Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz URS a na zahtev i predlog meštana građana Nove Varoši podneli smo amandman na član 3. stav 1. tačka 49 i predlažemo da on sada glasi – Osnovni sud u Prijepolju za teritoriju opština Nova Varoš i Prijepolje, sa sudskom jedinicom u Novoj Varoši.
Znači, građani Nove Varoši očekuje da im i dalje ostane kao i do sada sudska jedinica u Novoj Varoši i smatraju da opština sa skoro 17.000 stanovnika ima valjane razloge da ima bar sudsku jedinicu. Koji su to razlozi? Počev od onih tradicionalnih još od 1932. godine. Nažalost, 2009. godine do tadašnje opštinski sud nije prerastao u osnovni sud i tada je sa egzistiranjem započela sudska jedinica. Četiri godine posle 2009. godine ovim zakonom se predlaže ukidanje i sudske jedinice, čemu se građani Nove Varoši protive.
Udaljenost kao jedan od kriterijuma, udaljenost za ostvarivanje pravde jeste takođe ide na ruke ovom zahtevu. Znači, udaljenost od Prijepolja gde bi građani Nove Varoši u narednom periodu trebali da idu po svoju pravdu jeste značajna od nekih najudaljenijih mesta. U opštini Nova Varoš ta udaljenost je i do 60 kilometara. Veoma loši vremenski uslovi, veoma teška konfiguracija. Sve to govori u prilog da bi trebalo ispoštovati njihov predlog. Takođe, 2009. godine opština Nova Varoš je dodelila, opredelila oko 300 kvadratnih metara kancelarijskog prostora i u potpunosti zajedno sa Republike Srbije detaljno rekonstruisala taj prostor. Tako da i ovaj razlog ide u prilog ovoj njihovoj tvrdnji i zahtevu.
Međutim, ono što građane Nove Varoši i većinu malih opština širom Srbije plaši, od svih ovih razloga, jeste činjenica da kada iz neke opštine odlazi neka državna institucija javlja se određena bojazan i strah za njihovu budućnost.
Te 2009. godine kada je umesto osnovnog suda Nova Varoš dobila sudsku jedinicu, svih pet sudija je napustilo Novu Varoš i otišlo put Užica, Novog Pazara, Beograda, Prijepolja i nekih drugih većih centara, zajedno sa njima i neki drugi ljudi koji su bili vezani za pravosuđe. To je jedna loša poruka. Dosta je ovih dana pričano o toj tezi, koliko se naše opštine koje se nalaze po rubu naše zemlje, te najpre nerazvijene opštine suočavaju sa tim problemom.
Podsetiću da Nova Varoš spada u četvrtu kategoriju najnerazvijenijih opština, sa preko 50% nezaposlenih u svojoj opštini. Znam gospodine ministre, vi odlično poznajete probleme Nove Varoši i bolje od svih nas, s obzirom da ste iz Nove Varoši. Međutim, znam za visok stepen vaše doslednosti i principijelnosti i mislim da možda upravo u tome treba tražiti razlog zašto do sada niste predložili da Nova Varoš dobije svoju, bar sudsku jedinicu. Zbog toga mi iz URS, a siguran sam i predstavnici ostalih političkih partija, siguran sam da će to uraditi i naše kolege iz DSS i iz SNS, jer vidim da su zajedno sa mnom predložili ovaj amandman.
Želimo da vas ohrabrimo. Prosto ima valjanih razloga da Nova Varoš dobije bar sudsku jedinicu. Nisu oni sadržani samo u ovim kriterijumima kojih ste se vi pridržavali. To je jedna, rekao bih dugoročna državna strateška odluka, koja će ispoštovati sve one posebnosti koje opština Nova Varoš ima isto onako kao što ste uzimali u obzir te posebnosti opština poput Bujanovca, ne znam Kovačice ili nekih drugih.
