Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, replika.

Samo 30 sekundi.
Ne prihvatam ovaj poslednji argument. Pričamo danas o krivičnom pravu. Civilizacija je nastala tako što je ukinut talion, pa kad neko nekome odseče ruku, onda reakcija vlasti na to nije da se i njemu odseče ruka. To je napredak. Mislim da to važi i u politici. Neću da sudim o tome ko je kome pružio ruku, a ko s druge strane uzvrati šamarom. Uopšte ne ulazim u to. Ali, za mene nije argument da se uzvrati istom merom. To je kraj replike.

Po amandmanu reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

U pogledu amandmana, predviđeno je u članu 4. da se oblici 279. stav 2. koji se tiču nehata brišu. Mislim da je amandman na taj član apsolutno opravdan.
Pored toga, moram još da iznesem, sigurno bi amandman bio bolji da zakon nije stigao 23. u proceduru. Znamo kad je počela sednica. Mi smo bili u prilici da krajem prošlog meseca predložimo amandmane, a na zakon Vlada, koja je bila dužna po pravilu u roku ne kraćem od pet dana pre početka sednice da da mišljenje o zakonu, to je uradila danas.
Danas je 20. novembar. Mi smo predali amandmane još u oktobru mesecu. Vlada je pre toga trebala da da mišljenje. Vlada nije uradila to kraja marta, a neistina izrečena ovde da nije mogla da se opravdana intervencija gospodina Milivojevića ugradi u zakon nije tačna.
Na odboru za pravosuđe danas ja sam predložio takvu intervenciju. Od svih prisutnih članova Odbora, koliko je glasalo za taj predlog? Jedan. Svi ostali nisu bili ni za, ni protiv, ni uzdržani, ćutali su jer nisu dobili političku naredbu.
Lepo je ovo što sad dobijamo od predstavnika predlagača ovog zakona da će to trebati… ali što da čekamo ukoliko je to moglo danas da se uradi? Sve nešto čekamo. Do kada, ne znam.

Hvala.
Gospodine Stefanoviću, imam jednu molbu za vas. Pošto sad prelazimo na član 5, a ima više njih, gospođa Ranka me je molila, a radi se o istom članu, ako bi hteli da napravimo taj da kažem, da kažem, prekršaj da njoj prvoj damo reč, da obrazloži svoj amandman.
Da li se slažete?
(Borislav Stefanović, s mesta: Da.)
Reč ima narodni poslanik Ranka Savić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.
Konačno da neko počne da govori malo u interesu i radnika i građana. Bez imalo populizma, ja bih zaista volela da ova moja diskusija o amandmanu na član 5. bude upravo tako i shvaćena.
Ovim amandmanom sam predložila da se briše reči: „postavljanjem prepreka na saobraćajnicama ili drugi sličan način“. Mislim da svi oni barem koji su pogledali zakon jasno znaju o čemu se radi.
Naime, predložila sam da se doda jedan novi stav, stav 2. koji bi glasio: „Ako postavi prepreku na putnim i železničkim saobraćajnicama bez prethodnog označavanja i upozorenja građana i korisnika putnih i železničkih saobraćajnica na postavljanje prepreke, kazniće se zatvorom do tri godine.“.
Dakle, postavljanje prepreka na putnim i železničkim pravcima može da bude krivično delo samo ako je izvršeno bez prethodnog označavanja ovih prepreka, bez prethodnog najavljivanja da su prepreke postavljene. Ovo nije uopšte beznačajno pitanje.
Naime, ovom izmenom člana 290. važećeg zakona, po mom dubokom uverenju, možda će predlagač da me ubedi u suprotno, htelo se sprečiti blokiranje pruga i saobraćajnica od strane nezadovoljnih radnika.
Ovo, po mom dubokom uverenju, predstavlja jedan vid odmazde i kažnjavanja države, svih onih radnika koji su na ovaj način pokušali da se izbore za svoje ugroženo pravo, da iskažu svoje nezadovoljstvo i da u krajnjoj liniji i javnost skrenu, odnosno javnosti ukažu na mnogobrojne probleme sa kojima se suočavaju.
Odmah da bude jasno, ja uopšte nisam neko ko će i sa ove govornice i ko uopšte zastupa i podržava blokiranje saobraćajnica i puteva. Ja sam u više navrata, radeći svoj posao, upravo i sprečavala takve blokade, ali sam, nažalost, vrlo često odustajala od tog stava i onda na kraju, kada sam videla da apsolutno ništa drugo nije moguće, da nema mesta, da nema institucije u kojoj može da se razgovara, reši problem, da nada ili iznese stav kako nešto treba da se promeni, onda sam i sama pristajala na podršku i blokadama i putevima.
Naime, ovde se radi o tome da niko nema pravo da, boreći se za svoje pravo, ugrožava prava drugih, ali ako vi nemate nikakve druge mogućnosti, ako vi radite, imate status stalno zaposlenog lica, a ne primate zaradu, ako krenete u penziju ili se spremate da idete u penziju, a onda konstatujete da vam staž nije decenijama ili godinama uplaćen, a pri tome nemate instituciju i mesto gde možete to da rešite, onda vam ništa drugo ne preostaje, nego da ovaj svoj problem iskažete na taj način što ćete blokadom ugroziti i pravo drugog.
Iskreno se nadam i to bih volela da čujem od predlagača da nije bio ovo uzrok i povod promene člana 290, jer mnogo bi bilo bolje da mi ne lečimo uvek posledice, nego da nekada krenemo obrnutim putem i da počnemo da rešavamo uzroke.
Puno je uzroka za ovakvu vrstu posledica u našoj državi. Institucije ne rade. U ovoj državi nema socijalnog dijaloga. Socijalno-ekonomski savet ne radi kao jedno mesto u kome se beskonfliktno rešavaju problemi. U krajnjoj liniji, u našoj državi mnoge druge institucije su zatajile. Zato je i moguće da neke firme postoje i da ne idu u stečaj i likvidaciju, a da godinama ne isplate zarade.
Ne možemo ni dozvoliti parcijalno rešavanje ovih problema tako što će pojedini naši funkcioner, premijer, prvi potpredsednik ili drugi odlaziti i gasiti požare na pojedinim prugama. To je skoro bilo u FAP-u Priboj, pa ja sad evo postavljam pitanje kako će oni drugi koji su poučeni ovim primerom, u krajnjoj liniji videći rezultat neki blokadom pruga, sada moći da se bore za svoje pravo kada mi menjamo odredbe krivičnog zakona i te druge onemogućavamo da bez ikakve diskriminacije, ako su mogli jedni, mogu i drugi, isto rešavaju svoje probleme.

