Četvrta sednica, Drugog redovnog zasedanja, 18.11.2013.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica, Drugog redovnog zasedanja

11. dan rada

18.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 11:10 do 22:10

OBRAĆANJA

Mirna Kosanović

Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, poštovane kolege poslanici, amandman je podnet na član 3. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova, s tim što smo predložili da se tačka 58. menja tako da glasi da Osnovni sud u Staroj Pazovi ostane za teritoriju opštine Stara Pazova, a da se doda tačka 58a koja glasi da Osnovni sud u Inđiji bude za teritoriju opštine Inđija.
Takođe smo predložili da se tačka 63. menja tako da glasi da Osnovni sud u Užicu za teritoriju opštine Čajetina i za grad Užice bude, a da se posle člana, odnosno tačke 63. doda nova tačka 63a koja glasi – Osnovni sud u Bajinoj Bašti za teritoriju opštine Bajina Bašta.
Ovim amandmanom predložila sam osnivanje osnovnih sudova u Inđiji i Bajinoj Bašti. U Predlogu zakona za Inđiju Osnovni sud je u Staroj Pazovi sa sudskom jedinicom u Inđiji, a za Bajinu Baštu Osnovni sud je u Užicu sa sudskom jedinicom u Bajinoj Bašti.
Razlozi za Osnivanje osnovnog suda u Inđiji su sledeći. U 2009. godini, a pre izvršene reforme, Opštinski sud u Inđiji je u krivičnoj materiji imao ukupno 3.060 predmeta, u parničnoj 1.558 predmeta, u vanparnici 924, u izvršnoj 1.147, kao i 7.276 izvršnih predmeta. U periodu od 2010. do 2013. godine priliv predmeta je povećan. Sudska jedinica u Inđiji ima sedam sudija i 30 zaposlenih.
Inače, Opštinski sud u Inđiji je osnovan 1956. godine. Zgrada je sazidana 1965. godine i ima ukupno površinu od 1.250 metara i dva sprata u samom centru Inđije. Opština Inđija ima teritoriju od 384 kilometra, ima 49.000 stanovnika različite nacionalnosti koji su raspoređeni u 11 naselja.
Postoji nekoliko udruženja lica sa invaliditetom i sa posebnim potrebama. Stanovnici 10 naseljenih mesta morali bi do Stare Pazove da koriste dva prevoza, odnosno da presedaju u Inđiji, što je, sigurno ćete se složiti, vrlo neracionalno i za njih je to vrlo otežan pristup pravdi.
Što se tiče osnivanja Osnovnog suda u Bajinoj Bašti, činjenica je da je reč o osnovnim kriterijumima i desetogodišnjem proseku potrebnog broja sudija u Bajinoj Bašti, koji prelazi svakako broj od sedam sudija. Sudećih predmeta u 2008. godini, pre reforme, bilo je oko 2.500, a isti trend predmeta zadržan je i u 2010. do 2013. godine, mada se iz baze automatskog uvođenja podataka u Užicu ne može dobiti tačan podatak, s obzirom da ovu bazu Užice nije vodilo.
Kada je reč o dopunskim kriterijumima, Bajina Bašta zahvata površinu od 673 kilometra, ima 36 naselja, granična je opština sa Bosnom i Hercegovinom, a dužina granice je preko 100 kilometara. Ima 30.000 stanovnika. Poseduje odličnu funkcionalnu zgradu suda. Vrlo je važno da se kaže da su Osnovni sud u Užicu uz drugi Osnovni sud u Beogradu sudovi sa najvećim prosečnim prilivom. Nažalost, takva situacija je uticala na ažurnost u velikom broju predmeta u Osnovnom sudu u Užicu zbog čega Bajina Bašta trpi, odnosno građani Bajine Bašte trpe. Smatra se da bi podatke koje je dostavio opštinski sud u Užicu trebalo proveriti, a oni su vezani za ukupan broj, odnosno priliv predmeta u Bajinoj Bašti.
