Reč ima narodni poslanik Nikola Jovanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, moje pitanje je upućeno ministru za zdravstvo i ministru energetike i ekologije.
Naime, veoma aktuelna tama eksploatacija nikla na teritoriji Opštine Trstenik kod Riđevštice do sela Ruđinci u Vrnjačkoj banji je uzbudila građane Trstenika i okolnih opština i 17. ovog meseca firma „Srbija nikl“ dobila je dozvolu koja nije obnovljena, sada je obnovljena za početak nekih istraživačkih radova na teritoriji Opštine Trstenik, iako je šezdesetih ili sedamdesetih godina detaljno izvršeno geološko istraživanje i utvrđeno da procenat nikla oko 1% znači, veoma mali.
Zašto su građani uzbuđeni? Prethodno da kažem da mislim da ovo nije politička tema, jer na sednici Skupštine opštine Trstenik jednoglasno je usvojena odluka da se ne dozvoli eksploatacija po važećem zakonu.
Znači, glasali su i URS i Nova Srbija i SNS kao pozicija i SPS, i opozicija SPO i DS. Zašto su građani u strahu? Pa, opravdano, jer eksploatacija nikla nema čiste tehnologije. Znači, ta eksploatacija, imamo primer Kavadaraca, gde jednostavno zagađenost je i u vazduhu i u zemlji i vode su zagađene, i to bi na teritoriji opštine Trstenik koja ima mineralnu vodu Veluće, koja je najveći procenat magnezijuma u Evropi, sigurno i gde je profesor Tomislav Jovanović, sadašnji ministar, svoje radove radio i zaključio da je to jedna od najkvalitetnijih voda.
Mogu da vam kažem da ta prljava tehnologija prema podacima, ruda se vadi i eksploatiše pomoću koncentrovane sumporne kiseline koja ulazi u zemlju i zagađuje vodište. Pitanje je zašto Trstenik koji ima Veruće, zašto Vrnjačka banja koja ima vodu Vrnjci, zašto Aranđelovac koji ima takođe vodu Knjaz Miloš, zašto su to lokacije gde treba tražiti nikl i praviti jednu prljavu tehnologiju kada je voda nešto od strateškog značaja i koja jednostavno može u svakom trenutku da se prodaje i da dobije veliku zaradu naše i ove druge opštine?
Ono što je bitno, bitno je da je na teritoriji od mesta gde se eksploatiše ruda nikla, 40 kilometara je u zagađenju, javlja se velika prašina, i sad zamislite ta prašina koja je kisela prašina iz tog mesta, bliže Kruševac da pada prašina na spomenik Kosovskim junacima, na Lazaricu, na Ljubostinju, na Vrnjačku promenadu, na spomenik Milutinu u Kraljevu, na Žiču, to je nešto što stvarno, ne verujem da je ministar potpisao imajući i razmišljajući o ovakvim posledicama, verovatno po nekom automatizmu.
Ono što je moj apel, da jednostavno ministarstvo ne promeni odluku, nego dođe i da se dogovorimo ponovo na jedan razgovor, jer povlačenje ove odluke ne znači poraz ministarstva, povlačenje odluke je pobeda ministarstva jer je za dobro građana ovih opština i u stvari cele Srbije.
Nešto bih o toksičnom dejstvu na organizam. Ogroman procenat karcinoma pluća, ljudi bez nosne pregrade, kontaktdermatitis, znači u kontaktu sa niklom vi imate alergijske manifestacije. Sve to je nešto što zabrinjava.
Ja postavljam jedno praktično pitanje, zamislite da ostane vest da je data dozvola za eksploataciju nikla u Kaluđerici ili na Avalskom putu ili Petrovaradinu ili na Limanu, verujem da bi se to automatski sprečilo.
Ono što bih na kraju morao da citiram, profesora akademika Jovića koji kaže – metal u zemlji sazreva. Naš nikl nije sazreo, omogućimo novim generacijama da oni odluče da li je nikl ruda koja je sazrela ili nije i mislim da će razmišljanje tih mlađih generacija biti mnogo zrelije nego naše. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koncert rok grupe Riblja čorba koji je trebao da bude održan 28. novembra u Novom Pazaru otkazan je posle niza gnusnih napada i pretnji lokalnih medija.
Među najglasnijim protivnicima nastupa grupe Riblja čorba je bio portal Sandžak pres, koji je napao gradske vlasti što su, citiram - dozvolili da poznati i masni četnik i četnički vojvoda uopšte zakaže koncert. Na tim portalima mnogi su tražili da se silom spreči koncert, a neki su predlagali premlaćivanje i kamenovanje Bore Đorđevića. Vređali su ga na nacionalnoj osnovi, nazivali najpogrdnijim imenima, pretili smrću. U ovakvim okolnostima bilo je nemoguće organizovati ovaj nastup i koncert je otkazan, a lokalne vlasti i država nisu reagovale do danas.
Ovo nije prvi put. Pre nekog vremena je zbog nasilnog ponašanja ekstremista bio prekinut koncert grupe Balkanika. Državni organi ni tada nisu reagovali. Prosto je neverovatno da država ne reaguje u ovakvim situacijama kad ekstremisti zabranjuju i otkazuju koncerte i druga okupljanja koja im nisu po volji.
