Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, osetio sam potrebu da kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a i u ime poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija kažem nekoliko reči o amandmanima koji su do sada razmatrani, a i o amandmanima koji će biti u buduće razmatrani, jer uglavnom se svode na isto.
Mi dolazimo iz različitih sredina, malih, srednjih i velikih opština i svi na svoj način želimo da opština iz koje dolazimo dobije, ako ne može sud, bar sudsku jedinicu. Međutim, ono što je Odbor imao u vidu kada je predložio ove amandmane, u kojima ima mnogo amandmana različitih poslaničkih grupa, odnosno poslanika pripadnika različitih poslaničkih grupa, pa su jednostavno obuhvaćeni ovim amandmanima koje je dao Odbor. Ovde se pominju neke opštine, a neke se izgleda zaboravljaju zato što nemaju poslanike ovde u Narodnoj skupštini. Recimo, pominje se opština Batočina, a niko neće da pomene opštinu Knić. Pominje se da treba Guča da dobije sudsku jedinicu. Pitam, po čemu je Guča značajnija od Gruže koja pripada opštini Knić, po broju stanovnika i po nekim značajnim istorijskim momentima itd?
Prema tome, budimo realni. Do sada smo imali jednu mrežu sudova i javnih tužilaštava koja je pokazala u praksi da nije dala najbolje rezultate. Sa druge strane, hajde da se okrenemo nekim drugim stvarima, da sprečimo da nam se Srbija prazni, da neke ruralne opštine imaju malo više stanovnika pa će imati i veći broj sudskih sporova, odnosno mogućnosti da se tamo zapošljavaju sudije u tim sudovima, pa ćemo naknadno formirati i sudske jedinice i sudove, ako to bude potrebno. Nemojmo samo da gledamo ovaj Predlog zakona ovakav kakav je. On je sigurno bolji nego što je bio dosadašnji. Ne bih ulazio u ocenu da li je reforma od pre tri-četiri godine bila uspešna ili nije, to su najbolje pokazali građani koji su se mahom izjasnili da to što je bilo do sada nije bilo najbolje. O tome kako su radili neki organi u prethodnom periodu i kad su primenjivali Zakon o sudovima, o mreži sudova itd. videli smo.
Tako da, mogao bih da prihvatim predlog i nekih poslanika – hajmo da svaka opština u Srbiji, kojih ima 150-160, ima ili osnovni sud ili sudsku jedinicu. Ali, samo da pitam – ko će to da plati? Kažu da pojedine lokalne samouprave prihvataju da snose troškove da u njihovim sredinama budu ili sudske jedinice ili sudovi. To će opet da plaćaju građani. Nije važno da li će se plaćati iz republičkog budžeta ili iz budžeta lokalne samouprave, jer opet građani moraju da odvoje pare da bi mogle da se izdržavaju te sudske jedinice, odnosno osnovni sudovi.
Tako da, mislim da je ovo u ovom trenutku najbolje rešenje. Uvek ima boljeg rešenja, ali hajde da prihvatimo ovo ovakvo kakvo je. Recimo, ja po rođenju pripadam opštini Rekovac, koja ima negde 10.000 ili 11.000 stanovnika, ali tamo nema osnova da bude sudska jedinica jer nema dovoljno sporova, osim ostavinskih sporova, odnosno ostavinskih postupaka.
Prema tome, nemojmo sada da bi smo skupili neki politički poen, zato što nas gledaju sa prenosa, da u toj opštini odakle dolazimo ili susedne opštine, sutra kada bude bilo glasanja – eto, mi smo se borili za tu opštinu itd.
Da zaključim, kada smo govorili o prekršajnim sudovima, pa ništa nije promenjeno kada je u pitanju raspored prekršajnih sudova i sudskih jedinica, odnosno odeljenje prekršajnih sudova u odnosu na postojeći zakon. Isto tako bih mogao da pitam – zašto je prilikom prošle podele kada je Pomoravlje u pitanju prekršajni sud postojao samo u Paraćinu za opštinu Paraćin, a u Jagodini za pet opština? Nisam ja predlagao taj predlog. Mi smo ga usvojili, ja sam glasao i ne stidim se da sam glasao jer su me ubedili da je to tada bilo ispravno. Sada ništa nije menjano i hajde da vidimo da u nekom narednom periodu promenimo.
Kada neko govori o tome da li je bilo dobro ili nije, samo ću dva primera da navedem. Ceo Sremski okrug je imao samo jedan osnovni sud. Da li je to bilo dobro? Nije. Ceo Šumadijski okrug je imao samo jedan osnovni sud. Da li je to bilo dobro? Nije. Neko pominje – zašto Rača itd.? Ako neko zna srpsku istoriju, a trebao bi da je zna ako je došao iz ove skupštinske klupe, Rača je istorijski, ekonomski, kako hoćete, vezana kao pupčanom vrpcom za Topolu.
Više ljudi iz opštine Rača idu prema Topoli, nego što idu prema Kragujevcu. To je potpuno realno da Rača na neki način bude vezana za sudsku jedinicu u Topoli, odnosno za Osnovni sud u Aranđelovcu, a da se rastereti, na neki način, i osnovni sud u Gradu Kragujevcu.
Prema tome, molio bih narodne poslanike da kada obrazlažu svoj neki predlog, odnosno svoj amandman, budu realni, da shvate da je Ministarstvo, a i Odbor za pravosuđe imao najbolju nameru kada je predlagao i ovaj zakon, odnosno kada je predlagao ove amandmane. Hvala lepo.