S obzirom da je u Predlogu zakona predviđeno osnivanje osnovnih sudova u Aleksincu, Brusu, Gradištu, Dimitrovgradu, Knjaževcu, Kuršumliji, Lebanu, Surdulici, Sjenici i Priboju, smatramo da su ovakva rešenja pozitivna. Smatramo da su građani ovih mesta svakako zadovoljni ovim predlogom, ali želela bih da istaknemo da Bajina Bašta ima u odnosu na njih veći priliv predmeta. U materijalnom smislu, ukoliko se osnuje osnovni sud u Bajinoj Bašti, sud u Užicu bi bio rasterećen, odnosno imao bi manje troškove za broj sudija koji bi bili u Bajinoj Bašti.
Stoga, molimo ministra pravde da proveri tačnost podataka, posebno podatke o prilivu predmeta, te da uvaži ove razloge koje smatramo da su osnovani da bi se sud u Inđiji i sud u Bajinoj Bašti osnovali kao osnovni sudovi. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih trebao da podržim pola amandmana, s obzirom da dolazim iz Inđije. Slažem se da Inđija treba da ima osnovni sud. Međutim, kada se setim da je predlagač za vreme vlasti bivšeg režima prihvatio da Inđija nema sud, nije ova vlast ukinula sud u Inđiji, već prethodna.
Dakle, Inđija je od Stare Pazove osam kilometara. Osnovni sud je u Staroj Pazovi, a sudska jedinica u Inđiji koja će po planu, koliko znam, Ministarstva pravde imati više posla nego Osnovni sud u Pazovi, zato što ima više prostora i zato što će mnogi od predmeta biti rešavani u Inđiji umesto u Staroj Pazovi. Do sada nismo imali ni sud, a ni sudsku jedincu koja se bavila krivicom. Slažem se da je nezgodno putovati osam kilometara, ali za vreme bivšeg režima do Sremske Mitrovice smo putovali 50. Sada zavisi iz kog dela opštine Inđije idete, ako ste išli iz Starog Slankamena mogli ste da idete i 70 kilometara do suda. Takav predlog je bio podržan između ostalog i od ove partije koja sada predlaže sa pravom da Inđija ima sud.
Međutim, između ničega što smo imali do sada i sudske jedinice koja sudi i krivicu i parnicu, dakle, ima svu ulogu koju ima i Osnovni sud u Staroj Pazovi, ja sam se složio da Inđija ima sudsku jedinicu, s obzirom da bi bilo mnogo da postoje dva osnovna suda na samo osam kilometara. Dakle, to bi bilo samo u Beogradu i desilo bi se u Sremu. U celom Sremu sedam opština, gotovo ceo jedan region je imao samo jedan Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici, a sada ima četiri suda, jednu sudsku jedinicu i dve manje opštine su ostale sa sudskim danom, dakle, nisu pokriveni sudskim jedinicama. U odnosu na ono što smo imali sad smo kao region izvukli premiju.
Dakle, kada bi mogao da glasam za pola amandmana, naravno da bih dao glas da Inđija dobije sud. Međutim, između ova dva predloga koja smo imali od Ministarstva pravde niko nije reagovao, a u prvom predlogu čak Inđija nije imala ni sudsku jedinicu, pa je posle reakcije određenih advokata, sudija, na moju molbu i na moj zahtev, Ministarstvo više nego opravdano odredilo da Inđija ima sudsku jedinicu, da osnovni sud bude u Staroj Pazovi, da se tako zove, da tužilaštvo bude Osnovno tužilaštvo Stara Pazova, s tim da ukoliko prostor bolje obezbedi Inđija, onda bi tu tužilaštvo bilo smešteno.
Imajući u vidu da postoji samo osam kilometara, imajući u vidu dosadašnju praksu da se putovalo i do 70 kilometra, mislim da će građanima Inđije ipak pasti manje teško da putuju osam do 20 ili 25 kilometara od dosadašnjeg putovanja od 50 do 70 pa i 75 kilometara. Toliko.
