Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja da koristi svoje pravo iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine?
Ako ne, nastavljamo sa radom.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Čedomir Protić, Saša Dujović i Olgica Batić.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na načelni pretres 13. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O OSTVARIVANjU PRAVA NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU DECE, TRUDNICA I PORODILjA
Primili ste Predlog zakona koji je podneo narodni poslanik Nebojša Stefanović.
Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, takođe vas podsećam da narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore, svako po jednom a do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika za učešće u raspravi, prema članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predlagač, narodni poslanik Nebojša Stefanović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je zakon kojim se nastavlja politika Narodne skupštine da štiti posebno osetljive kategorije našeg stanovništva. Sam Ustav je predvideo da su deca, samohrani roditelji, majke, trudnice i porodilje kategorija kojima je potrebna zaštita i mi ovim predlogom zakona činimo korak dalje u poboljšanju zdravstvenog i socijalnog sistema naše zemlje.
Naime, ovim zakonom se omogućava svoj deci, svim osobama do osamnaeste godine starosti, svim trudnicama i porodiljama, i do godinu dana posle porođaja, da im se obezbedi pružanje zdravstvenih usluga, bez obzira da li su im overene isprave o zdravstvenom osiguranju ili nisu.
Suštinski događalo se u prethodnom periodu da se, naravno zbog teških socijalnih uslova, zbog teške situacije i u privredi, dešavalo se da se ne uplaćuju određeni doprinosi za radnike i da oni kada dođu da overe svoje zdravstvene knjižice, te knjižice ne mogu da im se overe i da na osnovu toga ne mogu da ostvare neka od svojih osnovnih prava, kao što je pravo na zdravstvenu zaštitu. Da se to ne bi dogodilo, u razgovorima Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje došli smo do rešenja.
Republički fond, zahvaljujem se direktoru Fonda, gospodinu Babiću, što je to uspeo da realizuje, pronašli su dovoljno sredstava u Fondu da se pokrije ovakva vrsta odluke, odnosno ovakav zakon koji će omogućiti da se svim trudnicama, porodiljama i svakom detetu obezbedi zdravstveno osiguranje, bez obzira na ove kategorije.
Videli ste, ne želim da navodim sve zakonske i ustavne razloge koji nam omogućuju da to činimo, ali želim da kažem da je članom 66. Ustava Republike Srbije, posebno vodeći računa o ovom predvideo da se garantuje posebna zaštita u podršci majci pre i posle porođaja. Mislim da je to veoma važno da uvek imamo u vidu. Dakle, ovo je samo još jedan od zakona koji smo doneli u prethodnom periodu, da kažem, koji su omogućili kvalitetniju zaštitu ove kategorije stanovništva.
Razgovarajući sa kolegama u Odboru za zdravstvo, koji su lekari, koji neke od ovih segmenata poznaju mnogo bolje nego ja, došli smo do toga da će možda biti potrebno i u nekom budućem periodu, posebno kodifikovati sve propise iz ove oblasti u jedan, možda opširniji zakon i da tako definišemo kvalitetniju i bolju zdravstvenu zaštitu, ali to je posao koji je tek pred Narodnom skupštinom.
Ovo nije poziv, na ovaj način, donošenjem ovog zakona ne znači aboliranje onih poslodavaca od odgovornosti za neizmirene doprinose. To je nešto čime će morati da se bavi i poreska uprava i drugi državni organi. Međutim, mi omogućavamo jednaku zakonsku zaštitu dece, trudnica i porodilja i ne želimo da oni koji nisu svojom krivicom dospeli u ovakvu poziciju snose neku vrstu odgovornosti, odnosno da se na njima prelomi težina situacije koja vlada u nekim kompanijama.
Mi smo, da kažem, i u skladu sa konvencijama i rezolucijama UN koje su ratifikovane u ovom parlamentu, gde smo se faktički obavezali, naročito istakli potrebu da se obezbedi zdravstvena zaštita deci, kao nedvosmisleno pravo na najviši mogući stepen zdravstvene zaštite, ispunili ovakvu vrstu međunarodnih obaveza, a ne samo obaveza, već i dužnosti koju osećamo i koju treba da ispunimo prema građanima naše zemlje.
