Zahvaljujem.
Pošto nema više prijavljenih, onda prelazimo na sledeći deo rasprave.
Na član 3. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Nevena Stojanović, Vojislav Vujić, Zoran Vasić i mr Đorđe Kosanić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  javio sam se samo da bih pojasnio da je poslanička grupa JS ovaj amandman podnela, a sticajem okolnosti, većina onoga što je ona predložila prihvaćeno je kao amandman odbora, sa amandmanima drugih poslaničkih grupa.
Ovde je bilo govora, pa je čak upotrebljen jedan izraz – lobiranje, da je poslanička grupa JS lobirala ministarstvo da prihvati deo amandmana poslaničke grupe, što apsolutno nije tačno, jer niko od poslanika poslaničke grupe JS apsolutno nije razgovarao ni sa kim iz ministarstva, čak smo dobili i posle podnošenja amandmana pohvalu da smo prepoznali određene probleme, što znači da smo vrlo temeljno prišli proučavanju i sagledavanju Predloga zakona o sedištima osnovnih sudova i javnih tužilaštava. Drago nam je da smo uboli problem u sredinu i da je većina naših predloga prihvaćena.
Međutim, ono što me pomalo čudi u diskusiji nekih uvaženih koleginica i kolega jeste kada govore o tome zašto u pojedinim opštinama nema sudskih jedinica, kao da nisu čuli šta je gospodin ministar pričao kada je izlagao i izašao sa statističkim podacima koliko ima predmeta u pojedinim opštinama, odnosno sadašnjim sudskim jedinicama.
Ako se u nekim sadašnjim sudskim jedinicama priliv parničnih predmeta kreće, ako sam dobro zapamtio, od 1,9 do 5,5 predmeta mesečno, postavlja se pitanje – šta su te sudije u tim sudskim jedinicama uradile, a imaju toliko mali broj predmeta? Govorim vam iz iskustva da u nekim manjim mestima, nažalost, posle 12,00 časova, posle pola jedan, jedan, ne možete nikoga da nađete u sudskoj jedinici, a to sve država plaća. Iz tog razloga smo morali da idemo kao država sa ovim predlogom. Nema Srbija para da plaća nerad. Ne može sudija u Beogradu koji ima 100 predmeta mesečno da radi za 100.000 dinara i sudija u nekom malom mestu, koji ima pet ili deset predmeta mesečno za isti novac, a i njemu se plaća i daktilograf i činovnik i grejanje i telefon i sve. To država više ne može da izdrži. Zato se moralo prići racionalizaciji.
Molim uvažene koleginice i kolege iz Vojvodine, nemojte samo da pričate o tome da nema sudskih jedinica dovoljno u Vojvodini. Srbija postoji od Dunava i zapadno i južno i istočno. I tamo nema u svim opštinama sudskih jedinica.
Molim vas, pa ministar da je hteo da bude ličan, on je mogao da stavi u svojoj rođenoj opštini Nova Varoš sudsku jedinicu ili osnovni sud i da kaže – evo, ja sam zadovoljio tamo svoje građane, svoje komšije, svoje rođake. Ja sam mogao, da sam hteo, da lobiram i da kažem ministru – dajte u mom Rekovcu da imamo sudsku jedinicu ili sud, ali nije to urađeno, nisam hteo i zato mislim da je ovaj predlog dobar, da je poslanički klub Jedinstvena Srbija dobro prepoznao problem i ja se nadam da će u toku rasprave i Ministarstvo. Apelujem da prihvati još neki od amandmana koji budu dobro obrazloženi, koji su temeljni na statističkim podacima i na nekim drugim podacima i da i tamo bude ako ne osnovni sud, bar sudska jedinica i da koliko toliko popravimo nešto što se loše uradilo pre četiri godine. Hvala.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Aleksandar Senić i Mladen Grujić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Arpad Fremond.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, suština podnetog amandmana SVM je vraćanje više osnovnih sudova i sudskih jedinica u Severno-bačkom okrugu.
Prvenstveno želim da govorim o vraćanju osnovnog suda u Bačkoj Topoli za teritoriju Bačke Topole i Mali Iđoš.
Predloženim rešenjem u zakonu nije predviđeno preosnivanje osnovnog suda u Bačkoj Topoli, nasuprot činjenici da opština Bačka Topola u većoj meri ispunjava osnovne i dopunske kriterijume na osnovu kojih je izrađen Predlog zakona.
