Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine Pastor, ja vam se zahvaljujem na podršci i siguran sam u vašu dobru nameru prilikom predlaganja izmena i dopuna KZ. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Molim vas, samo se prijavite.
Molim ostale narodne poslanike koji su se prijavili, ja sam napravio redosled, Srđan Spasojević, Vladimir Marinković, Slobodan Veličković, Bojan Đurić, Marko Mitrović.
Redosled je taj, pa nema potrebe da se prijavljujete ovde zbog toga što možda neko želi da reklamira Poslovnik, a onda mi je popunjena ova ovde lista.
Ja vas molim, da bi vam uštedeo vreme, isključite se pa se ponovo prijavite.
Izvolite gospodine Čikiriz.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, odnos građana prema javnim dobrima, odsustvo svesti o tome da krađom kojom se može zaraditi nekoliko hiljada dinara dovode u opasnost živote ljudi, bezbednost države, bezbednost imovine, pokazuje jednu duboku krizu u kojoj se nalazi naše društvo, moralnu krizu, materijalnu krizu, ali i krizu države.
Da bi se sve to ispravilo, pre svega odgovornost je na dobroj organizaciji države. Svaki stranac koji je 90-ih godina, a i danas imamo dosta primera, prolazio našim autoputevima, verujte mi u najvećem delu slučajeva nije mogao da se isključi sa autoputa ako nije imao navigaciju, jer je većina putokaza tada bila sklonjena sa autoputa, da ne pričam o zaštitnoj ogradi, signalizaciji.
Gospodin Babić, kao predlagač, je pričao o materijalnoj šteti isključivo, ali budući da sam 10 godina rukovodio jednom službom u osiguranju, znam koliko je života izgubljeno zbog krađe, recimo, saobraćajnog znaka „stop“, ili zbog krađe poklopca nekog šahta.
Srpski pokret obnove i DHSS, kao desničarske stranke, uvek su se zalagale za jaku državu, za ozbiljnu državu, za odgovornu državu, za efikasnu državu i njihove službe, ali i za oštru kaznenu politiku. Mi smo država koja često glumi humanost tamo gde humanosti nema uopšte mesta, kao, recimo, sa blagom kaznenom politikom, a tamo gde treba da budemo humani, mi često to nismo.
Mi smo do sada podržavali sve reforme pravosuđa i to sam rekao, gospodine ministre, pre neki dan, upravo zbog toga što smo vrlo hladne glave analizirali stanje u našem pravosuđu.
Recimo, pre započetih reformi 2008, 2009. godine, mi smo imali kaznenu politiku u kojoj je preko 90% trgovaca narkoticima dobilo kazne ispod zakonskog minimuma, preko 85% silovatelja ispod zakonskog minimuma, itd, što je pokazivalo ne samo korumpiranost na relaciji sud – advokat, a često i sudski veštak.
Ja sam, verujem da se mnoge kolege sećaju, i u prošlom sazivu ukazivao na delovanje mnogih organizovanih kriminalnih grupa koje se bave ovim i sličnim poslovima. Ako odete u neko mesto, posle pet minuta običan građanin može saznati ko se bavi kriminalom, kako možete da uđete sa njima u kontakt, kako možete da zaradite novac, a eto, država i dalje ne reaguje.
Evo, pre neki dan je uhapšena jedna kriminalna grupa u Novom Sadu koja se bavila organizacijom, navodno, povređivanja u javnom saobraćaju, pa su mnogi građani imali, navodno, povrede u javnom saobraćaju i odštetni zahtevi su bili veliki.
Gospodin Vučević, vaš partijski kolega, gradonačelnik Novog Sada, je medijima izjavio da, po analizama koje ima gradska uprava u Novom Sadu, svaki treći Novosađanin je doživeo ujed pasa lutalica.
Novi Sad je, čini mi se, dobro organizovan grad i ono što se može videti golim okom, čini vam se da u Novom Sadu baš ima manje pasa lutalica u odnosu na ostala mesta, ali to pokazuje delovanje organizovanih kriminalnih grupa koje država još uvek nije takla.
Ja sam u prošlom sazivu najmanje pet puta pričao o saobraćajnoj mafiji, o distorzijama vratnog dela kičme, za nekoliko hiljada predmeta u mojoj i osiguravajućoj kompaniji, imali smo možda 10-15 distorzija vratnog dela kičme, a onda negde 2005. godine kada se organizovala prva kriminalna grupa 180, sledeće godine već 250 predmeta, pa puta dvadeset i nešto osiguravajućih organizacija, gruba procena je pokazala da su oni uzeli za nekoliko godina 1,5-2% ukupne novčane mase koja je u opticaju u Republici Srbiji. Uhapšeno je nekoliko tih grupa, ali glavne i dalje ne i glavni bos i dalje radi iste poslove. Šta to dokazuje? Dokazuje da država spava.