Dakle, još jednu stvar bih želeo da istaknem, a to je da je sve ono što sam video u dosadašnjem toku rasprave u Odboru za zdravstvo me uverilo da postoji izuzetno visok stepen konsenzus u ovoj Narodnoj skupštini. Bio sam ponosan što su svi narodni poslanici prepoznali, ili da kažem većina oni koji su bili prisutni na Odboru za zdravstvo su prepoznali ovo kao važnu stvar koju radimo za našu zemlju. Dakle, ovo je stvar o kojoj ćemo, naravno razgovarati danas, ali ja se nadam da ćemo na kraju kada budemo u danu za glasanje odlučivali o ovoj temi, sa najvećim mogućim stepenom zajedništva doneti ovu odluku i pokazati da Srbija želi da bude zemlja koja štiti svoje građane, koja štiti osetljive kategorije stanovništva, i time svoju budućnost. Hvala vam.

Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora, Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo?
Molim vas da se izvestioci prijave. (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Narodni poslanik Nebojša Zelenović ima reč. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predsedniče Narodne skupštine kao predlagaču ovog zakona, ja sam na Odboru za zdravlje glasao za ovaj predlog. Nisam bio najsrećniji, ne zato što imam nešto protiv toga da deca, trudnice i porodilje treba da se leče, nego više zbog načina na koji uređujemo ove stvari. Ali, glasao sam kao što su i svi glasali. Bilo mi je jako drago što sam prisustvovao jednoj sednici Odbora na kojoj su svi članovi Odbora glasali za jedan propis. To znači da idemo ka nečem boljem.
Moja osnovna zamerka je bila u tome zašto predlažemo zakon, zašto ova stvar mora ili treba da se uredi zakonom. Ja poštujem iskrenu i dobru nameru predsednika Skupštine i njegova uverenja da je ovo način koji će rešiti problem koji trenutno postoji. Ali, sa druge strane, ovo nam isto govori, sama činjenica da mi danas pričamo o ovom zakonu, govori nam da naš sistem ne funkcioniše. Jer, ako mi sada donosimo ovakav propis, to znači da Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, kao trenutno važeći zakoni, ne funkcionišu. Oni ne omogućavaju deci, trudnicama i porodiljama da se leče. Uopšte im ne omogućava pristup u zdravstvene ustanove. Moje pitanje je – zašto je to tako? Ali, na kraju ćemo doći do zajedničkog odgovora, odnosno, ja ću ga dotle ponuditi.
Želeo bih da se pozovem na član 68. Ustava koji kaže da sva deca, sve trudnice i porodilje, ali i samohrane majke sa decom do sedam godina starosti, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa zakonom, a ako to nije moguće u skladu sa zakonom, onda na teret javnih prihoda, a to znači iz budžeta.
Sada ću vam objasniti kako u životu funkcioniše kada se dete trudnice ili porodilje pojavi u nekoj zdravstvenoj ustanovi i pri tom nema overenu zdravstvenu knjižicu. Šta se onda desi? Postoje dve situacije. Prva situacija je da odmah budu vraćeni kući, sa konstatacijom da nemaju overenu zdravstvenu knjižicu i samim tim nemaju ulaznicu u naš zdravstveni sistem. Druga situacija koja je, verujte, na našu sreću, ali zaista na našu sreću, češća, a to je da lekari na sopstvenu odgovornost, medicinske sestre na sopstvenu odgovornost, puštaju i dozvoljavaju deci, trudnicama i porodiljama da se leče. Takvu vrstu humanosti moramo da poštujemo. Zašto oni to rade? Zašto puštaju? Puštaju zato što su svesni da je potrebno pružiti zdravstvenu uslugu deci, trudnicama i porodiljama.
Ali, šta se onda dalje desi u životu? Kada pruže uslugu, ta usluga se fakturiše Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i ja ću vam sada objasniti plastično put fakture o toj usluzi. Kada ta faktura iz bilo kog mesta ili opštine u Srbiji stigne u direkciju u Beograd, na njoj stoji jedna oznaka gde piše da je izdata faktura bez overene zdravstvene knjižice. Automatski program Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje poništava takvu fakturu i vraća je u zdravstvenu ustanovu odakle je došla. To je problem. Dakle, problem je zašto se takva faktura vrati.
