zakona kojim je započeta i koncipirana reforma pravosuđa u Srbiji.
Mislim da ste svi vi ovde u sali i naši građani bili svedoci toga da je SNS najviše napadala reformu pravosuđa, da je čak došlo i do toga da se učlanjuju sudije koje nisu izabrane u SNS, objašnjavajući da je najveći greh prošle Vlade i prošle vlasti reforma pravosuđa. Ono što ja mogu danas da kažem, a to je da sam zadovoljan što se koncept reforme uopšte ne menja. Dakle, odustalo se, i sadašnja Vlada i sadašnje Ministarstvo je odustalo od one najavljene reforme „reforme“ pravosuđa.
Mi danas imamo pred sobom Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o uređenju sudova i sva tri zakona se menjaju u nekoliko članova. Izmene su tehničkog karaktera i suštinski koncept funkcionisanja pravosuđa se ne menja ni jednim članom koji je ponuđen u ovim zakonima.
Čuo sam da je ministar govorio o tome da nije tačno da su tehničke izmene, ali moram da ga demantujem, jer ne samo da poslanička grupa DS smatra da se radi o tehničkim izmenama, to smatra i Venecijanska komisija koja je u svom izveštaju napisala, u zaključcima, sledeće: „Nacrti amandmana na Zakon o sudijama i Zakon o uređenju sudova su u celini pozitivni, ali su prilično tehničke prirode i deluju kao da nisu preterano značajni u odnosu na tešku situaciju u kojoj se trenutno nalazi pravosuđe u Srbiji“.
Dakle, ovi zakoni apsolutno ne odgovaraju trenutnom stanju, odnosno njima se ne unapređuje pravosuđe u procesu reforme. Reforma se ne može završiti donošenjem jednog seta zakona. Ta reforma traje i dalje. Sve ono što nije i dalje dobro treba da se popravi u pravosuđu, a da bi to popravili, moramo da promenimo i neke zakone.
Imamo novonastalu situaciju a ta novonastala situacija je prouzrokovana odlukom Ustavnog suda Srbije kojom je u naše pravosuđe vraćeno negde nešto manje od 600 sudija. Te sudije su za Visoki savet sudstva bile nestručne ili nedostojne pre godinu i po dana ili dve. One su vraćene u naš pravosudni sistem odlukom Ustavnog suda. Ustavni sud je tom odlukom i obrazloženjem odluke omogućio i čak ukazao da bi trebalo ispitati razloge. Mislim da se sada propušta prilika da se ispitaju razlozi zbog kojih je Visoki savet sudstva smatrao da neko ne treba da bude u našem pravosuđu. Dakle, za godinu i po dana koliko ste vi na vlasti, vi niste glavni problem u pravosuđu uopšte hteli da tretirate na bilo koji način. Prosto se niste izjašnjavali oko toga i taj problem ne rešavate.
Do čega to dovodi? To dovodi do toga da građani prosto nemaju poverenje u pravosuđe. Jer, ako postoji trećina ili četvrtina sudija za koje je Visoki savet sudstva smatrao da nisu bili dobri, oni su sada u sistemu i oni sude i građani prosto ne mogu imati poverenja u njih. Da bi imali poverenja u sve sudije, potrebno je da se taj proces koji je onda započet završi i da se oni koji treba da budu u pravosudnom sistemu osnaže i da im se da pun legitimitet, a ne da ostane sumnja svih nas da je tu možda neko ko ne bi trebalo da bude. Vi nemate hrabrosti da se suočite sa ovim problemom i ovaj problem ni na koji način ne rešavate.
