Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.11.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

3. dan rada

05.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Dragan Šormaz

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, raspravljamo o ovom setu pravosudnih zakona. Oni su kao i uvek veoma bitni i praktično su, pored Ustava, naravno i kičma državnog uređenja i toga kako će država Srbija, kako funkcioniše i kako će funkcionisati u budućem periodu.
Ovde smo čuli više puta, kao što je i rekao moj kolega prof. Stojmirović, vidimo, posmatramo kako se u Skupštini oko ovih zakona raspravljaju poslanici koji su advokati i ugledni profesori itd. Neki rade po sudovima, kao što smo čuli. Ali, svodi se na to da kada govorimo o zakonu, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava na mrežu, na način na koji će biti organizovani ti sudovi i teritorijalno i na svaki drugi način, da vidimo da se ovim zakonom u suštini na postojeće stanje povećava broj osnovnih sudova, a smanjuje broj sudskih jedinica. Ali, podnet je i veliki broj amandmana, pa ćemo na kraju videti kako će u suštini taj zakon da izgleda.
Međutim, ja ću probati da govorim iz jednog drugog ugla. Građanima je u suštini bitno da sudovi budu pravedni i efikasni, mada ste vi ministre nedavno izjavili, video sam tu vašu izjavu da u suštini pravde ne može biti, ako nije efikasna i brza.
Mi imamo drugačije iskustvo sa našim sudovima i to je nešto što u narednom periodu mora da se promeni. Naravno da je samim tim, ako je građanima bitno da sudovi budu pravedni i efikasni i državi bitno da sudovi budu brzi i efikasni, pravedni, ali država pored toga mora da misli i na ekonomičnost i to je nešto što je mnogo bolje rešenje, nego što je bilo u prethodnom periodu, prethodne četiri godine, posle neuspešne reforme pravosuđa koja je urađena i proglašena neuspešnom, čak i od naših prijatelja iz EU koji su je izuzetno loše ocenili.
Međutim, na kraju se sve svede na čoveka, na ljude. Te sudije su ljudi, ja to dobro znam, jer mi je otac bio sudija Okružnog suda, penzionisan kao sudija Okružnog suda i način na koji oni rade i na koji će oni sve ovo primenjivati je mnogo bitniji od onoga o čemu, meni se čini, većina nas ovde polemiše ceo dan.
Ti sudovi moraju da budu efikasni, a samim tim i pravedni. Ja vam to ponavljam po treći put.
Šta po mom mišljenju mora da bude prioritet? Već sada, a i do sada je morao da bude, ali na žalost nije, rad u tim sudovima, stari predmeti moraju pod hitno da budu rešeni.
Evo naša braća, komšije u Republici Srpskoj su skoro potpuno završili taj posao. Oni više u proceduri nemaju predmete koji su stariji od godinu dana. Ne sme biti privilegovanih, jer vidimo šta se dešava kada ima privilegovanih u raznim delovima, sektorima našeg društva, pa i među političarima, kada kalkulišemo i kada popuštamo pred nečim što posle izazove mnogo veću štetu. Ne sme biti privilegovanih ni među bivšim ministrima koji se procesuiraju, ali Bože moj, ne sme biti privilegovanih ni onima koji su aktuelni ako dođu pod udar suda.
Naime, ti predmeti moraju da imaju prioritet i oni se prvi moraju rešavati. U istoj poziciji moraju biti i poslanici i bivši i sadašnji, a verujte da ima predmeta, iz sadašnjeg sastava sa poslanicima, ne pričam o građanskim parnicama, ne pričam o tužbama privatnim, pričam o onome što pokrene tužilaštvo, javno tužilaštvo kao predmet.
Takođe, gradonačelnici, zamenici gradonačelnika, jer mi imamo predmete koji traju po šest, sedam ili osam godina, u raznim slučajevima. Korupcija mora da bude iskorenjena u Srbiji ako želimo pravedno društvo i ako želimo da budemo jednog dana deo EU. Novi predmeti, takođe. Svi ovi koje smo gledali u ovom udaru, na privilegovane i na one koji su navikli da gledaju i korumpiraju naše društvo, ti predmeti moraju imati prioritet i moraju biti brzi i efikasni u interesu naših građana i cele Srbije rešavani.