Moje pitanje je upućeno ministru policije Ivici Dačiću koje glasi, zašto niko od predstavnika vlasti nije osudio ove ozbiljne pretnje? Da li je policija pokrenula istragu ovim pretnjama?
Kako država misli da stane na put ovom porastu šovinizma i ekstremizma u Novom Pazaru, zbog kojeg država ne može da garantuje bezbednost svojim građanima? Pred kim se povlačite i čega se plašite pa dozvoljavate ovakav teror ekstremista?

Reč ima narodni poslanik Saša Dujović.

Uvažene kolege, od NATO agresije 1999. godine pa do danas na jugu Srbije, tačnije u kopnenoj zoni bezbednosti posao odbrane naših granica ili administrativnih linija obavljali su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova žandarmerije i određenih drugih jedinica iz MUP-a. Na tom poslu i radeći taj svoj posao i svoj zadatak, poginulo je 20-ak, tačnije 20 policajaca, neretko se dešavajući da poginu od tenkovske mine, podmuklo podmetnute od strane šiptarskih terorista. Trojica naših policajaca su čak i klani, razapinjani i stavljani na najteže moguće muke koje može da zamisli jedan čovek.
U takvoj jednoj situaciji, porodice tih ljudi su jednostavno zaboravljene. U više inicijativa koje su pokretali i organi i pojedinci da se tim našim policajcima posthumno oda jedna počast za to delo odbrane državnih granica, jednostavno, svi su se oglušili.
Moje pitanje je upućeno predsedniku Republike, gospodinu Tomislavu Nikoliću – da li će i kada će da razmotri zahteve pojedinaca i organizacija da se ti policajci posthumno odlikuju?
Ono što vidimo je da je Kancelarija predsednika Republike izuzetno aktivna u dodeli ordenja, ali, ipak bi trebalo napraviti neki red, da ljudi koji su ostavili živote u odbrani ove države kojom predsednik Republike danas predsedava imaju prioritet.
Drugo pitanje vezano je za Ministarstvo rada i socijalne politike, Sektor boračko-invalidske zaštite, u čijoj nadležnosti su održavanje spomen obeležja i memorijalnih spomenika iz oslobodilačkih ratova. Na prostorima juga Srbije, tačnije kopnene zone bezbednosti, podignut je jedan spomenik tim istim policajcima. On je blizu Bujanovca, u opštini Bujanovac i napravljen je ličnim sredstvima kolega policajaca, bez učešća države i državnih organa i najmanje što država može da uradi to je da na spisak od stotinak memorijala i spomen obeležja koje finansira, održava i neguje tradiciju tih mesta, jednostavno uvrsti i taj spomenik.
Međutim, više apela i inicijativa koji su pokretani do sada nisu dali rezultat. Da li je u pitanju možda zahtev šiptarskih separatista koji su pomilovani kao pripadnici terorističke OVPBM da se taj spomenik izmesti sa prostora njihove opštine? Ja očekujem da ministarstvo u najkraćem mogućem periodu uzme u razmatranje i da u spisak i kao obavezu državnih institucija uzme održavanje i tog spomenika.
Sve ovo ništa ne bi bilo čudno da nismo ovih dana imali situaciju da je jedna sudska institucija oslobodila koljače srpskog naroda, članove čuvene Gnjilanske terorističke grupe, koja je načinila velika zlodela nad srpskim stanovništvom i nad srpskim pripadnicima oružanih snaga.
Ovim putem pozivam ministra pravde, kao i sve institucije koje su nadležne za proveru rada sudskih organa, ako se to tako može reći, da preispitaju rad ovih sudija koji su se drznuli da oslobode i na slobodu puste ljude koji su poklali toliko našeg življa.
Lično smatram, u svetlu svega onoga što smo juče čuli da su pojedini radnici „Elektroprivrede Vranje“ zatvarani u podrume po nekoliko dana kada su došli da isključe struju neplatišama, pa postavljam i treće pitanje ministarki energetike – da li je moguće da u Trnovcu mogu Šiptari da ne plaćaju struju i da 9.000 duša ili hiljadu i nešto kuća duguje silne milione za struju, a da našim građanima širom Srbije isključuje se struja za dug od 10.000 dinara, iako nemaju ni posla i ne mogu da plate ni taj najosnovniji dug. Da li je to ravnopravnost svih građana? Da li je to nešto što mi treba da trpimo? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, moje današnje pitanje upućeno je predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, a tiče se jedne činjenice koja se juče desila u Narodnoj skupštini, do sada nezapamćene u parlamentarizmu Republike Srbije.
Šef poslaničke grupe SNS, gospodin Babić, upotrebio je reč genocid, šest puta. Najskuplju reč, iza koje stoje milioni i milioni žrtava, ubijene dece, žena, dece nerođene, u gasnim komorama, tupim i raznim drugim oružjima. Reč koja se izgovara vrlo oprezno i sa pijetetom prema tim žrtvama. On je tu reč izgovorio na jedan olak način, politizujući reč koju se niko u modernoj civilizaciji ne bi usudio da to uradi.
