Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Teodora Vlahović i Biljana Hasanović Korać.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika. Kada budem dva minuta ispričao, dalje ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika.
Naime, moram da ukažem da pre svega ovaj zakon predlaže poslanička grupa, predlažu narodni poslanici, to je dobro, izuzetno dobro u smislu poslaničke inicijative. Ali, to je sa druge strane loše jer pokazuje da Ministarstvo pravde i državne uprave i Vlada Republike Srbije, kao oni koji treba pre svega da predlažu zakon, a naročito zakone koji se tiču utvrđivanja krivičnih dela, krivične odgovornosti, da ili nema resurse za tako nešto, ili ne radi svoj posao.
Kada gledamo zakonodavni plan Vlade, videli smo da su postojale određene obaveze ministarstva, odnosno Vlade, da predloži izmene Krivičnog zakonika. To je bilo u onoj debeloj knjizi, ja sam to prošli put donosio ovde i objašnjavao, do kraja marta da se uradi. Nije urađeno do kraja marta. Evo, stigli smo u drugu polovinu novembra, preko pola godine je prošlo, 7,5 meseci, ako se ne varam, ministarstvo svoj deo posla nije uradilo. Šta će onda narodni poslanici, hajde da urade onaj posao što Ministarstvo pravde nije uradilo i što Vlada, izvršna vlast u Republici Srbiji nije uradila, iako su nam ovde pokazivali, doneli knjigu, na četristo i nekoj strani piše da će Ministarstvo pravde predložiti akt koji će doneti Narodna skupština, a to su izmene Krivičnog zakonika.
Stigao je taj 1. april. Videlo se ja je prvoaprilska šala. To što je potpisao premijer, u smislu zakonodavnog plana, ali niko se nije trznuo što tu debelu knjigu su nam dali i nisu uradili. Istina, posle su tražili neka opravdanja, par meseci nakon isteka roka – evo, doneta strategija, tek što nije, biće urađeno. Kad će biti? Rok je prošao. Prva tri meseca ističu 31. marta. Ministarstvo ništa po tom pitanju, Vlada ništa po tom pitanju i onda mučenici narodni poslanici pokušavaju da predlažu ono za šta mislim da bi trebalo u normalnoj zemlji, da Vlada ima veće resurse, da se više razume. Mi smo tek sada dobili, to smo danas obavešteni na Odboru za pravosuđe, tek sad se Vlada izjasnila po pitanju samog Predloga zakona. Nije u trenutku kada nam je stiglo u proceduru, nije u trenutku kada je bila načelna rasprava. I tada je Vlada ćutala i ministarstvo je ćutalo, nisu rekli ni – valja, ni – ne valja. Za danas su rekli – hajde, to valja. Rekli su, šta? Da valja u načelu i da valja u celini. Kako u celini, kad još ne znamo šta će od amandmana biti usvojeno? I o tome se izjasnila Vlada.
Očigledno, ili ne znaju svoj posao ili šljampavo rade. Ne mogu tako da rade. Mislim da je to uvreda i za Narodnu skupštinu i za narodne poslanike. Pokušali smo na određen način da popravimo ovu situaciju. Danas sam na Odboru za pravosuđe pokušao da dobru inicijativu gospodina Milivojevića na neki način uobličimo i da kao Odbor budemo predlagači amandmana na član 1, da kaznom iz stava 1. ovog člana kazni se učinilac dela krađe, bez obzira na vrednost ukradene stvari, ako ukradena stvar predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu ili prirodno dobro, ili ukoliko je krađa izvršena na groblju. Imamo situaciju skrnavljenja grobalja, mala materijalna vrednost te krađe, kada se kradu delovi spomenika ili tako nešto. Pošto su to mesta od posebnog pijeteta, zašto da se to ne zaštiti na način kao što se predlaže da se štite i kulturna dobra?
