Vidite, poštovane koleginice i kolege, ovaj amandman sam podneo znatno, znatno pre nego što se Odbor setio da da ovakav amandman koji je prihvatila izvršna vlast, odnosno ministar u ime Vlade.
Naime, prvi put kada je došao Zakon o mreži sudova rekao sam – aman, ljudi, šta radite po pitanju postavljanja vršioca funkcije, čak i na mestima gde je izabran predsednik? Pa drugi put, pa treći put i sada treći put kada je ovaj zakon stigao, odmah sam rekao – što se igrate sa gospodinom Milenkovićem, u to vreme još narečenim predsednikom Apelacionog suda u Beogradu? Kad je bio izbor, rekao sam da je tada izvršna vlast, praktično, rekla – puj, pike, ne važi predlog VSS u kome sedi predsednik Odbora za pravosuđe i u kome sedi ministar pravde.
O čemu se radilo? U tekstu zakona se kaže, u članu 14. stav 4. – do dana početka primene ovog zakona, VSS će postaviti vršioce funkcije predsednika u sudovima osnovanim ovim zakonom, kojima je ovim zakonom promenjeno područje. Znači, ako se promeni područje Apelacionog suda u Beogradu, puj, pike, ne važi izbor gospodina Milenkovića.
Dobijam odgovor Vlade da to nije tako, jer kaže – ne prestaje funkcija predsedniku izabranom u skladu sa Zakonom o sudijama u slučaju promene područja nadležnosti sudova. Ako je to istina što mi je Vlada napisala u odgovoru, onda nije istina ovo što je Vlada prihvatila kao amandman Odbora. Dogovorite se. Ne može pola riba, pola devojka. Ili je jedno, ili je drugo. Ne mogu da postoje dve istine.
U tom smislu zadovoljan sam što je suštinski prihvaćen moj amandman, ali to dovoljno govori da zakon nije pripremljen dovoljno dobro, naročito u pogledu toga da sudska jedinica u Kovinu treba da ide prema Smederevu. Naopako, šta će tu biti. Hvala.