Hvala gospodine predsedniče.
Kratko ću iskoristiti priliku dame i gospodo narodni poslanici, da se obratim.
Ovih jedanaest zakona ću pokušati da obrazložim zašto smo ove zakone u ovom obliku predložili, da ukratko objasnim šta ti zakoni sadrže i da se na posletku osvrnem na to šta oni predstavljaju, ali neću diskutovati ovom prilikom detaljno o budžetu, pošto pretpostavljam da ćemo to raditi u sledećoj tački dnevnog reda.
Znači, zašto imamo ovih jedanaest zakona o kojima raspravljamo danas? Tri glavna razloga, jedan je suočavanje sa realnošću, priznavanje problema i pokušaj, prvi korak ka rešavanju tog problema. Tu prevashodno mislim na deficit i mislim na smanjenje u srednjem i dugom roku nivoa javnog duga, u odnosu na bruto društveni proizvod.
Drugi razlog zbog koga diskutujemo o ovim zakonima jeste pospešivanje borbe protiv sive ekonomije, bilo u akciznim proizvodima, bilo u naplati PDV-a kao takvog, znači, zaoštravanje nekih kaznenih mera i bolje poštovanje zakona.
Treći razlog zbog koga su neki od ovih zakona ovde jesu tehničkog unapređenje, nekih sistemskih reformskih zakona koji su usvojeni u poslednjih godinu dana od strane ove Vlade. Pre nego što uđem u sve detalje, želim da kažem da ovi zakoni, bar u ovom reformskom delu nisu ni na koji način različiti i ne donose ništa novo u odnosu na ono što je objavljeno, mislim da je 7. oktobra bila sednica Vlade, odnosno uključeno u fiskalnu strategiju koju je Vlada kao krovni dokument svoje strategije usvojila 1. novembra.
Dakle, što se tiče ovog prvog razloga i suočavanja sa realnošću mi govorimo sada o tome da je deficit od 7,1%, što je inače ukupni deficit, deficit koji nismo ranije zvali tim imenom da tako kažem loš. Ali, ono sa čim smo se mi suočili došavši i sagledavši, da tako kažem neku osnovnu situaciju kako bi izgledalo u 2014. godini, jeste bio deficit od oko 9%. Neke strane institucije će reći čak i više.
Suočili smo se takođe, odnosno suočavamo se sa situacijom u kojoj je javni dug sa 29% na kraju 2008. godine narastao, odnosno biće oko 64% na kraju 2013. godine. To je neki limit zaduživanja do koga možemo da idemo, možda možemo i još nekih desetak posto. realno, pre nego što se budu postavila pitanja da li stvari mogu da funkcionišu ili ne.
Treći razlog jesu preuzete obaveze koje smo u prethodnih, rekao bih najviše recimo, pet godina, koje su razna javna preduzeća preuzela što pod garancijama države, što su banke svojom upitnom, da tako kažem, poslovnom politikom, naročito ove sa državnim udelom, natovarile na leđa budžeta. Tu govorim o jednoj cifri od oko 150 milijardi dinara, koju ćemo morati da otplaćujemo u sledeće četiri godine, da tako kažem, ispod crte. To je ono što ne ulazi u ovaj budžet o kome ćemo pričati u sledećoj tački dnevnog reda.
Što se tiče poštovanja zakona i neki od ovih zakona koji su ovde predloženi među ovih 11 izmena i dopuna, zaoštrava kaznenu politiku i pospešuje primenu naplate poreza i deo je ove reforme poreske uprave, o kojoj smo pričali u javnosti i koju moramo da sprovedemo.
Nema tu puno upitnih stvari, rekao bih da smo prinuđeni da ove mere sa rashodne strane sprovodimo i prinuđeni smo da ih sprovodimo na način na koji to činimo ovde, međutim, dugoročno ono što je nama neophodno, jeste da se poštuje zakon i da suzbijamo nelegalnu trgovinu akciznih proizvoda, pre svega duvana i naravno naftnih proizvoda i da krenemo da naplaćujemo porez onako kako bi po zakonu moralo da bude.
Ima tu ozbiljnih stvari koje treba da se urade i organizaciono što se tiče poreske uprave, na kojima se već radi u poslednjih godinu dana, ali ima i drugih sistemskih problema koje moramo da rešimo kada se govori o preduzećima u restrukturiranju, u drugim javnim preduzećima, o javnim komunalnim preduzećima, kako bismo i njih postavili na zdrave noge i omogućili im da te poreze i ostale obaveze državi plaćaju.