Samo radi javnosti da konstatujem da je gospođa Ranka Savić govorila po svom amandmanu na član 5.
Na član 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Srđan Milivojević i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, mr Božidar Đelić i Nenad Konstantinović.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege, poštovani građani Republike Srbije, ovim predlogom mislim da vidimo pravu prirodu ovog režima.
Poslanička grupa najveće stranke u ovom parlamentu, tj. u ovoj vladajućoj koaliciji je predložila zakon koji u suštini šalje poruku svim ljudima koji teško žive danas u Srbiji. Veoma jasno u ovom predlogu zakona, koji Vlada nije imala ni minimalnu hrabrost da zajednički usvoji i predloži i kukavički izbegavala do današnjeg dana da da svoje mišljenje jer veoma dobro zna šta je zapravo napisano ovde, ona je ovo uradila, SNS, da bi poslala poruku onima u Priboju, onima u Kraljevu, onima u Kruševcu, u Kovinu, u Leskovcu, u Vranju – ako se budeš borio za tvoja prava, proglasićemo te za kriminalca. To je predlog ovoga zakona. Da govorimo srpski i otvoreno, umesto da se predloži nešto da bi se izbegle posledice, predlaže se da se kriminalizuju porodice onih koji izađu iz očaja na železničku prugu.
Demokratska stranka se protivi ovome. Naš amandman briše ovaj predlog. Apsolutno ne shvatam kako stranke koje su nominalno socijal-demokratske orijentacije, poput SPS i SDPS, mogu da predlože jedan ovakav zakon, to jest da ga podrže ovde u Skupštini, jer ovo ide ka onom putu na koji mi upozoravamo već nekoliko meseci.
Za građane koji su se pitali da li je tačno to što priča DS, a da idemo ka sužavanju sloboda, da idemo ka autorativnom režimu, dozvolite da vas sve podsetim o onome što se desilo u Priboju. Ljudi koji mesecima nisu dobili ni platu, kada su videli da neće moći da leče sopstvenu decu, da ne mogu da overe knjižice, onda su izašli na prugu, da bi privukli pažnju. Šta se onda desilo? Prvi potpredsednik je rekao, država, tj. ja ću doći ukoliko se sklonite sa te pruge.
Pošto ne veruju više nikome rekli su – želimo da vidimo rešenje. Dok se to dešavalo, predsednik opštine Priboj, gospodin Lazar Rvović, nažalost on je pravnik po formaciji, je na javnom servisu, zato postoji video zapis, grmeo, rekao – nećete da ide sa pruge, ima da letite vi u firmi i ima da krenu velika hapšenja po Priboju. Sada ćete da vidite šta ćete videti. Šta se desilo? Došao je prvi potpredsednik. Našlo se neko, veoma privremeno rešenje, koje ne rešava zapravo ništa, nego samo da ljudi mogu da se leče. Gle iznenađenja, ni od smena, ni od hapšenja ništa. E, to je ta vaša pravda. To je vaš pravosudni sistem, i to su vaši principi i vrednosti. Ako mi se suprotstaviš, kriminalac si. Ako me slušaš, radi šta god hoćeš.
Samim tim kao što u prethodno usvojenom zakonu, čiji je zapravo jedini cilj bio da se ukine sud u severnoj Kosovskoj Mitrovici, da bi mogli da počnu pregovori za ulazak u EU, da se ne lažemo, ovaj zakon ima kao jedini cilj da se pripremi bezbednosno, ako smem tako da kažem, usvajanje budžeta za sledeću godinu, vaših 500 miliona dolara od Svetske banke, da otpustite ljude i 200 miliona evra za beznađe i otpuštanje.
Spremate Srbiju na masovna otpuštanja. Na desetine hiljada ljudi u najosetljivijim sredinama će ostati bez hleba, ali ne smete to da kažete tj. pripremate vašu policiju, pripremate odrede, da one koji žele da iskažu po sve racionalno obrazloženi gnev zato što im ne nudite ništa, evo šta poslanička grupa SNS ovde nudi.
Poštovani građani Republike Srbije SNS vam nudi pendrek. To je ta politika. Demokratska stranka je protiv nje i borićemo se na terenu, videćete kako, i ovde u Skupštini na sve načine, da ljudi kojima je teško ne budu tretirani kao kriminalci, nego da im nađemo rešenje i neko bolje sutra. Hvala puno.