Neće biti okrnjena vaša doslednost i principijelnost. Ohrabrujemo vas. Ima puno razloga. To je jedna veoma bitna dugoročna, rekao bih državna odluka da opštine poput Nove Varoši dobiju bar sudsku jedinicu. Ja se iskreno nadam da ćete vi prihvatiti ovo naše ohrabrenja. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Bojana Božanić.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici.
Ispred poslaničkog kluba DSS podnela sam amandman da se zadrži sudska jedinica u Novoj Varoši, za područje Osnovnog suda u Prijepolju i da se zadrži sudska jedinica u Čajetini, za područje Osnovnog suda u Užicu.
Obzirom da je kolega Mitrović govorio o Novoj Varoši, a ministar to vrlo dobro zna, neću ponavljati. Podržaću taj amandman u svakom slučaju, dakle koji je isti u prvoj polovini kao i amandman DSS.
Što se tiče same racionalnosti postojanja, o tome smo pričali danas ceo dan, ovih sudskih jedinica npr. u Čajetini i Novoj Varoši. Za Čajetinu mogu da kažem da zgrada u kojoj se nalazi sud, tu se nalazi opštinska uprava i nalaze se još neke druge institucije. Opštinska uprava, dakle lokalna samouprava plaća određen deo troškova, tako da tu nema nešto sporno što se tiče održavanja same zgrade.
Što se tiče sredstava, takođe moram da vam kažem, isto sigurno što znate, ali javnosti radi, ako nemamo sada prenos, ali verovatno će neko biti u mogućnosti da čuje, da se najviše overa ugovora radi u samoj Čajetini, dakle u toj sudskoj jedinici. U 2011. godini od 1.820, 1.200 je bilo u Čajetini, a 620 zajedno Užice i Bajina Bašta, 2012. godine 1.240 Čajetina, 585 Užice i Bajina Bašta, 2013. godine, dakle do sada, do trenutka kada sam ja prikupljala ove podatke 1.320 u Čajetini, 410 zajedno Užice i Bajina Bašta.
Kao što znate, taksa za overu nepokretnosti se kreće od 25.000 do 39.000 dinara po jednoj overi. Naravno to sve zavisi od vrednosti te nepokretnosti. Što se tiče nepokretnosti koje su overavaju u opštini Čajetina, obzirom da pokriva Zlatibor kao jedno veliko turističko mesto, uglavnom su sve za ove takse od 39.000 dinara. Čak, mogu da vam kažem pre par godina jedan investitor je čak overio 171 ugovor za tu najvišu taksu. Što se tiče racionalnosti, o tome govorimo. Dakle, velika sredstva se prelivaju upravo iz opštine Čajetina od ovih taksi u državni budžet. Tako da morate i o tome malo da razmislite.
Što se tiče ostalih elemenata i ostalih parnica, vanparničnih postupaka itd, molim vas da još jednom razmislite. Poznato je kakva je situacija, što se tiče konfiguracije terena. Kako će ti ljudi iz Semegnjeva, iz Labjanice, iz Stubla ili Ljubiša da idu u Užice, da rešavaju svoje ostavinske sporove ili da rešavaju sporove po pitanju imovinsko-pravnih odnosa, da li je nečija međa prešla. Toga zaista ima puno. Ili kako će ljudi iz Draglice, Negbine ili Sjeništa da idu u Prijepolje. Kako i na koji način zimi. Da li ima prevoza ili nema. To vi opet bolje znate i ljudi koji tamo žive.
Tako, kada ste vi pričali, ranije na početku mandata, da će sada mnogo da bude bolje i kako će situacija, što se tiče mreže sudova, da se promeni. Građani Čajetine i Nove Varoši nisu znali da će to vaše bolje, njima da budu gore, naravno i meni, zato što tamo živim. Meni je zaista drago što su Topola, Bogatić, Varavrin dobili sudsku jedinicu nakon prihvatanja ovih amandmana, Odbora za pravosuđe. Zaista mislim da to zaslužuju i Čajetina i Nova Varoš.