Pričamo o ovim merama koje su regulisane ovim zakonima i izmenama i dopunama zakona, neke od njih nisu i ne mogu da budu idealne. Većina njih nije idealna i nije popularna. Priliku da se reformišemo na jedan postepeniji način, rekao bih, da smo propustili onda kada su je drugi iskoristili, mislim prevashodno u Evropi, a to je bilo u jeku ove svetske finansijske krize, koju smo mi proglasili kao svoju razvojnu šansu i nismo se obratili nelogičnostima koje u budžetu i u sistemu imamo, kako su to druge države radile i zašto je postojalo tada i podrška spoljnih institucija, rekao bih da je moralo postojati i razumevanje ljudi kod nas, rekao bih da smo to razumevanje i poverenje možda i prokockali.
Ovim merama se trudimo da se spasimo nekontrolisanog scenarija i preduzete su u poslednjem trenutku, ali verujem na vreme. Ukoliko budu sprovedene, počev od ovog budžeta, onda i na način na koji je definisano fiskalnom strategijom, nekontrolisani scenario je grčki scenarijo, je portugalski scenarijo, irski scenarijo, scenarijo u kome nismo mi ti u ovom parlamentu koji imamo poslednju reč oko toga, šta hoćemo da činimo i na koji način ćemo voditi svoju politiku. To je loš scenarijo, scenarijo koji treba da izbegnemo, koji jedino ispravno i smisleno da pokušamo da izbegnemo, bez obzira na tešku situaciju u kojoj se nalazimo.
Takođe, ove mere, odnosno skup mera o kojima pričamo ovde, jeste jedan minimum koji je neophodan, iako smo čuli da je potrebno i više po nekim analizama. Po nekima smo čuli da postoji i alternativni, neki scenarijo i ako nismo čuli nijedan koherentan i niholistički, minimum koji je neophodan, a pri tom i socijalno odgovoran.
Prosto, mi smo se trudili u ovom ograničenom vremenu koje imamo, da bismo usvojili ove zakone i u krajnjoj liniji oformili budžet u skladu sa tim da se prosto obratimo i tome kako ćemo podeliti na neki način taj teret, dok ne budemo imali dovoljno vremena da na adekvatan način eliminišemo anomalije koje postoje, prevashodno u javnom sektoru, tu mislim na javna preduzeća i naravno na državnu upravu.
Pomenuću ponovo ono o čemu sam pričao i na Vladi i nekoliko puta kasnije, dakle, koji su to zakoni i šta zapravo činimo ovde. Nije mi teško da to kažem i pogledam u oči bilo koga drugog, zato što verujem da je to jedini način na koji možemo da se spasimo upravo ovih scenarija o kojima sam pričao i koji su zadesili neke druge, ne tako daleke zemlje.
Znači, mi ovim zakonima, iako neki od tih nisu idealne mere, povećavamo nižu stopu PDV sa 8 na 10%, prebacujemo računare i IT opremu, što je u skladu sa pravilima, da tako kažem Evropske unije, sa niže na višu stopu. Hoću da kažem da to nismo radili isključivo, radili smo kao i ostalo što se tiče ovih mera u onolikom dijalogu koliki je bilo moguće i koliko je vreme dozvolilo. Čini mi se da smo tu uradili sve što je bilo u našoj moći, da bismo sagledali šta ima smisla, a šta nema smisla.
Iako je isprva bilo najavljeno da ćemo razmotriti i jesmo razmotrili podizanje i prebacivanje hotelijera i hotelijerskih usluga, recimo sa niže na višu stopu, zajedno u razgovorima sa udruženjima hotelijera, tako i sa drugim stručnjacima i članovima stručne javnosti došli smo do zaključka da i ako to ima smisla uraditi u Beogradu, nema smisla to uvodi u ovakav jedan zakon, jer bi to imalo loše efekte na hotelijerstvo u ostatku Srbije.
To povećanje PDV je nešto oko 250 dinara na jednu potrošačku korpu. To nije malo, naročito u ovim okolnostima gde domaća potrošnja stagnira, ali je neophodno. Neophodno je dok ne uspostavimo sistem. Uspostavljamo ga kojim ćemo se boriti protiv sive ekonomije, i kojim ćemo uspeti u naredne tri godine višestruko prebacimo ono što ćemo dobiti povećanjem ovog PDV-a.
