Ima veze sa ministrom Krstićem. Nema veze sa vama.

Reč ima ministar Krstić.

Kratko ću. Dakle, i poreske olakšice za investitore, čak i direktni podsticaji su u budžetu za sledeću godinu. Opet to nije tema za ovu raspravu.
Poenta je u tome da je možda za to bilo prilike da se finansira, ali da bi se to isfinansiralo odnosno da bi ti podsticaji mogli da se daju, moramo da imamo za to novca. Da bismo to imali, moramo sistemski da promenimo neke stvari, kao što su javna preduzeća, kao što je preglomazan državni aparat.
Mi smo se tome svemu i obratili. Obratili smo se suštinskim problemima kojima se ranije nismo obraćali, ne na jedan holistički način na koji to sada radimo. Obratili smo se onoliko koliko je neophodno, ali koliko je u ovom trenutku potrebno. Ta odmerenost u odluci koliko je u ovom trenutku potrebno, povlači za sobom rizik, odnosno povlači neophodnost da u narednim nedeljama i mesecima promenimo ponašanje i krenemo u ove sistemske reforme da bi smo već koliko sutra imali prilike da dajemo i podsticaje i sve ostalo i vidimo privredni rast. Verujem da će ga biti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mlađan Dinkić, replika.

Molim vas da pogledate 38 amandmana koje je poslanička grupa URS podnela, pa ćete videti da novca ima, nego vaš kolega Radulović ga rasipa u bunar. Sipa 30 milijardi dinara u bunar. To ću vam detaljnije govoriti kada bude rasprava o budžetu.
Što se tiče ovih zakona, pitajte Pralicu ovde, čoveka koji je pekar, ili pitajte ma kog preduzetnika da li znači ili ne znači malim i srednjim preduzećima oslobađanje od dela poreza na dobit ako se investira. Ako destimulišete investicije malih i srednjih preduzeća tako što im ukidate poreski podsticaj, to je poreski podsticaj, mi ovde ne govorimo o novčanom, vi ćete dobiti smanjivanje broja zaposlenih u tim preduzećima i odbaciće vam manje poreze.
Pogledajte šta se desilo kada se digla stopa poreza na dobit sa 215%. Da li je došlo do rasta toga? Nemojte ako smo mi pravili greške, da ih vi nastavljate. Ja vam ovo krajnje dobronamerno kažem, smanjiće se baza na koju možete da naplatite taj porez. Možda čak i mislim da se vi niste ni upoznali šta su vam dali da ukinete, ali pitajte privrednike, nemojte mene, taj član 48. da li je loš ili dobar? Izračunajte koliko ćete stvarno dobiti para u budžetu sa time, a koliku štetu pravite seriji malih i srednjih preduzeća sa time.
Ne tražimo od vas da novac koji nemate upotrebljavate za podsticaj investicija, nego novac koji se baca da ga bolje preraspodelite i plus da ne ukidate poreske podsticaje za investicije u Zakonu o porezu na dobit, a videćete kada pogledate amandman URS o čemu se radi.

