Ja sam svojim amandmanom tražila da se Kovinu vrati osnovni sud, odnosno da Kovin više ne bude sudska jedinica, nego da ima svoj sud.
Videli smo i u toku današnje rasprave da su mnogi poslanici govorili i iz pozicije i iz opozicije da će građani opštine Kovin imati velike probleme. Pričalo se i o tome da li je lakše ili teže da putuju do Pančeva, ili Smedereva i baš iz tog razloga mislim da bi gospodin ministar trebalo da prihvati moj amandman i da razrešimo ovu dilemu i da Kovin dobije osnovni sud.
Naravno, osim toga, postoje i argumenti zašto Kovin treba da ima sud, a to je da je opština sa oko 40.000 stanovnika, gde je višenacionalna sredina, da sud ima svoju tradiciju da je osnovan 1872. godine i da je nekada, odnosno da je Kovin imao sud čak kada ga i Pančevo nije imalo, da postoji zgrada koja ispunjava sve prostorne i tehničke uslove i ono što je meni posebno važno jeste da je ovim zakonom predviđeno da Kovin bude sudska jedinca Osnovnog u Smederevu, a znamo, kada je u pitanju Ministarstvo unutrašnjih poslova da Kovin potpada pod nadležnost Pančeva.
O tome je govorio i kolega Srđan Miković i mislim da će tu biti problema, kada se na teritoriji opštine Kovin dogodi neko krivično delo gde će iz Pančeva, odnosno Kovina trebati da reaguje inspektor a tužilac će morati da dolazi iz Pančeva. Mislim da će ovo negativno uticati na bezbednost i sigurnost građana opštine Kovin.
Drugi deo mog amandmana odnosi se na to da se opštinama Alibunar, Plandište i Kovačica dodele sudske jedinice. Videli smo da je predlogom odbora rečeno da će Kovačica imati sudsku jedinicu, što je u redu, ali smatram da i Alibunar i Plandište treba da dobiju svoje sudske jedinice. Alibunar je na primer 38 kilometara udaljen od Pančeva. Tu živi oko 20.000 građana i svi će oni morati da putuju u Pančevo da bi ostvarili svoja osnovna prava ili interese.
Vi ste mi, gospodine ministre, još negde u načelnoj raspravi ostali dužni odgovora – da li je urađena detaljna analiza troškova i uštede ovakve mreže i kolika će ušteda da bude? Konkretno sam pitala za sud u Alibunaru koliko tamo radi sudija, da li te sudije žive u Alibunaru i da li to sada znači da će oni zajedno sa svim ovim građanima morati da putuju na posao u Pančevo i da li će država plaćati, naravno te putne troškove kao i šta je sa zapisničarima, upisničarima, da li će i oni svi putovati u Pančevo i koliki će to troškovi biti, jer ispada da ovde i država ima troškove a i naravno građani koji, em će morati da putuju, em će taj put morati da plaćaju, koji nije ni malo danas jeftin?
Ovde vidimo, kroz ove amandmane koje sam predložila da će prosto donošenjem ovog zakona negde građani biti najveći gubitnici, a i ono što je nama iz URS posebno važno jeste da se ljudima koji žive u unutrašnjosti omoguće uslovi da oni mogu tamo i da ostanu. Jedan od osnovnih preduslova da bi ljudi ostali u mestima u kojima žive jeste da imaju dostupnost institucija, državnim institucijama. U ovom slučaju čini mi se da se njima to pravo negde narušava i da im se šalje loša poruka jer oni neće ostati u svojim mestima zbog lepih obećanja. Složićete se i vi, najskuplje je kada se gradovi prazne i kada nam ostaju bukvalno prazne teritorije bez ljudi. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Gorica Gajić.
Reč ima Gorica Gajić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, podnela sam amandman na član 3. tačka 18. Predloga zakona i predlažem da tačka 18. glasi – Osnovni sud u Svilajncu za teritoriju opština Svilajnac i Despotovac sa sudskom jedinicom u Despotovcu.
Opština Svilajnac je 2010. godine reformom pravosuđa ostala bez opštinskog suda iako je tradicija postojanja sudstva u opštini Svilajnac, od 1825. godine, kada je osnovan tadašnji magistrat okružni sud za teritoriju, odnosno okrug Resavski, gde geografski oduvek opština Svilajnac i sam grad Svilajnac čine sedište tog Resavskog okruga. Ovim predlogom zakona Svilajncu se ne vraća osnovni sud već se vraća Despotovcu, a Svilajncu ostaje samo sudska jedinica.