Mislim da svaki građanin Srbije bi podržao da se omogući kažnjavanje za takva dela, pošto to su mesta od posebnog pijeteta, da bez obzira na vrednost ne dozvolimo da tu bude krađa. Nije star materijalne vrednosti, ali stvar je povrede. Skidaju se imena sa nadgrobnih spomenka zbog tog malog metala, a za porodicu koja je pretrpela nesreću to je ogromna povreda. Na to se odćutalo, a da smo imali više vremena, da nije ovaj zakon bio stani-pani, pošto se videlo da Vlada nije uradila svoj deo posla čak sedam meseci nakon isteka roka, da nije bilo – hajdemo odmah, bili bi u prilici svi narodni poslanici da iznesu svoje predloge i da popravimo ovaj zakon.
Drugo, jako je loše što ovim Predlogom zakona, u pogledu intervencije na član 279, a 279. se tretira članom 3. Predloga zakona, nešto što je postojalo sada ne postoji, a nije definisano, iako je sada moglo da se definiše, šta znači poremećaj u životu građana i funkcionisanju privrede. Ja sam svojim amandmanom, bez obzira što je moj amandman tumačen kao dva amandmana, to je jedan amandman kojim sam predlagao izmenu u stavu 2. i dodavanje stava 3, predložio sam da u stavu 2, kojim se definiše da onaj ko uništi, ošteti, izmeni, učini neupotrebljivim ili ukloni javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delove tih uređaja, i time bude prouzrokovan poremećaj u životu građana ili funkcionisanju privrede, odnosno javnog saobraćaja, da taj poremećaj se definiše kao značajan poremećaj.
Ukoliko to ne definišemo, postoji mogućnost voluntarizma u tumačenju poremećaja. Da li je to stvarno značajan poremećaj ili bilo koji poremećaj ukoliko moram da obiđem šaht ili da obiđem bilo šta, nešto što je oštećeno pa je palo, pa sam morao tri metra dalje da odem? I to je poremećaj kretanja ili bilo čega. Nema definisanog značaja tog poremećaja.
Da li svako oštećenje ovih velikih sistema, vode, gasa, kanalizacije, izaziva određeni poremećaj? Možemo da tumačimo, ali zavisi od onoga ko presuđuje kako će ovu kaučuk normu, harmonika normu da tumači – jeste ili nije?
Danas na Odboru za pravosuđe sam pitao – da li se odgovara za nehat ili se ne odgovara za nehat? Time izlazimo iz sistema koji postoji u grupi krivičnih dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine.
Naime, kod krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti postoji posebno izdvojeno ukoliko je delo učinjeno iz nehata i predviđeno je određeno kažnjavanje. Kod uništenja i uništenja javnih uređaja do danas, odnosno do sutra biće predviđeno, pa se sada to briše. Kod izazivanja opasnosti na obezbeđenje mera zaštite na radu isto postoji nehat i to se ne dira. Kod nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova isto ukoliko je nešto učinjeno iz nehata. Kod oštećenja brana, nasipa i vodoprivrednih objekata takođe.
Isto tako u drugoj grupi krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, jer ovde se radi i o uređajima sistema javnog saobraćaja. Kod ugrožavanja javnog saobraćaja isto nehatno se drugačije tretira. Kod ugrožavanja saobraćaja opasnom radnjom ili opasnim sredstvom takođe. Kod ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja isto.
Mi ovde sada to sklanjamo što je postojalo u KZ, bez ozbiljne analize. Doći ćemo u situaciju da oni koji presuđuju apsolutno voluntaristički odlučuju, jer sve što se desi mogu da tumače i sa stavom 1. i sa stavom 2, a nema posebno definisano po pitanju stava 3.
Mislim da ovo dovoljno pokazuje da ne treba ovako predlagati zakone, a naročito po pitanju Krivičnog zakonika. To su stvari koje zahtevaju posebnu analizu. Posledica neadekvatne primene može da bude neadekvatna zaštita zaštićenih objekata, a naročito ukoliko ovo nije dovoljno jasno svaki iole sposoban advokat će se truditi da sve one nejasnoće tumači, jer sve ono što je nejasno postoji propis da se tumači u korist okrivljenog. Naš predlog je da bude to definisano na način da svima bude jasno i da nema voluntarističkog opredeljivanja u jednom ili drugom pravcu.
