Zahvaljujem predsedniče i poštovani ministre.
Kao građanin, svakako očekujem da država stane u nekim slučajevima iza mene kao građanina, odnosno iza svih svojih građana i da pomogne.
Ne možemo da pustimo da se situacija odvija tako kako se odvija, da ljudi odlaze. Ne bih se složila da neće dati rezultat ako se potrudimo da se otvori škola, ili dečji vrtić u nekoj sredini, naravno ukoliko tu ima dece ili mladih bračnih parova.
Ponosna sam na ono što opština Čajetina radi kako bi zadržala mlade ljude na selu. Imamo uspeha i uspeli smo ne da zaustavimo, već svakako da usporimo odlazak tih mladih ljudi sa sela.
Neće sudska jedinica da ih zadrži, dobro ste rekli, ali očekujem da ćemo se mi u nekom narednom periodu svakako ovde ponovo videti i možda oceniti situaciju, da li će biti bolja ili lošija.
Samo mislim da treba gledati sliku celokupno, ne pojedinačno. Vi ste možda malo, ako smem da kažem, iskarikirali da će sudskom jedinicom neko nekoga ostaviti u određenom mestu itd. Mislim da to sigurno neće biti slučaj, ali celokupna slika i vi kao predstavnik, deo Vlade, deo države, deo vlasti, u vlasti je nož i pogača, treba da se potrudite da zajedno sa vašim kolegama uradite nešto. Mi to svakako kao opozicija ne možemo. Možemo samo da vam sugerišemo, a vaše je da poslušate ili ne.

Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović.

Gospodine ministre, uvek ću  podržati racionalnost, kao što ste rekli, neću nikad podržati da neko u nekom državnom organu ne zaradi svoj posao. To je moj lični stav i stav moje partije.
Međutim, kada su u pitanju državni strateški interesi, država mora da nađe model i da nekada odstupi od te surove racionalnosti. Rekli ste – škola u nekom selu na Zlataru ima tri učenika. Da, sledeće godine neće imati ni jednog, ali ako ovako nastavimo sa Novom Varoši, ili sa nekim mestom na Homolju ili u Borskoj opštini, Borskom okrugu, nećemo imati ni u samoj Novoj Varoši učenika, pa će sutra nekom pasti na pamet da pored ukidanja sudske jedinice, ukine i inspekcijske službe, jer će reći – nema potrebe da inspektori iz Upravnog okruga zlatiborskog sede u Novoj Varoši zato što nemaju dovoljno posla. Dolaziće inspektori iz Užica. Onda će nekom pasti na pamet da ukine i školu, pa će reći to je neracionalno, pa će onda neko reći – ne treba u Novoj Varoši ni sedište EPS. Zašto, kada ima u Užicu. Isto kao što su nama iz Užica premestili sedište u Kraljevo. Opet iz razloga racionalnosti.
Tu dolazimo do one tužne, surove istine, da država u jednom trenutku mora da stane i da kaže šta je to državni strateški interes? Država Srbija je prethodnih decenija, pa i u prethodnom veku činila surove greške u korist svoje štete i danas mi te sve greške plaćamo. Znamo mi da neće samo jedna sudska jedinica u Novoj Varoši zadržati neke ljude, ali ako obrazovani ljudi, intelektualci, koji su radili u sudovima, koji sutra rade u inspekcijskim službama, koji rade u nekim državnim institucijama odu iz Nove Varoši, pa sa pravom kažete - nema ko da vodi tu Novu Varoš, nemaju gde da se vrate mladi ljudi i tako ćemo se provlačiti prema Beogradu.
(Predsednik: Vreme.)
Naše rubne teritorije će ostati prazne. E, tu dolazimo do strateškog interesa države. Možda vi niste, da kažem, ni ovaj zakon, toliko je eklatantan da se bavi tim strateškim interesima, ali pojedinačno, kao kockice, mi dolazimo do surove istine da se mi povlačimo ka Beogradu sa svojih granica. I to je surova istina.