Gospodine ministre, vi morate prvi biti, po mom mišljenju, neko ko će inspirisati te ljude, da ih ne zovemo sudijama, nego te ljude, i pomalo namerno upotrebljavam drugi put danas tu reč, naravno posle vas i cela Vlada i Narodna skupština da rade brže, da rade efikasnije, da se ne plaše nikoga, da ne potpadaju pod pretnje, ko god im zapreti treba javno da to objave, kao što je evo bio slučaj pre par dana u Smederevu, kada je u jednom slučaju prećeno sudiji, sudija je sve to objavio, policija je te pohapsila i reagovala, tako i sve ostale sudije moraju, ali od vas prvog, pa posle svi ostali moramo da inspirišemo na taj način sudije.
Namerno koristim tu reč, jer očigledno da neki ne razumeju razliku između reči „inspirator“ i „organizator“, što smo danas pre podne videli i čuli, ali kažem, mi treba da inspirišemo te ljude, kako bi oni bolje i efikasnije radili u narednom periodu. Moraju da se osećaju slobodnim i moraju da rade ono što je u interesu građana, a ne bilo koga na vlasti ili bilo koga, ko ima novac i samim tim je moćan. Zahvaljujem.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, mi ispred sebe sada imamo četiri zakona kojima vodimo zajednički načelni pretres, a to su Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, takozvana mreža sudova, zatim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Sva četiri zakona se tiču funkcionisanja i dobrog funkcionisanja pravosuđa.
Mislim da nam je dužnost svima, da već ovog trenutka, bez obzira da li o tome možemo da razgovaramo i u raspravi u pojedinostima, ukažemo, pogotovo na one stvari koje je moguće doraditi, popraviti i doprineti boljem funkcionisanju pravosuđa.
Smatram da smo dužni da odmah kada ugledamo neku nejasnoću, nju podvučemo i skrenemo pažnju svim drugim učesnicima u zakonodavnom procesu šta ne valja. Evo ja, ovog trenutka koristim priliku da i u vezi zakona koji će nas sačekati, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, da ukažem da postoje određene smetnje koje će se desiti.
Naime, činjenica da je Vlada naknadno podnela određeni amandman kojim se izlazi van okvira Predloga zakona. Razmislite o tome, da ne dođemo u situaciju, da kada se raspravlja o tome, dodaje se novi član 1. i novi član 2, a pomeraju se ostali članovi. To je nemoguće. Zato, ovog trenutka skrećem pažnju dok ne stignemo na tu tačku dnevnog reda da ili povučemo taj predlog zakona, ili da budemo svesni da ćemo u toj nekoj daljoj proceduri morati da promenimo. To neće moći da prođe Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, osim, eventualno ako ne budemo imali tu sednicu, pa prođe bez toga na plenarnu sednicu i dignemo ruku previđajući takvu jednu stvar.
Znači, ja evo ovog trenutka odmah signaliziram pošto smo taj amandman dobili, isto kao što sam signalizirao, da kada je stigao zakon o takozvanoj mreži sudova, da taj predlog zakona praktično poništava tačku dnevnog reda o kojoj smo odlučivali na prošloj sednici, a to je izbor predsednika Apelacionog suda u Beogradu.
Mi smo izabrali predsednika Apelacionog suda u Beogradu, gospodina Milenkovića na predlog Visokog saveta sudstva, a došli smo u situaciju da kada smo dobili taj predlog od Visokog saveta sudstva, da izvršna vlast, odnosno Vlada nam predloži zakon u tekstu kojim se praktično poništava ovaj izbor.
Ukoliko ne budemo menjali ovaj prvi zakon koji ste nam predložili, i to član 14. stav 4. Predloga zakona, mi smo gospodina Milenkovića izabrali na nedelju dana, jer u obavezi smo nakon usvajanja ovog predloga zakona da postavimo, odnosno da nadležna institucija postavi vršioca funkcije i to u periodu, od praktično izglasavanja zakona do 1. januara, jer je 1. januar naredne godine, početak primene.
U tom smislu, dajete da probamo svaki zakon da popravimo, svaki predlog zakona koji se tiče mreže sudova koji je dolazio u proceduru ovde pred Skupštinu, na svaki Predlog zakona sam isti amandman podnosio, niko nije hteo da čuje, ne radi se tu o kadrovskom rešenju, da li je gospodin Milenković, ili je neko drugi. Ali, radi se o predlaganju one institucije koja predlaže i predsednika, pa i vršioca funkcije. Znači, u tom smislu, shvatite ove naše predloge kao dobronamerne i kao pokušaje da se popravi određeni predlog koji je u proceduri.