Još jednom ponavljam, da je Vlada svoj posao uradila kako treba, da je Vlada to uradila u vremenu koje je sama sebi oročila, Vlada je rekla – uradićemo to do 31. marta, ali nije uradila i sada imamo situaciju da imamo ovakve predloge zakona, za koje smatram da nisu dovoljno dorađeni. Hvala.

Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 4. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Teodora Vlahović i Biljana Hasanović Korać.
Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović. Izvolite.

Amandman koji smo koleginica Biljana Hasanović Korać i ja podnele na član 4. Predloga zakona odnosi se na član 288. osnovnog Zakonika  i istovremeno je u direktnoj vezi sa našim amandmanom koji smo podneli na član 3. Predloga zakona, a odnosi se na član 279. Krivičnog zakonika.
Članom 3. predloga je predloženo da se zadrži iz osnovnog Zakonika osnovno krivično delo. Znači, ko uništi, ošteti, izmeni ili učini neupotrebljivom ili ukloni javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaj sistema javnog saobraćaja i veze, odnosno delove tih uređaja, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
Zatim, Predlogom zakona je dodat stav 2. u istom članu, kojim je dodato kvalifikovano ovo krivično delo, koje će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Istovremeno je iz ovog člana izostavljen nehat, o čemu sam govorila u obrazlaganju amandmana na član 3.
S obzirom da smatram i još jednom molim predlagača da razmislim upravo o situacijama u koje građani dolaze svakodnevno, u kojima se može desiti ovo delo iz nehata, predložili smo da ovo delo ostane. Za to je, normalno, predložena blaža kazna, koja može biti novčana. Ona je i inače ovde bila predviđena teža nego u drugim slučajevima, jer ona je ili novčana ili je kazna zatvora do jedne godine.
Kako smo pokušali da predložimo da se vrati delo nehata, onda smo u članu 4. amandmanom pokušali da vratimo i onaj deo koji je izbrisan iz člana 288, a to jeste – ako se i nehatom desi teža posledica, da se u srazmeri sa odgovarajućom posledicom može uvećati kazna.
Na kraju bih još jednom molila predlagača, ovo nisu ustupci koji se čine predlagačima ovog amandmana, ovo bi bilo veoma dobro da zajedno još jednom promislimo i učinimo nešto što je veoma bitno za naše građane, da razumemo da je život mnogo složeniji od zakona i da su dela iz nehata nažalost veoma česta. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, zaista ne razumem muk i ćutanje predlagača zakona. Možete makar da kažete – čekajte, nećemo da prihvatimo ono što predlaže opozicija, ta zla opozicija koja nas mrzi, koja nas ne voli, koja je ljubomorna na naše uspehe. Možete da kažete – hoćemo, a ako nećete, vi možete da kažete – izvinite, imamo razlog zbog kojih nešto nećemo. Ovde se ponašate kao neko ko je došao u ovu salu sa unapred napisanim zakonom na nekom drugom mestu, vama ga je neko podmetnuo i vi sada nemate pojma o čemu mi pričamo i nećete da kažete nijedan jedini razlog zbog kojih ne prihvatate nehat u ovim izmenama Krivičnog zakona.
Moram da vam kažem da vaši zakoni postaju masovne grobnice mrtvih slova na papiru. Ovo će biti mrtvo slovo na papiru, a ovaj zakon će biti njegova masovna grobnica ako ne prihvatite nehat. U stvari, vas i ne interesuje da ovaj zakon oplemenite, da ga unapredite, da ga uredite na neki drugi način, da prihvatite ne ono što vam kaže DS, da prihvatite ono što vam kaže život, što vam kažu građani ove zemlje, jer ovaj zakon valjda donosite zbog svih građana Republike Srbije, da biste unapredili kvalitet života.