Mi smo podržali i izmene Krivičnog zakonodavstva u smislu smanjenja novčane kazne za razbojništvo i evo i dalje u kontaktu s pripadnicima MUP koji se bave na progonom razbojnika, i dalje to smanjenje ima svojih efekata, ali i dalje se pokazuje da se kriminalci hvale policajcima i kažu – skinuo sam u zadnjih tri meseca 10 krivičnih dela.
E sada, da li ćemo mi podržati ove izmene? Podržaćemo sa obe ruke, ali šta nam je još potrebno? Pored kodifikacije krivičnog zakonodavstva, ja sam vamo to pre neki dan kada smo pričali o mreži sudova i ostalim zakonima, rekao da se mi zalažemo godinama jer je, mislim, u Krivičnom zakoniku više od pola članova izmenjeno i on zahteva da se prilagodi svom vremenu, neophodna je i reforma MUP.
Naši građani koji borave u inostranstvu, primera radi u Nemačkoj, videće da je efikasniji rad njihove policije u slučaju kada nekom građaninu na trotoaru se uvodi ulje, nego kod nas u slučaju kada neko uništava, oštećuje ili krade javne uređaje i sve ovo na šta su morale da reaguju i EPS, „Elektromreže“, „Železnice“, „Telekom“, „Putevi Srbije“ i sva ostala javna preduzeća koja upravljaju tim dobrima, postavljaju ta dobra od javnog značaja i bave se njihovim održavanjem.
Pored te surove, velike materijalne štete, ja bih ukazao na ogromnu nematerijalnu štetu, na to da su takve krađe često proizvodile gubitak ljudskih života, invalidnost ljudi, a dešavalo se često da i sami kradljivci nastradaju prilikom krađa jer se penju na velike visine, dolaze u kontakt i sa strujom i sa gasom u želji da što pre završe svoj protivzakonit posao i sami nastradaju.
Mi smo sa danom formiranja ove vlade izneli jedan jasan politički stav da sve ono što je dobro, bez obzira sa koje strane dolazi, mi ćemo to podržati.
Čini mi se da kako vreme prolazi na to stanovište dolaze sve više i ostale opozicione stranke, a ono što je dobro, to je da je i ova vlada, kako vreme prolazi, sve više shvatila da vreme i istorija ne počinju danom formiranja ove vlade i čini mi se da oni oštri tonovi da sve što je bilo do 2012. godine ništa nije valjalo,a sve što je počelo sa danom formiranja ove vlade, sve je Bogom dano.
Čini mi se, i to se primećuje gospodine ministre i u vašem radu, da Vlada, u onim momentima i resorni ministri, kada se upoznaju sa realnim problemima koji su jako složeni i u delokrugu vašeg rada, onda je percepcija onoga što su radile prethodne vlade malo drugačija, a ono što ću ja reći, što smo mi govorili u svim prethodnim vladama, mi vladama od 2000. godine nismo zadovoljni jer nisu odgovorile na osnovne, na ključne zadatke, izuzev poboljšanja međunarodnog pravnog položaja naše zemlje, smirivanja strasti u regionu, uspostavljanja makro-ekonomske sigurnosti, na svim drugim ključnim poljima sve vlade su zakazale.
Šta to znači ako pričamo o krađama javnih uređaja, sredstava, o uništenju objekata itd, šta to znači u praktičnom životu? To u praktičnom životu znači da mi imamo i porast, čini nam se, maloletničke delikvencije. Devedesetih deca uopšte nisu želela u svojim igrama da glume policajce, svi su želeli da budu kriminalci. Kriminalci su tada bili paradržava. Oni su bili glavni i u gradu, često i u državi u manjim mestima, deci su služili kao uzor. Relikte toga zbog jedne užasne antimoralne medijske kampanje sa emisijama koje sam često pominjao „Luda kuća“, „Farma“, „Trenutak istine“, „Veliki brat“ itd, imaju uticaj na vaspitavanje mlađih generacija.
Zbog toga, samo preventivnim pooštravanjem kaznene politike, represivnim delovanjem MUP, organa gonjenja, tužilaštva, suda, neće se postići pun efekat. Ovo je zadatak koji traži ozbiljnu mobilizaciju celog društva, a mi tu mobilizaciju imamo u naznakama i čini nam se ne do kraja.
Ko su najomiljeniji stanovnici kvarta i naselja u Engleskoj? Bobiji, njihovi policajci. Šta imaju od opreme? Notes, zviždaljku i olovku. Kakvo je njihovo delovanje? Ni po babu, ni po stričevima, kako bi rekla zakletva Majke Jevrosime. Imamo slučaj jednog našeg poznatog fudbalera, koji je dao odlučujući gol i prvi put je u Švajcarskoj taj fudbalski klub postao pobednik KUP-a i kada je uveče došao da pozove prijatelje, zviznuo ispod prozora da idu da slave, prišao je policajac, čestitao mu zbog toga što je heroj grada i odmah mu napisao kaznu za remećenje javnog reda i mira i upozorio ga da se nalazi u ozbiljnoj državi.