Vi ste, sećam se u načelnoj raspravi, vrlo zdušno branili ukidanje ovih sudskih jedinica, pa i u Topoli i Bogatiću, Varvarinu i svuda ostalo, i u Čajetini i u Novoj Varoši itd, ali ste na kraju ipak prihvatili. Zato, ne vidim razlog zbog čega ne bi prihvatili amandmane koji dolaze iz nekih drugih lokalnih samouprava i da ostanu sudske jedinice npr, u Čajetini i u Novoj Varoši. Mi iz lokalne samouprave u opštini Čajetina ćemo prihvatiti da potpuno snosimo troškove održavanja čitave zgrade, ako je to potrebno i ako je to jedini problem.
U poslednjih nekoliko godina gase se škole. Znači državna je politika da se iseljavaju ljudi iz seoskih sredina, jer nema dovoljan broj ljudi. Iseljavanjem iz suda, dakle, ne samo kada se radi o ne znam školama, obrazovnom sistemu, o prosvetu, o zdravstvenom sistemu, mi sada ukidamo i ovu sudsku vlast u potpunosti. Znam da će tu ostati, u jednom delu te prijemne kancelarije, ali svakako postojanje sudske jedinice će se vršiti bar jednom nedeljno, određeni poslovi koji se tiču tih suđenja. Mislim da bi bilo vrlo važno da se to uradi. Mislim da je ovo katastrofa, koja je snašla Srbiju, i da ovo svakako neće izaći na dobro ukoliko ostane ovako. Hvala.

Ministar Selaković.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prvo će osvrnuti na ono što je rečeno, jer da jeste jedna velika katastrofa jeste. Ne znam gde ima u Evropi da vas plaćaju čitavog meseca zato što četiri puta u toku meseca imate šta da radite. Ne znam da li mnogo bogatije zemlje i mnogo platežno sposobnije i ekonomski jače države od Srbije tako nešto priušte sebi, a Srbija tako nešto sebi priuštava već duži niz godina i došla je tu gde jeste.
Rečeno je nekoliko stvari na koje moram da se osvrnem zato što zaista jesu istinite i zašto ne ostaju bez rešenja, a sa druge strane i te kako motivišu kvalitetni pravnike, verujem da takvih ima i u Zlatiborskom okrugu, da prionu na posao, da se prijave na konkurs za polaganje ispita za javne beležnike i uđu u krug 123 kandidata koji su zaključno sa četvrtkom prošle nedelje, dakle 14. novembrom ove godine položili javno-beležnički ispit i ispunili osnovne uslove da budu imenovani za javne beležnike.
Ako je navedeno da je 2011. godine na području opštine Čajetina bilo 1.200, 2012. godine 1.500, a do novembra 2013. godine 1.320 overa, imajući u vidu da će te overe nastaviti da se vrše u prijemnoj kancelariji u samoj Čajetini, ali da su i te kako primamljiva brojka za eventualnog kandidata za javnog beležnika, koji bi iz Čajetine polagao javno-beležnički ispit i ispunio uslove da bude imenovan za javnog beležnika. Imajući u vidu ono što sam rekao da su pripremljene izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku, da su poslate na ekspertizu Evropskoj komisiji, da čekamo da dođu i da će se onda naći u Narodnoj skupštini, pred narodnim poslanicima čime će biti ostvaren jedan od glavnih preduslova za osposobljavanje javnih beležnika za rad. Onda je ovaj podatak i te kako bitan i važan.
Ono što mogu da navedem kao primer za neka od mesta koja su ovde navedena i pominjana u raspravi. Daću podatak za najveće selo iz jedne od te dve opštine. Neću imenovati koje opštine, jer su približno jednake po broju stanovnika, po teritoriji koju zauzimaju, po broju naseljenih mesta. Najveća seoska osmogodišnja škola u jednoj od te dve opštine je u septembru ove godine primila iz tri sela svega tri đaka.
