Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama je danas set zakona iz saobraćaja i ono što na samom početku mogu da kažem, to je da će SNS podržati ovaj set zakona.
Fokusiraću se na dva zakona. Prvi zakon je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima, koji je značajan sa tog aspekta što predviđa da benzinske pumpe postaju sastavni deo javnog puta. To znači da će država u narednom periodu putem eksproprijacije zemljišta, na planski i uređen način određivati mesta na kojima će biti postavljene benzinske pumpe, da nam se ne bi desilo ono što se inače dešavalo do sada, da benzinske pumpe budu postavljene na razdaljini od pet do deset metara jedna od druge, i da na taj način otežavaju pristup, te usluge građanima. To je jedan od razloga zašto smatram da je ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima značajan. Takođe, značajan je i sa aspekta povećanja budžeta, jer će benzinske pumpe plaćati naknadu za korišćenje tog zemljišta dugoročno upravljaču puteva.
Ono na šta bih želela da se fokusiram malo više, to je Zakon o pomorskoj plovidbi, pre svega iz razloga što je on proizišao upravo iz potrebe da se usaglasi naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, pre svega sa Konvencijom o radu pomoraca koju je ova Skupština ratifikovala. Naime, za drugi kvartal 2013. godine predviđena je poseta Evropske agencije za bezbednost plovidbe, a koja se tiče nadzora o vršenju obuke pomoraca, kao i nadzora rada onih državnih ustanova i svih drugih subjekata, koji se bave iz oblasti pomorstva. Broj pomoraca u našoj zemlji svakako je veliki. On je preko 5.000. Veliki deo naših državljana plovi na prekookeanskim brodovima, pod stranim zastavama. Oni mesečno uplaćuju veliku svotu novca na račune svojim članovima porodica, ovde u Srbiji.
Ovo usaglašavanje Zakona o pomorskoj plovidbi sa evropskim zakonima, takođe značajno i za sve ove ljude, kako se Republika Srbija ne bi našla na crnoj listi zemalja i kako naši pomorci ne bi došli u nezavidan položaj.
Ono što želim da pohvalim, to je pre svega, licenciranje agencija koje se bave posredovanjem u zapošljavanju pomoraca, upravo sa tog aspekta što sada po ovom zakonu, agencije za posredovanje ne mogu da naplaćuju sredstva u posredovanju od pomoraca, nego to naplaćuju od poslodavaca. Taj iznos koji su pomorci do sada morali da daju, otprilike oko 200 evra, ali nije ni to toliko strašno, koliko je strašno da su ove agencije za posredovanje u zapošljavanju pomoraca, uglavnom u najvećem delu bile u zoni sive ekonomije, što znači da najveći broj ovih agencija nije imao potpisane sporazume sa međunarodnim kompanijama za pomorsku plovidbu.
Nadam se da će ovaj član zakona koji predviđa sada drugačiji način rada ovih agencija za posredovanje doprineti značajno i položaju pomoraca.
Želim da napomenem da je ovo standard inače koji je bio predviđen 1996. godine i da do sada najveći broj tih agencija nije poštovao, odnosno nije sprovodio ovaj standard.
Što se tiče drugog standarda koji ni jedna agencija, a koja postoji za posredovanje u zapošljavanju pomoraca, nema ispunjen, to je ovaj standard za upravljanje kvalitetom.
Ovde u ovom zakonu vidim da je predviđeno da u roku od godinu dana, s obzirom da to iziskuje veće materijalne troškove, agencije za posredovanje, od dana dobijanja dozvole, regulišu i pitanje upravljanja kvalitetom.
Ono što je takođe dobro, a što je u skladu sa SZO i u skladu sa Međunarodnom organizacijom rada, to je licenciranje zdravstvenih ustanova koje se bave lekarskim pregledom pomoraca.
Naime, po preporuci SZO, zdravstvene ustanove koje se bave lekarskim pregledom pomoraca, moraju da budu licencirane, na taj način što će specijalisti medicine rada proći dodatnu obuku, odnosno kurs iz pomorske medicine, kako bi mogli na kvalitetan i validan način da izdaju lekarska uverenja za pomorce koji plove na prekookeanskim brodovima. Sem propisanog obrasca, za izdavanje lekarskog uverenja, ovim predlogom zakona, predlaže se i vođenje zdravstvenog kartona za pomorce i sam lekarski pregled je jako značajan i mislim da specijalisti medicine rada upravo iz oblasti pomorske medicine, treba i da ga daju, iz razloga što su pomorci, iz preventivnog razloga, jer su izloženi posebno otežanim uslovima što se tiče buke, isparavanja itd.
