Ne znam, gospodine ministre, zašto ste ozlojeđeni kada spomenem Briselski sporazum ili bilo ko od poslanika DSS. Da li možda zbog toga što u tom sporazumu koji ste potpisali nema ni jednom rečju države Srbije, Ustava Srbije, ali i te kako ima zakona Kosova, i te kako ima pravnog sistema Kosova i te kako ima svega onoga što ide u pravcu Kosova kao nezavisne države. To je suština stvari.
Gospodine ministre, postavio sam vam jedno vrlo prosto pitanje – kako vama kao ministru pravde zvuči odrednica „pravni sistem Kosova“? Znate li zašto vas to pitam? Upravo zbog toga što je taj pravni sistem Kosova danas ponovo Vulinu zabranio ulazak na Kosovo i Metohiju. Dakle, bilo je dozvoljeno da bude u onom periodu kada je trebao da se izvrši pritisak na Srbe da izađu na izbore i sada su opet zatvorili granicu koju ste takođe vi uspostavili. To je ključno pitanje.
Dakle, nije vredelo ni to što je promenio košulju, obukao kožnu jaknu. Suština je u tome da jednostavno država Srbija ne može da bude prisutna na Kosovu i Metohiji i vi to i te kako svesrdno podržavate Briselskim sporazumom i ovim predlogom zakona i, na kraju krajeva, terajući narod da izađe na lažne, nezakonite i antidržavne izbore. To je suština stvari.
Kada vas to pitam, vi odgovarate nešto sasvim drugo ili sasvim treće. Ako ste čovek od reči, hajdete jednom da odgovorite na ono što vas pitam, ni manje, ni više od toga. Jer, ako ja imam samo dva minuta, a vi imate 22 puta toliko, onda dajte da budemo korektni da odgovaramo na pitanja koja zadiru u suštinu ove rasprave, a posebno kada je reč o amandmanima DSS, gde vi ovim predlogom zakona zapravo gasite srpske državne institucije na Kosovu i Metohiji. Dakle, to je suština stvari.

Reč ima ministar Nikola Selaković.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne vidim da se jedim, a još manje da sam zao, a ponajmanje da sam ozlojeđen, pogotovo kada se pominju sporazumi i kada se govori o nečemu što nije tema današnje rasprave i kada se spominju neistine, kao što je vršenje eliminacije srpskih državnih organa. Mislim da smo to vrlo dobro pretresli u načelnoj raspravi. I dalje ostajem pri onome što sam tada rekao.
S obzirom da je ustaljeni manir da čak i onda kada se pokaže da nešto nije istina da se to i dalje, normalno politički legitimno, ponavlja, onda ću i ja dalje politički legitimni ponavljati, pa ako i koristim više vremena, to mi dopušta Poslovnik koji je donela većina u Narodnoj skupštini. Ne ova, neka druga, ali dokle imamo to pravo vrlo rado ću da ga koristim. Mogu da odgovorim na jednostavno, a na prosta pitanja uglavnom ne odgovaram. Kako mi zvuči kovanica pravni sistem Kosova, kada to bude na dnevnom redu Narodne skupštine, vrlo rado ću i zdušno govoriti o tome i kao političar i kao pravnik.
Samo sam čuo jednu neistinu koja mi je mnogo zaparala uši, a čak i ako je istina da sam ja ili da je ova Vlada Srbije uspostavila neku granicu, onda mi nije jasno kako to ako ta pod znacima navoda granica, a ja tu nikakvu granicu ne vidim, kako nije mogla srpska policija ili srpska vojska u martu 2004. godine da pređe tu nedavno uspostavljenu granicu pa da interveniše i zaštiti svoj narod prilikom divljanja albanskih terorista na KiM? Kako to da tu granicu koju smo mi uspostavili isti ti državni organi nisu mogli da pređu 2008. godine kada je neko jednoglasno proglasio nezavisnost? Ko je uspostavio?
Uspostavljanju te, kako vi rekoste – granice, doprineo je onaj koji je svedočio o onom sporazumu koji smo malo pre pomenuli. Svedok sporazuma tada, generalni sekretar NATO-a. Obično za svedoka uzimate onoga u koga imate puno poverenje. E, taj je doprineo da se povuče ta granica. Vi kažete granica, ja bih rekao – administrativna linija.
Pročitajte zakon od početka do kraja, pa ćete videti da ovaj zakon ne ukida ni prekršajni, ni osnovni, ni viši sud, niti osnovno i više tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici, niti nadležnost Privrednog suda u Nišu za područje čitave Pokrajine, niti nadležnost Apelacionog suda u Nišu, niti nadležnost Upravnog suda u Beogradu. Zahvaljujem.

Samo jedna napomenu. Mislim da je replika izašla van teme.
Ja ću dati reč Samardžiću i molim vas da završimo krug replika po ovom pitanju, jer smo stvarno izašli iz teme. Ja znam da problem jeste interesantan, ali moram da poštujem Poslovnik.
Izvolite, gospodine Samardžiću.