Dakle, kada bih mogao da glasam za da Inđija dobije sud, za pola amandmana, ja bih glasao. S obzirom, da bi ovim znatno bili uvećani troškovi itd, ja ne mogu prihvatiti ovaj drugi deo amandmana zato što se u Bajinu Baštu baš puno ne razumem, ne znam koliko je opravdano da Bajina Bašta dobije osnovni sud.
Dakle, ja ću podržati da Inđija ima osnovni sud, ali sam zadovoljnom sudskom jedinicom, obzirom da do sada nismo imali ništa i da smo zbog krivice putovali u Sremsku Mitrovicu i po 70 kilometara, tako da će nam manje teško pasti da putujemo osam kilometara. Ukoliko sam nešto pogrešio tu je ministar da me ispravi. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Kovačević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Jeremić. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Slobodan Jeremić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi ministre, članovi Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na sudsku jedinicu da se upiše u okviru Osnovnog suda Užica da se upiše Čajetina. O Čajetini smo dosta čuli, ali nismo čuli o specifičnostima i kontradiktornostima koje se dešavaju u Čajetini.
Čajetina je po prostoru jedna od većih, da ne kažem najvećih, opština – 647 kvadratnih kilometara. Po broju stanovnika spada u red manjih opština, oko 16.000. Međutim, u Opštini Čajetina, na Zlatiboru tačnije, najviše, u toku godine boravi od 15.000 do 30.000 ljudi. To su ljudi koji tamo imaju svoje probleme. Kad to saberemo na stanovnike dobijamo neku cifru otprilike oko 40.000, koliko je jedan prosečan grad koji bi trebao da ima svoju sudsku jedinicu.
Šta je ovde još jedna specifičnost? Opština Čajetina u svom budžetu ima 1.650.000.000 sa rebalansom za 2013. godinu. Ponoviću još jedanput 1.650.000.000 dinara. To je izuzetno veliki budžet za toliki broj stanovnika. Samo da dam uporednu vrednost. Recimo, Opština Merošina, koja je slična Čajetini ima svoj budžet 330.000.000 za 2013. godinu. To je već prva kontradiktornost. Vrlo je bitno tamo gde su velike pare, tamo su i potrebne, dešavaju se ovi procesi: prenos prava svojine, prodaja, kupovina i sve ostalo, potrebno je da imaju sudsku jedinicu.
Opština Čajetina je još po jednoj stvari, koju ću ovde izneti, vrlo karakteristična. Zlatibor i Čajetina, koji čine otprilike polovinu stanovništva, drugu polovinu čine seoske sredine, je povezana sa Užicem magistralom i ima svoj red vožnje i moguće je ići dole na te procese. Međutim, rubna sela nemaju ni kombi prevoz, nemaju nikakve putokaze, nemaju nikakve planove kad koji kombi dolazi ili odlazi i da li dolazi i odlazi, kad će poći i kad će doći.
Suprotno tome, Opština Čajetina planira velike investicije kao što su gondola, kao što je Zlatni grad. Pitam se samo kako će ti jadni ljudi sa sela doći do osnovne sudske jedinice. Nemaju sa čime da dođu. Potrebno je i po 35 kilometara preći sada, od toga sigurno 20 kilometara peške ili na konju, pogotovo u zimsko vreme, a znate da je Opština Čajetina većinom iznad hiljadu metara naselja.