Ono što bih htela da zamolim ministra i ono što otprilike negde prepoznajem kao nedostajuću kariku u ovom zakonu, to je što je za donošenje ovog zakona, u glavnoj diskusiji su učestvovali, kako vi navodite samo predstavnici privatnih subjekata koji se bave posredovanjem uz zapošljavanje pomoraca.
U cilju zaštite pomoraca i njihovog prava, molim vas da preduzmete aktivnosti kako biste uspostavili kontakte sa Udruženjem pomoraca, ali i Srednjom školom za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju, koja dugi niz godina postoji u Beogradu i koja školuje kadrove za nautiku, kao i kadrove za tehnički rad u utrobi broda. Oni poseduju pomorske oficire i ljude koji su jako motivisani u ovoj struci.
Takođe, htela sam da vam ukažem na još jedan problem, a to je da su naši pomorci koji plove pod zastavom Paname, na primer, došli u situaciju da budu iskrcani s broda upravo zato što neke zemlje kao što je Panama insistiraju da pasoš, breveti i pomorska knjižica budu izdati iz jedne zemlje. Uglavnom se do sada radilo o tome da su naši državljani dobijali pomorsku knjižicu u Lučkoj kapetaniji u Beogradu, da su imali naše pasoše, a da su za brevete odnosno za licence morali da odlaze u druge zemlje, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, kako bi se uopšte ukrcali na prekookeanske brodove.
Ovaj zakon predstavlja korak više u zaštiti pomoraca, posebno što se tiče nekih njihovih osnovnih prava koji se odnose na radno vreme, na njihovu zdravstvenu zaštitu, itd. Ali, svakako da u ovoj oblasti treba i dalje raditi, kako bi se položaj pomoraca na najbolji način zaštitio, a i država svakako imala korist od toga, s obzirom na novčane iznose koje pomorci moraju da plate drugim državama za dobijanje bremeta i sertifikata. Hvala.

Narodni poslanik Vesna Rakonjac ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću prevashodno govoriti o Zakonu o bezbednosti i interoperabilnosti u železničkom saobraćaju. Ako znamo da interoperabilnost znači mogućnost više sistema da homogeno deluju, više heterogenih sistema da homogeno deluju i da informacije koje kruže u tom sistemu bez dodatnih potrebnih nekih informacija mogu da se koriste i da služe korisnicima. Jeste ovo malo rogobatna reč, ali, jednostavno, takva je kakva jeste i trebamo da i nju, kao i ovaj zakon, prihvatimo.
Analizirajući ovaj zakon, apsolutno smatram da je prevashodno dobar i da je zakon koji prethodi promenama koje su neminovne u našem železničkom sistemu. Ako bismo pravili zakone sada za naš železnički sistem onakav kakav jeste, prevaziđen, i ti zakoni bi bili prevaziđeni. Ovaj zakon ne samo da nije neprimenjiv, nego ako ljudi koji ga budu sprovodili budu dovoljno vešti da na pravi način objasne i zaposlenima u „Železnici“ šta će dobiti ovim zakonom, može da bude jedan od krovnih zakona u našoj železnici.
Analizirajući ovaj zakon, pronašla sam sve elemente upravljanja sistemom menadžmenta kvaliteta, ISO standarda 9001 i jednostavno mislim da je to osnova ovog zakona, kao i drugih evropskih ISO standarda koji su neophodni, kako za železnički tako i za drugi saobraćaj i mi ih moramo implementirati, hteli to ili ne.
Ovaj zakon je apsolutno primenjiv, bez obzira da li se na našim prugama kreću vozovi 30 km na sat ili 200 km na sat. Kada se radi o bezbednosti, mora da se poštuju elementi bezbednosti i jednostavno kada govorimo možemo da vidimo da ovaj zakon sveobuhvatno obuhvata i apsolutno sve resurse, a to znači i ljudske resurse i infrastrukturu i jednostavno u okviru infrastrukture pruge, kao ležeću infrastrukturu, i infrastrukturu pogonskih mašina, odnosno lokomotiva, odnosno vozova.