Gospodine Selakoviću, par objašnjenja. Sve do prihvatanja Sporazuma o integrisanom upravljanju granica, ta granica nije bila granica nego administrativna linija po Rezoluciji 1244 i kao takvu naša vojska i policija nisu mogli da je pređu, zato što smo se držali te rezolucije koja je primarno garantovala suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.
Kada je taj sporazum uspostavljen, od tada postoji granica u državnom smislu reči. Jer, koncept integrisanog upravljanja granicom je evropski koncept međudržavnog upravljanja granicom. To vi vrlo dobro znate, ili bi trebalo da znate. Vaša Vlada taj sporazum nije zaključila, ali je vaša Vlada prihvatila da ga primenjuje. Ona je mogla i da ga ne primenjuje. Taj sporazum je pred Ustavnim sudom Srbije i vi vrlo dobro znate da kočite proces odlučivanja raznim zavrzlamama oko zastajanja itd. Toliko o granicama.
Znači, imali smo administrativnu liniju do Sporazuma, od Sporazuma imamo granicu zato što je to evropski koncept upravljanja granicama među državama.
Drugo, svedok Beogradskog sporazuma nije bio generalni sekretar NATO-a, nego visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednosnu politiku Evropske unije. To vi kao pravnik takođe morate da razlikujete. Tada je visoki predstavnik samo bio svedok jednog političkog sporazuma koji je rešio preko ustavnog mehanizma odnose Srbije i Crne Gore. Danas visoki predstavnik za spoljnu politiku piše dokumente, sporazume, planove itd, koje Vlada Srbije bespogovorno sprovodi. I u tome je ta gradacija i ta bitna razlika između vremena kada je Koštunica vodio ovu državu i kada ovu državu vode Vučić, Nikolić i Dačić.

Završavamo sa replikama.
Prelazimo na raspravu po amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine ministre, nije slučajno što poslanička grupa DSS insistira da se ovo pitanje raspravi, da se raspravi otvoreno i da se svi segmenti koji se tiču ukidanja pravosudnih institucija na KiM ovde izvedu na čistac.
Nismo slučajno pominjali Briselski sporazum, bez obzira što se on ne pominje u zakonu. On se spominje u jednom vrlo važnom dokumentu – Strategija reforme pravosuđa. Briselski sporazum se najdirektnije pominje u Strategiji reforme pravosuđa, gde se kaže – usaglašavanje mreže sudova sa Briselskim sporazumom.
Najdirektnija posledica strategije reforme pravosuđa je Zakon o mreži sudova, gde je jednostavno u Briselskom sporazumu definisana odredba da će se pravosudne institucije Republike Srbije u potpunosti ukinuti i preneti u nadležnost, kako mi kažemo, privremenih institucija samouprave na KiM jeste u stvari ono što se danas dešava.
Međutim, jedno je važno pitanje koje takođe želim da postavim. U Zakonu ste rekli da će se do 31. decembra ove godine doneti poseban zakon, mada mi ne znamo šta je poseban zakon. Bila je rasprava da li je to više zakona ili je to ustavni zakon? Ostala su još 42 dana. Taj zakon menja i odnosi se na uređenje vlasti. Da li ćemo mi do kraja ove godine imati referendum kojim se građani Srbije pitaju da li se ukidaju sudovi na teritoriji Kosova i Metohije? Jer, da biste ukinuli sudove na Kosovu i Metohiji, morate da raspišete referendum i pitate građane Republike Srbije. Šta će se desiti ukoliko se taj zakon ne donese?
Da vas podsetim, Narodna skupština Republike Srbije, usvajajući Rezoluciju kojom se definiše platforma za pregovore, rekla je – sve nadležnosti koje budu rezultat pregovora između Beograda i Prištine biće poverene privremenim institucijama u Prištini posebnim ustavnim zakonom i biće im prenete u nadležnost.
Postavljam pitanje – da li će ovaj zakon koji se tiče sudova biti donet do kraja godine? Gospodine ministre, postavlja se pitanje suštinske autonomije. Vi ste suštinsku autonomiju ovim definisali. Za vas je suštinska autonomija Briselski sporazum i zakon i uredbe koje su usvojene u prethodnoj Vladi i koje ste vi sada usvojili. Vi nemate prostor za dalji razgovor. Suštinska autonomija za vas je Briselski sporazum. Vama je dato samo da donesete zakon u Narodnoj skupštini kojima ćete razbiti jedinstvo pravosudnog sistema i poveriti institucijama koje su proglasile nezavisnost Kosova i Metohije, pravosudni sistem i pravdu da oni vrše nad Srbima. To je suštinska stvar.
Još jednom ponavljam, Briselski sporazum spominjemo zato što se pominje u Strategiji reforme pravosuđa, gde ste se obavezali da usaglasite pravosudnu mrežu Srbije sa Briselskim sporazumom. Hvala.

Gospodine Petkoviću po kom osnovu?

Povreda Poslovnika član 27.
Dakle, govori sam o amandmanu, onda mi je ministar Selaković odgovorio. Onda sam ja imao pravo na repliku. Posle toga ministar Selaković mi je opet odgovorio i na taj način što meni ne dozvoljava da ja na taj njegov drugi odgovor dam svoj odgovor. I vi meni sada ukidate pravo replike.
Znate, ovde nije reč o onim drugim replikama gde se rasprava pre svega iznosi iz konteksta teme o kojoj Skupština raspravlja već je suština naših amandmana, a to je da se ukidaju srpske državne institucije na Kosovu i Metohiji Briselskim sporazumom, ovim predlogom zakona itd. Molim vas, da mi dozvolite da odgovorim jer imam pravo na repliku. Vi kršite moje poslaničko pravo. Vaše ćutanje znači da imam pravo?

Mislim da nisam prekršio Poslovnik. Znate dobro da je na osnovu člana 104. predsedavajući odlučuje o pravu na repliku. Razvio se krug replika i unapred sam upozorio. Ne osporavam opravdanost vaših pitanja ali morate priznati da smo ipak izašli iz teme. Prema tome, zbog toga nisam dozvolio vašu repliku, a vi možete ako smatrate da je došlo povrede Poslovnika da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi? Da li želite? Da, u redu, izjasnićemo se.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.