Iskren da budem, ja sam do sada imao više kontakata sa direktorom Republičkog fonda, gospodinom Babićem i zaista cenim njegovu dobru nameru i vidim da se on čovek trudi i da želi da popravi stvari. Zato sam mislio da je možda dovoljno omogućiti programu da pusti takve fakture. Ali, ako vi tvrdite da to ne može i da je ovaj zakon rešenje, ja poštujem i glasaću za ovo, kao što će glasati i Poslanički klub Zajedno za Srbiju. Ali, ja i dalje govorim da sistem ne funkcioniše i da ga moramo promeniti.
Još jedna bolna stvar – ko će sve ovo da plati? Pošto u Ustavu piše da ide na teret javnih prihoda, znači da bi trebalo da plati budžet Republike Srbije. Verujte, ja o ovoj stvari pričam poslednjih godinu i po dana a ljudi u Odboru za zdravlje i porodicu su svedoci. Ja tražim već godinu i po dana preko Odbora da se
omogući ovo što se danas predlaže ovim zakonom. Ali, zaista mi nikada nije palo na pamet da predložim zakon, jer sam mislio da nije potrebno. Mislio sam da je dovoljno da u okviru našeg sistema omogućimo da sistem prodiše, da profunkcioniše.
Na raspravi na jednoj od sednica Odbora ministarka zdravlja je rekla, a rekla je to i ovde u sali kada smo imali jednu raspravu, da tadašnji ministar finansija ne dozvoljava da budžet plati lečenje deci, trudnicama i porodiljama. Mene sad interesuje kako može jedan ministar da da sebi tu slobodu i dozvolu da sistem ne funkcioniše i da budžet, zaboga, neće da plati lečenje deci? Zato postavljam jedno sasvim logično pitanje – a ko će sada to da plati? Zaista, s te strane, ja poštujem odluku direktora Republičkog fonda da on preuzme na sebe teret plaćanja tih obaveza, ali vam kažem da to nije u skladu sa Ustavom. To nas sada dovodi do jednog zaključka koji niko ovde ne može da pobije, a to je da ponovo sistem ne funkcioniše i da mi pokušavamo da iznađemo neka prinudna, okolna rešenja da sistem počne da radi.
Pitam predsednika Skupštine, kao predlagača zakona, ko koči? Ko ne dozvoljava da sistem počne da funkcioniše? Ko nam je prepreka da uradimo nekakve ozbiljne prepreke u ovom društvu? Opet vam kažem da ćete u Poslaničkoj grupi Zajedno za Srbiju imati podršku za svaku ozbiljnu, suštinsku i strukturnu reformu. Odmah ću vam reći da ministar Dinkić nije imao lošu nameru, ali da je bio svestan da kada krene da plaća iz budžeta sve ono što su usluge proistekle iz neoverenih zdravstvenih knjižica, odnosno lečenja na taj način, mi govorimo o novcu koji sada u ovom trenutku iznosi šest milijardi dinara, a Republički fond od budžeta na ime tih usluga dobija samo 10%, što je 600 miliona dinara. To ponovo pokazuje da sistem ne funkcioniše. Ko će da plati lečenje? Niko ne plaća poreze, niko ne plaća doprinose, 65% poljoprivrednika nije u stanju da plati svoje doprinose. Znači, ne da neće, nisu u stanju. Preduzetnici nisu u stanju da plate svoje doprinose, članovi njihovih porodica, zbog kojih donosimo ovaj zakon, nisu u stanju da se leče, nisu u mogućnosti da se leče. Ponovo sistem ne funkcioniše.
Mislim da sam pružio dovoljno dokaza i zadržaću neko vreme poslaničke grupe da kasnije kroz razgovore razjasnimo neke stvari.