Pre reforme pravosuđa 2008. i 2009. godine u opštinskom sudu u Bačkoj Topoli je bilo sistematizovano sedam sudijskim mesta. Bačka Topola ima 33.300 stanovnika, a zajedno sa opštinom Mali Iđoš, područje osnovnog suda u Bačkoj Topoli bi obuhvatilo područje sa 45.350 stanovnika. Pored toga, Predlogom zakona, nažalost, zanemarena je 150 godina duga tradicija suda u Bačkoj Topoli, kao i činjenica da su opštine Bačka Topola i Mali Iđoš višejezične sredine kroz koje prolazi putni Koridor 10.
Naravno, sa ovim amandmanom ne želimo da rušimo koncepciju ovog zakona. Želimo da očuvamo one sudove čije je opstajanje racionalno, štaviše neophodno. Tim rešenjem ne bi došao u pitanje ceo koncept reforme pravosuđa, koji je, uistinu, neophodan, već bismo sačuvali one sudove čiji opstanak ima istorijsku i geografsku opravdanost.
Mi, poslanici SVM, smatramo da narodni poslanici, pre svega, treba da zastupaju interese građana i birača onih opština, gradova i regije zahvaljujući kojima imaju priliku da budu u Narodnoj skupštini. Pošto ja dolazim iz Pačira, iz opštine Bačke Topole, pre svega, još jednom apelujem na vas, gospodine ministre, da nama, građanima opštine Bačke Topole, izađete u susret i da usvojite ovaj amandman kroz koji tražimo da u Bačkoj Topoli ne bude samo sudske jedinice, nego da se vrati osnovni sud. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Fremond.
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, ovo je prvi u nizu amandmana SVM. Podneli smo ih ukupno devet, od kojih su pet suštinski, a ostali amandmani prate ove suštinske.
Ono što je naš osećaj je, ovako nekoliko sati nakon početka rasprave u pojedinostima, da postoji jedan značajan kontinuitet i jedan značajan diskontinuitet u odnosu na raspravu iz 2008. godine. Sada ću pokušati da objasnim na šta mislim.
S jedne strane, ukoliko uporedimo današnju raspravu sa raspravom od pre pet godina, o tome je bilo dosta reči, možemo samo konstatovati da se nastavlja tendencija smanjenja broja pravosudnih institucija u opštinama, odnosno u gradovima Srbije. Dakle, 2008. godine je degradiran jedan značajan broj opštinskih sudova na sudske jedinice, a danas se jedan značajan broj sudskih jedinica ukida, uz to se jedan značajan broj osnovnih sudova reosniva. Ali, ako gledamo zbir osnovnih sudova, odnosno sudskih jedinica koji se ukidaju, onda možemo doći samo da zaključka da 43 opština neće imati pravosudne institucije. To mislim da nije sporno i to je jedna činjenica.
S druge strane, što je isto kontinuitet u odnosu na 2008. godinu, ni jedan amandman SVM u ovom trenutku nije prihvaćen. Naravno, ne mogu reći da nas to čini zadovoljnim, budući da mi nismo podneli ni jedan amandman kojim smo tražili nešto što je u potpunosti ne realno. Nismo tražili osnivanje sudova ili sudskih jedinica u opštinama sa desetak hiljada stanovnika. Nismo se pozivali ili žalili na oštećenost ili neoštećenost Vojvodine. Mi smo pokušavali da sa argumentima u nekoliko opština pokušamo ili da se reosnuje sud ili da opstane sudska jedinica.
Ono što je svakako diskontinuitet u odnosu na pre pet godina jeste da su dve naše važne inicijative u odnosu na opštinu Bečej i u odnosu na opštinu Senta prihvaćene još prilikom izrade predloga zakona, da u Bečeju i u Senti budu osnovni sudovi reosnivani.
S druge strane, ono što je isto diskontinuitet i što nam daje neku nadu da možda neki naš amandman bude prihvaćen jeste činjenica da je putem Odbora za pravosuđe nekoliko opština uspelo da se izbori za sudske jedinice. Dakle, u ovom trenutku to je neki naš stav.
Što se tiče generalno cele reforme ili koncepcije nove mreže sudova, ključno pitanje će biti da li će ova reforma biti uspešnija ili će biti manje uspešna u odnosu na onu iz 2008. godine. Mislim da će biti izuzetno dragoceno kada se na kraju ove godine napravi presek situacije, da se utvrdi 1. januara broj nerešenih predmeta i to po svim osnovnim sudovima, da bismo bili u prilici da za tri ili četiri godine sve to izanaliziramo i da i mi naše kolege narodni poslanici budu u situaciji da vide da li su bili u pravu kada su predlagali osnivanje novih osnovnih sudova ili sudskih jedinica.