Sve ostalo u ovim zakonima je stvarno tehničkog karaktera, ne unapređuje reformu, a ja mislim da je razlog za to ono što smo imali prilike da čujemo juče, a to je mišljenje ministra da treba politička vlast, bez obzira da li je ona izvršna ili zakonodavna, da treba da ima veći uticaj na pravosuđe. To je različit koncept od koncepta koji smo mi postavili, a to je da nema uticaja ni zakonodavne ni izvršne vlasti na pravosuđe, naročito prilikom izbora. To smo uradili u onoj meri u kojoj nam je Ustav dopuštao i svi znamo da su i preporuke da idemo u pravcu da se naš Ustav menja i da se tim Ustavom čak uvedemo u situaciju da nikakav uticaj nema Skupština na izbor sudija, čak i do te mere da ne bi trebalo možda ni ministar da bude član Visokog saveta sudstva. To su promene koje će, ja se nadam, biti izvršene u budućnosti.
Vi, ministre, imate potpuno drugačiji stav, koliko smo mogli juče da čujemo. Čak ste u jednoj replici rekli da sudije pošto donose presude u ime naroda, to bi značilo da treba da se stvori pravosuđe koje bira samo sebe i odgovara samom sebi i zapitali se gde to funkcioniše. Da, ja mislim da sudije treba da biraju sami sebe. Dakle, Visoki savet sudstva treba da bude izabran od sudija, sudije treba da vrše izbor dalje i ne treba nam uticaj politike na pravosuđe. To je koncept koji treba nastaviti, a mislim da vi niste dovoljno hrabri da takav koncept nastavite.
Ono što ste nam ponudili ovim zakonima kao glavnu stvar reforme jeste mreža sudova, odnosno promena. Nekad je bilo 138 sudova, mi smo u ovoj prošloj reformi taj broj smanjili na 34 suda i oko 100 sudskih jedinica, a vi sada uvodite 66 sudova i 22 sudske jedinice. Ja mislim da je to baš tako kao što i zvuči na nivou brojeva i na nivou statistike.
Koji su parametri? To niko od nas u ovoj sali ne zna. Pomenuli ste da postoji neka analiza. Mi kao poslanici tu analizu nismo dobili. Mi nismo videli analizu i nismo videli u kojoj sudskoj jedinici je koliko bilo predmeta, koliko sudija i koliko se sudilo. To su radile, kažete, radne grupe. Mogu na to da vam odgovorim da su i onu prošlu reformu radile iste te radne grupe. U istim tim radnim grupama su bile i sudije i stručnjaci i uvek su stručne radne grupe, samo ne znam kako može da se objasni da treba da postoji sud u Surdulici a ne treba da postoji u Vladičinom Hanu? O tome ćemo pričati detaljnije kada budemo govorili o amandmanima.
Kada ste danas navodili da neki sudovi nemaju dovoljan broj predmeta, to su građani gledali preko televizije i slali nam SMS poruke. Dobili smo SMS poruku iz Blaca. U 2012. godini u Blacu je bilo preko 1.100 predmeta, 380 parničnih, 80 ostavinskih, preko 100 vanparničnih.
Dakle, imate više od 1000 predmeta u sudskoj jedinici u Blacu. Vi sada ukidate sudsku jedinicu u Blacu. Niko ne zna zašto. Postojao je nekada sud u Blacu. Postoji sva infrastruktura, ministarstvo je ulagalo u zgradu, u opremu, zaposleni su ljudi, dakle, u svim sudskim jedinicama koje danas postoje, postoji kompletna infrastruktura. Vi ukidate 44, ako sam dobro prebrojao, sudske jedinice. Dakle, u 44 opštine građani neće moći svoju pravnu zaštitu da ostvare u mestu u kome živele. Iz te 44 opštine moraće da putuju u neke druge opštine i druge gradove.