Još jedna stvar, više kao dobronamerni savet. Mi ćemo izglasati ovaj zakon. Koliko sam dobio informaciju, svi će glasati za ovaj zakon i podržati ga. Ja ponavljam – ako je to rešenje, mi ćemo ga podržati. Ali, postoji sada deo kada ovaj zakon, kao i svi zakoni do sada, treba da počnu da žive u stvarnosti. Ja sad opominjem vas, predsedniče Skupštine, kao nekog ko predlaže ovakvu stvar, jer postoji mogućnost da će nakon ovoga u Republičkom fondu pokušati da primene ovaj zakon tako što će izdati niz nekih formulara, niz nekih neverovatnih potvrda koje će naši građani, deca, trudnice i porodilje morati da pribave da bi dokazali da mogu da se leče.
Ne znam da li znate, ima jedna potvrda koja ima jako neobično ime u sistemu zdravstvene zaštite, a zove se PZŽD obrazac. Neverovatna stvar. To je potvrda za žene i decu da mogu da se leče. Taj PZŽD obrazac – to vam je muka živa, verujte. On omogućava deci i ženama zaposlenih, dakle samo šifra radni odnos, čiji poslodavci nisu platili doprinose, da se leče. Što ponovo pokazuje da sistem ne funkcioniše. Šta je sa decom i ženama poljoprivrednika? Ko će njima da izda PZŽD obrazac? Šta ćemo sa preduzetnicima? Jesu li oni manje vredni? Poslednjih godinu i po dana ja ukazujem na ove probleme.
Zaista želim da probudim, sada, ovde, neku energiju da probamo da se dogovorimo o tome šta je nama suštinski važno u državi. Da li nam je lečenje svih kategorija stanovnika pod jednakim uslovima po principima solidarnosti bitno, ili nije. Onda da kažemo ko to želi, a ko ne želi, ko koči, a ko ne koči.
Ponavljam još jednom, poslanička grupa Zajedno za Srbiju će podržati zakon, jer vi tvrdite da je on rešenje. Ako je rešenje mi to ne možemo kočiti, ali zaista očekujem u vrlo bliskoj budućnosti ozbiljne i korenite reforme. Hvala.

Deset minuta i 50 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović. Izvolite.

Potpuno se u nekim aspektima slažem sa vama, i o tome smo detaljno pričali. Nisam hteo više da ulazim u raspravu o tim aspektima, o tome smo detaljno pričali na sednici Odbora za zdravstvo.      
Dakle, svi smo svesni da već mnogo godina ne postoji savršen sistem zdravstvenog osiguranja u Srbiji, zdravstvene zaštite. Postoji svest i u ovom parlamentu i u ovom društvu, da taj sistem mora da se poboljšava, i mi idemo ka tome.
Međutim, postoji nešto o čemu smo razgovarali ovde i ja sa direktorom Fonda, i na odboru kojim predsedavam, Odboru za prava deteta, a to je - da li mogu deca da čekaju da mi sve to rešimo? Neke žene su danas trudnice, danas su porodilje, neka deca danas imaju potrebu da im se ovo pravo ostvari. Ako budu čekali da mi postignemo društvo kakvo je u Švajcarskoj, plašim se da će mnogo čekati. Zato je bila samo namera da ovim zakonom koji jeste leks specijalis, dok ne budemo uradili jednu opsežniju kodifikaciju zakonodavstva iz oblasti zdravstvenog osiguranja zdravstvene zaštite da ovo bude zakon kojim ćemo pomoći da stvar bude rešena.
Dakle, mi i članom 4. definišemo da se pravo ostvaruje samo na osnovu isprava o zdravstvenom osiguranju, bez obzira da li je ona overena ili nije. Naš, moj cilj i svih ljudi koji su ovo podržali, prvenstveni cilj je bio da niko dete, trudnicu ili porodilju, a znam da su lekari, mi smo pričali o tome sa lekarima, niko od lekara, normalnih ljudi to nikad nije radio, nisu oni vraćali decu i rekli – nemate overenu zdravstvenu knjižicu, možete da se vratite kući. Većina normalnih ljudi je njima pregled i radila, ali je postao problem što su oni time suštinski kršili zakon.
Onda ide drugo, zaista ne znam toliko o ovim protokolima o čemu ste vi pričali, Fonda i da kažem tim programima, ali je suštinski ta faktura išla na teret zdravstvene ustanove koja je obavljala pregled, ili centra za socijalni rad. Sada smo pronašli sredstva da to rešava Fond. To je zakonit način. Lekare ne dovodimo u situaciju da moraju da rade nešto što je etički moralno, a protivzakonito, a ove ljude dovodimo u ravnopravan položaj.