Ako to radite iz tih razloga, iz tih moralnih pobuda, iz tih krajnje dobronamernih razloga prihvatite postojanje nehata. Ali, ne. Vi ovaj zakon u stvari samo donosite zbog ovog člana 290, a ovo vam je samo maska, fasada i oblanda u koju ćete upakovati ove odredbe zakona. Jer, bilo bi malo neprimereno da kažete da čitav ovaj zakon donosite zato što hoćete da onemogućite građane da blokiraju putne i pružne pravce kada imamo skandale u Trsteniku gde se istražuje nikl, kada imamo proteste radnika FAP-a u Priboju, pa onda kažete – ne, ne, prvo su oni protestvovali pa smo mi na pisarnicu predali ovaj zakon. To je farsa.
Ovo ste kao farsu smislili na stranačkim organima. Čim ste videli protest radnika FAP-a, vi ste ovaj zakon napisali, sačekali da prođe štrajk, a onda ga predali u pisarnicu, pa pošto ne može samo to da prođe, daj da ga malo upakujemo, da ga malo nafilujemo, da dodamo i neke odredbe, mi, kao, brinemo o državi. Nemojte, molim vas, da na ovakav način brinete o državi. Ako zaista brinete o građanima ove zemlje, prihvatite amandmane DS.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, pažljivo sam slušao i raspravu u načelu i raspravu u pojedinostima i sve amandmane koje je poslanička grupa DS podnela. Ja sam zahvalan na amandmanima, jer mislim da je to demokratska tekovina. Ali, zadržavam pravo na svoje mišljenje i na odbranu svog mišljenja.
Danas sam čuo tri vrste zamerki. Formalne zamerke su – zašto hitan postupak? Do ovog saziva Narodne skupštine, 89% svih zakonskih predloga je bio po hitnom postupku. Rapidno se povećavao od 2001. godine kada je bilo nekih 17, 18% po hitnom postupku, pa do 89% svih zakona koji su u skupštinsku proceduru ušli po hitnom postupku, zaključno sa prošlim sazivom. Ja ne kažem da je to dobro. Čak, mislim da je to jako loše. Trudimo se da sve sistemske zakone donesemo u redovnoj proceduri i tako je bilo i sa Zakonom o javnim nabavkama, tako je bilo i sa Zakonom o merama podsticaja poljoprivredi i ruralnog razvoja, tako je bilo i sa dva najvažnija zakona, odnosno najvažnijim zakonom koji dolazi u skupštinsku proceduru jedne godine a to je Zakon o budžetu. Malo mi je čudno kada zamerke – zbog čega hitan postupak – dolaze iz poslaničke grupe koja godinama unazad nije poštovala budžetski kalendar, nego nam je Zakon o budžetu dolazio u vreme, da kažem nevreme, i usvajan u minut do 12 i na sekunde pre nekog vanrednog finansiranja, a sada se gleda dlaka u jajetu.
Ja bih želeo da imamo Narodnu skupštinu u budućnosti koja će sve zakone donositi u redovnoj proceduri. Mislim da ovaj saziv ide ka tome, zato što smo sve sistemske zakone donosili u redovnoj proceduri, zato što je budžet kao najvažniji zakon jedne godine došao na vreme, poštujući budžetski kalendar, zato što će biti i usvojen, siguran sam, kao i prethodni, do 15. decembra, kako zakon nalaže. Zbog toga su mi čudne te zamerke tehničke prirode – zbog čega hitan postupak? Zbog čega ta zabrinutost nad hitnim postupkom?