Reč ima ministar Selaković.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, upravo ovaj zakon konstatuje tu tešku realnost koju on nema šanse da ispravi. Imate nešto što je takođe surova realnost. Nema prava niti potrebe za pravom bez subjekata prava, a subjekti prava jesu fizička i pravna lica, ljudi i organi i organizacije, ustanove, privredna društva. Ako toga nema, nema potrebe za bilo kakvim pravnim regulisanjem bilo čega. Bilo kakvim.
Ova mala mesta su došla u problem onoga trenutka kada su u njima ugašena porodilišta. To je bio prvi alarm za sve ljude koji su živeli u tim mestima. To je bilo prvo zvono na uzbunu države koja je tada bila mnogo organizovanija, mnogo ekonomski sposobnija, mnogo efikasnija. Države nije bilo da reaguje u tom trenutku.
U kojoj smo sada poziciji? Sada smo u poziciji da stanemo pred tu tužnu sliku i da kažemo – tu jeste tužna, u nekom mestu bi mogla da bude uskoro, dajte da sprečimo tamo. Jer, kada pogledate starosnu strukturu stanovništva, opet nažalost shvatite da ljudi od 50-60 godina koji čine pretežan deo tog stanovništva, nažalost više nisu reproduktivno sposobni i ne mogu da rađaju decu.
Ako je izlaz u tome da vraćamo ljude da tu žive, dajte da vidimo kako ekonomski da ih privučemo. Mislim da ćemo se oko toga svi složiti, da je to ključna stvar. Onog trenutka kada ekonomija tu opet ojača do te mere da se preduzetniku, privredniku, zaposlenom ne isplati da ide samo jednom nedeljno na ročište, već je broj ročišta povećan pa je potrebno umesto jednom, tri puta nedeljno da se održavaju, tada možemo da razmišljamo o uspostavljanju sudske jedinice ili suda.
U ovoj situaciji zaista teško, pogotovo tamo gde realno, racionalno gledano nema osnova. Naravno da je mnogo bitno definisati šta je to strateški državni interes. Jedan sam od onih koji se zalažu, a to i neki od donedavnih koalicionih partnera dobro znaju da država Srbija treba da donese jedan akt koji po Ustavu još uvek nije donela, a reč je o strateškom planu razvoja Republike Srbije za period od 10 do 20 godina.
Ono čime se čitav lanac, niz prethodnih vlada Republike Srbije bavio jeste gašenje požara, rešavanje tekućih problema i retko kada ili gotovo nikad pravljenje nečega što je vizionarska investicija u budućnosti. Baveći se svim tim tekućim problemima, svakodnevnim bilo da su oni pravne, ekonomske, političke prirode, potpuno zaboravimo na to od čega treba ljudi da žive u budućnosti i dolazimo u ovu situaciju da konstatujemo da nas je sve manje i manje.
Tu se postavlja pitanje šta nam je u ovom trenutku prioritetan državni interes? Prioritetan državni interes je da biološki opstanemo. Kada biološki opstanemo onda ćemo mnogo drugačije i lakše u budućnosti gledati na plansko i strateško rešavanje nekih problema. U suprotnom i za slučaj da se osnuje sudske jedinice za opštine o kojima smo govorili, bojim se da će narednih nekoliko godina pretežan deo njihovih aktivnosti biti u ostavinskim raspravama, u sačinjavanju zaveštanja i ugovora o doživotnom izdržavanju, a i to će preuzeti javni beležnici.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, predlažem da ipak u smislu člana 27. i 106. na određen način skrenete pažnju svim govornicima, s obzirom da je Odbor krenuo danas u 9,00 časova pre podne. Sada je blizu 22,00 časova, da probamo da se držimo strogo dnevnog reda i strogo amandmana. Ukoliko raspravljamo postoji mogućnost deskripcije i široke priče.
Imajući u vidu da ovde ima dosta ljudi koji očekuju da još govore o svojim amandmanima, ukoliko ne prekidamo raspravu, da se bar skoncentrišemo u pogledu samog amandmana, da ukoliko je moguće samo o tome govorimo, a da potrebu za širim objašnjenjem ostavimo eventualno za sutra ili za neko drugo vreme. Hvala.

Čitate mi misli, gospodine Mikoviću. 
Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite.

Samo ću kratko i neću se više javljati.
Misli nam se takođe poklapaju i ja se pridružujem, treba da skratimo.
Slažem se, gospodine ministre, samo bih još jednom ponovio - i pored velike ekonomske krize i pored svega onoga što nas je ophrvalo i svakog dana nas steže, ipak državni interes Srbije mora ipak biti na prvom mestu. To je jedna dugoročna priča. Da smo imali jasno definisan interes u zadnjih 100 godina, ne bi došli i situaciju u kojoj smo danas. Samo apelujem da se o tome vodi računa.
Jedno kratko pitanje i molio bih vas da mi kratko odgovorite. Što se tiče javnih beležnika, da li mislite da će njihove usluge, s obzirom na sva ona iskustva iz okruženja, biti dostupna korisnicima njihovih usluga i da li će to biti skuplje nego da u tom mestu postoji sudska jedinica? Eto, samo kratko, ako to možete da mi odgovorite. Znam da Ministarstvo propisuje tarifnike.
(Nikola Selaković, s mesta: Upravo to. Nema potrebe.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Laslo Varga.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Mirna Kosanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Mirna Kosanović. Izvolite.