Ovde su kolege pominjale neke od tih opština. Sada bih pročitao zbog građana, da prosto znaju, jer niko ovo nije očekivao. U toj najavi reforme vi ste pričali da ćete vratiti na staro, pa su možda građani pomislili da će biti ponovo 138 sudova, kao što je bilo pre 2008. godine. Ne, vi ukidate sudsku jedinicu u Ražnju, Baču, Bačkoj Palanci, Preševu, Osečini, Srbobranu, Plandištu, Boljevcu, Sečnju, Rekovcu, Novoj Crnji, Batočini, Rači, Varvarinu, Blacu, Krupnju, Ljigu, Svrljigu, Bačkom Petovcu, Beočinu, Žablju, Temerinu, Titelu, Alibunaru, Kovačici, Ćupriji, Babušnici, Beloj Palanci, Žabarima, Arilju, Kosjeriću, Novoj Varoši, Irigu, Pećincima, Adi, Kanjiži, Apatinu, Odžacima, Lajkovcu, Čajetini, Guči, Bogatiću, Vladimircima i Koceljevi.
Koji su razlozi za to, niko od nas ne zna. Možemo svi samo da sumnjamo da se radi o nekim političkim idejama. Nije sporno da se radi isključivo o političkim idejama kada je reč o mreži sudova. Dakle, kada nemate analizu, kada nam niste dali finansijsku analizu, kada nam niste objasnili kako to da to mnogo košta što sudije putuju, a ne zanima vas koliko će da košta to što će građani da putuju. Pravo da vam kažem, meni je draže da sudije putuju nego građani, i advokati da putuju u druga mesta da bi ostvarili svoja prava.
Finansijski, rekli ste da će to da bude ušteda. Pogledao sam, koliko sam imao prilike, budžet za 2014. godinu. Razlika u budžetu za 2014. godinu u odnosu na 2013. godinu je sledeća, za milijardu dinara je veći budžet za Ministarstvo pravde. Za sudove je takođe veći budžet za milijardu dinara. Bilo je 19 milijardi 297 miliona, sada je 20 milijardi 808 miliona. Za osnovne sudove je povećanje od milijarde, bilo je osam milijardi i 890, sada je devet milijardi i 700. A za troškove putovanja je budžet veći za milion dinara. Bio je pet miliona i 200, sada je šest miliona.
Da li je moguće da se svi ovi troškovi povećavaju u budžetu, a da vi nama pričate ovde kako će se ukidanjem sudskih jedinica smanjiti troškovi? Neće se ništa promeniti na bolje ukidanjem sudskih jedinica, osim što ćete onemogućiti ljude da u 44 opštine mogu da ostvaruju to pravo u svojim mestima, a infrastruktura postoji, i što ćete dovesti do toga da postoji mnogo više različita praksa, to ću vam reći na primeru Beograda.
Jedan od naših argumenata je bio da će se ujednačiti sudska praksa. U Beogradu sada imamo jedan sud. Ako budemo imali tri suda, ne vidim kako će se ujednačiti sudska praksa, a neće se ujednačiti ni priliv, odnosno broj predmeta po sudijama. Ako imate jedan sud, onda možete svim sudijama da podelite podjednak broj. Ako imate tri različita suda, imaćete sigurno i različit broj predmeta po sudijama, pogotovo ako imate u vidu, ne znam da li ste to primetili, s obzirom da su to radile radne grupe, Prvi sud u Beogradu je za teritoriju Starog Grada, Savskog Venca, Vračara, Zvezdare, Palilule. Sve institucije koje postoje u ovoj zemlji se nalaze na teritoriji ovih opština. Dakle, broj predmeta u Prvom sudu će biti sigurno mnogo veći nego što će biti u bilo kom drugom sudu u Srbiji. To su upravo argumenti protiv onoga što ste vi govorili u vašem izlaganju o broju predmeta i davali kao primer drugi sud koji je imao veliki broj itd.
Ako postoji veliki broj predmeta po sudiji, zar nije lakše da povećamo broj sudija u tom sudu? Neće se promenom table na sudu smanjiti broj predmeta po sudijama. Za nas, kao građane, za advokate, sasvim je svejedno da li na zgradi piše prvi sud, drugi sud ili treći sud. Menjanjem tabli se ne vodi reforma pravosuđa. Ništa se neće promeniti. Treba da napravite analizu, da znate u kom sudu treba više sudija, prosto da se zaposli više sudija.