Ovim zakonom apsolutno su obuhvaćeni svi elementi, što znači da može da se primeni i na postojeći sistem, ali on je praktično preventivni i može da se primeni i na sve buduće sisteme koje mi budemo uvodili. Jednostavno, nije primenjiv samo za sadašnjost, nego se jednostavno može primenjivati i u budućnosti.
Osim toga, ovim zakonom, osim resursa, obuhvaćeni su i drugi elementi koji se odnose na preveniranje rizika. Čuli smo u više navrata o formiranju komisija koje će se baviti uzrokom odnosno posledicama nekih nesreća. Ja mislim da je ovim zakonom odlično urađeno što su u analizama preveniranja rizika prevashodno dati elementi za preveniranje nekih prethodnih nesreća koje su se desile, određivanje kritičnih kontrolnih tačaka koje trebamo uspostaviti u ovaj sistem i njih prevenirati kako do nesreće ne bi došlo.
Nesreće koje se dešavaju u železničkom saobraćaju, kao i u avionskom saobraćaju, retke su. Ali, kada se dese, odnose veliki broj žrtava. Upravo iz tog razloga moramo sve učiniti da radimo prevashodno na prevenciji.
Kada govorimo o prevenciji, posebnu pažnju trebamo da obratimo i na ljudske resurse. Znači, lekarski pregledi ljudi koji rade na železnici treba da budu urađeni na adekvatan način. S druge strane, svakako treba da uzmemo u obzir da i kadar koji radi na železnici mora da se zanovi mladim ljudima, podmlatkom, koji će moći da prihvate sve nove izazove i da jednostavno budu sposobni i takvog zdravstvenog stanja, a i kapaciteta obrazovanja, da mogu da prate nove tehnologije u ovoj oblasti.
Još jedna stvar koja mi se dopala u ovom zakonu – zaštita životne sredine, odnosno jedan deo koji se odnosi i na zaštitu životne sredine ali i na bezbednost železničkog saobraćaja, kao i okolnih naselja – odnosi se na kontrolu buke, preveniranja i nastanka posledica zbog prolaza određenih vozova, odnosno vibracija koje mogu da nastanu prilikom prolaska saobraćaja ovog tipa. Svakako da treba voditi računa i o infrastrukturi koja će biti postavljana, kao što su pruge i o naseljima koja se tu nalaze.
Sve u svemu, ako budete dovoljno vešti da ovaj zakon sprovedete na adekvatan način, ne sumnjam uopšte da će biti velikih otpora jer su ovo velike i strukturne promene i nose ih ljudi. Oni mora da prihvate jednostavno novi sistem, novi sistem vrednosti, novi sistem kontrole. Ovaj zakon nosiće sa sobom punu papirologiju u početku, dok se ne uspostavi kao i svi drugi sistemi kvaliteta, ali posle dobit koja se dobija i ušteda ovakvim načinom poslovanja je veoma velika.
Srpska napredna stranka će svakako podržati ovakav zakon. Ministre, zahvaljujem se, zakon je veoma dobar, primenjiv je i samo treba da naiđe na razumevanje i zaposlenih a i ostale javnosti. Hvala vam.

Narodni poslanik Branislav Blažić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, železnice negde u Srbiji leta gospodnjeg 2013. godine, jure vozovi 30, 40, a negde bogami i svih 50 km na sat. Ali, važno je stići. Zašto su ovi krenuli da idu 200, 300 km na sat, teško je objasniti. Oni hoće čak da nam ponište i naše srpske mudrosti da – ko lakše ide, brže stiže. Gde je tu bezbednost?
U Španiji mašinovođa kuca poruku i zaboravi na krivinu, ide 170 km na sat, izleteo i pobio silan narod. Kod nas to ne može da se desi. Naše mašinovođe mogu slobodno da kucaju poruke, čestitaju rođendane, jer pri ovakvim brzinama nema ni velikih ni malih krivina da može da ispadne i da se prevrne.
Često nas porede sa Japanom. Kažu kako Japanci, pa njihov voz, znate u Japanu ide 500 kilometara na sat, sad su ga testirali, ali to nije voz, to ne ide po šinama, to je magnetima podignuto i to je više avion. Vozovi su ovi naši što idu po šinama, škripi, pa kad onaj majstor zakoči, ispadaju varnice a svi putnici otpozadi stignu napred u jednom momentu.