Gospodine Đeliću, pustio sam vas da govorite. Moram da konstatujem da ste najmanje govorili o amandmanu, samo to hoću da kažem. Dosta toga ste uvredljivo rekli, ali sam vas pustio da govorite. Zbog toga samo govorim da posle ne reklamirate i ne reagujete kada vam se bude adekvatno odgovorilo. Molim vas u tom smislu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Kada je prethodni govornik govorio o pendrecima, verujem da je mislio na one pendreke Dragana Đilasa i njegovog obezbeđenja, kada su jednom običnom građaninu Voždovca, koji je prišao da ukaže na nepravilnost, na nepravdu, odmah su skočili telohranitelji, odmah su tu bili pendreci, odmah je tu bilo privođenje, odmah je tu bilo svačega. Verujem da je govorio o tim pendrecima.
U jednoj stvari mogu da se složim. Ljudi u Srbiji teško žive. Malo je posla, malo je novca, težak je život u Srbiji. I to je istina. Ali, ne mogu ni da zatvaram oči pred ovakvim najavama, a mnogo je bilo pompeznih najava i iz ovog doma Narodne skupštine i iz one sale u Kralja Milana. Sećamo se prethodnog govornika kako je skakutao najavljujući da ćemo biti članica EU, kako ćemo biti ne znam ti šta, kako smo statistički izašli iz krize, ali građani neće to da osete. Znate, građani Srbije pamte i veruju onoliko koliko im se i govori u prošlosti. Prethodni govornik je isti i 2003, 2004, 2005, 2007. godine, kada je takva obećanja i takve najave davao.
Sa druge strane, ta katastrofalna otpuštanja, su gospodine Đeliću već bila u vreme Vlade u kojoj ste vi bili sastavni deo, u vreme Vlade gde ste nasledili 13,2% nezaposlenih, a ostavili u ovoj Srbiji više od 26% nezaposlenih. Tapšali ste Borisu Tadiću kada je najavio 200.000 novih radnih mesta. Ostalo je 14% populacije u Srbiji. Genocid ste napravili sa otpuštanjima, i možete da kažete da će neko otpuštati i možete da spočitavate nekome, i možete da gledate u staklenu kuglu.