Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, trudio sam se da zaista pažljivo saslušam obrazloženje amandmana, iako je rečeno da je naše obrazloženje za odbijanje amandmana bilo teško prihvatljivo.
Naime, upravo imajući u vidu činjenicu da je Soko Banja mesto koje je nakon Vrnjačke Banje jedno od najvažnijih banjskih središta u Srbiji i da razvoj banjskog turizma upravo u ovom mestu jeste perspektiva za čitav kraj, i sam sam imao prilike da nekoliko puta boravim u Soko Banji, još od detinjstva a i kasnije, i moram da kažem da amandman nije prihvaćen iz potpuno racionalnih i realnih razloga.
Prvi razlog jeste činjenica da se populacija Soko Banje povećava. To je bio samo jedan od dodatnih argumenata da u Soko Banji bude uspostavljena sudska jedinica. Rečeno je da se neće rešiti problemi. Činjenice su da se više krivični predmeti nisu sudili u Soko Banji - rešiće se.
Mislim da je vrlo jasno rečeno, čak i u predlogu izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova za koje je neko rekao da su kozmetičke, a ne bih rekao da su kozmetičke, ako do 1. januara jedne godine ne mogu da se sude krivični predmeti u jednom mestu, kao što je Soko Banja, a od 1. januara naredne godine, ako ovaj set zakona bude usvojen, moći će da se sude. Ne vidim kako problem nije rešen.
Takođe, napomenuću, recimo, podatak da je do 1975. godine Soko Banja, kao opština, bila u području suda u Nišu. Sada se vraća u područje Višeg suda u Nišu. Znatno je dostupnije građanima Soko Banje da idu u Aleksinac, ali neće imati više potrebe da idu u Aleksinac kada je u pitanju osnovni sud, zato što su za sve, ne nešto može, nešto ne može, do juče morali da idu u Zaječar, a delimično da ostvaruju u Soko Banji. Sada će sve moći da ostvaruju u Soko Banji, apsolutno sve.
Ovo je jedna od retkih opština gde postoji tendencija porasta broja predmeta, ali nekada dođe do stečaja nekog preduzeća, pa potraživanja radnika, ali to je već materija privrednog, ali recimo neisplaćenih zarada, pa zahteva radnika da se te zarade isplate ili neke druge vrste radnih sporova, pa zbog toga u jednoj godini se poveća broj predmeta, a u narednoj ih već nema. Ne. Kao i mnoga druga mesta, a imajući u vidu lošu putnu infrastrukturu u Soko Banji će biti sudska jedinica.
Voleo bih da napravimo razliku. Da li se zove isto sudska jedinica u ovom sistemu koji trenutno postoji i u ovom sistemu koji težimo da uspostavimo nakon usvajanja ovakvog zakona? Da, zove se isto sudska jedinica. Da li je ona suštinski isto? Nije, jer će u Soko Banji sudska jedinica moći da postupa kao sud. U svakom mestu gde je predviđeno da postoji sudska jedinica, gde može da se sudi i krivica i parnica, ona faktički u postupanju sudije jeste sud. To je vrlo bitna, kvalitativno bitna razlika.
Dakle, sve ono što su narodni poslanici tražili da se osnuje osnovni sud u Soko Banji, a što se tiče građana, sve ono što dobijaju tim amandmanom, oni već imaju ovim predlogom koji je dat u zakonu. Jedina razlika jeste u tome što, da bi se zvalo sud, jer je razlika u tabli koju ćete eventualno promeniti, on mora da ima svoje prateće službe, da ima svom predsednika suda, a to povećava troškove.
Jednostavno, za takvo mesto, mislimo da je mnogo bolje da sudska jedinica kao sudska jedinica funkcioniše u svom punom kapacitetu, bez dodatnih velikih troškova, a na mnogo efikasniji, dostupniji i bolji način građanima. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, replika.