Ono što je veliki problem jeste što u dugom nizu godina unazad i u vreme kada su postojali opštinski sudovi i sada kada postoje sudske jedinice, ostavinske rasprave i ostavinski postupci ne sprovode se do kraja. Tu smo kao država, a to je samo primer kako to funkcioniše inače u Srbiji, tu smo kao država potpuno nefunkcionalni. Kada bi neko poželeo da kupi neko parče zemlje u ruralnoj seoskoj sredini, onda shvati da dve ili tri generacije u nazad nije održana dobra ostavinska rasprava, da nije došlo do fizičke deobe zaostavštine, a da su se ostaviočevi naslednici rasuli po svetu, po različitim kontinentima, da nemate šanse da ih okupite i da jednostavno ljudi tome ne pribegavaju.
Ono što je bitno reći i zato se zahvaljujem na onome što je ovde rečeno, ako ima posla da se minimum jednom nedeljno zakazuju i odražavaju ročišta, onda je stvar više nego jasna. Jednom nedeljno će, a po proceni predsednika suda biti organizovani sudeći dani i moći će građani, odnosno meštani iz Semegnjeva, Jablanice, Ljubiša, Rožanstva, Ravni, iz drugih sela iz tog kraja da dođu u Čajetinu da prisustvuju ročištu u predmetu u kojem su jedna od zainteresovanih strana i ne vidim da će nešto osetiti, ali će tog jednog dana kada sudija iz Užica dođe imati posla celog radnog dana za vreme radnog vremena.
Ovo što je navedeno da je zaista visok broj overa, na prvom mestu kupoprodajnih ugovora, pošto kada poredite Čajetinu sa jedne i Novu Varoš sa druge strane, Čajetina je imala prilike iz razno-raznih razloga da se kao opština za razliku od Nove Varoši koja je nekad bila mnogo razvijenija od Čajetine, Čajetina je u poslednje vreme imala prilike da se razvije i sama činjenica ovolikog broja overa ugovora govori dovoljno u prilog tome.
Uvek kažem, ako Čajetinac neki koji je završio pravni fakultet i ispunio uslove da polaže ispit za javnog beležnika i položi taj ispit, ali ako se ne prijavi za to, pronaći će se neko iz Užica ko ima iste te uslove, prijaviće prebivalište u Čajetini i doći će on, otvoriće notarsku kancelariju. Ne mora da bude iz Užica, može da bude iz Beograd i to je sasvim legitimno, ali to je poziv svakoj manjoj opštini, naročito turističkim centrima poput Zlatibora, poput Soko banje, poput Vrnjačke banje, da motivišu svoje pravnike da pristupe tako nečemu.
Nažalost, mi na tom primeru vidimo koliko su opštine u Srbiji na našu veliku žalost kadrovski izuzetno slabe. Često se dešava u nekim mestima da kada se formira lokalna vlast, ne možete da nađete adekvatnu osobu da obavlja funkciju načelnika opštinske uprave ili sekretara opštine, gde se traži završen pravni fakultet. Takvih ljudi je nažalost u tim sredinama sve manje i manje.
Ono što je bitno i zaista da zaključim sa ovim svojim dogovorom na ova pitanja, trudim se da budem neko ko će mnogo više razmišljati glavom, a manje srcem u ovakvim stvarima, neće sud ni sudska jedinica ni u jednom mestu zaustaviti ljude koji su počeli odatle da odlaze. Čajetina o kojoj ste pričali spada u red razvijenijih opština danas, pa opet iz te i takve opštine ljudi odlaze, pa opet u Jablanici koju ste malopre pomenuli u je najveći broj neženja u Srbiji, iako imaju čak i asfaltni put malte-ne do svih kuća, ali ljudi odlaze i odatle.