I sam nekoliko puta, recimo kada sam bio na fudbalskim utakmicama u Nemačkoj, video ozbiljno ponašanje i policije i policajki na granicama u vreme kada je naše granice čuvala vojska. Jasno su vam stavili do znanja da dolazite u ozbiljnu državu, dali vam plan kretanja i ulicu i kako da dođete do stadiona i upozorili vas na eventualne sankcije.
Naravno, bilo je i onih koji nisu poštovali zakone te države, policija je intervenisala posle pet sekundi. Kod nas se dešava da se kradu uređaji, sredstva, znaci, uništavaju objekti od velikog značaja, najčešće, kako je gospodin Babić rekao, prijava protiv NN lica. Efikasan rad policije izostaje, predmeti često zastarevaju ili se odbacuju prijave zbog male vrednosti ukradenih dobara. Ko trpi? Trpe svi. Građani kažu da nemaju poverenja u državu, da država ne deluje efikasno i onda, kako je gospodin Balint Pastor rekao, često se samoorganizuju.
Još ću nešto reći, gospodine ministre. Mi smo podržali i predlog, čini mi se da je Demokratska stranka podnela, izmene Zakona o oružju i municiji. Krivično zakonodavstvo i uopšte zakonodavna materija zahteva da se bude stalno, ona je živa, promenljiva i da prati ono što se dešava u određenom društvu.
Mi smo svedoci da je zaista potrebno izmeniti taj zakon, da je potrebno ozbiljnije psihološko testiranje kod onih koji nose oružje, posebno kod onih koji nose oružje po službenoj dužnosti, čija pravila službe to zahtevaju, jer eto vidite, i one površne analize ukazuju da su često izvršioci tih najtežih krivičnih dela, ubistva ili višestrukih ubistava, oni koji nose oružje, koji treba da nošenjem oružja štite bezbednost i živote drugih, a oni ih eto ugrožavaju, što znači da je i tu sistem zakazao i da nije pravljeno ozbiljno snimanje psihološkog profila ličnosti kojem sme da se dodeli oružje i da se poveri obavljanje takvih poslova.
Zbog toga ćemo podržati ove zakone, a podržaćemo i konvencije o međunarodnoj pravnoj pomoći, sve konvencije i o krivičnim i o građansko-pravnim stvarima. Mi smo svedoci da je Srbija devedesetih bila izolovano ostrvo. Mi nismo bili ni članica Interpola, ni UN. Prekinuli smo bukvalno međunarodnu pravnu pomoć misleći da smo najbolji na svetu, a u stvari smo bili među najgorima na svetu, još su ovde delovanje i glavnu reč vodile organizovane kriminalne grupe.
Pored toga što to ima veliki značaj za učinioce krivičnih dela koji su krivična dela učinili na prostoru Republike Srbije i na prostoru neke druge države, to ima veliki značaj i za gonjenje organizovanih međunarodnih kriminalnih bandi, jer danas u mnogim aspektima od vojne bezbednosti, državne bezbednosti i bezbednosti građana imovine potrebna je saradnja svih država. Zbog toga smo mi uvek glasali za ovu vrstu sporazuma, a da ne pričam o onim jako bitnim životnim stvarima u građansko-pravnim materijama, kada bukvalno građani ne mogu niti svoj jako bitan građansko-pravni zahtev ostvariti i rešiti životni problem bez dobre saradnje i dobre međunarodne pravne pomoći.
Zbog toga, gospodine ministre, meni je drago da je i Ministarstvo pravde, čini mi se, na pravi način lociralo neke od zaista aktuelnih problema u našem društvu, da adekvatno reaguje. Voleo bih da se taj trend nastavi. Što se tiče naše poslaničke grupe, kao i do sada, uvek ćemo u tom delu biti konstruktivni i korektni, bez obzira što smo opoziciona politička stranka. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine Babiću, poštovani građani Srbije, pred nama je jedan Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji se odnosi na nešto zaista životno, sa čime se svakog dana u svakom gradu susrećemo, sa određenim problemima. Naravno, želim ispred poslaničke grupe Nova Srbija da podržim ovaj predlog zakona koji je poslanička grupa SNS podnela u zvaničnu proceduru u Skupštini Srbije. Smatram da je ovo jedan od predloga zakona o izmenama koji predstavljaju generalnu prevenciju za sve ono što se dešava.
Vrlo često smo imali priliku da gledamo u određenim prilozima emisija ili na vestima ili kada se neka kriminalna grupa uhvati i svi mi i oni koji se bavimo pravom ili nekim drugim poslovima u Srbiji, kažemo – da li je moguće da se ovako nešto dešava? Ali, to je nekako uvek proteklo kao nešto što je pomalo smešno. Postojala je uvek neverica da neko s takvim nečim može da se bavi.