Imali ste priliku, gospodo, u prethodnom periodu da targetirate taj problem, da sve ove štete koje su nastale na postrojenjima da koliko-toliko smanjite. Kada bi ovaj zakon donosili po redovnoj proceduri, da tražimo javnu raspravu, da li ćemo dati priliku nekim novim ljudima koji možda i u ovom trenutku merače neku šinu, neki bakarni kabal, koji se možda i u ovom trenutku skida, a mi gubimo vreme na ovaj način, misleći da se prepucavamo i da zarađujemo neke sitne poene.
Ovaj zakon će u potpunosti zaživeti u onom trenutku kada se svi budemo oko njega okupili i rekli – sprečićemo krađe na infrastrukturnim objektima. Sprečićemo štete koje su i materijalne i nematerijalne. Na ovaj način šaljemo poruku onima koji sada to rade ili razmišljaju da to u budućnosti urade, oni će misliti – da, ima neko u ovoj državi ko će nas zaštititi. Ne trebaju nam takvi glasovi, ni vama, ni nama, ni nikome, da trgujemo na taj način. To je loše.
Želja predlagača, želja SNS, ja sam prvi među jednakima trenutno u ovoj poslaničkoj grupi i nemam veće pravo od drugih kolega narodnih poslanika iz moje poslaničke grupe, želja je da animiramo naše društvo, jer samo na taj način ovaj zakon može u potpunosti da zaživi i da sačuvamo naše infrastrukturne objekte i od ovakvih krađa, ali i od onoga u budućnosti, i slažem se sa kolegom koji je upotrebio izraz „belih okovratnika“ gde su štete manje vidljive ali mnogo veće.
Formalna grupa zamerki – zašto je predlagač narodni poslanik. Znate, mislim da treba da se svi zapitamo zbog čega je uloga Narodne skupštine u našem društvu tako minorna? Ne trebamo to da posmatramo kroz lično ime i prezime bilo koga od nas 250. Mislim da treba da razmišljamo o Narodnoj skupštini koju ćemo sutra ostaviti nekim budućim generacijama, nekim boljim ljudima koji će sedeti u ovim klupama. Na koji način? Siguran sam da osećate i da znate da javnost, nažalost, većinski gleda na Narodnu skupštinu i na sve nas, bez obzira da li smo iz vlasti ili opozicije i kada prešli tu crtu, gleda kao na 250, nemojte mi zameriti jer i sebe ubrajam u sve to, „lezilebovića“ koji jedu besplatnu hranu u skupštinskom restoranu, koji ne rade ništa, koji primaju debele plate i koji umeju da razlikuju samo crvenu od zelenog dugmeta, samo „za“ ili „protiv“.
Zar je greh uzeti i zakonodavnu i kontrolnu ulogu u ruke u punom kapacitetu. Zar je to greh? Zar ne trebamo to da radimo? Zar trebamo da budemo samo roboti koji glasaju za i protiv, po nalogu? Mislim da ne treba. Mislim da treba da pokažemo kreativnost. Samo kroz takvu kreativnost, kroz pisanje zakona moći ćemo da pokažemo da smo kvalitetniji. Možemo da ostavimo ovaj Dom Narodne skupštine i Narodnu skupštinu budućim generacijama mnogo bolju. Frustrirajuće je gospodo, ako hoćete to samo da posmatrate na pravi način. Godine 2009. i 2010. ne verujem da je nešto značajniji iskorak i sada, samo 3% ljudi u Srbiji je verovalo da Narodna skupština nije korumpirana, 33% je verovala da je izuzetno korumpirana.
Frustrirajuća je činjenica kada pođete ujutru na posao i kada sretnete i vidite da svaki treći komšija misli da ste korumpirani ili misli da sam korumpiran. Kako to možemo da uradimo? Pisanjem zakona gospodine Srđane. Pisanjem zakona kao što ste i vi pisali i veoma sam vam izuzetno zahvalan na tome i pišite i dalje i tako i treba da bude, a ne da zamerka bude zbog čega je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Krivičnom zakoniku to inicijativa iznutra, inicijativa Skupštine, inicijativa poslanika. Ne razumem.