Ne zaobilazi Srbiju ono što je uhvatilo sve zemlje ovog regiona, a kroz zemlje zapadne Evrope neke od njih prošlo još odavno i da li će nekoga u Jablanici sudska jedinica u Čajetini zadržati da ostane tu da živi? Teško. Teško pogotovo u situacijama kad su iz nekih opština, kao što neko od prethodnika reče, otišle mnoge institucije, ali otišle su između ostalog zato što se populacija tih opština prepolovila.
Nova Varoš danas ima nešto manje od 17 hiljada stanovnika, makar po popisu. Godine 1991. imala je preko 24 hiljade stanovnika, Tada je imala skoro pet hiljada radnika koji su radili u proizvodnji, danas ih nema ni 140. Svako od nas ko je racionalan, ko je razuman, ko želi dobro svojoj državi i svome kraju, svome zavičaju čini i daje maksimum svojih napora da pomogne ljudima koji se nalaze na čelima takvih lokalnih samouprava, ne da zadrže sud ako taj sud neće imati šta da radi, odnosno sudska jedinica, već da im pomognu da se ostvare uslovi za ulaganje u te opštine, za iskorišćenje njihovih privrednih potencijala, jer kad tu ponovo profunkcioniše privreda, lako ćemo mi da se okupimo ovde i izglasamo uvođenje sudske jedinice u neko od takvih mesta ili uspostavljanje osnovnog suda.
To je ono što bi valjda svima trebalo da nam bude cilj. Napravljene su nekad u prošlosti neke greške, napravljeni su negde i neki dobri potezi. Neretko se dešavalo da ti dobri potezi padaju u senku onih grešaka i loših stvari koje su učinjene, ali ako će biti organizovani sudijski dani u takvim opštinama, a ja opet kažem kao član VSS to ću tražiti od celog VSS i u svom domenu u nadležnosti onoga ko donosi Sudski Poslovnik, uvešćemo to kao obaveznu kategoriju naravno tamo gde za to ima osnova i gde posla ima.
Čajetina ima tu dobru stranu da ona ne može da se žali da joj ide kao opštini loše, ali opet kada pogledate u svih 10 opština, odnosno devet opština i Grad Užice u celom Zlatiborskom okrugu koji je jedini krug pored Grada Beograda i Južnobačkog okruga koji beleži pozitivan saldo u platnom bilansu sa inostranstvom, Čajetina spada u jednu od najsiromašnijih opština po životnom standardu ljudi koji u njoj žive, po nivou primanja iako opština prihoduje dobro, tako da ja razumem i moje zemljake i zemljake onih koji se ovde zdušno bore za svoj kraj da u njemu čak i onda kada sami shvate da eventualno sudska jedinica ili osnovni sud u nekom mestu, iako traži da se uspostavi, neće baš imati da radi toliko koliko se ovde predstavlja da se radi. Čajetina je opština u kojoj, za razliku od Nove Varoši, ako gledate čistu statistiku, po broju zaprimljenih predmeta, po prilivu predmeta, Čajetina ima mnogo manje osnova od Nove Varoši da ima i sudsku jedinicu. Čak, rekao bih, negde skoro tri puta manji osnov.
Ali, ja ne verujem da će sudska jedinica u takvom jednom mestu zadržati ljude od procesa urbanizacije koji se u Srbiji manje-više završava. Zato mislim da je naročito za ovakva mesta, i time zaključujem, i te kako važno da u njima profunkcioniše javno-beležnički sistem.
Postavljeno je jedno pitanje i mislim da je ovo veoma važno – šta će se dogoditi sa zgradama u kojima su danas smeštene sudske jedinice, a u kojima više sudskih jedinica po ovom predlogu zakona neće biti? Ja sam pristalica jedne ideje i videćemo da je pravno dobro uobličimo, da u takvim mestima, s obzirom da za njih ne postoji toliko interesovanje kandidata za javne beležnike, a interes je države da javni beležnik postoji i u Čajetini, i u Novoj Varoši, i u Kosjeriću, i u Bajinoj Bašti, i u Arilju, u takvim opštinama država će izaći sa ponudom da onome koji bude imenovan za javnog beležnika, na određeni vremenski period, da li je to pet, šest, sedam, više ili manje godina, ustupimo taj prostor na korišćenje bez naknade.