Ono što je činjenica to je da u ovoj raspravi u pojedinostima, u ovom procesu koji je prethodio ovoj raspravi, nije prihvaćen ni jedan amandman koji se odnosi na osnivanje nekog novog osnovnog suda. To je činjenica. Dakle, ostaje onoliki broj osnovnih sudova koliko je stajalo u predlogu zakona.
Moram reći da nije neko veliko iznenađenje, ali da je svakako razočarenje. Nije iznenađenje zato što je pre nekoliko meseci na sednici Odbora za pravosuđe, to je bilo 21. marta 2013. godine. Gospođa Mirjana Ivić, zamenik predsednika Vrhovnog saveta sudstva, pre nego što je nacrt zakona o sedištima i područjima sudova izašao u javnost, je na sednici odbora sa jedne strane rekla da je Vrhovni savet sudstva analizirao broj i strukturu vraćenih sudija, a sa druge strane da će biti 67 osnovnih sudova. To je ona 21. marta ovde u Skupštini rekla. Na kraju se tako i desilo. Doduše, biće jedan osnovni sud manje zbog specifične situacije u Kosovskoj Mitrovici. To mislim da je jedna važna činjenica.
S druge strane, važna je i okolnost da su ipak neki amandmani u odnosu na sudske jedinice prihvaćeni. Dakle, biće četiri novih sudskih jedinica u odnosu na predlog zakona.
Ono što je iznenađenje i razočarenje za nas je obrazloženje zbog kojih je najveći deo amandmana odbijen.
Naime, moram priznati narodnim poslanicima da nije lak zadatak sa vama, gospodine ministre, tu u parlamentu polemisati, zato što uglavnom sve ono što kažete, zasnivate na argumentima i sve vaše diskusije su izuzetno argumentovane.
Ako čovek pročita obrazloženje zbog kojih su neki amandmani odbijeni, mislim da tu nedostaje dosta argumenata. Dosta argumenata u smislu nekih cifara, nekih tačnih podataka. Ukoliko se amandmani ne prihvate zato što Ministarstvo ili Vlada smatra da je predloženo rešenje svrsishodnije, mislim da je to dosta tanko obrazloženje u odnosu na komplikovanost cele ove oblasti o kojoj se radi u ovoj raspravi.
Tu bih iskoristio mogućnost da sa jedne strane skrenem pažnju npr. pitanje sudske jedinice u Temerinu. Mi smo podneli taj amandman i obrazložili smo potrebu da ta sudska jedinica opstane zato što su u Temerinu međunacionalni odnosi izuzetno osetljivi.
Mogu prihvatiti da ste odbili amandman, ali ukoliko ste odbili amandman, onda ste trebali odbiti amandman na način da ste naše argumente sa nekim vašim argumentima stavili van snage, a ne da ste se pozivali na troškove. Jer, ukoliko je neracionalno funkcionisanje sudske jedinice u Temerinu zbog troškova, mislim da najmanje tolike troškove za ovu državu predstavljaju međunacionalni incidenti, odnosno posledice kada se ti međunacionalni incidenti dešavaju. To je primer Temerina i primer zašto nismo zadovoljni sa načinom na koji su naši amandmani odbijani.
Kolega Fremond je detaljno govorio o Bačkoj Topoli, o našem predlogu da se ponovo osnuje osnovni sud u Bačkoj Topoli. U raspravi u načelu govorio sam o nekim podacima i upoređivao Bačku Topolu sa Malim Iđošem, zajedno sa npr. Dimitrovgradom, Raškom, Ubom, Lebanima, u kojima će postojati osnovni sudovi. Ako čovek pogleda kriterijume, pogleda udaljenost drugog osnovnog suda, broj stanovnika itd, onda u svim ovim slučajevima ima manje argumenata za postojanje osnovnog suda, ili isto toliko, recimo, koliko u odnosu na Bačku Topolu.
Na kraju, time bih i zaključio, ali tu ću verovatno u daljoj raspravi i da nastavim, ono što sam u raspravi u načelu rekao ključne naše zamerke se odnose na gornje Potisje, na opštine Adu, Kanjižu, Sentu, Čoku i Novi Kneževac. Tu smo predložili nekoliko alternativa, naših amandmana i mislim da je najminimalnija ta alternativa u kojoj predlažemo dalje postojanje sudske jedinice u Kanjiži. Detaljno sam na Odboru za pravosuđe o tome govorio. Vaš državni sekretar mi je tada obećao da će pogledati i još jednom analizirati pokazatelje. Tamo su kolege glasale o ovom našem amandmanu i sedam poslanika je bilo uzdržano. Praktično, niko nije bio protiv daljeg funkcionisanja sudske jedinice u Kanjiži, i sa apelom da ako u odnosu na druge niste spremni da ponovo razmotrite vaš stav, barem u odnosu na sudsku jedinicu u Kanjiži uradite. Hvala.