U svakom slučaju, osim teme koju treba raspraviti, a to je briga o ostvarivanju prava manjina u pogledu korišćenja jezika, jer skrećem pažnju, ukoliko predlog zakona bude usvojen bez promena, Rumun iz Mramorka, sela kovinske opštine ili, Mađar iz Korenovca, što Mađari kažu Sekeljkeve, oni treba da se sude u Osnovnom sudu u Smederevu, u Višem sudu u Smederevu, u Apelacionom sudu u Beogradu, bez obzira da li su preko Pančeva ili preko Smedereva i budžetska obaveza je da se obezbedi prevođenje, ali, da budemo svesni potrebe da je to za one ljude kojima je potreban prevod.
Postoje prava, između ostalog u članu 11. Zakonika o krivičnom postupku, gde su stranke svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku, imaju pravo da u toku postupka upotrebljavaju svoj jezik i pismo i to pada na budžetska sredstva. Znači, nesporne su te stvari, ja samo ukazujem da su neke stvari koje u tehnici treba obezbediti, znači, da budemo svesni svega toga.
Ali, ima još jedna druga stvar, na primer u Predlogu zakona o mreži sudova u vezi prekršaja, iz Kovinske opštine, praktično, ide odlučivanje preko Pančeva, govorim u smislu sudovanja za prekršaje, u vezi privrednih sporova isto sudovanje prema Privrednom sudu u Pančevu, a u sudovanju prema osnovnim sudovima ide prema Smederevu.
Činjenica je, da kada se desi krivično delo u Kovinu, izaći će policajac Policijske uprave iz Pančeva i tužilac iz Smedereva. Postoji mogućnost tehničkog dobrog usaglašavanja, ali, verujte mi, pitanje ukoliko imamo tužilačku istragu koju pokušavamo na neki način da iznesemo kako treba, a vidimo već mnoge probleme u tom delu, valjalo bi to pratiti i u tom smislu povezano sa 1. tačkom dnevnog reda.
Znam da je potrebno, u vezi 4. tačke dnevnog reda, a to je u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, neobavezati Republičkog tužioca da podnosi samo jednom redovni godišnji izveštaj, nego omogućiti i stvoriti obavezu da Republički tužilac u slučaju potrebe i češće izveštava matični odbor, odnosno nadležni odbor Skupštine, jer nema razloga da se Skupština odriče svoje nadzorne i kontrole uloge. U tom smislu, je predložen amandman, ja vam samo ukazujem da je to potrebno, naročito imajući u vidu da postoje pojave kada se u medijima pojavljuje informacija o krivičnim postupcima, koji su dostupni samo učesnicima u postupku, kao na primer informacije o određivanju pritvora i neke druge informacije, čak i u vezi sadržine trans skripata.
Zatim, dešava se i to da u elektronskim medijama takva informacija se pojavi čak i više od jednog sata pre nego što se to dogodi, a da za to za sada ne bude nikakve reakcije. To produbljuje nepoverenje u pravosuđe. Pored toga, imamo ne samo slučajeve, već i pojave kada one institucije koje vode postupak, a to je na primer tužilac koji vodi tužilačku istragu i sudija za prethodni postupak koji ima ulogu u određenom postupku, sami za sebe ističu da nisu imuni na pritiske i to ostaje bez reakcije.
Naime, ukoliko na one koji vode postupak po njihovoj tvrdnji navodno uznemirenje javnosti može da utiče u toj meri da to može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, a da istovremeno ne zahtevaju svoje izuzeće iz postupka, to je ogroman problem za celokupno pravosuđe.
U tom smislu, imajmo to u vidu, naročito kod procene da li postoj razlog iz tačke 4. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku. Svuda gde imamo takav pritisak kome tužioci i sudije ne mogu da se odupru, da vidimo da li ti tužioci, te sudije mogu da vode taj postupak.