Ako pođemo od kriterijuma kao što su tradicija, postojanje suda, kao što je geografski položaj Svilajnca u odnosu na autoput, na Beograd, Kragujevac, Jagodinu, da će gradove Smedereva, Požarevac, koji je znatno povoljniji u odnosu na Despotovac, ako pođemo od toga da je grad Svilajnac infrastrukturno znatno opremljeniji od opštine Despotovac, ako pođemo od toga da zgrada u opštini Svilajanac postoji i građena je isključivo za poslove pravosuđa, ako pođemo od kvaliteta rada i od broja predmeta suda u Svilajncu i Despotovcu, možda mogu da se mere po broju predmeta, ali Svilajnac je do 2010. godine imao osam stalnih sudija a jedno vreme i deset stalnih sudija i 5.000 predmeta godišnje.
Ako, znači, uzmemo ove kriterijume u obzir sigurno je, a vi ste se na njih uglavnom i pozivali kada ste određivali sedišta osnovnih sudova, očito da kada uporedimo Svilajnac i Despotovac, ja ne mogu da se složim da su bili ovi kriterijumi presudni. Pre bih rekla da je upravo ovde između Despotovca i Svilajnca presudila politička pripadnost lokalne koalicije, jer u Despotovcu su na vlasti SNS i SPS u koaliciji, dve ključne stranke, a u Svilajncu DSS i SPS.
Pitam vas samo – da li bi da je situacija drugačija, da je u Svilajncu na vlasti SNS i SPS, a u Despotovcu DS i SPS, da li bi tada bila ovakva situacija?
Slobodna sam zato da kažem da ste ovom prilikom, kada ste određivali sedište suda između Svilajnca i Despotovca, rukovodili se političkim motivima i da je zato Svilajnac izgubio osnovni sud a Despotovac dobio. Hvala najlepše.

Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Radmila Gerov i Rajko Stefanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Stefan Zankov i narodni poslanik Slavoljub Lajković, sa ispravkom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman kojim predlažem da u okviru Osnovnog suda u Zaječaru ostane i sudska jedinica u Boljevcu, pre svega zbog drugačijeg formata sudskih jedinica koje će zaživeti nakon usvajanja ovog seta pravosudnih zakona. Mislim naravno na suđenje i krivice i parnice u sudskim jedinicama.
Što se tiče ostalih razloga, a konkretno su vezani za opštinu Boljevac, to je jedna od najrazuđenijih opština u Srbiji, prostire se na 827 kilometara kvadratnih sa preko 14 hiljada stanovnika. Demografska slika Boljevca je loša sa pretežno staračkim domaćinstvima, te bi odlazak po pravdu u Zaječar, koji je od centra opštine udaljen četrdesetak kilometara,a od najudaljenijih sela Krivi vir, Rujište i Bačevica recimo i preko 60 kilometara, a ne radi se samo o magistralnim pravcima, predstavljao atak na ionako tešku socijalnu i materijalnu situaciju i praktično bio gotovo nemoguć za najveći broj građana opštine Boljevac, naročito u zimskim uslovima.
Broj predmeta u radu sudske jedinice u Boljevcu opravdava postojanje te sudske jedinice, naglašavam ako vodimo računa i o troškovima građana, a ne samo države. U slučaju ukidanja sudske jedinice troškovi prevoza za sudije, osoblje i sudske jedinice u Boljevcu za putavanje do Zaječara iznosili bi znatno više od sadašnjih mesečnih tekućih troškova za komunalne usluge za zgradu sudske jedinice.
Te troškove u celini danas plaća Osnovni sud u Zaječaru i ako deo zgrade sudske jedinice koristi Prekršajni sud u Zaječaru, odeljenje u Boljevcu koje ostaje prema predlogu zakona, pa ni ovi materijalno-tehnički razlozi ne idu u prilog ukidanja sudske jedinice u Boljevcu.
Neću sada da govorim o tradiciji suda u Boljevcu koja datira iz 1848. godine, hoću samo na kraju da kažem da podržavam Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava u načelu, ali vas molim gospodine ministre da zbog jasnih specifičnosti o kojima sam govorio još jednom sagledate podatke i razmislite o ovom predlogu iz amandmana čijim prihvatanjem neće biti ugroženi osnovni ciljevi koji se trebaju postići, a to su efikasna i ekonomična mreža sudova, kako bi se obezbedilo poštovanje prava na pravično suđenje u razumnom roku i ostvarivanje ravnopravnosti građana u svakom pogledu. Naprotiv, veći broj građana će prepoznati rešenost države da im pomogne u lakšem ostvarivanju njihovih ustavnih i zakonskih prava i to su osnovni argumenti i razlozi zbog kojih sam predložio ovaj amandman. Hvala.