Potpuno sam saglasan sa vama da treba da radimo više, da treba da radimo zajedno, treba da vidimo gde se koči. Ima tu još dosta ugroženih socijalnih grupa. Imamo mi potrebu da rešimo i njihove probleme. Moramo da idemo brže korak po korak. Naravno, imajući u vidu ekonomsku snagu zemlje. Da ne donosimo zakone koji neće biti primenljivi.
Ovaj zakon je obezbedio svoje finansijsko pokrivanje, dakle imaćemo kako može da se realizuje, i ako nije idealno rešenje, u ovom trenutku je rešenje koje omogućava da problem bude rešiv.
Samo zbog toga sam predložio kao leks specijalis, a nadam se da ćemo u ovom sazivu možda imati priliku da jedan strukturni način rešimo i neka druga pitanja, naravno u dogovoru sa svim relevantnim institucijama.

Reč ima ovlašćena predstavnica narodna poslanica Vesna Milekić. Izvolite.

Poštovane kolege, mi se ovde u parlamentu svakodnevno susrećemo sa različitim predlozima zakona. Oko većine njih se poziciona i opoziciona strna spore, i retko se događa da naiđemo na neki pravni akt za kog ni jedna strana nema ništa protiv njegovog donošenja. Zakon o kome danas diskutujemo je jeda od takvih.
Istinski verujem da ne postoji ni jedna osoba, ne samo u ovoj sali, već i širom zemlje koja ima nešto protiv ovakvog jednog zakona.
Konvencija UN o pravu deteta iz 1989. godine, koju je naša zemlja ratifikovala 1990. godine, ističe upravo potrebu da se u potpunosti obezbedi zdravstvena zaštita deci. Naš Ustav garantuje ustavnu zaštitu majkama pre i posle porođaja, ali sve to je nedovoljno ukoliko se ne izglasa upravo ovaj zakon.
Socijaldemokratsko uređenje koje ipak naše društvo teži, podrazumeva da ovakve posebne kategorije budu i posebno tretirane, naročito kada je u pitanju omogućavanje zdravstvene zaštite.
U trenutnoj našoj ekonomskoj situaciji koja povremeno poprima dramatične tonove, naročito kada se spomene nezaposlenost ili još više neizmirivanje doprinosa od strane poslodavaca, dodatno otežava situaciju onima kojima je zdravstvena sigurnost možda i najneophodnija. Desetine hiljada porodica nemaju ni jednog člana koji je zaposlen i koji može preko svoje firme, eventualno da otvori deci, ili trudnoj supruzi, zdravstvenu knjižicu. Ukoliko tu dodamo da su takve porodice ispod ivice siromaštva i da im je plaćanje troškova lečenja u potpunosti finansijski nemoguće, u toj matematici rezultat je veliki broj dece sa hroničnim bolestima, i još veći broj žena sa problemima pri začeću i održavanju trudnoće. Tako da se broj trudnica koje su zbog neredovne i neadekvatne procedure u toku trudnoće izgubile bebu penje na neslavno rekordno mesto među svim evropskim zemljama.
Koliko je važno pričati o tome da je neophodno da deca imaju besplatno zdravstveno osiguranje je čist pleonazam, posebno kod nas kad je novorođena beba prava retkost, kad nam kroz samo nekoliko decenija zbog bele kuge preti tiho odumiranje nacije.
Nisu u problemu samo oni najsiromašniji. Kod nas se nažalost smatra da samo oni koji imaju prihode od 40 hiljada dinara nisu siromašni. Ali, ukoliko oni moraju da plate svaki pregled kod lekara, svaku vakcinaciju, svaku intervenciju ili čak i one najbeznačajnije lekove protiv kašlja ili ekcema, oni automatski odlaze ispod granice siromaštva. Jedan moj lik iz predstave u kojima će se mnoge majke prepoznati govori upravo to. Dođe jesene, počne vrtić, dva dana su u vrtiću, dve nedelje sam dežurna po domovima zdravlja i dečijim klinikama. Upravo te majke će sad moći da odahnu, da se više ne ponižavaju pred namrgođenim sestrama na šalterima koje ponekad nemilosrdno odrezuju ko će platiti, ko ne, nego će moći svoju decu da vode na preventivne preglede i na lečenje bez obzira što možda nisu zaposlene ili nisu u mogućnosti da na drugi način obezbede plaćanje doprinosa.