Iz onoga što je predstavnik poslaničke grupe SNS izneo, videli smo da su mnogi problemi, ne samo u javnim preduzećima, velikim sistemima kao što su „Železnice Srbije“, „Elektromreža Srbije“, telekomunikacije, već i mnogi problemi u lokalnim samoupravama, koji su zbog ovakvih krivičnih dela koje su određeni počinioci vršili nanosili veliku štetu kako tim javnim preduzećima, tako i lokalnim samoupravama.
Ovo je jedan dobar primer, odnosno ovakav predlog, da se počiniocima takvih krivičnih dela stane na put, ali smatram da će i bez obzira na sve što se čini da se pooštri kaznena politika, bili bi presrećni da se iskoreni ovakav način krivičnih dela, ali kao i kod nekih drugih krivičnih dela i pooštravanjem sankcija koje su bile npr. kod prometa i stavljanja u upotrebu i trgovine narkoticima itd, godinama su vršena pooštravanja, ali se uvek ta dela čine.
Smatram da će ovo sigurno, s obzirom na iznose koji počinioci krivičnih dela za određene predmete koje su krali nisu toliko impozantni u odnosu na ono koje su štete pravljene tim javnim preduzećima, ali bez obzira na sve, kada neko godinama čini neka krivična dela, to će sigurno tim ljudima koji su na taj način dolazili do određenih sredstava predstavljati neki izvor prihoda. Smatram da će takvih krivičnih dela, bez obzira na sve, i dalje biti.
Stoga apelujem na određene organe, pre svega na MUP, zatim na komunalnu policiju, zatim i same predstavnike određenih javnih preduzeća, kao što je na primer vodovod, čistoća, PTT itd, koji gazduju određenim održavanjem šahti i ostalim stvarima, da na ovakvu pojavu brzo reaguju, jer, na kraju krajeva, država ima velike imovinske štete, ali građanima Srbije, odnosno ljudima kojima se dešavalo da se izuzetno povrede u situacijama kod otvorenih šahti gde su nestali poklopci itd, čak su na nekim mestima i takve povrede koje su dovele do velikih invaliditeta i slično, to je jedna najopasnija stvar.
Gospodine ministre, reći ću vam da trenutno u svoj advokatskoj kancelariji imam jedan slučaj iz jednog grada, neću da kažem gde, gde je određena osoba, konkretno profesor pored škole, upala u jednu šahtu, gde se povredila i želim da dam primer za sve one ljudi koji su imali takvu situaciju, da je ipak put do pravde solidno dug. Naime, u takvim situacijama od podnošenja tužbe do presude, nećete verovati, ali najčešće su te šahte, odnosno ti otvori gde se nalaze sistema u veoma lošem stanju, tako da ne može jasno da se utvrdi ko gazduje tim šahtama pa onda može, s obzirom na vreme i na poklopac, da se ne vidi više da li je to vodovod ili čistoća ili je to PTT. Kod PTT imamo onaj kockasti oblik, pa može da se utvrdi da li je elektro-mreža. Onda je potrebno do izveštačiti, pa onda treba neuropsihijatar da se izveštači, pa onda se konkretno u ovom primeru desilo da se ne zna baš ko gazduje s tim šahtama, odnosno osnivač je opština i javno preduzeće, pa ako solidarno utužite i jedne i druge, kao što je to slučaj, onda se desi da je pre 20 godina preneto ovlašćenje na neku firmu koja je to održavala, pa je onda postupak i vraćen zbog svega toga, pa onda ponovni postupak itd. Dakle, em što napravite tešku povredu, em što morate da utužite…
Najčešće javna preduzeća ne žele da se u tim situacijama ravnaju i ja ih razumem. Znate, nije neko kriv kada se desi da neko preko noći otme poklopac, ode i proda i sutradan se desi neki kritični događaj, odnosno neka nesreća, ali sigurno da postoje određeni propusti kada je to više od 20 dana. Reći ću vam da je u ovoj konkretnoj situaciji šahta bila otvorena i kod povrede, i posle podizanja tužbe i čak kada je veštak došao, a tu je prošlo nekih dva meseca.
Eto, dao sam jedan životni primer. Svim onim građanima Srbije kojima se desila ovakva nezgoda sigurno da oni u ovoj situaciji gde mi raspravljamo o jednoj izmeni predloga zakona, koji za mnoge ne predstavlja možda neko čudo, ali za oni ljudi koji su se susreli sa problemom, sigurno su zainteresovani i sigurno da žele da čuju šta će se u ovoj situaciji dogoditi.