Narodni poslanik Slavoljub Vlajković.

Poštovani ministre, Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ukida se sudska jedinica u Vojcu, o kome je kolega već govorio, koji po sadašnjem zakonu funkcioniše u sastavu Osnovnog suda u Zaječaru. Ukidanje ovakve sudske jedinice imalo bi višestruko negativne posledice na dostupnost pravde i ostvarivanje ostalih prava pred sudom građana opštine Boljevac.
Opština Boljevac je geografski veoma razuđena sa stanovišta koje po svom socijalnom profilu spada u starije stanovništvo, sa veoma izraženom migracijom mladih. Geografski veoma nepristupačan teren, loše saobraćajne veze i surova zimska klima koja ovu teritoriju čine još izolovanijom i odsečenijom i time put do pravde, za većinu stanovništva opštine Boljevac, čini otežanim, pogotovo nedostupnim, jer u zimskim mesecima za meštane mnogih sela, pa i samog opštinskog mesta, odlazak po pravdu predstavlja nemoguću misiju.
Opstanak sudske jedinice značilo bi usporavanje i propadanje ove sredine iz koje bi, sa odlaskom sudske vlasti, otišle i sudije, advokati i drugi mladi intelektualci. Sredina koja nema sud osuđena je na odumiranje, jer postaju besvesni svi ostali pokušaji da se zaustavi odseljenje i stvore bolji uslovi za život onih građana koji su se opredelili da žive u ovakvim nepristupačnim i nerazvijenim sredinama, kakva je teritorija opštine Boljevac. Verujem da bi zadržavanjem sudske jedinice u Boljevcu umnogome usporilo te negativne procese. Samo bih dodao još da to isto važi i za sud u Svrljigu.
Ovde, malopre, je kolega govorio i za ostale sudove. Smatram da druge kolege koje su govorile ovde, 90% se govorilo o Vojvodini i o Beogradu. Smatram da su jug Srbije i jugoistok Srbije vrlo specifična sredina, gde nema ni privrede više. Malopre ste vi govorili da ni školstvo više nemamo, ni đaka, tako da bar pokušamo sa sudovima i sudskim jedinicama. Ili ono rešenje koje ste vi, dali da će biti sudskih dana. Možda je to neko rešenje, ali da ti sudski dani ne budu jednom godišnje nego da budu bar jednom nedeljno. Socijalistička partija će podržati sve amandmane i ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Jelena Travar Miljević.
Reč ima narodni poslanik Ana Novković. Izvolite.

Ovim amandmanom smo tražili da u Sečnju, Novoj Crnji i Bačkom Petrovcu i Titelu ostanu sudske jedinice. Bojim se da smo predlaganjem ovog zakona i građane ovih opština odvojili od pravde. Samo ne znam kako mislite da ispunite ovaj cilj, koji ste naveli u Predlogu zakona, da se očekuje ostvarivanje prava na jednak i jednostavan pristup sudu?
Na primer, opština Nova Crnja udaljena je nekih 30-ak kilometara od Kikinde i iz Nove Crnje uopšte ne postoji direktna autobuska linija za Kikindu. Titel je od Novog Sada udaljen 47 kilometara. Zamislite jednu majku koja treba da ostvari pravo na alimentaciju, koliko ona puta iz Titela mora da ide u Novi Sad da bi to pravo ostvarila. Umesto da imamo čak i takav zakon da država u njeno ime tuži i ostvari joj pravo na alimentaciju, mi sad, na primer, takve majke teramo da putuju po 50 kilometara u jednom pravcu, da bi to svoje pravo ostvarili. Ili, jedan radnik, kome poslodavac nije isplatio zarade i doprinose, takođe mora da putuje tih 50 kilometara u jednom pravcu i, naravno, da plati kartu koja sigurno nije jeftina.
Zato vas ministre molim da još jednom razmislite i usvojite amandman koji su predložili URS da se Sečnju, Novoj Crnji, Bačkom Petrovcu i Titelu ostave sudske jedinice. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mirko Čikiriz i Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Čedomir Protić, Snežana Bogosavljević Bošković, Aleksandar Radojević i Miroslav Petković.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.