Pitanje je – kako je moguće da nemamo dovoljan broj sudija, kada ih imamo za 600 više nego što smo ih ranije imali? Vraćeno je 600, izabran je neki broj, dakle, sudija ima više nego što je ikada bilo, a pravosuđe ne funkcioniše. Nije problem u broju sudova, nije problem možda ni u broju sudija, nego nisu raspoređeni na adekvatan način .
Mogu da razumem da beogradska apelacija ne radi dobro. Znam da ne radi dovoljno efikasno jer postoje predmeti na koje čekamo dve godine da se vrate po žalbi iz beogradske apelacije. Pretpostavljam da treba veći broj sudija da bi odgovorio na takav zadatak. Ali, ne mogu da razumem zašto će ljudi iz Šapca da idu u Novi Sad, a ne u beogradsku apelaciju. Kako ste to izračunali? Izračunali ste da će da radi efikasnije beogradska apelacija ako Šapčani idu u drugi stepen u Novi Sad. To nema nikakve logike. Oni nikada nisu išli da ostvaruju svoja prava u Novom Sadu i u Vojvodini i Šabac je uvek išao u Beograd.
Molim vas da pogledate i amandmane koji ispravljaju očigledne greške koje pravite, ne samo vezano za Šabac, nego i za druge gradove i opštine u Srbiji.
Ako hoćete nešto da uradite za pravosuđe, onda morate da nastavite reformu i da omogućite sudijama da rade. Sudije, da bi radile efikasno, moraju da imaju uslove za rad. Osnovni sudovi nemaju uslove za rad. Cela reforma je bila bazirana na tome da svaki sudija dobije jednog sudijskog pomoćnika. Ako bi svaki sudija imao svog sudijskog pomoćnika, a ne da imamo jednog sudijskog pomoćnika na troje sudija, onda bi sudije mogle mnogo efikasnije da rade.
Druga stvar, rasteretite sudije pisanja administrativnih rešenja kojima bi mogli da se bave i da budu za njih nadležni sudijski pomoćnici ili saradnici, a ne da sudije rade te stvari.
Treća, mislim i najvažnija stvar koju ću vam reći, ako ste išli u sudove po Beogradu, trebaju im tehnički uslovi, treba im zgrada. Ova Skupština je glasala o potvrđivanju kredita za kupovinu zgrade „Aeroinženjeringa“ i za kompletno uređenje zgrade „Aeroinženjeringa“, u kojoj je trebalo da bude 110 sudnica. Tamo je trebalo da bude 110 veća, svaki sudija da ima svoju sudnicu, da u toj sudnici može da sudi svaki dan, ili ako ne sudi taj dan, da se priprema u toj kancelariji, da ima osnovna sredstava za rad. Šta se desilo sa tim projektom? Zašto je taj projekat zaustavljen i zašto se on nikada nije realizovao?
Mislim da nas sada uvodite u to da ćemo imati, umesto jednog tri suda i tri table, što će dovesti bar do četiri, pet meseci zastoja u predmetima u Beogradu i međubeogradskim sudovima. Dakle, onaj predmet koji menja sud, dobiće i novog sudiju, sve će morati da ide iz početka i naši građani neće moći da ostvare svoje pravo dugi niz godina. Pravite zastoj, a ne poboljšavate ništa.
Moj utisak je da se ovim Zakonom o mreži sudova pravi jedna politička igra i da cela ta politička igra ima za cilj da prikrije jedino ono što je u ovim zakonima novo, a novo je to da u Kosovskoj Mitrovici nema ni osnovnog ni višeg suda. Sve drugo je manje-više isto.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.
...