Sigurno da je predlog posleničke grupe SNS jako dobar. Sigurno da će se postići generalna prevencija. Siguran sam da će kroz ovaj način, pre svega i oni počinioci krivičnih dela i oni drugi, koji u lancu žele da preprodaju nešto što nije sigurno u domenu normalnog poslovanja, pre svega mislim na one koji gazduju ovim otpadima, kako ih zovemo, sigurno da će se uzeti u pamet i da u nekoj sledećoj fazi neće želeti da se ovakav način trguje, odnosno da se na teret države dolazi do neke protiv pravne imovinske dobiti.
Meni je uvek bilo neverovatno kada sam o ovome razmišljao ili kada sam se u praksi sretao sa tim, kako je moguće na tim otpadima kada prodate gvozdenu ogradu ili kada prodate neki poklopac, ili neku haubu ili nešto, to može da bude uobičajena stvar, pa čak i ako neko počini krivično delo ili akumulator, pa ukrade, uvek onaj tamo može da smatra da je to nečija polovna stvar, ali ako neko donese poklopac od šahte kod nekoga ko sa tim trguje, onda je to nešto što nije u redu i smatram da je tu bilo dosta propusta. Znate, i kod inspekcijskih organa koji bi bilo kakvim upadom, odnosno regulatornom kontrolom mogli da postave jedno uobičajeno pitanje – a kako je moguće da se na ovaj način sa tim trguje, osim ako nije došlo do zamene tih stvari u odnosu od javnih preduzeća, pa je javno preduzeće to ponudilo takvim ljudima koji gazduju tim objektima.
Smatram da će se ovakvom prevencijom pre svega uzeti u pamet oni koji primaju polovne stvari na otpadima, ali siguran sam da će se dozvati pameti i onaj koji, kao što je gospodin Babić rekao, za tri, četiri hiljade dinara kod ovih javnih preduzeća, odnosno kod tih šahti koje se dešavaju itd, neće činiti i rizikovati ovakve stvari, ali, kao što sam rekao, sigurno je da će pojedinačnih slučajeva i dalje biti u praksi. Zato apelujem na sve one koji mogu, čak i na građane koji primete tako nešto, da u cilju bezbednosti građana ovakve stvari prijave. Naravno, pre svega apelujem i na komunalnu inspekciju i na zaposlene koji vode računa o takvim stvarima, da dnevnim kontrolama itd, obrate posebnu pažnju da li nešto u ovakvim sistemima hvali što može da ugrozi i javna preduzeća i, naravno, građane Srbije.
Na ovaj način sam želeo da sve ovo što je gospodin Babić rekao podržim. Nisam želeo da se ponavljam, nego sam praktično hteo kroz životne situacije da objasnim u čemu je u stvari ovde problem, mada je veoma jasno šta naš predlog predstavlja, koji je u skupštinskoj proceduri. Kao što sam rekao, naizgled deluje da je to jedna beningna stvar, ali je ona veoma krucijalna i izuzetno bitna za građane Srbije.
Drago mi je da sve poslaničke grupe, koliko sam do sada čuo, koje su izlagale pre mene, žele da podrže jedan ovakav predlog izmena Krivičnog zakonika.
Želim da se zahvalim SNS koja je ovakav predlog uputila u skupštinsku proceduru. Poslanička grupa NS će u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao i poslaničkoj grupi SDPS, kojoj pripadam i u čije ime govorim, što su povučeni zakoni o izmeni i dopuni Zakona o državnim službenicima i o državnoj upravi.
Smatram da će u tom setu zakona koji će, nadam se, doći ponovo u proceduru u naš parlament u vrlo skorije vreme, trebati da se nađu i izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima. Zašto?
Smatram da u ovim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koje je predložila poslanička grupa SNS, nema ničega spornog, da kada je u pitanje kažnjavanje ovakvih krivičnih dela teških krađa, da tu država treba da zavede red, da zavede disciplinu i da sankcije maksimalno dovedu do toga da taj rezultat bude u interesu i u korist same države, naravno, prvenstveno javnog sektora i javnih preduzeća, a samim tim i onih čemu one služe i zbog kojih rade i funkcionišu, a to su građani Srbije, a i sama naša zemlja.
Osvrnuo bih se i na neke druge suštinske probleme koje je potrebno rešavati paralelno u domenu izmena i dopuna Krivičnog zakonika i na situaciju koju trenutno i u proteklih nekoliko decenija imamo kada je u pitanju ova problematika.
Moramo se zapitati zašto se ovako teške krađe, ovakvo narušavanje imovine i integriteta javnih preduzeća koja su pomenuta, a to su „Elektromreže“, „Elektrodistribucija“, „Elektroprivreda“, „Železnice Srbije“, zašto se tako nešto ne događa privatnom sektoru? Zašto se to ne događa velikim multinacionalnim kompanijama?
Zalagaćemo se u narednom periodu i smatramo da je jedan veoma veliki deo odgovornosti u profesionalizaciji menadžmenta i u usaglašavanju sa novim uslovima savremenog poslovanja, a svi u ovoj sali dobro znamo da je menadžment bezbednosti, upravljanje rizicima jedan od glavnih aspekata upravljanja imovinom i resursima svakog preduzeća i svake organizacije.