Konačno, na kraju bih vam samo ukazao na još jednu nelogičnost sa nadom da ćete to ispraviti da u Zakonu o uređenju sudova u članu 7. Predloga zakona kojim se tretira član 23. osnovnog teksta Viši sud sudi za povredu ugleda strane države i međunarodne organizacije, a Viši sud ne sudi za povredu ugleda Republike Srbije, za povredu ugleda naše otadžbine. U tom smislu, ukazujem i svu ovu moju diskusiju shvatite kao doprinos da poboljšamo ono što je moguće popraviti. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Miletić Mihajlović

Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, saradnici ministra, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u svom obraćanju i diskusiji više govoriti o Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Odmah da kažem da će SPS, kao što je već rekao naš ovlašćeni predstavnik Petronijević, podržati i ovaj i ove druge zakone iz ovog seta koji mi danas razmatramo u načelu.
Mi kao partija smo uvek bili spremni na izmene i dopune zakona i smatramo da je nepotrebna sujeta predlagača zakona da ga pošto poto drži i da ga ne menja, a stvarnost je pokazala i život je pokazao da postoje određeni nedostaci i manjkavosti. Mi smo i ranije učestvovali u donošenju ovih zakona iz razloga što je bilo reči o reformi u oblasti pravosuđa, a mi reformu svakako podržavamo. Danas takođe podržavamo ovaj zakon kojim je zapravo promenjena koncepcija i poboljšanje onoga što je urađeno pre tri godine.
Komparacije koje su često na delu kada se donose zakoni sa standardima EU ne uvažavaju specifičnosti kod nas u onome što je život, stvarnost, tako da se ne uvažava ono što je teritorija, gustina naseljenosti i saobraćajna infrastruktura, zatim ekonomsko-socijalni položaj stanovništva, standard, konačno i tradicija.
Pokazalo se da sadašnja teritorijalna organizacija sudova ne poštuje osnovna načela, a tu pre svega mislim na dostupnost pravdi, na racionalnost i jednakost pravde za sve građane.
Već 2010. godine šira i stručna javnost u Srbiji, pa isto tako i na prostoru Braničevskog okruga, reagovala je na ove probleme koji su proizašli iz primene ovog zakona. Recimo, Osnovni sud u Požarevcu je pokrivao ogromnu teritoriju, tako da su stranke dolazile sa udaljenosti od preko 100 kilometara, naravno i svi učesnici u jednom postupku takođe, a iz formalnih razloga se dešavalo da se otkaže procesuiranje određenog dana i onda su nastupali veliki troškovi.
Drugo, kada govorimo o onome što su sudske jedinice bile u nekom većem broju u odnosu na predloženi zakon sada, gde imamo manji broj sudskih jedinica, rekao bih da to čak donekle nije uporedivo. Evo zbog čega. Mogao je biti i veći broj sudskih jedinica, ali ako one nisu funkcionisale u punom kapacitetu, kao što sada razgovaramo da će funkcionisati u smislu da se i krivice i parnice sude u sudskoj jedinici, da i druge radnje koje su potrebne građanima izvrše u sudskim jedinicama, onda je svakako to druga priča.
U prošlosti smo imali da se sve krivice i dobar deo parnica sude u sedištu sudova, čak i overavanja određenih dokumenata ili izdavanje određenih uverenja moralo se vršiti u sedištu sudova. Iz tih razloga i građani su reagovali i lokalne samouprave. Primera radi, i u Velikom Gradištu i u Petrovcu na Mlavi opštine lokalne samouprave još 2010. godine su reagovale zajedno sa advokatskom komorom, tačnije rečeno sa odborima i pododborima advokatskih komora. Nezvanično, u tome su učestvovali i drugi delovi stručne javnosti i svakako su još 2010, 2011. godine doprineli da dođe do ovih izmena.
Konačno, danas imamo zadovoljstvo da menjamo ove zakone. Nadam se da idemo u dobrom pravcu i da ćemo imati, da tako kažem, boljitak u ovim oblastima. Zato mi podržavamo ove izmene i ovo je praktično jedan nastavak reforme, a u jednom dobrom pravcu. Mi smo sada ispravili ono što nije bilo dobro u prošlosti i nadam se da će to bolje funkcionisati.
Nekoliko reči želim da kažem o onome što se ovim zakonom predviđa, a to je u pogledu teritorijalne organizacije, u pogledu područja nadležnosti apelacionih sudova. Reč je o Beogradu i Kragujevcu. Viši sud u Požarevcu i osnovni sudovi na teritoriji Braničevskog okruga potpadaće u područje nadležnosti Apelacionog suda u Kragujevcu. Do sada je to bilo u Beogradu. Geografski gledano, bliži je Beograd, ali ne samo to, saobraćajna komunikacija je veoma nepovoljna u pravcu Kragujevca. Postoji samo jedna autobuska linija i to u pola šest ujutru za Kragujevac iz Požarevca, iz Žagubice, Golubca i najudaljenijih opština, iz Petrovca na Mlavi, iz Velikog Gradišta, iz Kučeva uopšte ne postoji nikakva saobraćajna komunikacija.