Srpska napredna stranka

Ljubiša Stojmirović

Srpska napredna stranka
Poštovane koleginice i poštovane kolege, danas na dnevnom redu imamo set zakona iz pravosuđa i normalno je očekivati da će ovde koplja uglavnom da ukrste vrsni pravnici, advokati, profesori univerziteta i ljudi kojima je to struka. Mi obični smrtnici koji se ne bavimo ovim poslovima imamo priliku da mnogo toga čujemo, da ponešto naučimo, ali, kao i svaki prosečan Srbin, i ja isto tako mislim da znam mnogo toga i da mogu da doprinesem boljem radu Skupštine.
Svoje izlaganje sam rešio da usmerim na dva koloseka. Prvi kolosek će biti jedna pohvala ministru, a drugi će biti zamerka.
Dopalo mi se to što je ministar u svom izlaganju rekao da prihvata sve primedbe, bez obzira sa koje strane dolaze, i to je nešto što je sasvim normalno. Ne očekuje se od opozicije da bude samo kritičar i da govori sve loše o predloženim zakonima, a pozicija da hvali te zakone, nego, ako već svi radimo u interesu građana i pozivamo se na te građane koji su nas na kraju krajeva i birali da radimo u njihovom interesu, onda je zadatak svih nas da iznađemo najbolja moguća rešenja, rešenja koja će učiniti da ova oblast bude efikasna i ekonomična, odnosno dostupna na najlakši mogući način građanima Srbije.
Da li će ove promene u oblasti mreže sudova naići na otpor? Sasvim normalno da hoće. U prirodi svakog čoveka je da ima otpor prema promenama. Zašto? Zato što se svi trudimo da zadržimo neko stanje u kome se nalazimo, jer tu imamo sigurnost. Promene koje budu nastale u mreži sudova će nekome odgovarati, nekome neće, nekom će odgovarati manje, nekome više, i to je sasvim normalno, da možemo da dajemo kritike i da dajemo predloge Ministarstvu, ministru i nadležnom odboru kroz amandmane, gde bi došlo do određenih ispravki i prepravki.
Rekao sam već da mi se veoma dopalo to što je ministar rekao da će prihvatiti sve predloge koji su u ovom interesu, tako da se nadam da će kroz amandmane biti prihvaćeni predlozi i opozicije i pozicije koji budu u duhu poboljšanja ovog zakona.
Što se tiče moje zamerke ministru, slažem se tu sa jednim kolegom koji je rekao, čini mi se, da je prošlo 18 meseci, a da ministar nije uradio to i to, pa je spomenuo neke predmete koji su zastareli. Koliko znam, kolega Selaković je ministar nekih 15 meseci i ja ću oštro da mu zamerim kako to nije uspeo za ovih 15 meseci da popravi sve ono što su pre njega uništavali 12 godina, sve ono što su doveli na dno dna, do ruba propasti. Zar taj Selaković nije čudotvorac, zar on nije supermen, neko sa čarobnim štapićem ko će samo jednim trzajem ruke sve to popraviti?
Veoma je teško popraviti i za ceo mandat ono što je nasledio ministar Selaković i njegova ekipa, a kamo li u nekih 15 meseci. Zato, gospodine ministre, knjige u ruke, a vidim da vam ide nauka od ruke, i nemojte da se zaustavite samo na ovim naučnim dostignućima, nego pratite i alternativne metode i parapsihološke metode, jer je vama potrebno i više od tog znanja da bi mogli da ispravite ono što je 12 godina urušavano u ovom našem sistemu.
Nadam se da će ovaj zakon dobiti saglasnost svih, odnosno većine poslanika u Skupštini Srbije i da će u cilju poboljšanja, koja građani Srbije očekuju, u nekom narednom periodu doći i poboljšanje tog novog zakona, jer svaki zakon je živi organizam i treba ga s vremena na vreme promeniti. Hvala lepo.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.
Preostalo vreme je četiri minuta i 30 sekundi. Izvolite.