Što se tiče zamerke na Ministarstvo pravde. Mislim da je Ministarstvo pravde u prethodnih godinu i nešto dana pokazalo veliku angažovanost, prisustvom ovde, bitnim zakonima kojim smo doneli ili koje ćemo u budućnosti, verujem, doneti, a da će predlagač biti Ministarstvo pravde.
Malo je čudno kada te zamerke idu na Ministarstvo pravde, prethodne Vlade se nije setilo, nije bilo bitno ni da usvoje čak ni Strategiju borbe protiv korupcije, pa smo između 2010. i 2013. godine, nismo imali taj dokument. Zbog čega? Nisu imali vremena.
Vreme kada postavite pitanje, kada kažete da je neko nezainteresovan da da odgovore onda vam ti odgovori ne odgovaraju, ne volite da čujete, kada se okreće taj vremeplov pa često ide i iza 2000. godine, pa možemo da ga okrenemo i u zadnje tri, četiri godine.
Mislim da su ta pitanja formalnog karaktera i zaista minorna za ono što smo hteli da postignemo ovim zakonom.
Praktična grupa pitanja, poremećaj, ili značajan poremećaj, koja je granica? Kako definisati šta je značajno a šta je samo poremećaj, a šta je značajan poremećaj, šta je poremećaj? Šta je granica? Koja je granica? Da li je poremećaj to što treba da se uzme fiberka, i da se iseče ceo stub dalekovoda, pa onda on napravi ekološku katastrofu ili strada neko, onda je značajan poremećaj, a nije značajan poremećaj ako se jedna, dve ili tri, ili pet tih dijagonala, a šteta od krađa čeličnih L profila, dijagonala u M su 90 miliona za zadnje četiri godine. Pa se danas ukrade jedna, pa je to poremećaj, pa se sutra ukrade i druga pa je to poremećaj. Pa tako 10 dana po sitan poremećaj, a onda 11 dana padne stub. Jel to značajna poremećaj ili poremećaj? Nije definisano. Nije definisano, zbog toga nije odgovarala ta promena u značajnom poremećaju.
Nehat. Tumačenja su različita na prvi pogled, da.
Međutim, svi smo mi vozači, svi mi učestvujemo u saobraćaju. Koliko puta nam se desilo da sednemo u automobil da pođemo negde, razmišljajući o drugim stvarima i ne vežemo pojas. Zaustavi nas policajac mi kažemo – znate, nisam namerno vezao pojas, razmišljao sam o drugim stvarima iz nehata nisam vezao pojas. Platićete kaznu. Napisaće vam prijavu, bez obzira.
Mislim da stvari koje se dešavaju, ili potencijalno mogu da se dese da neko kao što je navedeno, spremao je drva sišao je na pružnom prelazu, pukla mu je guma, drva su pala na prugu, su u promilima u odnosu na ono što može da se desi, i što može da se neko sutra u budućnosti sakrije iza tog nehata i izbegne kaznu i ponovo se vrati da uradi takvu neku stvar.
Slažem se za inicijativu gospodina Milivojevića, što se tiče svetinje u svakoj zemlji, a to su mesta gde su naši pokojnici. Spreman sam da zajednički radimo na takvom jednom zakonskom predlogu. Spreman sam da to ne bude samo stvar amandmana, već da bude možda stvar neke nove izmene i dopune zakona. Mislim da treba da zaštitimo sve i zbog toga, zaista javno kažem, da sam spreman da na tome radimo a ne da to bude samo tema jednog amandmana.
Politička grupa pitanja, a to je jedno pitanje, mislim da je ono dokazano još kada smo razgovarali o ovom zakonu u načelu, a to je da je ovaj zakon pravljen da bi se sprečavali štrajkovi. Mislim da tu matematika koja se pokazala nije adekvatna istini, osim ako tvrdite da je predlagač zakona vidovit. Da smo recimo, 20, 21. oktobra kada smo podneli ovaj zakon u proceduru znali šta će da se u Priboju desi 25, 26, 28. Kao da smo znali da će to da se desi unapred. Valjda kada postoji takva loša namera, onda se radi da bi se sprečile neke stvari koje su se već desile.