Takođe, promenom Zakona o uređenju sudova, imamo da veliki broj krivičnih dela, pre svega iz oblasti krivice, prelazi u nadležnost u drugom stepenu na više sudove. Primera radi, u Požarevcu je za 2012. godinu bilo preko 900 predmeta koji su bili upućeni Apelacionom sudu u Beogradu, a od toga je preko 700 bilo zapravo ono što se osuđivalo, odnosno za ona dela za koja su zaprećene kazne do pet godina zatvora. To prelazi sada na više sudove. Prema tome, to je jedan momenat gde dolazi do rasterećenja.
Ovo nije samo stav SPS, ovo je stav i stručne javnosti u Braničevskom okrugu. O tome, gospodine ministre, zamolio bih da razgovaramo kada budemo u pojedinostima razgovarali.
U svakom slučaju, SPS smatra da donošenjem ovih zakona mi nismo došli do idealnog stanja i rešenja, ali ćemo i pratiti, kako je rekao gospodin Petronijević, koji je ovde govorio u ime SPS, i sve poteškoće i probleme koji se budu javili na vreme da otklonimo, pa ako je potrebno izvršiti nove izmene i dopune ovih zakona. Zahvaljujem.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.
...
Socijaldemokratska stranka

Biljana Hasanović-Korać

Demokratska stranka
Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se da pričam o setu pravosudnih zakona koji je na dnevnom redu zato što osećam obavezu, jer sam govorila o ovim zakonima i kada su usvajani 2008. godine i svaki put kada su menjani ili dopunjavani.
Tada, 2008. godine, rekla sam – sigurno je da ovi zakoni nisu savršeni zato što ni jedan zakon ne može da predvidi sve slučajeve, a ni sve promene koje će nastati, jer je život uvek inventivniji od zakona, ali oni su napisani najbolje kako u ovom trenutku može jer je za njihovo pisanje korišćeno domaće zakonodavstvo i sudska praksa, zakonodavstvo i sudska praksa evropskih zemalja i preporuke EU.
Sada mogu da kažem da sam bila u pravu i da se pokazalo i dokazalo da je to što sam rekla bilo tačno.
Što se tiče Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, detaljnije ću govoriti kada budemo razmatrali amandmane na ovaj zakon.
Predlagaču postavljam pitanje da li ste uradili temeljnu i detaljnu analizu funkcionisanja sudova, opterećenosti sudija brojem predmeta po sudovima, broja zastarelih predmeta, troškova rada sudova i sudskih jedinica? Takva analiza da nam je prezentovana dala bi osnova da prihvatimo da je ponuđeno rešenje dobro. Ovako, paušalnim ocenama, ovako je skuplje, onako će biti jeftinije i slično, kod nas opravdano stvara sumnju da je ponuđeno rešenje inspirisano političkim ili nekim drugim razlozima.
U obrazloženju predlagač kaže – imajući u vidu činjenicu da su se krivični postupci i većina parničnih postupaka vodili u sedištu suda, to je stvaralo velike probleme i troškove kako strankama, tako i drugim učesnicima u postupku, a naročito advokatima vezanim za njihov dolazak na suđenje.
Ne treba predlagač, odnosno vi naročito da vodite računa o advokatima. I ja sam advokat i znam da advokati naplaćuju svoje troškove. Sposobni smo sami da brinemo o sebi. Vaš zadatak, kao i nas poslanika koje su birali građani, jeste da pre svega vodimo računa o interesima građana.
Kada kažete da će ovako predviđena mreža sudova i javnih tužilaštava biti racionalnija i jeftinija, osnovano mogu da kažem da će biti kupljen za veći broj građana koji treba da ostvare svoja prava pred pravosudnim organima, ali što će građani iz određenih delova Srbije više da plaćaju da bi došli do svojih prava i do pravde, to za predlagača nije bitno. Bitno je da će državu manje da košta. Međutim, podatke koje je izneo moj kolega Konstantinović iz budžeta za ovu godinu i Predloga budžeta za narednu godinu, jasno se vidi da će i državu više da košta ovo novo rešenje.
