Mislim da u izlaganju, povodom ovog amandmana, kolege Atlagića on nešto nije razumeo. Prvo, niste razumeli da ne postoji nikakva analiza. Nema analize Vrhovnog kasacionog suda. Poslanici nisu dobili nikakvu analizu i ceo dan govorimo o tome da se ovaj zakon donosi napamet, bez ikakve analize i dali smo vam jasne primere gde su ukinute sudske jedinice, a ima predmeta ili ima više predmeta nego tamo gde su ostavljene sudske jedinice ili uvedeni sudovi.
Ne znam šta je to efikasnije i kako je to dostupnija pravda kada u 40 opština nema više sudskih jedinica. Kako može da bude dostupnija pravda ako morate da idete u drugu opštinu, u drugi grad u sud? Niti je dostupnije, niti je efikasnije. Baš suprotno, biće manje dostupno, jer građani moraju da putuju, moraju da idu u druga mesta. Nisu vraćeni sudovi svuda gde su bili, kao što je to bilo pre 2008. godine. Ne, imali smo situaciju gde su sudovi bili u najvećim gradovima u Srbiji, a sudske jedinice u svim opštinama. Sada nema sudskih jedinica više u svim opštinama, a sudovi postoje u onim gradovima ili onim opštinama gde je neko napamet smatrao da treba sudovi da budu. Dakle, napamet je rađeno, politički je rađeno.
Šta je efikasno u tome što Šabac ide u apelaciju u Novi Sad? Šta ste tu pronašli kao efikasnu i dostupniju pravdu, tako što građani Šapca idu u apelaciju u Novi Sad? Od kad postoji država Srbija Šabac je gravitirao Beogradu, a ne Novom Sadu. Šta ima efikasno i dostupno u tome kada ukinite u 40 opština sudsku jedinicu? Zašto ste ukinuli? Zašto oni ne mogu vanparnične postupke, zašto ne mogu ostavinu, zašto ne mogu parnicu u svom mestu da vode? Svuda postoji zgrada, sve je obezbeđeno od infrastrukture u svim tim mestima. Kako su postojale do sada, ako to nije obezbeđeno?
Ovde smo čuli argumente – nelegalna je zgrada. U redu je što može da bude sudska jedinica u nelegalnoj zgradi, a ne može da bude sud u nelegalnoj zgradi i obrnuto. Dakle, molim vas, ako govorimo o ovoj temi, hajde da pričamo argumentovano. Većina ovih predloga je politička. Surdulica je morala da dobije sud, a Vladičin Han nije mogao da dobije sud. Zašto? Zato što je to neko tražio politički, a onda ćete krivicu da vodite u Vladičinom Hanu, a ne u Surdulici, a dajete ime suda u Surdulici. Onda ovde vodite rasprave kako je ovo divno, kako je ovo sjajno, kako nikad bolje nije bilo. Suštinski se nije promenilo ništa, osim što 40 opština nema sudske jedinice. Jedina promena, jedina reforma ovim zakonima je da u 40 opština u Srbiji nema više sudske jedinice. Sve drugo je isto. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić, replika.

Zaista ne želim voditi polemiku sa prethodnim govornikom, ali da je analiza izvršena ili ne, objavljena je u jednom časopisu. Preporučujem, nadam se da mi narodni poslanici pratimo časopise, da ne kažemo koji broj, pa neka se kolega potrudi, pa će videti da je Vrhovni kasacioni sud izvršio analizu rada sudova, čak i u 2012. godini, ali o tom potom.
Da li je mreža sudova bolja? Uveren sam da prethodni govornik, mislim da je pravne struke, misli da jeste. Neće valjda negirati da u pograničnim mestima nisu ravnomernije sudovi raspoređeni, za razliku od ranijeg je ova analiza izvršena. Neće valjda negirati i reći da nije, s obzirom na stanje nacionalnih zajednica u pograničnim mestima, da li je ona idealna. Nije, ali u odnosu na prethodnu mrežu, sigurno je bolja. Da li su sudije umirale od nepravde? Izjava predsednice sudija Srbije. Čak je izabran mrtvi sudija na izbornoj listi. Kada su videli, sudije su bile šokirane. Ne kažem da je idealno, ali je znatno bolje i tu nema dileme.
Čudi me da još uvek pojedini pravnici u ovoj Skupštini zaista ne prave razliku između osnovnog suda i sudske jedinice i kompentencije koje su date sudskoj jedinici.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić, po Poslovniku.

Reklamiram povredu člana 27.
Pozivam vas, gospodine predsedniče, da pratite raspravu i podsećam vas da je na dnevnom redu amandman na član 3. u kome se govori o Velikoj Plani i Smederevskoj Palanci, a ne o zakonu u načelu. Možda niste dobro pratili, ali poslednja tri, četiri govornika sve vreme govore o zakonu u načelu. Molila bih vas da se u cilju efikasnosti rada Skupštine vratimo na amandman koji je trenutno na dnevnom redu.

Moram da vas upoznam da su poslednje dve rasprave bile replike. Dakle, kada dozvolim nekome repliku omogućim mu da kaže ono što želi da kaže. Tako će i biti dok sam ja predsednik Narodne skupštine.
Naravno, u Danu za glasanje možemo da se izjasnimo o vašem predlogu za povredu Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković, replika. Izvolite.

Polako Milivojeviću.
Imam repliku na Mikovićevo opažanje, možda sam tu čak trebao da se poslužim i Poslovnikom, kada je rekao da koliko u mojoj diskusiji ministar vidi nešto značajno da je izašao. Ovog momenta ću da izađem odavde da ne bih vas slušao šta govorite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Po amandmanu, u ime poslaničke grupe ću trošiti vreme. Predsedavajući, nisam hteo da se javim po Poslovniku, ali zaista neke diskusije su unižavale Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Nemam ništa protiv da Srpsku naprednu stranku po ovom zakonu zastupaju vrhunski stručnjaci, kakve smo malo pre čuli od gospodina koji je izašao iz sale, ali najduže štivo što su oni u životu pročitali su SMS poruke. S druge strane…

Nemojte vređati narodne poslanike. Vas niko nije vređao i to što radite sada je zaista brutalno kršenje Poslovnika. Jer, ako se mi kao kolege jedni o drugima tako budemo izjašnjavali, šta će ljudi misliti? Onda naravno to ne da ne doprinosi dostojanstvu Narodne skupštine, nego mnogo govori o svima nama kao ljudima.
Zaista mislim da mi, pre svega kao narodni poslanici, treba da pokušamo da međusobno pokažemo maskimum poštovanja. Šta mislimo o zakonu, šta mislimo o Vladi, o ministrima je jedna stvar, ali da iznosimo jedni o drugima tako teške kvalifikacije… Zato vas molim da vodite računa šta govorite.