Ministre, sve bi bilo jasnije da znamo koji su bili kriterijumi po kojima 40 ili ne znam koliko opština danas nema ni sudsku jedinicu, ko danas ima osnovni sud, a ko ima sudsku jedinicu. Mnogo lakše bi razgovarali da znamo koji su bili kriterijumi.
Iz vašeg obrazloženja, koje sam dobio, Soko Banja, ne samo da ima pravo da ima osnovni sud, već treba razgovarati o tome da vratimo iz administrativnog centra iz Zaječara Prekršajni sud, Privredni, jer Soko Banja pripada administrativno Zaječaru, a danas je sud u Aleksincu, što je područje Niša. To stvara jednu institucionalnu konfuziju kod građana. Nemojte da osuđujete poslanike što se bore da institucionalno unaprede opštine iz kojih dolaze.
To je moja borba danas, jer Soko Banja pored broja stanovnika ima velika broj građana koji imaju svoje nekretnine u Soko Banji, provode veći deo godine, ali se ne vode tamo, i to ste i vi potvrdili. Potvrdili ste i broj predmeta koji je ogroman, efikasnost sudske jedinice, ranije suda.
Ovde navodite i tradiciju, pa od 1833. godine je tu sud, Osnovni sud. Zato nemojte da osuđujete poslanike što se prosto bore da institucionalno unaprede opštinu iz koje dolaze. To je naš posao. Hvala.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi nije ni na kraj pameti da osuđujem bilo koga, a ponajmanje poslanike koji se trude da institucionalno, kako je rečeno, brane svoje opštine.
Da nije u pitanju Soko Banja, uopšte govoreći, postavljeno je pitanje kriterijuma. Kriterijumi su u dobroj meri prilično jasni. Kriterijume je izradila radna grupa u kojoj je bilo najmanje ljudi iz ministarstva, najviše iz pravosuđa, advokature, iz pravničke struke, jednom rečju. To je prva stvar.
Druga stvar, Soko Banja je zaista pravni nonsens u jednom pogledu. Ako sam dobro informisan od službi Ministarstva na čijem sam čelu, Soko Banja je naseljeno mesto u kojem je zgrada suda nelegalno izgrađen objekat, bez i jedne jedine dozvole. Toliko o institucionalnoj odbrani i institucionalnom jačanju. Ja mislim da je to potpuni nonsens.
Zamislite sada Ministarstvo pravde i državne uprave koje jednoj državi treba da podnosi zahtev za legalizaciju zgrade suda. Ja verujem da to nigde nećete naći. Nelegalno sagrađen objekat.
(Marijan Rističević, s mesta: Koje godine je izgrađena?)
Ne znam koja je godina u pitanju, ali možemo se potruditi da saznamo. Zaista mislim da je ovo nedopustiva stvar.
Kada je u pitanju broj predmeta, nemojte stvari da preuveličavamo. Postoji jasna statistika. Ta statistika je negde na granici. A da li Soko Banja ovim predlogom zakona dobija više u odnosu na stari, odnosno važeći zakon – dobija više.
Rekli ste da se stvara neka vrsta institucionalne konfuzije. Ja ću vam reći da takvih primera ima dosta. Recimo, opština Sjenica. Ona je deo Zlatiborskog upravnog okruga, a u okviru je područja trenutno osnovnog suda u Novom Pazaru.
Opština Ivanjica je deo Moravičkog upravnog okruga, a trenutno je u području Osnovnog suda u Požegi, a Požega je u Zlatiborskom okrugu, odnosno Višeg suda u Užicu, kao sedište Zlatiborskog okruga. Nešto ne znam da postoji kod tih građana neka vrsta insitucionalne konfuzije.
Mi smo predvideli ovim predlogom zakona da područje opštine Ivanjica dođe u područje Višeg suda u Čačku. Mislim da je to dobro. Da li je građanima Sokobanje, ako im zaista nešto zatreba, da li im je lakše otići do Aleksinca ili do Zaječara, to oni sami najbolje znaju, jer mnogo više gravitiraju u samom Aleksincu.
Da li će dobiti? Opet govorim, da, dobiće, dobiće ovim zakonom više. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, replika.