Kada govorimo o toj bezbednosti, ili uopšte sa se nastavim oko stanja naše železnice, moram samo parametara da kažem da je mreža železničkih pruga u Srbiji stara više od jednog veka, a preko polovine svih pruga izgrađeno u 19. veku. Sada ima neki podatak da 2008, 2010, 2011. i 2012. godine nije remontovan ni jedan metar pruge. Četiri godine mi nismo uspeli da remontujemo nešto što su nam preci gradili u 19. veku. Onda kaže, prosečno dnevno u saobraćaju ima 128 vučnih vozila i 131 putnički vagon. Znači, ispada da imamo jedno vučno vozilo koje vuče samo jedan vagon. Gubitak železnica Srbije za 2012. godinu, iznosio je 16,6 milijardi dinara itd, itd.
Kada smo kod bezbednosti izdvojiću ovaj član 78. Vrlo je interesantan. Kaže – lokomotiva mora da ima uređaj za upravljanje, uređaj za kočenje, vlačnu odbojnu opremu, uređaj za kontrolu budnosti, farove, brisače, pa to sve imaju i naše lokomotive. Ne razlikujemo se baš previše od njih. Možda idu brže. Jedino je ovde problem kod uređaja za grejanje prostora za putnike. Ako budemo morali da ga ugradimo, naši putnici nisu to naučili. Oni su naučili da je jednako hladno unutra u vozu i napolju. Sada ako ih naviknemo da je unutra toplo, kad izađu može da se desi da se prehlade.
(Aleksandar Antić, sa mesta: Može da se desi da neće hteti da izađu.)
Može i to biti.
Sada nešto oko interoperabilnosti na primeru pruga kroz Banat. Mislim da su u Banatu najsporije pruge u Srbiji. To je sasvim logično. Nikom nije izazov da tu pravi prugu, nema ni kanjona, ni klisura, ni tunela, ni planina, nema ništa, ostalo je da nema ni pruge. Sada smo od Panonskog mora u Banatu dobili bukvalno mrtvo more.
Ima jedan projekat koji može da bude vrlo interesantan. Projekat koji zagovara i Evropska komisija UN. Verovatno ste upoznati sa tim. On dosta dugo traje, njegovo prihvatanje, ako tako mogu da kažem. Radi se upravo da se pokaže primer interoperabilnosti između Mađarske, Rumunije i Srbije na prugi Segedin-Kikinda-Temišvar, gde će se povezati Budimpešta sa Bukureštom, a nama eto mogućnost da vidimo kako to radi EU. Možda ako imamo pameti, a nadam se da ćemo imati, spustimo vertikalu od Kikinde, preko Zrenjanina, do Pančeva, a od Pančeva jedan krak za Smederevo, drugi krak na Južni tok. Možda bi na taj način i taj Banat, nesrećni, malo oživeli sa jedne strane, a sa druge strane bi nešto naučili i svim ovim parametrima koji iz ovog zakona mogu da se prihvate.
Mi smo imali to već i predato je u tu čuvenu DKMT regiju, ali tada smo mi vodili upravni odbor DKMT regije, a kada mi nešto vodimo obično naši projekti ne mogu da prođu.
Ima ovde i nekih pomaka, da ne bude sve tako smešno, a bolje da je smešno nego da pričamo previše tužno. Pomaci, recimo kod putničkog železničkog saobraćaja prevezeno je 4,8 miliona putnika što je povećanje 26% u odnosu na prošlu godinu. Ako su ovi podaci tačni, nemam razloga da ne sumnjam, to je ipak neko pomeranje priče.
Ostvareni transportni prihod je 1,17 milijardi dinara, što je povećanje za 5,36%. Prevezeno je 6,38 miliona tona robe, što je povećanje od 2,4%. Ostvaren je transportni prihod od osam milijardi, što je povećanje za milijardu i 200 miliona ili 17,64% u odnosu na prošlu godinu.
Železnice Srbije su dakle, ove godine, sopstvene prihode povećale za oko 1,2 milijarde dinara, 18% a rashode smanjile za oko 2,3 milijarde dinara, 12% u odnosu na isti period prošle godine, i to u uslovima značajnog obima povećanja prevoza u putničkom i robnom saobraćaju.