Nenad Konstantinović, replika. Izvolite.

Prosto moram da se javim posle ovog izlaganja predsednika Odbora za pravosuđe. Mislim da se mi ovde ne razumemo. Pričam o tome da je ova mreža rađena napamet. Prošli put, kada je rađena mreža sudova, bilo je nekada 130 i 5, 6, 7, 8 sudova u Srbiji. Kada je 2008. godine rađena reforma, u 24 grada u Srbiji su dati sudovi i još 10 velikih opština. Svi drugi su dobili sudsku jedinicu. Dakle, pored 34 suda bilo je 96 sudskih jedinica i tako je bilo zadovoljeno 130 opština. Svi su imali maltene sud, ili sudsku jedinicu, skoro svi oni koji su nekada imali sud.
Sada se bez ikakvih kriterijuma, i vi kažete da li ima više u Gruži ili ima više ljudi u Guči. Ne znamo gde ima, jer nam niko nije dao nikakvu analizu. Ne znamo da li treba da bude sudska jedinica u Rači ili ne treba, jer niko nije dao analizu u kojoj bi pokazao - nema dovoljan broj predmeta, nema dovoljan broj sudija, tu treba da se ukine. Politički se određuje i ukida u zavisnosti od toga ko je na vlasti u kojoj opštini. Ne možemo da raspravljamo ozbiljno, ako nemamo nikakvu analizu i nemamo nikakve kriterijume.
Šta je rezultat ovoga što se danas dešava? Rezultat je da će biti gore. Iz 40 opština ljudi će morati da putuju u neke druge opštine. Ljudi u tih 40 opština i ne znaju, toga u medijima nije bilo, oni i ne znaju da će se ukinuti sudska jedinica kod njih. Probajte da pitate građane Batočine, građane Blaca. Nisam ja ni iz Batočine, nisam ni iz Blaca, ja sam iz Beograda i zalažem se za to da budu sudske jedinice i u Batočini i u Blacu i u Kanjiži i u Adi, zato što za tim postoji potreba.
Dakle, razmislite još jednom šta radite i moj predlog je da mi usvojimo ovaj amandman koji sam podneo, kada budemo glasali o amandmanima i da ispravimo veliku nepravdu koju trenutno vlast čini. Hvala.

Petar Petrović, replika. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, molio bih da date odgovor na jedno pitanje – da li će po ovom zakonu, kada ga budemo usvojili, biti sudećih dana u pojedinim opštinama, odnosno mestima, po programu koji će odrediti predsednik suda kome pripadaju te opštine, koje u ovom trenutku nemaju sudske jedinice? Nemojmo da se sad povezujemo sa sudskim jedinicama, molim vas.
Što se mene tiče lično, voleo bih da svaka opština ima sudsku jedinicu, ali da li je realno da neki sudija, u nekoj sudskoj jedinici danas ima dva predmeta, a sutra nema ni jedan, pa prekosutra ima jedno suđenje, a recimo neki sudija ima danas 50 ili 20, ili već ne znam koliko rasprava. Ima mesta u Srbiji gde jednostavno nema posla za sudiju i zato će predsednik suda odrediti sudeći dan, kada će se jedan određen broj predmeta suditi u tom mestu i neće putovati stranke, nego će jednostavno putovati sudija i advokati. Uvažene kolege, vi zato što ćete putovati, dobijate pare od stranke, prema tome možete i da platite to što idete nekog da zastupate. Hvala lepo.