Ništa nije bolja situacija ni sa ženama koje se odlučuju na trudnoću. Put do rođenja deteta nije svakoj ženi jednostavan. Mnoge žene, posebno u nekoliko poslednjih godina neobjašnjivo teško održavaju trudnoću. Lekari još uvek nisu otkrili pravi razloge za to ali posledice su jasne, vidljive i pogubne. Najčešće se žene upravo zbog nesređene i loše finansijske situacije sve kasnije odlučuju na rođenje deteta, a to još dodatno postaje otežavajuća okolnost i sada je normalno nošena trudnoća gotovo retkost. Samo one žene koje su prolazile kroz to znaju koliko je to potrebno snage, strpljenja, hrabrosti i novca da bi se sve to postiglo. Snagu i hrabrost su nekako i nalazile, ali novac za preglede, za ultrazvuk, za medikamente, različite testove i analize uglavnom je nedostajao. Često se takve trudnoće fatalno prekidane.
Treća kategorija su porodilje. Jedna isto tako osetljiva grupa sa svim svojim specifičnostima. Uz redovne ginekološke preglede, često se pojavljuju i problemi koji se moraju rešavati uz različite medicinske programe. To su laboratorije, ultrazvučni pregledi, ali ne retko i pregled psihologa i psihijatara. Majka sa novorođenčetom prepuštena sama sebi bez podrške porodice, bez materijalne sigurnosti, da bi se obratila stručnim službama često postaje opasnost i za sebe i za bebu. Eto, zato naša zemlja, zemlja sa najstarijim stanovništvom u Evropi gde je svaka trudnoća incident, a svaka novorođena beba gotovo čudo, mora da preduzme mnogo toga da ubedi mlade parove da se odluče na rađanje deteta, jednog deteta naravno i još jednog deteta, jer samo ako je troje u porodici natalitet raste. Onda mora da brine o toj trudnici da donese zdravo dete na svet. Mora da se pobrine da se ta ista žena što bolje oporavi od trudnoće i spremi na novu trudnoću, a svakom tom detetu da odrasta zdravo i zadovoljno.
Ovaj zakon podržavam ne samo kao poslanica SDPS kojoj je socijalno blagostanje prioritet, ne kao članica Ženske parlamentarne mreže, već i kao majka dve devojčice uz koje je prošla sve ove faze, od prvog ultra zvuka, pa sve do slinavih nosića i tona antibiotika. Hvala.

Pet minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćene predstavnice.
Reč ima narodna poslanica Nevena Stojanović. Izvolite.

Hvala vam uvažena predsedavajuća, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, na samom početku ću istaći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako podržati ovaj Predlog zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnice i porodilja. I želim da kažem kao ovlašćeni  predstavnik za ovu tačku smatram da su cilj i namera očigledno i u naslovu ovog predloga zakona i da bi mogli što se mene tiče odmah i da glasamo, ali ću iskoristiti priliku da se osvrnem na ovaj predlog iz ugla poslaničke grupe JS.
U obrazloženju predloga ovog zakona se spominje da je pored usklađenosti sa Ustavom Republike Srbije tačnije sa članom 66. kojim se garantuje posebna podrška majci i pre i posle porođaja. Ovaj predlog zakona usklađen i sa konvencijom Ujedinjenih nacija o pravu deteta iz 1989. godine kojim se ističe potreba da se obezbedi posebna zdravstvena zaštita deci kao nedvosmisleno pravo na najviši mogući stepen zdravstvene zaštite i na zdravstveno osiguranje u punom obimu. Ali, ona je još i deo sveobuhvatnije barem za ovu oblast Konvencija o zaštiti materinstva sa kojom smo izmenama i dopunama usklađivali Zakon o radu u aprilu ove godine i time pokrenuli bujicu nerazjašnjenih pitanja i nataloženih problema.