Što se tiče ostalih predloga zakona u okviru ove tačke dnevnog reda, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova detaljnije je razrađena zaštita prava na suđenje u razumnom roku i saradnja sudova i drugih organa, a sve drugo se odnosi na usklađivanje odredaba zakona međusobno, malo poboljšavanje i doterivanje pojmova i instituta. Sve u svemu, od vaših obećanja o temeljnoj reformi pravosuđa nema ni traga. Uvek ste samo kritikovali sprovedenu reformu, važeće zakone, a u stvari ste prihvatili sve što je urađeno i nastavljate reformu u istom pravcu i zadržavate iste zakone u suštini. Ne uvodite nikakve promene. Čak ne zalazite ni u popravku onog što se vremenom u praksi pokazalo kao neadekvatno rešenje i što je zbog promena okolnosti potrebno popraviti. Od velikih obećanja, niste uradili ništa, čak ni da se poveća efikasnost u sudovima i ubrza tok suđenja, iako ste vratili 600 sudija u sudove.
Kao ministru i kao članu Visokog saveta sudstva želim da vam postavim još jedno pitanje u vezi ove teme. Obzirom da je iz formalnih razloga pao ponovni izbor sudija i da ste sve sudije vratili u sudove, kada će biti doneti kriterijumi i merila za ocenu rada sudije i kada će početi da se primenjuju, da se ocenjuje efikasnost, ažurnost, broj zastarelih predmeta, dostojnost i svi ostali elementi vezani za rad sudija kako bi se pokazalo i dokazalo ko od sudija koji su prošli ponovni izbor i od onih koji nisu prošli, ali su vraćeni, treba da ostane da vrši tu funkciju, a ko ne? Hvala na pažnji.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ljubica Mrdaković Todorović

Srpska napredna stranka
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova se mora posmatrati kroz jedinstvenu prizmu izmene i dopune celog seta pravosudnih zakona kako bi se na pravi način sagledala namera zakonodavca koja se ogleda u predloženim rešenjima koji će doprineti u celini unapređenju pravosudnog sistema naše zemlje.
Rak rana našeg pravosudnog sistema je dužina trajanja parnica, gde pojedine parnice traju duže od grčke opsade Troje, a pojedine nadžive i stranke i sudije i advokate.
Stranke u postupku u amanet ostavljaju naslednicima vođenje parnice do poslednje pare, te se na kraju ne zna ni šta je tužbeni zahtev, ni u čemu je predmet spora.
Takođe, naš prebogati srpski jezik poznaje i izreku „ganjaću ga do božijeg suda“, pa s obzirom da je zasedanje istog odloženo do daljnjeg, naši građani kao alternativu koriste zakonsko pravo da pišu predstavke Evropskom sudu za ljudska prava kao poslednjoj i jedinoj instanci kojoj veruju, a pred tom instancom, odnosno pred sudom u Strazburu broj predstavki naših građana je toliki da nas svrstava na fantastično šesto mesto po broju podnetih žalbi i predstavki.
O troškovima koje Republika Srbija trpi zbog nadoknade štete svojim građanima, najčešće zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ne treba posebno ni raspravljati. Ispada da država iz budžeta najpre plaća neažurne sudije i sudije koje presporo rade, a nakon toga iz budžeta plaća štetu nastalu zbog njihovog nerada. Pa, nije baš uvek tako. Sudije sudije po zakonu, a procesni zakon omogućava i strankama i njihovim advokatima razne marifetluke kako bi isti otegli parnicu u nedogled, tj. ko gladnu godinu svako iz svojih intetresa.
Na drugoj strani, stvarni život i materijalno zakonodavstvo koje je skrojeno takvo kakvo je, generišu bezbroj nepotrebnih sudskih sporova koji opterećuju rad sudova. Na primer, imovinski sporovi koji su generisani naslednim odnosima, ugovorima o kupoprodaji, poklonu, raspodeli imovine za života itd. bi bili u daleko manjem broju kada bi postojala oročena obaveza upisa u katastar nepokretnosti, odmah nakon zaključenja pravnog posla. Tada nikome ne bi padalo na pamet da upisuje pravo svojine po ugovoru koji je sklopio pre 30 ili 40 godina, ali, eto, bio je lenj i nije se uknjižio, pa sada vodi maratonsku parnicu kako bi mu unuci prodavca nepokretnosti priznali pravo svojine. A opet, sve na teret budžeta i štetu građana koji pune taj budžet.
Hoću da kažem, iako je namera ovog zakona da ubrza rad sudova i učini ih efikasnijim, da bi se to postiglo, moraju se menjati navike i zakonske praznine koje su generatori sudskih sporova, što uključuje istovremeno usklađivanje i materijalnih i procesnih i sistemskih zakona.
Iako je aktuelni Zakon o sudijama donet relativno skoro, 2008. godine, a počeo da se primenjuje 2010, ako grešim vi me ispravite, on je u kratkom roku pokazao određene nedoslednosti i pravne praznine koje je neophodno otkloniti u što kraćem roku. Cilj izmena i dopuna Zakona o sudijama ogleda se pre svega u težnji da naš pravni sistem postane što efikasniji i da građanima omogući zaštitu prava i interesa u razumnom roku, ali istovremeno reguliše i status sudija, njihovu odgovornost prema državi i građanima, uvodi dodatnu transparentnost u rad sudova, ali i poštuje slovo Ustava i čuva nezavisnost sudija kao pojedinaca i nezavisnost suda kao institucije.
U skladu sa najboljom praksom iz uporednog prava, predložene izmene i dopune Zakona o sudijama na detaljan način regulišu mogućnost isticanja regresnog zahteva države prema nesavesnim sudijama, i to u situacijama kada država Srbija bude prinuđena odlukom Suda za ljudska prava u Strazburu ili odlukom nekog drugog međunarodnog tribunala da svojim građanima nadoknadi štetu zbog nesavesnog rada sudija ili da naplati štetu koju sudija prouzrokuje namerno nepravilnim radom.
U dosadašnjoj praksi često zloupotrebljavan institut zastarelosti krivičnog gonjenja zbog promena okolnosti na koje sud nije mogao da utiče, zamenjuje se dodatnom restriktivnom odredbom zakona koja kaže da predmet može da zastari samo zbog lošeg rada postupajućeg sudije i propusta koje je on učinio. Na drugoj strani, predložena zakonska rešenja omogućavaju trećim licima odnosno učesnicima u sudskim postupcima da ukoliko imaju primedbe na rad postupajućeg sudije, o tome obaveste predsednika suda.
Kao novina se uvodi obaveza sudske uprave da o ishodu postupka obavesti podnosioca prigovora. Istovremeno, sudijama se omogućava udruživanje u strukovne saveze koji pre svega imaju za cilj poboljšanje položaja i uslova rada sudija.
Ustavna kategorija nepremestivosti sudija je dodatno precizirana, tako da zakon na jasan i nedvosmislen način navodi kada sudija može biti premešten u drugo mesto rada i protiv svoje volje.
Moram posebno istaći da je ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona o sudijama dat pravi i sveobuhvatni značaj Visokom savetu sudstva, jer se prilikom izbora kandidata za sudije uvodi načelo neposrednosti intervjua, odnosno Visoki savet sudstva je u obavezi da sa svakim kandidatom za sudiju osnovnog ili prekršajnog suda koji se na sudijsku funkciju bira prvi put obavi neposredan razgovor ili intervju, što mislim da je jako dobro.
Visoki savet sudstva će po novom Zakonu o Narodnoj skupštini predlagati samo jednog kandidata za izbor predsednika konkretnog suda, što do sada nije bio slučaj odnosno praksa.
Izbor predsednika suda je preciziran, pa je mandat predsednika povećan sa četiri na pet godina, ali saglasno praksi i zakonskim rešenjima, za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednici nižih sudova će moći tu funkciju da obavljaju samo jednom, odnosno jedanput, tj. neće imati pravo da budu birani u dva ili više mandata.
Na kraju, nešto bih u par rečenica rekla o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Ovim izmenama i dopunama ostvaruje se bolja organizacija javnog tužilaštva, upotpunjuje nadležnost, obezbeđuje efikasniji rad javnog tužilaštva, vrši se usklađivanje sa drugim zakonima, uz dosledno praćenje međunarodnih standarda i poštovanje osnovnog i najvišeg pravnog akta u našoj zemlji.
U Danu za glasanje, SNS će podržati ovaj set pravosudnih zakona. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.