Prema tome nešto se okreće, ipak, i pomera. Pogotovo ovaj zakon koji danas donosimo i krovni zakon koji smo doneli u maju pokazuje da ima tu malo i energije, ima tu i želje i volje, ima tu i nade da ćemo i mi jednog dana i naša železnica polako, ali sigurno, biti u koloseku onom drugom, sa železnicom Evrope, a do Japana ipak nećemo stići. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zadržao bih se na Predlogu zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Osnovni cilj ovog zakona je da se adekvatnim merama i u razumnom vremenskom roku dostigne takav nivo stanja železničke infrastrukture da će se uz modernizaciju voznih sredstava omogućiti da se poboljša bezbednost, kvalitet i brzina železničkog saobraćaja na nacionalnoj mreži, a da Železnica Srbije nivoom usluga privuku operatere, putnike, robu i uspešno posluju, imajući u vidu njenu javnu, komercijalnu funkciju.
Usvajanje i implementaciju ovog zakona neophodno je posmatrati sa dva aspekta. Prvi aspekt je prema zakonu o postojećim okolnostima, koje karakterišu: starost, dotrajalost pruga, tehnološka zastarelost opreme kao posledica dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u održavanje i razvoj koji utiče na nivo bezbednosti, kao i na kvalitet prevoza usluga u pogledu vremena i putovanja, pouzdanost i redovnost saobraćaja.
Od ukupne dužine mreže samo 7,2% su dvokolosečne pruge, a elektrifikacija je na 32% pruga. Maksimalna dozvoljena brzina je na samo 2,6% mreža veća od 100 kilometara, dok je oko 52% manja od 60 kilometara na sat. Nivo tehničke opremljenosti službenih mesta je nizak i nije usklađen sa njihovim ulogama na mreži.
Činjenica da se Železnice Srbije u poslednjih 10 godina suočava sa pojavom drastičnih krađa vitalnih delova železničke infrastrukture, voznih sredstava, robe u transportu koja je pored velikih materijalnih šteta ozbiljno ugrožava bezbednost i redovnost železničkog saobraćaja, kao i zdravlje i život, kako putnika, tako i ostalog stanovništva. Ova činjenica je alarmanta, posebno ako se ima u vidu da se železnicom prevoze opasne materije i u slučaju incidentih slučajeva došlo bi do ugrožavanja zdravlja i života velikog broja ljudi. Direktna materijalna šteta zbog krađa vitalnih delova na godišnjem nivou iznosi preko 300 miliona dinara.
Prema zakonu i uslovima evrointegracije i izgradnje Koridora 10, Koridor 10 predstavlja strateški interes i zamajac privrednog razvoja Republike Srbije kroz angažman i oporavak građevinske operative i drugih industrijskih grana koje za sobom vuče izgradnja Koridora 10.
Osnovni cilj razvoja Koridora 10 su brze i kvalitetne železničke veze sa značajno redukovanim vremenom putovanja između velikih gradskih, komercijalnih, industrijskih centara Republike Srbije i Evrope. Koridor 10 na području Republike Srbije je vrlo značajan koridor za evropski saobraćajni sistem. On povezuje 11 zemalja srednje i jugoistične Evrope. Ako se tu uključi južni deo Nemačke, taj deo prostora je gotovo 1,5 milion kvadratnih metara, preko 160 miliona stanovnika i ukupnog društvenog bruto proizvoda od oko dva biliona dolara. Železnička mreža na tom području je u dužini od preko 40 hiljada kilometara.
Koridor 10 u opštem smislu povezuje zapadnu i južnu Evropu, a proteže se od Republike Austrije, preko Slovenije, Hrvatske, Srbije, Makedonije do Grčke. Takođe, postoje četiri ogranka koji povezuju Mađarsku i Bugarsku na glavnom saobraćajnom pravcu. Ukupna dužina Koridora 10 iznosi 2.360 kilometara, a dužina pruge u Srbiji iznosi 840 kilometara, odnosno 35% ukupne dužine Koridora 10. Koridor 10 sastavni je deo panevropskog koridora i deo buduće te mreže koja će se proširiti na području Srbije. Iz pregleda strategije projekata i inicijative koje se rađaju za područje Evrope kao celina, područja jugoistočne Evrope, vidljivo je da je Koridor 10 prisutan svim slučajevima kao jedan od najvažnijih koridora na tom području.