Time ćemo uraditi nešto što mislim da je izuzetno bitno i dobro, imajući loša iskustva naših suseda koji su uveli javno beležnički sistem, loša iskustva u manjim mestima.
Ovim bismo dali jednu i te kako veliku podršku onima koji su zainteresovani da javno beležnički sistem profunkcioniše. Izvinite, ako sam previše vremena oduzeo, mislim da je ovo što sam rekao izuzetno važno. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić, replika.

Hvala na odgovoru, ministre. Nisam pravnik, dakle ja sam samo običan građanin koji, između ostalog, može da vidi, radeći u lokalnoj samoupravi, sa kakvim se problemima susreću naši građani.
Što se tiče tih nekih činjenica koje ste izneli, da sa nekim mogu da se složim, sa nekim i ne. Mi možda stvari percepiramo, nekome je čaša puna, nekome je do pola prazna, sve zavisi kako ko percepira određene stvari. Jedino što mene ovde brine pored svih tih stvari, jer ja nemam vremena koliko vi imate da govorim, već samo dva minuta.
Htela bih da kažem da, što se tiče notara, odnosno javnih beležnika koji bi trebalo da počnu da rade ove poslove koje bi radile te sudske jedinice, odnosno po usvajanju ovog zakona, prijemne kancelarije, za njih treba opet nekoliko godina radnog iskustva da bi oni počeli da rade. Sve one sudije koje su bile u sudu, odnosno prethodno u sudu, pa sada koji su se zaposlili su se već snašli, znači rade nešto, ne verujem da će neko od njih da to radi, a ovi koji dolaze mladi, oni nemaju radnog iskustva, ne mogu nigde da se zaposle, ne mogu ni da volontiraju, da ne pričam o pripravnicima itd.
Što se tiče tih rubnih delova, da kažem, opada i broj stanovnika, Čajetina nije ništa drugačija od cele Srbije, nema veze što ima jedan od najvećih budžeta po glavi stanovnika u Republici Srbiji, što je jedna od razvijenih opština, to nema nikakve veze, građani odlaze. U poslednjih nekoliko godina malo ih se više vraća, upravo zbog takve situacije i nemogućnosti da se održe u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu itd, pa bolje da se vrate na svoja imanja nešto da rade.
Interesuje me da li to znači da ako se već svi iseljavaju i odlaze, mi onda treba da u potpunosti zatvorimo sve. Dakle, ako nešto odlazi onda sve institucije treba da odu i da zatvorimo te lokalne samouprave, da one odu u stečaj, da ih svedemo na nivoe mesnih zajednica, da žive samo Beograd, Novi Sad i još par većih gradova. Stvarno ne razumem.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo odgovoriću na pitanje koje mi je postavljeno. Naravno da ne.
Ako hoćete daću vam primer koji je i potpuno ličan. Od 1987. godine u mom selu na Zlatiboru ne radi škola. Nažalost to nije usamljen primer, i u susednom selu u kome postoji škola, ove godine iz tog sela niko nije upisao prvi razred. Znam da u Zlatiborskom okrugu koji može još da se podiči da ima više stanovništva na selu od, recimo Borskog ili Zaječarskog okruga, gde možete dan i po ili dva dana da idete seoskom sredinom i da ne sretnete ni jednog čoveka. Da ne pričam tek o, recimo, jugoistočnoj Srbiji ili nekim drugim krajevima.
Samo mi nije jasno kojom logikom, ako uzmemo i otvorimo tu školu koja od 1987. godine, dakle 26 godina ne radi, da li ćemo nekoga tu zadržati? To je ono što je naš najveći problem. Da li, ako ostavimo školu i plaćamo učitelja da svakoga dana ulazi u praznu učionicu, ćemo zadržati nekoga da tu ostane da živi? Mislim da nećemo. Možemo i fakultet da otvorimo tamo, opet se ništa neće promeniti. Ovo su stvari koje se ne dopadaju ni meni ni vama ni nikome razumnom ko ovom zemljom hoda, ali su to stvari koje su ne jednu, ne tri godine, već nažalost, to smo počeli da merimo decenijama, realnost u Srbiji, na našu veliku žalost.