Zahvaljujem se.
Moram da kažem, poštovani narodni poslanici, pauzu ćemo napraviti od 16,00 do 17,00 časova.
Pitam narodnog poslanika Janka Veselinovića, ima još tri minuta, da li želi da uzme reč? Ako hoće, dajem vam.
Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Hvala, predsedavajući.
Obzirom da se naši amandmani poklapaju sa amandmanima koje je podneo SVM, a odnose se na pojedine sudove u kojima mađarska nacionalna manjina ima značajnu zastupljenost u tim opštinama, želim da izrazim naš stav, stav DS, da gašenje sudova u mestima u kojima žive nacionalne manjine ima posebnu težinu i da ona, naravno, nije samo pitanje opstanka i života na tom području, nego i primene celog korpusa manjinskih prava, a to svakako znači i upotreba jezika i pisma i to ne bilo gde.
Dakle, nije sporno da će njima biti pod određenim uslovima omogućena upotreba jezika i pisma i onima koji, recimo, iz Kovačice idu u Beograd ili onima kojima je ukinuta sudska jedinica u nekom mestu gde se pre svega govori mađarski jezik, nego da to znači gašenje nekih institucija koje za te opštine znači život, a vi ste o tome ministre govorili pre nego što ste došli na tu poziciju, da ukidanje sudova znači ukidanje, na neki način, života u tim opštinama.
Zbog toga i mi podržavamo amandmane koji su malopre obrazloženi i smatram da biste morali imati više sluha kada su u pitanju mesta u kojima većinu stanovnika čine pripadnici nacionalnih manjina.
Na kraju, pošto su nas neki upozoravali da ne govorimo samo o sudovima u Vojvodini, već i sudovima van Vojvodine, jednostavno su ovi amandmani se ticali sudova u Vojvodini, pa smo pretežno govorili o njima i da vam prenesem poruku, uvaženi ministre, zaposlenih u sudovima u Novom Sadu smeštenih u jednoj zgradi i advokata koji kažu da nemaju mogućnosti da rade efikasno, imajući u vidu da jedan aparat koji proverava da li neko ko ulazi u zgradu kod sebe ima metala ili nema metala, ne radi već gotovo godinu dana. U poslednjih godinu dana, gotovo svake dve nedelje imaju dojavu postavljene bombe, prazne se sudovi, odlažu se ročišta za dva, tri meseca.
Da li je moguće da nema sredstava, da li je i tu problem javna nabavka ili nešto drugo? Pitam vas, gospodine ministre, ako je moguće posle pauze da dobijem odgovor na to. Ne znam da li znate za tu činjenicu. To je najveći sud na području Vojvodine, odnosno drugi sud u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Hoćete li vi gospodine Šajn?
Izvolite.

Hteo bih samo jednu rečenicu, dame i gospodo.
Po predloženom zakonu ljudi iz Kovačice nemaju potrebe da idu u Beograd. Oni imaju ili sudsku jedinicu u Kovačici, ili za određene stvari trebaju da putuju do Pančeva. Verovatno se omakla situacija kolegi koji je pre mene govorio. Čisto bih zbog javnosti da razjasnimo tu stvar. Zamolio bih i ministra, možda to da podupre jednim jasnim obrazloženjem. Građani Kovačice nemaju potrebe da idu za Beograd u tom smislu.
Druga stvar jeste zašto je dobro što je vezano Pančevo i Kovačica, jer imate u opštini Pančevo, u tom okrugu, pripadnike različitih nacionalnih zajednica. Imate, recimo, u Dolovu pripadnike koji govore rumunski jezik, imate pripadnike u blizini Pančeva koji govore slovački isto kao i u Kovačici i Padini, i onda je vrlo racionalno da se taj deo teritorije na taj način organizuje da Kovačica dobije sudsku jedinicu, kao što je u amandmanu koji je predložen, kada su u pitanju prekršaji, da zaista na toj teritoriji obezbedimo određenu racionalnost.
Ono sa čime mogu da se složim sa vama, to jeste i na čemu moramo svi da poradimo zajedno, to je na razvijanju kapaciteta sudova i uopšte uprave kada su u pitanju suđenja na jezicima nacionalnih manjina. Mi smo imali situaciju u Pančevu da u prošloj vlasti nije mogla jedna istraga da se sprovede zato što nije mogao da se obezbedi sudski tumač. U tom smislu to je posebno pitanje i tu se slažem da treba određene stvari uraditi. Ja bih tu zamolio ministra da nam da posle odgovor, koliko ja razumem Kovačica je vezana za Pančevo i tu nema potrebe da se ide za Beograd. Hvala.