Pitanje koje je upućeno predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije jeste – zbog čega je to dozvolio? Zbog čega je ukaljao ugled Narodne skupštine Republike Srbije? Zbog čega je ponizio državu Srbiju, državu čiji su mnogi pripadnici bili žrtve genocida? Državu čiji je narod desetkovan, između ostalog i genocidima.
Pitam predsednika Narodne skupštine šta će učiniti da kazni ovakvo ponašanje za izgovorenu reč koja se vrlo jasno definiše i kroz međunarodne presude i kroz pravne definicije, a genocid, gospodo narodni poslanici, znači acidere ili „ubiti“ na latinskom. To je međunarodni zločin namernog, potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnog, etničkih, rasnih i religijskih grupa i spada u najtežu vrstu zločina protiv čovečanstva, što je i u Nirnberškoj presudi definisano.
Termin genocid usvojen je na zasedanju Generalne skupštine 1946. godine za razliku od etničkog čišćenja, gde je cilj da se data teritorija očisti od određene grupe ljudi, gde je naglasak na proterivanju. Kod genocida je naglasak na fizičkom istrebljenju određene populacije. Ta reč je juče ovde korišćenja tako olako od pripadnika stranke za čega se možda ne bih iznenadio, ali se iznenađujem činjenicom da predsednik Narodne skupštine nije reagovao na ovakvo postupanje, da predsednik Narodne skupštine nije hitno pozvao sve šefove poslaničkih grupa, Kolegijum Narodne skupštine i izneo stav, svoje viđenje kako dalje raditi u Narodnoj skupštini i kako izaći iz ovakve situacije.
Pitam predsednika Narodne skupštine da li će pod hitno smeniti sa funkcije predsednika Komisije za izradu etičkog kodeksa gospodina Babića, koji je nedoličan da dalje vrši tu funkciju?
Pitam predsednika Narodne skupštine Republike Srbije šta će učiniti da ova Skupština postane dom naroda Republike Srbije u kojem se ovakve reči ne koriste? Šta će učiniti da ispravi grešku, da ispravi gnusnu upotrebu ove reči i da li će se izviniti i on građanima Srbije i žrtvama genocida svih naroda koji su bili žrtve ovog genocida?
Tražimo od predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da pod hitno sazove Kolegijum Narodne skupštine i da da svoje izjašnjenje povodom ove izjave gospodina Babića. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, dozvolite mi da pre svog pitanja iskoristim priliku i da građanima Srbije koji danas slave Svetog Aranđela čestitam krsnu slavu, da im poželim da tu slavu provedu u veselju i radosti, da shodno danu koji je danas, Danu zaštite dece u saobraćaju, povedu računa i kad se budu vraćali kući. Neka iskoriste ovu priliku da koriste gradski prevoz, ne moraju danas da idu kolima.
Svojih par pitanja ću nameniti vladi, odnosno određenim ministarstvima. Imao sam tu sreću i zadovoljstvo da protekle nedelje prisustvujem 94. godišnjici postojanja i rada srednje škole „Milentije Popović“ u Crnoj Travi. Svi ste čuli za Crnu Travu, i čuvene neimare Crnotravce, a ta škola je iškolovala na hiljade ljudi koji su delima svojih ruku obogatili prostor kako Srbije, tako i bivše Jugoslavije, Evrope i može se slobodno reći da njihova dela postoje širom sveta.
Šta će učiniti Ministarstvo prosvete da pomogne toj školi da opstane, da u budućoj racionalizaciji škola u Srbiji, koja pretpostavljam da će se desiti, sledeće godine, učini da ta škola ostane i opstane i da može i dalje da obučava mlade naraštaje za jedan veoma interesantan i častan poziv? To je jedno izuzetno lepo, pitomo mesto, ali nažalost, tamo je ostalo veoma malo ljudi. Što kažu – svega ima, samo nema naroda.
Šta će učiniti Vlada Republike Srbije? Da li Vlada Republike Srbije
ima ili priprema strategiju za opstanak i razvoj kako ovog područja, tako i ostalih rubnih područja, odnosno pograničnih? Nismo u prilici da vidimo da veliki broj stanovnika Srbije gravitira prema Beogradu i velikim centrima, a da nam rubna područja ostaju prazna.
Imam još jedno pitanje koje bih postavio ministru energetike. U Crnoj Travi postoji jedna NIS benzinska stanica i kako su mi rekli domaćini, rečeno im je da će zbog toga što nerentabilno posluje, ta stanica biti zatvorena. Šta će učiniti Ministarstvo energetike da omogući tim ljudima da u svom mestu imaju mogućnost da kupe gorivo? Ukoliko se desi da se ta stanica zatvori, njima bi do prve benzinske stanice trebalo oko 40-ak kilometara. Verujem da i određena ministarstva i Vlada imaju želju da ovi krajevi opstanu i da se razvijaju. Zato verujem da će njihov odgovor na ova moja pitanja biti veoma brz i veoma kvalitetan. Hvala.