Po amandmanu reč ima narodni poslanik Ljubica Milošević.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa svojim saradnicima, dolazim iz Aranđelovca, inače sam poslanik otuda, a sud u Aranđelovcu je postojao još od 1868. godine. Lično smatram, da ovaj predlog Vlade je najbolji predlog, mnogo je bolji i od ovog predloga Odbora za pravosuđe, jer će imati sudsku jedinicu u Topoli koja će pripadati Aranđelovcu, a Topola je od Aranđelovca udaljena svega 15 kilometara. Tako da postoje mogućnosti da se održavaju sva veća suđenja, odnosno krivice i ostala suđenja koja ne budu mogla da se obavljaju u sudskoj jedinici.
Sud u Aranđelovcu ima 2.200 kvadratnih metara, tako da zadovoljava potrebe za zaposlenjem. Ima kadrove u Aranđelovcu. Sada trenutno ima sedam sudija koji rade u Aranđelovcu, a ostali su bili raspoređeni u Kragujevac, u više sudove. Prekšajni sud se nalazi takođe u zgradi Osnovnog suda.
Lično smatram, a i na zadovoljstvo svih građana Aranđelovca, zahvaljujem se predlagaču da Osnovni sud bude i dalje u Aranđelovcu. Hvala.

Po amandmanu Maja Gojković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, za poslaničku grupu SNS ovaj amandman podnet na član 3 je potpuno neprihvatljiv. Moram da kažem da argumenti koji su ovde pojedini poslanici izneli, da je kvantitet nekakav kvalitet i da obim tog amandmana trebalo bi da nas ubede da je tu nešto kvalitativno i promenjeno u odnosu na Predlog zakona, apsolutno ne stoji.
Ako detaljno pogledamo ne sumnjam da su kolege koje su se spremale za ovu tačku dnevnog reda se upoznale sa tekstom amandmana 3. videli bi u stvari suštinu da ako neko glasa za ovaj amandman u stvari u potpunosti dezavuiše Predlog zakona o mreži sudova i javnih tužilaštava jer se ovim predlogom amandmana u stvari pokušava da se zadrži status kvo. A da je mreža sudova koja je usvojena prethodnim zakonom iz 2008. godine, odnosno koja je stupila na snagu 2010. godine, za ove tri godine prošla proveru prakse, struke, pa i javnosti, ne bi došlo danas do rasprave o ovom zakonu i ne bi došlo do potrebe da menjamo mrežu sudova.
Dakle, ne može niko da nas ubedi da je 34 suda nešto više od 66 sudova, niti može neko da priča o tome da li je bilo potrebno postojanje 111 ili koliko, sudskih jedinica kada je i analiza njihovog rada kao što je radio Vrhovni kasacioni sud u ovom periodu, pa i analiza svih onih koji su učestvovali u javnim raspravama, a to su uglavnom bili ljudi iz struke, pravosuđa, privrede, advokati, pa i stranke, uvideli koliko je to bila jedna beskorisna mreža sudova.
Čuli smo još ovde, što je potpuno ne prihvatljivo, kolega koji verovatno nikada nije bio Bačkom Petrovcu je ovde govorio i lamentirao nad sudbinom ljudi koji žive u Bačkom Petrovcu kako neće imati adekvatnu sudsku zaštitu. Eto, ja živim dva, tri kilometara od Bačkog Petrovca, u gradu Novom Sadu i znam da niko iz Bačkog Petrovca neće zameriti što sada to mesto gravitira sudu u Novom Sadu. Moram da kažem kolegi, da ne zna koliko ljudi uopšte živi u Bačkom Petrovcu. Da je Bački Petrovac potpuno jedna napuštena opština zato što se naslanja na grad Novi Sad. Ne zna koliko uopšte nije bilo predmeta u tom sudu. Koliko ima sudija. Kako je to do sada izgledalo. Kako izgleda sudska zgrada. Ne znam odakle mu ideja da neko želi da ustupi sudsku zgradu za potrebe suda.
Ono što je najvažnije, mislim da od Bačkog Petrovca do Novog Sada ima samo nekoliko kuća razdaljine. Tako da zaista ne bi trebalo lajički ovde da se govori, niti da se uzbunjuje javnost koja u stvari u Bačkom Petrovcu i ne može da bude zbunjena jer oni žive pored Novog Sada i apsolutno su zadovoljni sa ovakvim rešenjem, pogotovo što je Nacionalni savet Slovaka učestvovao u javnim raspravama i dao svoje mišljenje na predložena rešenja iz Predloga zakona o kome raspravljamo.
Što se tiče amandmana na član 3. koji je Odbor za pravosuđe predložio ovde, molim da autorsko pravo ne daje ni jedna ovde stranka, i ružno je što je jedna od stranaka rekla da, eto zahvaljujući njima, ne, evo, tu je predsednik koji može da posvedoči da smo jednoglasno usvojili te amandmane i da je to rad na poboljšanju ovog predloga zakona od strane svih političkih stranaka koje imaju svoje članove u Odboru za pravosuđe.