Napomenuću kao primer da preduzeće „Železnice Srbije“ ima oko 2000 zaposlenih u sektoru bezbednosti. Isto to ima i „Elektroprivreda“ i „Elektrodistribucija“. Moram da naglasim da u „Elektrodistribuciji“ i „Elektroprivredi“ čak imaju i visoke zarade, doduše u „Železnicama Srbije“ te zarade su veoma niske i da i tu treba da tražimo jedan od izvora problema, kada je u pitanju narušavanje i kada je u pitanju materijalna šteta koja se svakodnevno, već decenijama događa u takvim preduzećima.
Možda je izvor svega toga u tome kada je u pitanju sam upravljački proces u tim preduzećima, on je usaglašen sa svetskim standardima i standardima razvijenih kompanija u javnom sektoru, u razvijenim zemljama koje funkcionišu u okviru tržišnih privreda. Možda je uzrok tome što još uvek javna preduzeća imaju te čitave sektore tzv. opštih poslova koji predstavljaju relikt starih vremena, a ne sektore razvoja i upravljanja ljudskim resursima u skladu sa savremenim modelom regrutovanja i selekcije najkvalitetnijih i najboljih kadrova.
Danas gotovo svaka kompanija ima sektor, ima službu, ima direkciju koja se bavi obezbeđenjem, vođenjem računa o bezbednosti kompanije i njene imovine, kako materijalne, tako finansijske, ali i obezbeđenjem i ljudskih resursa koje svaka kompanija ili organizacija ima.
Možda treba da tražimo rešenje u tome da iz raznih agencija, fondova, komisija da izvršimo tu određenu redistribuciju u budžetu kako bismo mogli da pojačamo kapacitet sektora bezbednosti i upravljanja rizicima u javnim preduzećima ili da se odlučimo u skladu sa potrebama i u skladu sa mogućnostima da se takve usluge, kako bi se sada moderno reklo „aut sorsuju“ ili se angažuju neke druge kompanije koje su profesionalizovane i koje su stručne da obavljaju taj posao.
Mi smo od uvaženog kolege Babića čuli da je materijalna šteta ogromna, enormna i smatramo da će izmene i dopune Krivičnog zakonika i te kako pomoći da se materijalna šteta koja direktno ugrožava i naš budžet i funkcionisanje javnog sektora, javnih preduzeća, dakle, u vlasništvu ili u većinskom vlasništvu Republike Srbije, da će to doprineti da se to više ne događa u tom obimu. Ali, moramo razmišljati u tom pravcu da i kroz ljude i upravljački proces uradimo sve što je moguće i upregnemo pun kapacitet kako bismo se zaštitili i kako bismo planirali, kako je neko malo pre od kolega rekao – kako bismo preventivno delovali i kako bismo sveli taj nivo štete na najmanji mogući procenat i najmanji mogući nivo. To se zove strateško planiranje.
Ne možemo iz godine u godinu, iz petogodišnjeg perioda u petogodišnji period govoriti o tim posledicama. Imali smo štetu toliku i toliku, moramo da vidimo koji je uzrok, isplanirati, jasno definisati šta nam je potrebno, koji su nam resursi potrebni, šta je potrebno da implementiramo kako se to više ne bi dešavalo. To je osnovna razlika između privatnog i javnog sektora. U privatnom sektoru je titular jasno određen ka tome da maksimalno čuva svoju imovinu. Mi treba kao sve poslaničke grupe i kao Vlada Republike Srbije, koja nas predstavlja, da uradimo sve na tome da na tim pozicijama i na pozicijama koje su odgovorne u sektorima za bezbednost imamo najkvalitetnije i najsposobnije ljude koji će na jedan društven i odgovoran način štititi državnu imovinu.
Isto tako, želim da upoznam moje uvažene kolege sa tim da razvijene zemlje, ne samo da investiraju, ne samo da ulažu, nego razvijaju sopstvene softvere, dakle, informacione tehnologije kojima je moguće pratiti sve promene i preventivno delovati na mogućnost bilo kakve zloupotrebe i oštećivanje materijalne imovine. To se događa i u sektoru energetike, u sektoru elektro-privrede i kada su „Železnice“ u pitanju. Dakle, bukvalno sa jednim kvalitetnim informacionim sistemom i softverom, ljudima koji to nadgledaju, vrše monitoring, možete da pratite bukvalno svaki pedalj, svaki santimetar nekog gasovoda, železničke pruge, širokopojasne mreže kablova, bilo čega što postoji kao materijalni resurs.
Opet je tu na potezu Vlada Republike Srbije u tom smislu da pokuša. To su dobri primeri kompanija iz Singapura, Južne Koreje, iz drugih razvijenih zemalja koje su veoma zainteresovane da prave zajedničke aranžmane sa domaćim kompanijama, sa univerzitetima, sa fakultetima, da idemo u korak i da svoje poslovanje, upravljački proces, upravljanje imovinom, upravljanje finansijama konačno uskladimo sa nekim svetskim standardima i da pratimo te trendove koji se u modernom i razvijenom svetu događaju.