Na kraju da kažem, ako je Varvarin, Ćuprija, Bogatić i Kovačica, po predlogu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodine ministre, ako ste njih prihvatili, bilo bi redno da njih prihvatite bar i Čajetinu, Guču ili Novu Varoš. Ovaj deo prostora Srbije je zapostavljen, moramo da vam kažemo, zapostavljen sa svih strana. Čini mi se doživljavamo da to i vi isto zapostavljate. Ne razumete ili nećete da shvatite da je to stvarna potreba. Mislim, da još jednom razmisliti, pogotovo o Čajetini, za sudsku jedinicu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milanka Karić i Dragomir J. Karić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Stepić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tanja Radovanović i Milan Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Nikola Selaković

Kao što smo malo pre imali slučaj kod Varvarina gde je narodni poslanik Aligrudić podneo amandman koji je u svojoj sadržini identičan delu amandmana koji je podneo Odbor, a koji sam prihvatio, tako i ovde izjavljujem da prihvatam ovaj amandman.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik  Dušica Morčev.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Samardžić, Milica Radović, Marko Milutinović, Sadna Rašković Ivić, Petar Petković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dame i gospodo narodni poslanici, malobrojni koji su ostali u deset sati da slušaju, raspravljaju o ovom vrlo važnom zakonu, odnosno prvom setu zakona o kome danas raspravljamo, morate da uvažite činjenicu da smo mi danas ovde od devet sati, da je Odbor za pravosuđe počeo u devet sati i da zaista nije korektno da ovoliko dugo raspravljamo. Da je koncentracija opala i da mnogi podnosioci amandmana koji su to uradili danas nisu u sali i zbog toga mislim da je bilo mnogo korektniji da ovu raspravu prekinete u neko normalno doba noći. Ali, s obzirom da to niste uradili i da naravno nema prenosa, i da ga nema još od osam sati koliko smo imali priliku da čujemo, mislim da su to dovoljni argumenti koji govore u prilog ovoga što sada iznosim.
Ovaj amandman, o kome danas i sada raspravljamo to je jedan u nizu amandmana koji smo podneli na ovaj predlog zakona, a on se odnosi na vraćanje sudova na teritoriju Kosova i Metohije. Mislimo da konkretno, ovde se radi o vraćanju osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici sa sudskim jedinicama u Goraždevcu, Gračanici, Ranilugu i Štrpcu. Jasno je da celim ovim predlogom zakona koji ste predložili vi faktički iz jedinstvenog sistema Srbije izdvajate sudski sistem na teritoriji Kosova i Metohije i na taj način direktno podrivate pravni poredak Republike Srbije.
Sa druge strane time nastavljate, ne vi, nego kao predstavnik Vlade da uništavate i ukidate sve institucije Republike Srbije koje postoje na Kosovu i Metohiji. Nije bilo dovoljno što je Vlada raspustila skupštine na severu Kosova, što je smenila demokratski izabrane gradonačelnike, sada treba još i da ukidamo sudove, da ukidamo tužilaštva, sutra ćemo verovatno da ukidamo i bolnice, da ukidamo i škole, institucije kulture i sve ono što spada u sistem Republike Srbije.
Mislim da se sve to radi, a vi to jako dobro znate da biste jedan sporazum koji u pravnom prometu uopšte ne postoji, koji u krajnjem slučaju nije nigde ni objavljen, da bi tom sporazumu prilagodili i podredili celokupan pravni sistem Republike Srbije, da bi tom sporazumu koji je nepostojeći, jer nije objavljen. Da stvar bude još gora on je predmet ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom Srbije. Da biste njemu podredili sve važeće zakone i u krajnjem slučaju Ustav Republike Srbije.
Naravno znam, to ste i u načelnoj raspravi rekli, da vi ne volite da govorite o Briselskom sporazumu, ali upravo ovaj zakon se između ostalog i donosi zbog toga što ste taj Briselski sporazum usvojili.
U tački 10. tog Briselskog sporazuma se kaže da su sudovi integrisani u sudski sistem koji funkcioniše u okviru pravnog sistema Kosova. Znači, podrazumeva se da će ti sudovi biti u nadležnosti tzv. lažne države Kosovo, tzv. države Hašima Tačija, i vi svesno radite na tome. Ako biste samo na trenutak pogledali Ustav Republike Srbije i ukoliko biste samo na trenutak pogledali ovaj član 142. onda biste videli da je sudska vlast jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i da sve ovo što radite sa ukidanjem sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova i Metohije radite protivno Ustavu i radite na krajnje nedopušten način. Za sada toliko. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospođo Radović, vi znate da uvek reagujem na vaše predloge i primedbe. Evo, ja sada okončavam sednicu Narodne skupštine.
Nastavljamo sa radom sutra u 10,00 časova.