Druga mera ili da kažem drugi efekat ovih zakona biće smanjenje neto zarada u javnom sektoru. Takođe, nešto što nismo pominjali, a mislim da je sasvim ispravno i drago mi je što je Vlada podržala, a nadam se da će i Narodna skupština to podržati, je skraćivanje perioda prava na naknadu izabranih, postavljenih i imenovanih lica sa šest na tri meseca. Da pojednostavim, to znači da oni kojima bude prestala funkcija u državnoj upravi, uključujući mene i narodne poslanike koji su ovde neće primati platu za šest meseci oni koji ne budu imali sledeći posao, već smo to spustili na tri meseca što je u liniji sa nekim standardima i van Srbije.
Opet, ovo je pre-kursor za platne razrede koje ćemo da uvedemo u čitav javni sektor. Oni već postoje donekle u državnoj upravi, ali i tu imamo anomalija. Kako bi neko ko radi isti posao na različitom mestu u različitom ministarstvu zarađivao i ne samo ministarstvu nego uporedive poslove i u prosveti i u zdravstvu zarađivao onoliko koliko zaslužuje po težini posla, po stručnoj spremi koju ima, a naravno u skladu sa ekonomskim mogućnostima koje država ima za to.
Takođe, razmatrali smo detaljno i u sklopu toga šta i na koji način stimulišemo i privredu, poreske podsticaje, konkretno investicione podsticaje kod poreza na dobit i to je nešto što smo takođe, sagledavši kako funkcioniše i kod nas i na drugim mestima, shvatili da nije od primarnog značaja i iz ankete i razgovora sa privrednicima nije od primarnog značaja za podsticaj privrede, a na taj način ni za državu u narednih nekoliko godina, opet od 2014. godine već od 2015, 2016. godine zbog principa naplate ovog oblika poreza, ostvarujemo nešto preko 20 milijardi uštede, odnosno većeg prihoda.
Takođe, usvojili smo, ne misleći samo o 2014. godini iako je to rekao bih nešto što bi možda s političke strane bilo logično, i na produženu indeksaciju za plate u javnom sektoru i za penzije od 0,5% dva puta godišnje, nominalno u 2015, 2016. godini.
Pomerili smo uzev u obzir opšte stanje s kojim se suočavamo kao država pomerili smo, nismo ni na koji način osporili ili ukinuli isplatu akontacija po osnovu restitucije i na posletku, a nakon sagledavanja rezultata, da tako kažem, odnosno podataka koje imamo sada po prvi put u registru zaposlenih u javnom sektoru, gde imamo 740.000 ljudi, što je nekih 20% više nego što smo mislili po najoptimističnijim ili pesimističnijim procenama da imamo meru ograničavanja da tako kažem zapošljavanje u javnom sektoru gde ćemo uspostaviti jedno telo Vlade koje će moći da sagledava izuzetke, a gde ćemo morati naterati sve organe i budžetske korisnike u javnom sektoru, da sagledaju svoje realne potrebe oko zapošljava i gde ćemo moći da imao pregled i iskontrolišemo način na koji se to dešava.
Mislim da većina zakona zapravo potpada je objašnjeno u smislu šta ćemo diskutovati danas. Drugi zakoni o kojima nećemo pričati danas, ali koji su važni zakoni da bismo reformu sproveli kako valja i koji su druga strana ove medalje, a koji se odnose na pospešivanje privrednog ambijenta kod nas, jesu Zakon o radu, Zakon o planiranju i izgradnji. Smatram da će ti zakoni zajedno sa ovom makrofiskalnom stabilnošću, koju uvodimo ovim budžetom i zakonima o kojima ćemo danas debatovati, zapravo nas dovesti u situaciju gde ćemo ponovo biti sagledavani kao zemlja koja je na pravom put od strane stranih investitora, ali i domaće privrede.
Ono što bih hteo ponovo da podvučem jeste da ovo što diskutujemo danas nije ni na koji način različito suštinski od onoga što je u javnosti već skoro dva meseca, odnosno što se u fiskalnoj strategiji potanko nalazi i objašnjeno je, a fiskalna strategija je usvojena 01. novembra.