Zar neko misli da možemo ručno, ili na neki manuelni, pešački način da kontrolišemo nekoliko stotina kilometara gasovoda ili železničkih pruga u 21. veku? Nemoguće je. Zato je vrlo važno što Vlada Republike Srbije radi na projektima razvoja IT industrije, ulaganja kako u ljudske resurse, tako i u privlačenje investicija koje će pomoći da pomognemo te kapacitete, da kako javnu, državnu upravu, tako i imovinu koju država ima što bolje i što kvalitetnije kontrolišemo i na što bolji i kvalitetniji način iskoristimo.
Smatram da su kolege potpuno u pravu da je nedopustivo da se isto tako u 21. veku skrnave spomenici, kolike god da su vrednosti. Država je za to najviše odgovorna. Međutim, i tu moramo voditi računa o sistemu bezbednosti u našoj zemlji, o položaju 46000 policajaca koji rade u MUP-u i koji su zaduženi za bezbednost, kako materijalnu tako i za bezbednost ljudi i građana Republike Srbije.
Poslednjih dana čujemo određene primedbe i sugestije kako policija ne sa pravom dobija onih čuvenih 10.000 dinara socijalne pomoći. Podsetiću vas samo da policija dobija 10.000 dinara socijalne pomoći upravo zato što je napravila ustupak našoj državi zbog ekonomske krize i recesije u kojoj se država nalazi i ne ostvaruje pravo iz Posebnog kolektivnog ugovora koji je potpisan 2011. godine, koji da se poštuje u punom kapacitetu bi za policiju i za policajce pojedinačno značio mnogo, mnogo više novca u sumi nego što je to 10.000 dinara po svakom zaposlenom u MUP.
Tako da ako želimo i tu vrstu bezbednosti, a svi se slažemo i tu nesporno imamo konsenzus, moramo da vodimo računa o opremi naših policajaca, o njihovom statusu, o njihovom standardu, o sredstvima koje oni koriste za svoj rad i za ono za šta su oni plaćeni, za šta postoje, a to je da obezbede život, bezbednost i slobodu građanima i da zaštite materijalne vrednosti naše zemlje.
Još malo ću govoriti, podržaću u ime poslaničke grupe SDPS, o Sporazumu sa Belorusijom. Trgovinska razmena, ono što je najinteresantnije našoj poslaničkoj grupi je da iz godine u godinu beleži rast od nekih 30 miliona dolara 2010. godine došli smo do 150 miliona u 2012. godini. Naša je želja da se trgovinska razmena poveća u naredne dve, tri godine za oko pola milijarde dolara. Smatramo da imamo velike mogućnosti za to, ogroman potencijal. Imamo potpisane ugovore o slobodnoj trgovini, o izvozu i uvozu robe određenih bez carine. U prethodnih nekoliko meseci gospodin Ljajić, inače ministar trgovine i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije, je pregovarao i razgovarao da se u tu listu proizvoda i roba koje mogu da se izvoze iz Srbije bez carine uvrste i automobili i sir i neki drugi prehrambeni proizvodi. Nadamo se da će to uroditi plodom, da će rezultat biti povećanje trgovinske razmene, ali i smanjenje deficita koji Srbija ima u toj trgovinskoj razmeni sa Belorusijom, koji iznosi faktički negde oko 50 miliona dolara. Moramo da radimo na tome.
Ono što predstavlja pravu priliku kada je u pitanju sporazum sa Belorusijom i ono što je drugi korak u odnosu na ovaj sporazum, koji ćemo nadam se izglasati u ovom cenjenom i visokom domu, je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Belorusije o pravnoj pomoći o građanskim i krivičnim stvarima. To nam daje prostor i mogućnost da kao država, da kao Vlada izvršimo inicijativu i apel i formiramo jednu kancelariju za saradnju sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, sa državama sa kojima imamo potpisane ugovore o slobodnoj trgovini i da na taj način maksimalno iskoristimo potencijale koje imamo u toj trgovinskoj razmeni, ali i u zajedničkom procesu istraživanja tržišta, formiranja zajedničkih preduzeća.
Samo ću vas podsetiti kada je ekonomska oblast u pitanju da Belorusija ima za razliku od Srbije jako razvijen mašinski i metalski sektor, da su preduzeća i velike kompanije iz Belorusije veoma raspoložene i zainteresovane za kupovinu ili strateška partnerstva za određena preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja, a svi znamo da njihovu sudbinu moramo da rešimo do juna 2014. godine. Konkretno, radi se o „14. oktobru“, o Fabrici vagona iz Kraljeva. Čak je i iskazano određeno interesovanje za Železaru iz Smedereva za koju svi znamo u kakvoj se situaciji nalazi i prosto smatramo da je pod hitno potreban strateški partner.