Njegova uloga je višestruka. Koridor 10 je evropski koridor koji omogućava povezivanje severozapada sa jugoistokom Evrope. On omogućava najpovoljniju kopnenu vezu između zemalja srednje Evrope, Bugarske, Turske, Malom Azijom, severnom Afrikom. Koridor 10 je jedan od značajnijih koridora zemalja jugoistočne Evrope za njihovo međusobno povezivanje, osnovica saobraćajnog sistema Republike Srbije.
Mišljenja sam da Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice poseduje dobru polaznu koja se usklađuje osnovnom tehničkom, tehnološkom organizacijom, organizacionim normama „Železnica Srbija“ sa normativima železnice država EU, ali sam po sebi nije dovoljan, pa bi Vlada Republike Srbije u što hitnijem roku trebalo da donese obavezujući akcioni plan kojim bi se definisao. Strateški prioriteti razvoja železničkog saobraćaja u Republici Srbiji, Koridor 10, prva etapa bi podrazumevala izgradnju dvokolosečne pruge na najvećoj dužini severno od Niša, u skladu sa mogućnostima finansiranja. Nastavak izgradnje beogradskog, novosadskog, subotičkog železničkog čvora, pruga Stara Pazova-Novi Sad-Subotica-državna granica, druga Niš-Dimitrovgrad, remont postojećih pruga, elektrifikacija savremenih SS i TK postrojenja pruga Beograd-Vrdnica-Bar, revitalizacija, modernizacija i ostalih pruga na mreži u skladu sa prioritetom i potrebama, mogućnostima i finansijama.
Imao sam jedan amandman koji nisam uspeo da predam, zato što sam imao neki peh, auto mi se pokvario, nisam došao tog dana, pa nisam moga taj amandman da predam. S obzirom da imam podatak koji bi trebalo možda na neki način videti da li može. Za proteklih 29 meseci na području srpskih železnica registrovano je oko 3.000 krađa delova od metala sa direktnom materijalnom štetom od oko 655 miliona dinara. Od početka 2013. godine do polovine avgusta bilo je 1.156 protivpravnih radnji, od toga 901 krađa, zbog kojih su „Železnice Srbije“ pretrpele štetu od 177 miliona.
Hteo sam da dodam jedan amandman kojim bi se sva ta krađa podvela pod krivični zakon. Ministar ne čuje. Ne znam da li je neko podneo takav amandman da se to podvede ne pod prekršajni postupak, već pod krivičnim delom, s obzirom da su ogromne materijalne štete, jer bismo od 655 miliona dinara mogli napraviti neku prugu koja je bitna za saobraćaj u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Uvaženi gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, velika je stvar donošenje ovog Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju kako za bezbednost naših građana, tako i za državu Srbiju, zato što će pokušati, ne kažem da će rešiti, ali će pokušati da poboljša, prvo, optimalno funkcionisanje železničkog saobraćaja time što će svojom primenom prevazići razliku između uslova koji se odnose na bezbednost, a oni su zaista, da ne kažem, katastrofalni.
Drugo, otkloniće manjkavost u pogledu pravne regulative u onom delu bezbednosti saobraćaja koji nije pravno regulisan, a kako smo videli iz uvodnog govora gospodina ministra, i to je on naglasio. Konačno, rešiće nepostojanje ovlašćenja Direkcije za železnice i za izdavanje određenih dozvola i falsifikata.
Dame i gospodo narodni poslanici, malo drugačije ću da govorim nego moji prethodnici, da pokušam zvaničnim podacima da dokažem da su pomaci zaista mogući. Uzeću period od prvih osam meseci u „Železnicama Srbije“. Samo u nekoliko rečenica ću reći šta je nova Vlada zatekla u srpskim železnicama – malo lokomotiva i vagona, mreža železničkih pruga u Srbiji stara je više od 100 godina, a jedna polovina pruga je izgrađena u 19. veku. Malo je pruga elektrificirano, svega jedna trećina. Godišnji remont je svega 36 kilometara, a u periodu prethodne vlasti, 2008. do 2012. godine remontirano je svega 60 kilometara, verovali ili ne.
Prosečno je dnevno u saobraćaju svega 122 vučna vozila i 131 putnički vagon. Robni prevoz je bio drastično smanjen, putnički prevoz drastično smanjen. Samo za kamate neiskorišćenih kredita platili su penale „Železnice Srbije“ dva miliona evra. Slaba je interna kontrola, jer je krađa bila vidljiva na svakom mestu. Službeni izveštaj, kako ste videli i juče, ovde smo govorili da je pokradena jedna mesečna plata svakog meseca. Neodgovornost na svakom koraku. Vozni park automobila godišnje je koštao 700 hiljada evra. Dnevnice, samo za sindikat, 124 hiljade za inostranstvo, a za prethodne tri godine bivše vlasti 31 milijarda dinara.