Ono što takođe hoću da kažem jeste da smo čuli puno individualnih kritika. Kada kažem individualnih kritika mislim na individualne mere ili pojedinačne delove bilo reformskih zakona, bilo budžeta kao takvog. Ali, nismo čuli nijednu holističku alternativu. Nismo čuli nijednu alternativu koja objašnjava kako je na drugi način moguće da se stabilizuju javne finansije i pokrene privreda u ovom srednjem roku. Pri tom, po prvi put smo čuli za mere koje su sadržane u predlozima izmena i dopuna zakona, kao i o budžetu od strane fiskalnog saveta, od stručne javnosti, od stranih institucija da su realne. Po prvi put ćemo debatu voditi o tome da li je ovo ispravna politika a ne da li su brojevi tačni ili nisu. Smatram da je dobro i nadam se da će biti dobra podloga za jednu konstruktivnu diskusiju ovde.
Ono što usvajamo danas je prvi korak na putu velikih reformi koje hoćemo da sprovedemo u naredne dve do tri godine. Da se razumemo sistemske i strukturne reforme ne znače ništa drugo nego da prevedemo – pričamo o prosveti, da u prosveti vrednujemo one nastavnike, profesore, učitelje koji postižu rezultate. Imamo načina sa ovim ispitima, sa učestvovanjem u međunarodnim različitim vrstama testiranja da merimo uspešnost ljudi koji rade u javnom sektoru. Isto važi i za zdravstvo gde ćemo čitav sistem poboljšavati, a naročito mora da važi za javna preduzeća i državne banke. Uvođenje korporativnog uvođenja, pokazatelja finansijske uspešnosti, operativne efikasnosti koji će omogućiti da posle izvesnog vremena kao javnost čiji se novac tu i troši, odakle bi novac trebalo da dobijamo u slučaju profita, moći da uperimo prstom i kažemo – ovo funkcioniše ili ovo ne funkcioniše. To nije trivijalan proces zato što se ne radi samo o individualnim javnim preduzećima već se radi o prikrivenim sistemima subvencija i socijalnih davanja koji su iskrivljeni i koji nisu pravedni i koje moramo da ispravimo.
To ne može da se ispravi sa 11 zakona i da se ispravi za 11 nedelja. To ne nešto za šta treba više vremena i jedino je odgovorno rešavati ga na taj način i to je u principu ono što radimo. Da odgovorim, to je način na koji hoćemo da se obratimo i reformama u PIO fondu, odnosno u penzionom sistemu kao takvom i te ćemo reforme debatovati zajedno ovde u prvoj polovini sledeće godine zajedno sa reformama nekih drugih sistemskih zakona, kao što je Zakon o budžetskom sistemu, kao što je Zakon o finansiranju lokalnih uprava i nadam se, Zakon o finansiranju AP Vojvodine, čijoj ćemo izradi pristupiti.
Dakle, samo bih možda za kraj podsetio da smo na putu ka EU i to smo izabrali ne zato što nas neko na tera, nego zato što hoćemo da uvedemo stabilnosti i da idemo ka jednom sistemu koji je zasnovan na pravnoj i ekonomskoj sigurnosti.
Ovo su prvi koraci u tom smeru. Ovo nije demagogija. Ne postoji politički razlog zbog koga bi Vlada, odnosno vladajuća većina u ovom parlamentu, a nadam se i neke opozicione stranke, podržale ove mere i ovaj budžet. Ovi zakoni nisu zakoni koji donose političke poene. Ovaj budžet nije budžet koji donosi političke poene. Ovo su zakoni i budžet koji su korak unapred i jedini politički odgovor na stvar koju treba uraditi, jedina alternativa koju imamo.
Samo želim da se zahvalim, pošto jesmo radili ovo vrlo brzo u poslednja tri meseca i puno smo uradili, u smislu jedne kredibilne fiskalne strategije, u smislu izmena i dopuna ovih zakona, ima ih 11 danas, u smislu izrade budžeta i u ovom kratkom roku prolazimo i kroz amandmane svih narodnih poslanika i odbora. Samo želim da se zahvalim svojim saradnicima u Ministarstvu finansija, koji su stvarno puno uradili u poslednja tri meseca i učinili puno da se ovo napravi.
Naposletku, mi stojimo otvoreni i nadam se da ćemo ovo vreme iskoristiti za jednu konstruktivnu debatu, da ćemo razgovarati na osnovama onog što je stvarno i onog što je moguće, a da nećemo koristiti ovih pet sati, koliko imamo opredeljeno za raspravu o ovom zakonu, kao i ono vreme koje imamo opredeljeno za raspravu o budžetu, da se obraćamo prošlosti. Radije bih razgovarao o budućnosti, na koji način i kako možemo da ove predloge možda zajedno poboljšamo. Hvala vam.