Isto tako tu saradnju je moguće proširiti u domenu poljoprivrede, ali veoma važan aspekt saradnje treba da bude visoko obrazovanje i nauka i model koji se primenjuje u domenu smanjenja nezaposlenosti, jer ću vas podsetiti da je nezaposlenost u Belorusiji na nivou od 1,6%.
Veoma važan aspekt u okviru te saradnje i ono što po našem mišljenju SDPS će predstavljati jedan dodatni impuls je saradnja ne samo sa Belorusijom nego i Ruskom Federacijom i Kazahstanom, prisustvo „Zber banke“ u Srbiji, banke koja predstavlja u prošloj godini drugi bankarski brend u Evropi, koja je imala rast od preko 14 milijardi dolara u prethodnoj godini, koja može da bude da podstakne kako izvoz domaćih preduzeća tako i prisustvo preduzeća iz Belorusije koja su zainteresovana za „Džoint fenčer aranžmane“, za strateška partnerstva, ali i za realizovanje grinfild, braunfild i drugih investicija.
Poslanički klub SDPS će u danu za glasanje podržati ovaj sporazum, podržaće konvencije i podržaće izmene i dopune Krivičnog zakonika, sa zadrškom da pored toga što ćemo promeniti zakon, što ćemo pooštriti kazne moramo da radimo na reformi javnog sektora, na profesionalizaciji javnih preduzeća, jer mi kao poslanička grupa smatramo da je to osnovni i glavni uzrok generisanja nelikvidnosti, neefikasnosti, neproduktivnosti, a samim tim generisanja onoga što se događa i u tom sektoru koji je zadužen za bezbednost i upravljanje rizika i zalagaćemo se u narednom periodu i za izmene Zakona o javnim preduzećima i za što dinamičnije promene kada je u pitanju profesionalizacija javnog sektora. Zahvaljujem se.

Predstavnik predlagača Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu Marinkoviću i poslaničkoj grupi SDPS na podršci. Slažem se da menadžment javnih preduzeća je izabran po Zakonu o javnim preduzećima i treba prema imovini javnih preduzeća da se ophodi odnosom dobrog domaćina. Bila je jedna zanimljiva inicijativa o kojoj treba razmišljati i razgovarati i treba doneti odgovarajuće odluke, da čak i taj menadžment za zakonitost u poslovanju, za smanjenje gubitaka ili povećanje dobiti garantuje svojom imovinom.
Ono u čemu ne mogu da se složim je da nivo krađa koje su targetirane ovim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika će biti manje i zavisiće od vlasničke strukture u tim preduzećima. Ne mogu da prihvatim da zavise ni od agilnosti menadžmenta. Siguran sam da su sva javna preduzeća preduzela sve mere u smislu fizičko-tehničkog obezbeđenja, ali bi bilo krajnje neozbiljno i neodrživo da očekujemo od tih javnih preduzeća da pored svakog stuba dalekovoda ili svakog šahta „Telekoma“ stoji po jedan čovek koji će to čuvati 24 sata. Neodrživo je finansijski i bilo kako drugo. Ili će se povećati broj zaposlenih, što je neodrživo jer i ovako je javni sektor prenapregnut, ili će se velika sredstva odlivati putem privatnih kompanija koje će takve stvari raditi.
Smatram da je jedina prevencija i jedina mogućnost da se smanji nivo oštećenja javnog sektora jasna kaznena politika koja će biti na snazi usvajanjem ovakvog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i koja će svakoga targetirati u tom lancu krađa, od onog direktnog izvršioca koji neretko rizikuje i svoj život da bi došao do neke sitne zarade, i ne smatram da je ikakvo opravdanje za takve stvari ni povećano siromaštvo ni ogroman broj nezaposlenih u Srbiji, jer ako neko zbog hiljadu ili dve hiljade dinara koje će na taj način dobiti rizikuje i svoj život, ali i živote desetina hiljada ljudi u Srbiji ne treba da ima opravdanje. Jedino jasna kaznena politika je prevencija, ali i kaznena politika prema direktnim izvršiocima i prema onima koji su tržište za direktne izvršioce i to nema veze sa vlasničkom strukturom u tom sektoru, jer verujem, nemam podatke, da štetu trpi i „Telekom“ ali i „Telenor“ i da su meta za iste te ljude.
Taj neko ko želi da ukrade metar, dva ili 10 bakarnog kabla, neće kucati na vrata samo javnog sektora, a da ne kuca na vrata i privatnog sektora. Na toj bakarnoj žici ne piše – vlasnik.
Zbog svega toga, samo i isključivo, sve je stvar samo jasne kaznene politike, ali i mobilnosti našeg društva ka tom problemu. Zahvaljujem se još jednom na podršci.