Ovakvi zakoni nastaju kada se uzmu u obzir okolnosti zaposlenih žena i potreba da se obezbedi zaštita trudnoće što je zajednička obaveza i države i društva. Pored ovih navedenih konvencija iz EU tačnije iz evropskih komisija i Direkcija za socijalna pitanja nam stižu brojne direktive kojima se pokušava uticati na nacionalno zakonodavstvo kako bi se ono približilo evropskom.
U ovom posebnom slučaju sa sigurnošću mogu reći da nas te smernice navode na potpuno pravi put što dokazuje Predlog zakona pred nama koji će pretpostavljam podržati sve poslaničke grupe. Spomenuti dokument Predlog zakona koji danas razmatramo, ali i delovi Zakona o radu i Zakona o finansijskoj podršci i porodici sa decom, predstavljaju ne samo pomoć ovoj posebnoj kategoriji stanovništva već mogu biti i praktični instrumenti za popravljanje demografske piramide našeg društva. Tačnije da se izrazim, povećanje nataliteta, što svakako dodatno motiviše poslaničku grupu JS da podrži ovaj predlog.
Nažalost, kada se spominju socijalno ugroženi delovi našeg stanovništva, među njima se neretko navode upravo trudnice, porodilje i deca. Jedan od osnovnih razloga je bila do sada nesigurna zaštitna zaštita ove kategorije, a svesni smo činjenice da su žene u trudničkom i post trudničkom periodu i naravno deca, izloženi povećanom riziku od oboljevanja s toga im je zaista ta ista zaštita preko neophodna. Znamo da zbog trenutnih zakonskih propisa oni nemaju pravo na lekarsku pomoć i konsultacije kada nemaju overene zdravstvene knjižice zbog neuplaćenih dospelih doprinosa na zdravstveno osiguranje.
Država kao uređivač društva merama i propisima koje donosi šalje i određenu poruku tom istom društvu. Ovim zakonom se postiže da trudnice, porodilje i deca, bez obzira na staž obaveznog osiguranja i toga da li imaju pečat u zdravstvenoj knjižici budu ravnopravno kada govorimo o zdravstvenoj zaštiti i omogućava im neophodno lečenje. Time država, tačnije, sada parlament sugeriše ovom društvu da su upravo deca i majke ti o kojima treba najviše i da brinemo. Da bi ovo zaživelo svakako je neophodno kažnjavanje osoba u zdravstvenim ustanovama i RFZO ukoliko se ne budu poštovale zakonske odredbe, mislim na zakon o kome danas diskutujemo, a čije će usvajanje još značiti i znatnu promenu u sistemu zdravstvene zaštite, rekla bih u velikoj meri na bolje.
Pošto je JS uvek bila glasna ne toliko o raspravljanju ovim temama već u ostvarenju konkretnih mera koje smo donosili kako bi se ostvarivala veća prava trudnica, porodilja i dece. Sada ćemo kao i poslanička grupa biti deo glasova u ovom parlamentu koji podržati ovaj predlog zakona. Kao što sam već spomenula ovaj predlog podržavamo, jer smatramo i da predstavlja korak ka unapređenju borbe za podizanje nataliteta i ovom domu ćemo uvek podržavati sve predloge koji mogu doprineti toj borbi bez obzira sa koje strane dolazi. Međutim, iskoristiću priliku da pomenem da kada sagledamo činjenice i statistička predviđanja na osnovu dosadašnjeg trenda u Srbiji, bi za 10 godina moglo živeti pola miliona ljudi manje.
Zato moram da kažem da nismo zadovoljni postojećim konkretnim i praktičnim rešenjima na nivou Republike Srbije.
Smatramo da Vladina strategija za podsticanje stanovništva, usvojena u ovom parlamentu još 2008. godine, nije dovoljna da bi se njen cilj i ostvario. Mere koje su u njoj navedene, rešavanje nezaposlenosti bračnih parova sa decom, troškovi rađanja, njihovo preuzimanje na državu, mogućnost oca da odsustvuje sa posla radi nege deteta, što bi predstavljalo veliku podršku majkama koje moraju da se vrate na posao.
Dakle, te mere nisu sprovedene, možda negde iz opravdanih razloga, a možda i zbog nedovoljnog sluha za ovaj problem.