Da li ćemo time što ćemo ostaviti zgradu u kojoj je nekada bio opštinski sud da u nju dolaze sudije, koje će dolaziti svakog radnog dana, a imati posla da rade jednog radnog dana u nedelji, nešto promeniti? Čak i da imamo basnoslovno bogatstvo, mislim da nećemo.
Ovo što kroz ovaj zakon, između ostalog, sprovodimo sada u Srbiji, dakle jednu realnu racionalizaciju sistema, je nešto što je, recimo, sprovedeno u jednoj Nemačkoj. Mnogo bogatijoj, mnogo ekonomski jačoj od Srbije sprovedena je reforma u kojoj svako mesto koje ima 15 hiljada stanovnika i manje i određeni broj predmeta je mesto u kome je ukinut svaki oblik suda, a oni su imali takvo sudsko uređenje u kojem je mogao da postoji sud u kome radi samo jedan sudija. To se trenutno sprovodi i u Austriji. Ne bih da nabrajam sve zemlje. Mnogo ekonomski i u svakom drugom pogledu stabilnijim i razvijenim zemljama od naše.
Jednostavno, to je problem. Ljudi odlaze. U ta sela žene neće da dođu da žive. Naše žene bi po statistici bile najsrećnije da mogu da rode pola deteta, a ne jedno. Sada dolazimo u situaciju da se suočavamo sa tom surovom realnošću kroz funkcionisanje sistema na ovom primeru. Jeste li za ovo krivi vi? Da li sam kriv ja? Da li je kriv bilo kod od nas ko sedi ovde? Nije. Moramo da vidimo da ono gde je racionalno da nešto postoji da ga ojačamo, da pomognemo da postoji u punom kapacitetu.
Nemojte da narod zavaravamo pričom, ako nam ode sudska jedinica, neće nam ostati niko. Svako ko to priča, vrlo dobro je svestan da to nije tačno.
Ovim predlogom zakona je predviđeno da se vaspostave osnovni sudovi i da se promeni priroda sudske jedinice i da ona faktički bude sud u mestima gde u ovom trenutku… Zato postoji razlog. Ako to ne bismo uradili danas, svi pokazatelji govore da za pet godina, u mnogim od tih mesta u kojima danas možemo da sačuvamo sudsku jedinicu i sud ne bismo imali ništa. Dakle, dajte da spasemo šta se spasti može, da napravimo jednu racionalnu organizaciju pravosudnog sistema u Srbiji. To sa sobom nosi mnogo teškoća, mnogo prepreka, ali mislim da vredi raditi na tome.
Kada smo pričali o kandidatima za javne beležnike, zakonom su propisani prilično ozbiljni kriterijumi. Uveren sam da ima ljudi koji ispunjavajući te kriterijume će pokazati interes da dođu na ta mesta. Opet kažem, zašto bi bilo teško sutra nekom kandidatu koji je iz Beograd, koji je položio javno beležnički ispit, koji ima svoju vikendicu ili kuću na Zlatiboru, da ode gore da prijavi prebivalište i da bude imenovan za javnog beležnika tamo. To će se sigurno dogoditi posle ovih podataka koji su ovde izneti. Samo kad su overe u pitanju, ničim drugim da se ne bavi, on može da živi odlično od toga. Ako to ne bude uradio neko iz Čajetine, iz Užica, uradiće neko iz Beograd i otići će gore.
Zato je mnogo važno da u svim sredinama kandidati budu svesni toga. Valjda je bolje da radim u sredini gde me svi znaju, nego tamo gde me niko ne zna.

Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić.