Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radojević.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege, o značaju izgradnje puteva, mostova i uopšte o značaju gradnje valjda niko normalnom ne treba posebno ni pričati. O izgradnji ovoga autoputa od Beograda prema Preljinu i Čačku i dalje prema južnom Jadranu smo čuli mnogo različitih mišljenja danas i obrađen je sa raznoraznih aspekata od kredita, finansijski, projektno kako to već treba da izgleda na raznorazne načine, a ja bih se osvrnuo bezbednosni aspekt onoga što se zove ljudski život na putu i što je već duži niz godina jako ugroženo na Ibarskoj magistrali.
Ako živite u Beogradu vi još i nemate neki poseban problem sa saobraćajem osim beogradske saobraćajne gužve, ali ako treba od Beograda da krenete put jugozapada ili Centralne Srbije i treba da izađete na Ibarsku magistralu onda već imate glavobolju. Mi imamo nešto malo autoputa do Niša, pa još malo južno i istočno od Niša i nešto kroz Vojvodinu. Zaista nam jako veliki deo Srbije nije pokriven putevima i često čujete od naših gostiju iz inostranstva koji prevale nekoliko hiljada kilometara do Beograda autoputevima, a onda nekih 150 do Čačka, Ibarskom magistralom, koji kažu mnogo smo se više umorili vozeći ovih 100 ili 150 kilometara nego vozeći kroz Evropu 2.000 do 2.500 kilometara.
Ista situacija ako se dođe avionom do aerodroma onda čak neki ljudi odustanu od daljeg puta Ibarskom magistralom da bi došli do Čačka, Požege, Užica, Kraljeva svejedno. Nedavno se desio jedan kuriozitet kada je naš gost iz Nemačke hteo da se vrati iz Beograda sa Surčinkog aerodroma kada je došao do magistrale i video kuda treba da ide, pa je onda uskočio u pomoć jedan mali avion koji je prevezao čoveka do malog sportskog aerodroma u Preljini, pa se na taj način odigralo putovanje našeg potencijalnog partnera sa zapada. Još jedan dokaz o tome šta znači put, šta znači kvalitetan put.
Frekvenca od 17.000 vozila u Preljini ili 27.000 u Lazarevcu zaista puno govori o tome koliki je problem voziti Ibarskom magistralom. S obzirom da sam iz tog kraja iz Preljine, iz Čačka, putovao i putujem ceo ovaj poslanički mandat i da sam prešao preko 60.000 kilometara zaista mi je postalo potpuno jasno koliki je to napor i meni i ostalim kolegama i svim građanima koji putuju tom magistralom.
Zakon o bezbednosti saobraćaja je pokušao sa nekim jako rigoroznim zakonskim odredbama da disciplinuje vozače na putu, da na svakim par kilometara Ibarske magistrale imate rad ili ograničenje brzine na 50, 60, 70 kilometara na sat, što strašno usporava put. Imate kažnjavanje zbog prevelike brzine po mom viđenju jako strogo za uslove našeg standarda. Imate proganjanje vozača koji ne vezuju tzv. pojaseve i takođe visoke kazne za to, iako nisam siguran da pojas može da učini bilo kakvu uslugu što se spašavanja života tiče.
Ali, ono što definitivno može da pomogne i što jedino pomaže, to je dobar put, dobar autoput koji je osnovni element bezbednosti saobraćaja. Drugi element, dobar auto, znači uz vozača čini nešto što garantuje bezbednost na putu. Ukoliko se ne bi radio ovaj put ne bi se pravila mreža autoputeva koji bi po Srbiji povezali celu Srbiju u jednu mrežu, da može da se komunicira i da se razvija ova država. Zaista misli da bismo ostali na repu i Evrope i sveta kao što smo veći deo svoje teritorije ove koja se odnosi gradnja ovog puta zapustili i zapostavili. Ogroman broj ljudi nam se seli iz tih krajeva, tako da imamo praktično Peštarsku visoravan i Goliju koja se prazni svakoga dana i ljudi dolaze i menjaju svoja stogodišnja staništa za ona gde imaju put, gde imaju komunikaciju.
Nešto što je zaista značajno, mislim da bi mogli da nabrajamo nekoliko sati koliko razloga ima da se Ibarska magistrala konačno proglasi istorijskim putem koji će ostati kao jedna uspomena svima onima koji su na njoj proveli dane i godine, a da se deonica autoputa Obrenovac-Ljig isfinansira na ovaj ili onaj način. Naravno, ovo je nešto što je već stiglo do realizacije, kako smo čuli i od ministra i od mnogih poslanika do sada. Kreditni aranžman je povoljan i zaista ga treba iskoristiti da ne bi ostalo da visi onaj deo autoputa koji se već gradi od Preljine do Ljiga i koji vrlo dobro napreduje.
Što se tiče aspekta bezbednosti, zaista mislim da je nemoguće prigovoriti na tu temu nečemu što se zove autoput i sa tog aspekta brige o svom narodu i o svom potomstvu. Ono što su mnogi do sada ovde pomenuli, građevinski aspekt, mislim da je to nešto što je nasleđeno iz prošlosti. Malo pre ministar reče da su nam mnoga preduzeća ugašena zbog toga što nisu mogla da posluju pod uslovima pod kojima se posluje. Čini mi se, ako me dobro pamćenje služi, da je neko i u prethodnim vladama i ovaj parlament doneo neki zakon koji ograničava i limitira neke naše domaće građevinske firme da mogu da se pojave na nekim velikim projektima ako imaju u prethodnom bilansu uspeha određenu cifru koja je, sad nemojte da me držite za reč, milion ili pet miliona evra, nije ni važno. Mislim da je to takođe administrativna prepreka bila za te firme da se pojave na nekim velikim ili manjim projektima da bi mogle da održavaju svoju operativu i da rade.
Zaista mislim da postoji jako puno aspekta sa kojih se može podržati gradnja ove deonice od Obrenovca do Ljiga, preko Preljine i Požege do južnog Jadrana. Sa svoje lične tačke gledišta mislim da će to biti revolucionarno za onaj deo Srbije koji se zove centralna i zapadna, da se poveže sa glavnim gradom i sa Evropom. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Poštovane dame i gospodo, poštovani ministre, činjenice o kojima su govorili kolege pre mene da ste vi upozoravali davno da ukoliko Srbija bude radila to što je radila u prošlosti da će da  ostane bez građevinske operative nama daje dodatne argumente da istrajemo u ubeđenju da podržimo vaš rad, kao i mene kao predsednika Romske partije i kao člana poslaničkog kluba SNS.
Ne bih govorio o tome koliko je značajan ovaj posao koji vi radite za ravnomerni i regionalni razvoj Srbije i koliko je značajno da kompletna Srbija zaista počne da živi, a ne samo da žive veliki gradovi i da nam sutra postave pitanje ljudi u drugim krajevima Srbije kao što je Šumadija. O čemu se tu radi, ko vodi o nama računa.
Želeo bih da vam predložim jednu ideju o kojoj smo mi razgovarali, a govorim ovde više zbog poslanika i zbog javnosti da vide na koji način i kako možemo i kroz ovaj projekat i kroz ove aktivnosti da gradimo socijalno odgovornu državu. Radi se naime o tome da u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju za iduću godinu je pripremljeno kroz dva projekta negde oko milion i po evra koji treba da podstaknu proces zapošljavanja socijalno najugroženijih grupa, a odnosi se najviše na Rome kao socijalno najugroženiju kategoriju.
Mi imamo dve mogućnosti, da ta sredstva prepustimo da sa tim sredstvima se finansiraju određene delatnosti koje nisu strateški interes Srbije, dakle, koje nisu gradnja infrastrukture, koje nisu investiranje u poljoprivredi ili imamo mogućnost da aktivnostima određenih ministarstava u ovom konkretnom slučaju, aktivnostima ministarstva upravo vašeg koje vi vodite, stvorimo takve uslove da deo od tih milion i po evra koji treba da bude, između ostalog, za formiranje zanatskih zadruga, za stvaranje uslova odnosno za obezbeđivanje određenih mašina ili nečeg trećeg o čemu, ja ovog trenutka ne znam u čemu naprosto tražimo i vaš u pomoć, kao što smo preneli vašim saradnicima, da upravo definišemo takve aktivnosti da se taj novac iskoristi da se ti ljudi upravo usmere u onom pravcu o kome ste vi govorili, a to jeste da imamo deficite u tesarima, u armiračima, i u nekim drugim vrstama zanata, jel ukoliko budemo na jasan način izdefinisali u tom pravcu određene aktivnosti, ukoliko jedna od tri zadruga koje se planiraju da se formira sa ovim novcem bude, znači građevinska zadruga određene vrste, koja će upravo na ovim poslovima da radi.
Onda se dogovorimo sa ljudima koji su na tim tenderima već dobili stvari da rade, znači u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, u skladu sa međunarodnim tenderima, onda možemo da pripremimo i ovu zadrugu sa međunarodnim sredstvima da radi vrlo konkretne poslove određene na tom putu.
Ako govorimo o tome da ima negde oko 2.000 ljudi koji će da budu zaposleni, ako kroz ovo osposobimo pedesetak ili stotinak, upravo socijalno najugroženijih kategorija i ako budemo to radili u desetine različitih projekata iduće godine, onda ćemo da postignemo i te kako značajan rezultat i na putu ka EU i na putu stvaranja društva socijalne pravde, jer na jedan jasan način ćemo da i mamo dve komponente.
Jednu komponentu gde će država da pokaže da je odgovorna ali i drugu komponentu gde će socijalno najugroženiji, gde će i Romi i ja kao predstavnik jednog dela te zajednice da pokažemo da radimo u interesu Srbije, da nam je stalo do izgradnje Srbije i da jedino ono što radimo jeste posao koji jeste u interesu Srbije.
Inače, ako to ne budemo uradili, umesto ljudi koji će da budu tesari, koji će da budu armirači, koji će da budu deo nove građevinske operative, imaćemo neke uslužne delatnosti koje uopšte nisu prepoznate kao bitno neophodne u strategiji razvoja Srbije. To će da bude greška i to dvostruka greška. Prva greška što ćemo taj novac da potrošimo na neke bezvezne stvari u Srbiji, a s druge strane će da bude greška što će ti ljudi da ostanu kao neko ko će da bude trajan balast Srbiji i sutra, umesto da budu neko ko je punioc budžeta stvorićemo od njih da bude neko ko je korisnik budžeta. U tom pravcu bih vam preneo još jednu ideju o kojoj smo sa vašim ljudima u ministarstvu razgovarali. Obezbeđena su takođe sredstva za jednog saradnika u vašem ministarstvu u sredstvima OEBS, koji bi radio upravo na realizaciji ovoga. Dakle, tu bi kompletno plaćanje te osobe kao asistenta platila organizacija za evropsku bezbednost i saradnju odnosno kroz projekta koji je finansiran od švedske ambasade i tu bi se dala mogućnost vama kao ministru da zaista se postavi cela ta aktivnost na najbolji mogući način.
U tom smislu još jednom pozdravljam celokupan naš rad. Želim javnosti da kažem da smo mi u tom pravcu imali nekoliko razgovora, ali da naprosto zbog javnosti moramo sve ovo da ponovimo jel je to deo vašeg rada, vaše metodologije i odgovornosti Vlade kojoj vi pripadate za razvoj Srbije i u tom smislu podržavamo ovaj zakon i ja ću i kao član poslaničkog kluba SNS i kao predsednik Romske partije u danu za glasanje da podržim i da glasam za ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Marković.

Poštovani predsedavajući, ministre, kolege narodni poslanici, drago mi je što je veliki broj mojih kolega uzeo učešće u današnjoj raspravi. To govori da smo prepoznali značaj efekata koji će imati usvajanje Predloga zakona koji je danas na dnevnom redu na razvoj celokupne privrede Srbije. Značaj Predloga zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit ovlašćenog kupca za projekat izgradnje autoputa E 763 deonica Obrenovac – Ljig, između Vlade Republike Srbije i Kineske „Eksport import banke“ je višestruk. Kada to kažem, pre svega mislim na povezivanje sa Koridorom 10 i uspostavljanje veze između područja Vojvodine, Beograda i zapadne Srbije.
Autoput Beograd – Južni Jadran predstavlja vezu između Srbije i Crne Gore, odnosno Beograda i Južnog Jadrana a u širem kontekstu povezaće Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju. Autoput E 763 tzv. koridor 11 proteže se od Temišvara, preko Vršca, Beograda, Čačka, Požege, Podgorice do Bara.
Izgradnjom ovog autoputa omogućava se uspostavljanje veza zapadne i centralne Evrope sa južnom i jugoistočnom Evropom. Paralelno sa ovim projektom razvijaće se i manji infrastrukturni projekti, čime se podstiče ekonomski rast zemlje i otvaraju nova radna mesta. Veliki broj naših srpskih firmi biće angažovano na ovom projektu i naravno naših radnika.
Nedovoljno razvijena saobraćajna infrastruktura u regionu zapadne Srbije je velika prepreka za investicije jer nema ekonomskog razvoja bez infrastrukture. Veliki potencijali ovog kraja, pre svega u oblasti poljoprivrede, turizma i industrije nisu dovoljno iskorišćeni.
Ministar je pomenuo u svom uvodnom izlaganju preopterećenosti Ibarske magistrale, ali i veliki broj saobraćajnih nesreća, često sa smrtnim ishodom. Ibarska magistrala je jedini putni pravac ka Crnoj Gori, ne samo za putnički, već i za teretni saobraćaj. Frekvencija vozila je sve veća tako da magistrala tehnički više to ne može da podnese. Ovo je krajnje vreme da se nešto preduzme.
Volela bih da sam danas čula od onih koji su kritikovali ovaj predlog zakona šta predlažu kao rešenje za probleme o kojima sam govorila?
I na kraju, drago mi je što je ova Vlada prepoznala značaj ulaganja u infrastrukturu koja kao krajnji cilj ima više investicija a samim tim i nova radna mesta, što će direktno uticati na ekonomski razvoj naše zemlje.
Siguran sam da je Vlada donela pravu odluku kada je u pitanju Ugovor o zajmu sa kineskom „Eksport import bankom“. Srpska napredna stranka će podržati ovaj predlog zakona a uzimajući u obzir značaj razvoj infrastrukture za našu privredu, očekujem da će to uraditi i kolege iz drugih stranaka. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za izgradnju dela deonice između Obrenovca i Ljiga na Koridoru 11 i ovo je jedan od najznačajnijih ako ne i najznačajniji infrastrukturni projekat u Srbiji čija je izgradnja u toku.
Ovaj važni projekat je započeo sa izgradnjom još tokom mandata prethodne vlade koju je vodila DS i mi snažno podržavamo realizaciju ovog projekta.
Ono što mi vidimo kao problem kada se radi o ratifikaciji ovog ugovora o zajmu su suštinske primedbe koje imamo i tiču se, pre svega, Ugovora koji je potpisan 13.5. i Ugovora koji je potpisan bez prethodne ratifikacije ovog zajma u parlamentu.
Molim vas, gospodine Iliću, da objasnite nama narodnim poslanicima kako bi mogli da se izjasnimo o samom zajmu – kako je moguće da ste potpisali? Ko vas je ovlastio? Da li vas je Vlada ovlastila da potpišete Ugovor sa izvođačem radova kineskom kompanijom a da prethodno nije ratifikovan sporazum o kreditu u parlamentu. Zašto je ovo veoma potrebno i veoma važno? Zato što se u ovom sporazumu u nekoliko članova poziva na taj ugovor sa izvođačem, koji je potpisan komercijalni ugovor a mi taj ugovor nismo videli. Taj ugovor nije došao u ruke narodnih poslanika i mi ne znamo šta sadrži taj komercijalni ugovor koji ste vi potpisali.
Znate, kada neki direktor Direkcije za planiranje i izgradnju, ili neki drugi izvršni direktor neke kompanije, firme u Srbiji, javnog preduzeća, potpiše ugovor bez odluke u budžetu, odnosno raspiše javni poziv, on ulazi u ozbiljan problem sa zakonom. Ovo je veoma ozbiljan problem, utoliko što se radi o državi i što bi trebalo da se poštuje neki postupak i procedura. Molim vas da nam date odgovor na to.
Druga primedba i druga sporna stvar, koju mi želimo da čujemo od vas, zašto je ugovorena vrednost radova veća za 33,5 miliona dolara od onih koji su navedeni u glavnom projektu? To je nešto što je takođe veoma sporno i našta nismo dobili odgovor.
Niste bili prisutni na sednici Odbora za finansije kada smo razmatrali ovaj zakon i mi od predstavnika Ministarstva finansija nismo dobili odgovore na ova pitanja. Molim vas da nam vi date te odgovore, jer nama iz DS izgleda da ono što je dobro ugovoreno za vreme prethodne Vlade, projekti, vi ne možete da završite, zato što nemate dovoljno stručnih kadrova i ne umete da po proceduri izvedete stvari do kraja.
Gospodine Iliću, kada govorite o kamati, kažete paušalno da je ona 2%. Treba da pogledate član zakona koji kaže da ta kamata nije 2%, nego je 2,5% i da još nekih 0,5% odlazi na manipulativne troškove i nije to velika kamata, slažem se, vrlo je povoljan kredit, ali kada govorimo građanima Srbije, kada govorite narodnim poslanicima, treba da se držimo isključivo činjenica i konkretnih informacija.
Kada je pre vas, tokom prethodne rasprave, tu bila ministarka Mihajlović, pominjao sam kredit za likvidnost EPS i ona me je uveravala da taj kredit ne postoji. Budžet, koji smo mi narodni poslanici dobili, predviđa zaduženje za likvidnost, ponavljam, prvi put u istoriji EPS se zadužuje za likvidnost od 100 miliona evra. Ne znam da li je gospođa Mihajlović glasala za budžet, trebalo bi da jeste, a vas pitam u ovom budžetu gde se nalazi učešće Republike Srbije u ovom projektu, pošto se u delu sporazuma takođe govori o tom učešću srpske strane. Molim vas da nam objasnite i taj deo.
Mislim da je problematična i stvar pitanja arbitraže koja će se dešavati u Pekingu, ne više u Parizu i da mogu da postoje ozbiljni problemi zbog toga. Mislim da je o tome trebalo da se razmišlja.
Govorio sam o tome da ne znamo detalje komercijalnog sporazuma, ne znamo koji je deo, odnosno učešće domaćih izvođača, domaćih materijala. Ja vas molim da nam to, takođe, navedete, da čujemo koliko građevinska operativa u Srbiji može da očekuje da će raditi po osnovu ovog sporazuma, ukoliko ga ratifikuje Narodna skupština. Logično je da naša preduzeća imaju tu najveću ulogu, kada se radi o izgradnji autoputa, jer na neki način taj novac se dalje vraća u našu privredu i kruži u našim novčanim tokovima.
Mislim da, svakako, značaj ovog sporazuma ne umanjuje to što se ova Vlada dodatno još pozajmljuje u narednoj godini, oko 4,5 milijardi evra, bez ovog sporazuma, i mislim da su ta sredstva mogla da budu upotrebljena u poboljšanje infrastrukture, za značajne infrastrukturne projekte kakav je ovaj, jer ukoliko jedna država ne ulaže u infrastrukturu, u energetiku, u obrazovanje, u moderno vreme i godine koje su pred nama, njoj nema opstanka i nema joj spasa. Obrazovanje, takođe. To su ključne grane. Važno je da se svi prema ovim granama ophodimo sa onom pažnjom i da obratimo pažnju i da uvažimo značaj onih grana onoliko, koliko bi to trebalo.
Mislimo da ova vlada ne ume u ovim oblastima da deluje onako kako je to potrebno, kako bi Srbija uspela da izađe iz krize, da izađe iz problema u kojima se nalazi i to potvrđuje i ovaj predlog budžet i način na koji se ratifikuje ovaj sporazum i način na koji država Srbija ulazi u njega.
Želeo bih da vas pitam, pominjali ste konverziju aerodroma u Lađevcima. Rekli ste da se to završava. Voleo bih da vas obavestim da je to završeno. Potrebno je izraditi studiju koja će omogućiti izgradnju kargo centra i za funkcionisanje tog kargo centra u Lađevcima potrebno je proširenje piste.
Što se tiče same konverzije, ona je završena za vreme prethodne Vlade i nije jasno zašto je nastavak rada na konverziji blokiran, zašto se ne koristi taj aerodrom već sada, zašto su svi projekti koji su započeti za vreme prethodne Vlade ili stali ili sporo napreduju.
Takođe, koristim priliku, pošto je to značajno za građevinarstvo u mestu iz kog dolazim, a dolazim iz Kraljeva, zašto ste odbili da potpišete sporazum za Dositejevu ulicu, za urbanu regeneraciju Dositejeve ulice, Radničkog naselja, gde živi 1.300 građana? Zašto, uprkos tome što smo u parlamentu usvojili budžet koji predviđa da se potpiše taj sporazum sa Centralnom bankom Saveta Evrope, vi odbijate da potpišete taj ugovor? Da li je to takođe bila odluka Vlade? Hvala.

Reč ima ministar Ilić.

Postavili ste nekoliko interesantnih pitanja, ali sva pitanja su, manje više, provokativna i vi želite da sada pričam o nekim stvarima koje su ponovljene po hiljadu puta.
Pitate me zašto aerodrom u Lađevcima nije priveden. Kako da ga privedemo kad tamo ne može Bog da se raskusura sa tim? Kako je urađeno u prethodnoj Vladi, sa kakvom dokumentacijom? Gde je projektna dokumentacija?
Potpisali ste neki sporazum sa Turskom da vam daju 10 miliona evra, i to ste dobili, da vam urade piste, proširenje i produženje i da za 28 miliona evra oni budu izvođači. Pričate o našim firmama. Mi smo prikupili ponude. Znate li koliko vredi taj posao po projektu i koliko traže domaće firme? Osamnaest miliona evra. Vi dobijate donaciju 10 miliona i još da doplatimo 18 miliona da bi se završio posao. To znači da donacija nema svrhe i još da oni rade posao. Ljudi, da li je to normalno? Zašto? Zato što Vojska ima mnogo problema i tamo nije rešeno mnogo štošta i što sad treba da se reši. To su ogromna sredstva.
Vi ste započeli taj projekat i ništa niste uradili. Sada se radi ponovo. Niste imali ni prostorni plan, niste imali ni studije izvodljivosti. „Mašinprojekt“ je napravio studiju izvodljivosti nedavno. Sve ono što ste uradili bilo je falš. Pazite, nemojte sad da me uvodite u priču da vam to objašnjavam.
Ako vas baš interesuje, možete dobiti sve podatke koliko košta upravna zgrada. To ste samo napravili. Nemate kako, na koji način i šta. Znate li koliko košta kvadrat upravne zgrade? Pogledajte dokumentaciju i videćete koliko to košta? Da ne pričamo o tome, da ne gubimo vreme, druga je tema.
Pitate me zašto sam potpisao ugovor, da sam prekršio zakon­? Potpisao sam ga oba puta. Ministar finansija me je ovlastio da umesto njega drugi put potpišem finansijski deo ugovora i komercijalni. Naravno, sa ovlašćenjem Vlade Republike Srbije, koja me je ovlastila da to uradim, i to jednoglasno, i Vlada pre rekonstrukcije i Vlada posle rekonstrukcije. Vlada je potvrdila odluku jednoglasno.
Prema tome, gospodine, ministar sam u Vladi Srbije koju je ovaj parlament izabrao. Ako mene Vlada ovlasti da nešto uradi, ja sam njen ministar, ja to uradim. Ako vi smatrate da nešto nisam dobro uradio, vi tražite i dobićete papire i dokumentaciju.
Pitate me zašto je 33 miliona dolara skuplji projekat? Znate li kada je taj projekat rađen? Radio sam ga za koncesiju kada sam odlazio u onom prošlom mandatu. Zamislite koliko su se cene promenile od koncesije koja je rađena. Projektna dokumentacija je urađena kada sam ja odlazio iz Vlade, jer ne bi mogli da uradimo koncesiju, ne bi mogli da je prijavimo, ne bi mogli da sklopimo koncesioni ugovor da nismo imali projektnu dokumentaciju.
To je projektna dokumentacija urađena kad sam ja odlazio iz Vlade, jer ne bi mogli da uradimo koncesiju, ne bi mogli da prijavimo, ne bi mogli da sklopimo ugovor o koncesionom, a da nismo imali projektnu dokumentaciju.
Znači, ta projektna dokumentacija je stara, rađena 2006, 2007. godine, kompletna projektna dokumentacija, a sada je 2013. godina. Normalno je da su razlike u ceni, da ima tu problema itd. Ne bih sada želeo da tu polemišem sa vama, ali nemojte opet neku priču, opet neke sitnice.
Ljudi, da li shvatate jedno, vi ste narodni poslanici, vi predstavljate Srbiju, ovaj narod Srbije. Autoput od Beograda južnog Jadrana je srce Srbije i neophodan. Tamo se gine svaki dan.
Ja bih voleo da mi izađe neko ovde i da mi kaže da je protiv toga, da ga vidim i neka ga građani Srbije zapamte i snime. Prvi kada pogine na Ibarskoj magistrali, osećajte se odgovornim za to. Ja putujem svaki dan. Da li je moguće da se odvija saobraćaj sa 27.000 auta dnevno? Vi sad pričate sitnice da li je potpisano pre ili posle, ko je ovlastio koga. To je toliko bitno. Vlada Srbije zna šta radi. Nije to Vlada kakvom je predstavljate ovde. Ova Vlada je donela u ovoj godini tri milijarde evra investicija u Srbiji. Očekuje se preko tri milijarde evra iduće godine.
Smejte se vi, gospodine, a vi ste taj aerodrom u Lađevcima upropastili i tamo ste sve upropastili što je bilo. To vam ja garantujem. Danas je pao avion, pre sat vremena na aerodromu u Lađevcima. To je veoma blizu. Što ste dobro napravili…Šta je uzrok toga? Ja tamo nisam radio ništa. Pre sat vremena je pao avion u Lađevcima. Da li razumete?
Pogledajte vi to malo, pogledajte zapisnike tamo, pa ćete videti u čemu je problem. Zašto vojska ne da saglasnost? Zato što ima 100 stvari koje nisu dobro urađene. Idite u ministarstvo i pitajte šta je to. Ja nikad nisam imao tamo neke kontakte i veze, ali o tome će se brzo raščistiti neke stvari.
Nemojte sad ovde da pričamo priče zašto kredit, da li ovo, da li ono. Samo onaj ko mrzi Srbiju i ovaj narod neće glasati za kredit, da se izgradi konačno autoput koji ne može više bez njega. U pitanju je svaki dan bitan. Zato i radimo mnogo ispred roka i danonoćno, u tri smene radimo, da bi ga završili na vreme i završićemo ga mnogo pre roka. Ja sam ga uzeo. Nemojte mene pitati za neke druge puteve. Ja to ne vodim. Ja vodim Koridor 11. O tome možemo da razgovaramo.
Dođite da obiđete. Evo, pozivam vas sve. Biće mi drago da posetite najveće gradilište trenutno u Evropi. Dođite da ga vidite, da vidite organizaciju, da se provozate. Već možete od Ljiga do Preljine da dođete novom trasom. Petlja se radi u Preljini trenutno.
Prema tome, nemojte da ovde naglabamo jednu priču treba li, ne treba. Ovo je neophodno da se uradi. Svaki minut, svaki dan je važan. Hvala našim ljudima koji rade na tom putu u tri smene, koji rade danonoćno, pod reflektorima rade svaki dan i završavaju posao. Dok sam tu gde jesam, ispuniću sve da se to završi. Rekao sam kad sam došao – neophodno je bilo i teško što se to do sada nije uradilo. Da je bilo sreće, mi bi prošle godine u maju otvorili autoput do Požege, ali ima ljudi koji ne misle kao ja, koji misle da je Srbija u krugu dvojke. Nije.
Imam petoro dece koji svaki dan putuju Ibarskom magistralom. Preznojim se kad pođu dok ne dođu. Preznojim se svaki put. Svako ovde ko putuje zna kakvi su jadi i muke. Znate li vi petkom uveče koliko mi sati putujemo do Čačka? Po pet sati.
Zbog toga moramo da ga napravimo i to je naš prioritet svih prioriteta. Ova Srbija ako misli o svom narodu, mora da napravi put, inače ne može ova Vlada, ni jedna, niti parlament da ima opravdanje zašto ga nije napravio. Nema ništa preče od toga. To je broj jedan u Srbiji da se uradi. Moramo da uradimo, inače svi treba da idemo kući. Doći će neki novi ljudi koji će to moći da naprave, a ne mi ovde sad da se raspravljamo treba li ili ne treba.