Razlozi su sada nebitni. Sve to ovu vladu sada ne sprečava da donese novu, poboljšanu, ali što je još bitnije, sprovodljivu strategiju za borbu protiv bele kuge, odnosno strategiju podsticaja za obnavljanje stanovništva.
Ova strategija bi bila zvezda vodilja i mogli bismo donositi sopstvene direktive koje bi proizilazile iz razumevanja i potrebe našeg naroda, donosili bi jednostavno odluke koje odgovaraju našem mentalitetu i ne bismo morali da čekamo na zvuk pištaljke i da u niskom startu donosimo zakone.
U kreiranju tog plana bi nam mogle biti od inspiracije i neke od opština i gradova koji su shvatili važnost ovog pitanja.
Primeri za to su Beograd koji omogućava zaposlenim trudnicama da na trudničkom bolovanju pun iznos plate, a ne samo 65%, što je propisano zakonom ili Niš koji je osnovao savet za pronatalitetnu politiku, inače te vrste u našoj zemlji i realizovao projekat sa nacionalnim Zavodom za zapošljavanje, kojim se kroz gradske subvencije stimulišu poslodavci da zaposle žene koje planiraju potomstvo ili su u prvom tromesečju trudnoće, a da su pri tom u obavezi poslodavci da nakon isteka porodiljskog bolovanja vrate te žene na posao.
Pozitivne primere i inspiraciju bi mogli pronaći u mnogim drugim gradovima i opštinama koje izdvajaju iz sopstvenog budžeta, sume upućene upravo trudnicama, porodiljama i deci i time ne pokazuju samo svesnost postojanja problema, već spremnost da se problem negativnog nataliteta i rešava. Nabrojaću neke od njih, to su Loznica, Požarevac, Kragujevac, Subotica, Nova Varoš, Zrenjanin, Zaječar, Valjevo, Bor, Kraljevo i naravno lider u tome grad Jagodina koji zasigurno od svih gradova i opština ima najviše izdvajanja za decu i trudnice. Ne bih nabrajala sve što se u Jagodini ostvaruje, jer za 20 minuta ne bih uspela sve i da nabroji, ali napomenuću samo da više vrsta finansijske pomoći koje se dodeljuju svakoj porodici koja dobije prinovu u tom gradu, pomoć nezaposlenima i samohranim majkama, zapošljavanje supružnika gde nijedan ne radi, pomoć u školskom materijalu, svima poznate besplatne ekskurzije koje su često od političara okarakterisane kao nebitne, ali činjenica da su upravo te nebitne mere dovele do toga da škole u tom gradu moraju da proširuju svoje kapacitete i otvaraju nova odeljenja za đake prvake, čak i u nekim pojedinim mesecima 2012. godine se rađalo duple više beba u poređenju sa istim mesecima u prethodnoj godini.
Da ne bi ispalo da koristim vreme za promovisanje vlasti u Jagodini, istini na volju iz pomenutog i navedenog primera gradova i mera koje se donose i u Kruševcu i mnogo drugim gradovima, možemo zaključiti da se vlasti na lokalu sve više okupljaju oko ovog problema i da bez obzira na stranačku pripadnost i političku ideologiju, donose slična rešenja koje zasigurno ove gradove čini jačim i spremnim za borbu protiv bele kuge.
Moj zaključak i zaključak JS je da gde postoji volja, postoji i način. Ovom prilikom želim i u ime poslaničke grupe JS da pozdravim spremnost predlagača ovog zakona, da radi na unapređenju prava žena i dece, u ovom slučaju trudnica, porodilja i dece, što je pokazano ne samo ovim predlogom zakona, već i drugih usmerenih na poboljšanju života, onima kojima je briga države i društva najpotrebnija.
Ali, želim da ponovim i da dodam da verujemo, da ako bismo se više vodili unutrašnjim motivima i istinski osluškivali potrebe našeg društva, nikada ne bismo morali da čekamo na pokazne štapiće EU i UN, već bismo pravovremeno pronalazili, možda čak i efikasnija i efektivnija rešenja i modaliteta kao odgovor na te potrebe. Hvala svima na pažnji.