Tako da ta, matematika i ti sitni politički poeni da se sve ovo radi da bi se prelilo na radnike koje ste u nesretnim privatizacijama prethodne Vlade ostavile i bez posla i bez budućnosti, zaista deluju zlonamerno.
Svrha ovog zakona koji je predložila SNS, je da sačuvamo ono što je imovina svih nas. Da sačuvamo infrastrukturne objekte, da probamo da minimizujemo štetu koja nastaje krađom kablova, dijagonala, šina i svega onoga što sam vam i u načelu pokazao u finansijskom smislu, spreman sam da vam pokažem, da odštampam da ima svaki narodni poslanik, pre samog glasanja, šta je to i u praktičnom smislu šta se dešava. Da li ste spremni da u vidu toga što ćete napraviti političku priču pa reći – ne to je usmereno protiv nekih radnika, možda želeti da se povuče ovaj zakon. Možda želite da još neki voz iskoči iz šina. Možda želite da još neko nastrada zbog parčeta bakarnog kabla od dva metra.
Kada pogledate ove fotografije možda ćete i dalje želeti da se neko sutra u formi nehata sakrije, narodski rečeno izvuče, i nastavi da radi sve ove stvari. Naš predlog je životan predlog. Ja vas i sada molim da dobijemo za ovakav predlog punu podršku jer samo sa punom podrškom i osudom našeg društva za takve anomalije, jedino možemo da ih minimizujemo i da sačuvamo i ljudske živote i okolinu i materijalna dobra.

Po Poslovniku Bojan Đurić, izvolite.

Potpredsedniče, povreda dostojanstva Narodne Skupštine. Neću sada da ulazim u to da li je bilo umišljajno ili nehatno, to ćemo posle da raspravimo. Ja sam se inače javio i za raspravu po amandmanu, pa vas molim da to ubeležite, jer ovo je vanredna intervencija.
Gospodin Babić je rekao da nas građani, poslanike Narodne skupštine, svih nas 250 posmatraju kao „ lezileboviće“, koji umeju samo da razlikuju crveni od zelenog tastera i mislim da je bila vaša obaveza da ga u tom trenutku prekinete, i da ga opomenete da onu političku nameru, i razumem šta je bila ideja i mogu da se složim da postoji jedna vrsta negativnog uverenja kod građana, ali mislim da ne treba mi sami da doprinosimo tome i mislim da je to potcenjivanje građana.
Građani imaju ovakav ili onakav odnos prema Skupštini, ali sam siguran da umeju da procene ko je kakav u ovom parlamentu i da umeju da razlikuju šta su političke razlike među predstavnicima građana, političkim strankama, od lenjosti i ponašanja „lezilebovića“ i razlikovanja samo crvenog od zelenog tastera.
Mislim da nije u redu što ste dopustili da u nastavku razmatranja te osnovne ideje gospodina Babića, da on krene korak dalje, pa da pitanje da li je neko „lezilebović“ ili nije, vezuje za to kakav odnos ima prema konkretnom zakonu.
Mislim da se o zakonima može i mora raspravljati, da rasprava o tome da li treba da bude, kažnjiv nehat je legitimna politička i stručna rasprava i da se zbog zalaganja jednog ili drugog rešenja, niko ne može nazvati „lezilebovićem“ ili osobom koja priželjkuje da neko strada zbog krađe dva metra kabla.
Ako tako budemo raspravljali nigde nećemo stići i to je moja intervencija u odnosu na povredu Poslovnika.
Što se tiče rasprave o amandmanu o tome šta je nehat, a šta nije, o tome ću govoriti nešto kasnije, ali vas još jednom upozoravam da mislim da ste prekršili Poslovnik, tako što niste intervenisali, kada je upotrebljena ovakva konstrukcija od strane gospodina Babića.