Još jednom, nisam siguran kome je upućena kritika, kada govorite o legalizaciji. Godinu i po dana ste na vlasti u državi. Bili ste na vlasti u opštini, pa taj problem nije rešen. Očigledno je da tu postoje određeni problemi. Ne znam kome upućujete kritike, s jedne strane.
S druge strane, ja govorim o tome da kažete koji su jasni kriterijumi. Vi kažete - u dobrom delu su jasni, što znači da u onom manjem delu nisu jasni kriterijumi za izbor mesta gde će biti sudovi, gde sudske jedinice.
Pitamo vas – koji su to kriterijumi koji do sada nisu bili u toj manjoj meri jasni? Ja vraćam na amandman i na suštinu. Borba za institucionalno unapređenje jedne opštine je zapravo da umesto sudske jedinice dobije sud, osnovni sud, jer za to postoje kriterijumi u odnosu na ono što ste napisali u obrazloženju. To su moje teze. Hvala.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se nismo najbolje razumeli. Dakle, šta smo mi za godinu dana uradili po pitanju činjenice da se sud nalazi u nelegalno izgrađenom objektu? Naravno, pokrenuli smo postupak njegove legalizacije. Ali, ovde se postavlja drugo pitanje – ko je mogao da mimo zakonske procedure podigne ili kupi objekat za sud koji je podignut bez jedne jedine građevinske dozvole? Ko je mogao da useli sud u takav objekat?
Nemojte da menjamo teze. Šta smo mi uradili za godinu dana? Kada smo utvrdili da je nezakonito podignut objekat, pristupili smo svim zakonskim procedurama koje su potrebne da to bude privedeno zakonu. Koji su kriterijumi? Rekao sam da su kriterijumi vrlo jasni i da su u najvećem broju slučajeva primenjivani. Neko može da kaže da u nekom slučaju nisu primenjeni.
Malopre se pričalo o Bujanovcu. Bujanovac je kilometarski izuzetno blizu Vranja. Bez problema, funkcionalno gledano, kadrovski gledano, u svakom pogledu, on nije morao da bude osnovni sud. Uvažavajući posebnost tog područja, uvažavajući činjenicu multietničke strukture stanovništva, predložili smo da tu bude osnovni sud. Da li je to odstupanje od kriterijuma koje je propisala radna grupa? Jeste, ali je predloženo da tu bude uspostavljen osnovni sud.
Samo još jednom da napomenem, pokušaj zamene teza, gde reći – eto, šta ste uradili za godinu dana, nema veze što je sud u nelegalnom objektu. Nema veze što građanin kada ulazi u tu zgradu dolazi po pravdu i po svoje pravo zakonom zagarantovano, iako ta zgrada nema veze sa zakonom. To nije važno. Šta ste vi uradili za godinu dana? Kao prvo, utvrdili smo to, izneli smo tu informaciju, započeli sve zakonom propisane procedure da do legalizacije tog objekta i dođe.
Zamislite jednu situaciju da, ne daj bože, u takvom objektu dođe do požara. Onda se postavlja pitanje – gde je upotrebna dozvola za taj objekat i ko će snositi odgovornost za sve posledice koje bi tu eventualno nastupile? Imamo slučaj mnogo većih i po poslu mnogo značajnijih objekata koji su u službi pravosuđa, a koji su useljavani, u kojima je započinjao rat pravosudnih organa bez ijedne jedine dozvole.
Kako može da se plaća trošak održavanja takve zgrade ako objekat nije primljen? To je sve čitav niz pitanja. Opet sam sud, koji se nalazi u nelegalno izgrađenom objektu, treba da odlučuje o tome. Iz koje god političke stranke da potičemo, verujem da je to podatak pred kojim svako, a naročito diplomirani pravnici, ostaje zatečen. Naveo sam taj slučaj za Sokobanju, zato što je zaista neverovatan.

Hvala.
(Dejan Nikolić, s mesta: Replika.)
Više nema svrhe replike.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.