Od kada je novi direktor došao, jer je bilo kritike na račun toga, dozvolite samo u nekoliko rečenica da kažem kako je moguće i u postojećem stanju neke stvari poboljšati. Za prošlih osam meseci, od kada je novi direktor na „Železnicama Srbije“, postigli su se sledeći rezultati. Prvo, prevoz putnika povećan je za 26%. Ostvareni transportni prihod povećan je za 5,36% ili 23% iznad plana. Red vožnje realizovan je za 11% više. Broj otkaznih vozova u putničkom saobraćaju smanjen je za 73%. Zakašnjenje vozova na 100 voznih kilometara smanjeno je za 32%. Zakašnjenje putničkih vozova u polasku smanjeno je za 37,8%. U unutrašnjem putničkom saobraćaju prevezeno je više za 44,7% putnika. U 2013. godini u saobraćaju „Železnice Srbije“ uveli su nove dizel motorne vozove na relacijama, iako kažemo da nema para, ali ipak za ovih osam meseci Novi Sad-Sombor-Subotica, Niš-Merdare, Ruma-Šabac, Kraljevo-Čačak-Požega, Subotica-Kanjiža. Prevezeno je za 2,4 cela više robe. Nema više plaćanja ljudima letovanja koji čak nisu iz radnih organizacija. U prethodnom mandatu 331 osoba je letovala a da nisu imali nikakve veze sa železnicom i železnice su to platile.
Što se tiče bezbednosti, broj vanrednih događaja smanjen je za 7,6%, broj nezgoda smanjen je za svega 3,7% - 3,8%. Broj udesa i nezgoda na putnim prelazima, jer smo tu imali zaista tešku situaciju i van njih, smanjen je za 31,18%. Vreme trajanja prekida saobraćaja zbog vanrednih događaja smanjen je za 19,45%. U sistemu povećanog obima rada u putničkom i teretnom saobraćaju potrošnja goriva za dizel lokomotive za osam meseci smanjen je 700.000 dinara dnevno.
Ekonomski pokazatelji u tri rečenice. Ostvareni transportni prihod povećan je za 17%, ostvareni ukupni prihod za 7,80%. Ukupni rashodi smanjeni su za 12,15%.
Dame i gospodo, „Železnice Srbije“ su ove godine za osam meseci sopstvene prihode povećali za oko 1,2 milijarde, a to iznosi 18% u odnosu na prošlu godinu, a rashode smanjile za 12% i to su vidni napreci. Dakle, gubitak za šest meseci ove godine smanjen je za tri milijarde dinara.
Na kraju, za one koji nisu znali, postoji Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnica“ Srbije pri tom velikom kolektivu. Dolaskom novog direktora primarijusa Vlade Batnušića poboljšana je drastično nova situacija. Uvođenjem novih mera štednje, u Zavodu je došlo do značajnog smanjenja odliva finansijskih sredstava kao npr. službena putovanja u zemlji i inostranstvu, neadekvatno nagrađivanje pojedinih zaposlenih i nenamensko trošenje finansijskih sredstava. Od avgusta meseca više nema problema sa isplatom ličnih dohodaka. Finansijski bilans je značajno popravljen, a došlo je do porasta broja komercijalnih pregleda.
Poštovane dame i gospodo, ovo je samo mali dio iz izveštaja koji sam sačinio, ali hteo sam da dokažem narodnim poslanicima, za one koji kažu da je stalno isto i da ne ovisi o ljudima i stručnom poslovodstvu. I te kako, kako vidite, ovise i ove finansijske uštede. Neću da apliciram sad šta bi značilo za škole, za bolnice, za vrtiće.
Pozivam vas, sve narodne poslanike, da glasate za ovaj set zakona, bez obzira na stranačku opredeljenost i time date svoj doprinos modernizaciji Srbije za koju se zalaže SNS i njezin predsednik Aleksandar Vučić, predsednik Tomislav Nikolić i predsednik naše Skupštine dr Nebojša Stefanović. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine Atlagiću. Vi ste uvek bili čovek koji je umeo da ceni rad.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Berić. Izvolite.