Sledeći prijavljeni za reč ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS, dr Nenad Popović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, zakoni o kojima danas raspravljamo nažalost ne mogu da doprinesu ozdravljenju srpske ekonomije. Da bi pacijenta izlečili, potrebno je dati pravilnu dijagnozu, a pogrešna je dijagnoza da se leči ova situacija samo merama fiskalne politike, koje podrazumevaju nova opterećenja privrede. Mislim da je nama potrebno baš suprotno, rasterećenje privrede i sprovođenje razornih mera koje će podstaći rast i zapošljavanje.
Rekao bih da je za vas, gospodine ministre, jedno pitanje, pitanje rebalansa budžeta za ovu godinu. Ja bih sa time počeo, jer već sada je očigledno da rebalans koji je donesen u julu neće biti ostvaren. Ja ću vam reći nekoliko brojki. Julskim rebalansom je predviđeno da se u budžet do kraja godine sliva 837,4 milijarde dinara. Do kraja oktobra naplaćeno je svega 659,6 milijardi. To znači da bi u poslednja dva meseca, novembar i decembar, trebalo sakupiti tačno 214 milijardi dinara ili 107 milijardi u novembru i 107 u decembru. To, jednostavno, ni teoretski nije moguće, jer podsetiću vas da je najveća naplata u poslednjih nekoliko godina bila u julu mesecu ove godine, kada je prihodovano 80,4 milijarde dinara.
Odmah na početku, jer o budžetu još ne raspravljamo, govorimo o setu ekonomskih zakona, fiskalnih, postavljam pitanje kada će doći do rebalansa budžeta za ovu godinu?
Što se tiče razvojne komponente, koja je po meni ključna za ozdravljenje privrede, mislim da možemo da je obezbedimo samo diversifikacijom spoljne politike i trgovine. Mislim da treba da sledimo primer Islanda, koji je pre nekoliko meseci doneo stratešku odluku gde je rekao – da, najboljoj mogućoj saradnji sa EU i rekli su takođe – ne, evropskim integracijama. Ovu odluku su doneli isključivo zbog ekonomije. Doneli su pre svega zbog poljoprivrede, odnosno ribolova. Kao što znate, ukoliko bi oni postale, odnosno krenule evropske integracije još dublje i postale članice EU, morali bi da prihvate zajedničku politiku ribolova EU, što znači za Island restriktikvne kvote i dramatičan pad prihoda. Ribolov za Island znači, podsetiću vas, 12% bruto domaćeg proizvoda, 40% izvoza, 15% radnih mesta. Island je ovu odluku doneo vodeći se svojim ekonomskim interesima.
Imamo primer sada u Evropi. Dešavaju se slični procesi, dešavaju se procesi u Grčkoj, dešavaju se u Portugalu, ali jedan primer koji je svima nama pred očima ovih dana to je primer Ukrajine koja je takođe zbog sopstvene ekonomije donela odluku da ne krene u pridruživanje ka EU, a okrenula se tržištu koje može da apsorbuje proizvode koji se proizvode na njenom tržištu.
Zašto ovo govorim? Ja govorim o difersifikaciji naše spoljne politike i trgovine i balansirane politike koja mora da se okrene, pored EU sa kojom treba da ostvari i dalje da nastavi najbolje ekonomske odnose, ali mora da se okrene i evroazijskim integracijama. Kao što znate, za godinu dana tačno, 1. januara 2015. godine, zaživeće evroazijska ekonomska unija. Znači, to nije politički savez, to je ekonomska unija. Ja ovde govorim o ovom delu koji je vezan za razvoj privrede.
Ove tri države, Rusija, Belorusija i Kazahstan i u budućnosti verovatno Jermenija i Kirgistan, a možda i Turska jer je krenula u svoje pregovore sa evroazijskom unijom, čine 15% zemljine površine. To 200 miliona stanovnika. Prvi su po proizvodnji gasa, nafte, suncokreta i šećerne repe. Drugi su u svetu po proizvodnji krompira. Treći su u svetu po proizvodnji mesa, čelika, pšenice.
Ovo je danas najpoželjnije tržište na svetu. Srbija je jedina zemlja koja i dan danas ima praktično bezcarinski ugovor za 99% svih proizvoda koji se proizvode na teritoriji Srbije. Daću vam nekoliko podataka, Nemačka je u poslednje tri godine, a prva je izašla iz krize, diversifikovala svoj eksport, ako eksportom nazivamo ono što prodaju u EU. Procenat proizvoda u EU koji se prodaju iz Nemačke je oko 20%, a skoro 50% je povećan izvoz na tržište Rusije i Kazahstana. Italija je ove godine povećala izvoz u Rusiju za 24%, Belgija za 20% itd, mogao bih dugo da nabrajam.
Gospodine ministre, ovde nije šansa samo u plasmanu proizvoda, što je nesumnjivo. Imamo u ovoj godini rast izvoza u Rusiju za oko 30%. Tri puta se povećao izvoz mesa u Rusiju. Četiri puta se povećao izvoz sira u Rusiju.
Sa jedne strane, imamo plasman proizvoda. Sa druge strane, imamo problem zapošljavanja. To je tržište gde možemo da idemo sa našom radnom snagom. Ne znam da li znate podatak da je samo na pripremi olimpijskih igara u Sočiju radi i danas oko 5 hiljada naših radnika. Znači da 5 hiljada porodica dobija sredstva za izgradnju olimpijskih igara u Sočiju. To je kao najveća moguća fabrika koja se izgradila u Srbiji. To je 5 hiljada zaposlenih samo u Sočiju. U Rusiji po nezvaničnim procenama radi po nezvaničnim procenama od 40 do 50 hiljada naših radnika. To je 40 do 50 hiljada porodica. Teško je naći investitore koji će ovde da otvore 40 ili 50 hiljada radnih mesta. Kada govorimo o evroazijskoj uniji i kada je poredim sa EU sa kojom, ponoviću, hoćemo da ostvarimo najbolje moguće odnose, ekonomske i druge, ali da ne idemo u integracije, tamo osim proizvoda ne možemo da plasiramo našu radnu snagu i usluge. Ne rade naše građevinske firme na tržištu EU. One rade na tržištu Evroazije.
Uskoro će da bude, za četiri godine ili za pet godina, Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji. Tamo kreće izgradnja, odmah posle Olimpijade, novih pruga, novih puteva, novih luka, novih stadiona. Tamo može da se uključi ponovo naša građevinska operativa. Znači, mi često gledamo samo tržište sa strane prodaje proizvoda, ali treba gledati tržište sa strane novih radnih mesta. Tu je potencijal novih radnih mesta za Srbiju takođe. Naravno, saradnja sa Rusijom bi mogla da bude mnogo bolja ako bi se radila sistemski, a ne stihijski kao do sada, ali o tome ću malo kasnije.
Što se tiče povećanja PDV-a, u strukturi ukupnih prihoda u budžetu za sledeću godinu, predviđeno je učešće poreza na dodatu vrednost od oko 46%. Od toga poreza u budžet bi trebalo da se slije 430 milijardi dinara, što je povećanje od 25,6 milijardi u odnosu na rebalans 2013. godine.
Gospodine ministre, moje mišljenje je da su te projekcije nerealne. Kao poslanik, reći ću vam, učestvujem već šestu godinu u budžetima. Svih šest puta sam pogodio kada sam govorio da su projekcije nerealne. Šest puta sam govorio i šest puta sam pogodio. Evo, ovo je danas još jedna provera da li ću biti u pravu. Istorija za ovih šest godina govori da sam bio svaki put u pravu, jer su vrlo često projekti, koje su davale vlade prethodne ali i ova, nerealni. Ne znam zašto se ide na to da se planiraju projektovani prihodi koji će sigurno da podbace. Statistika o tome govori, vreme će pokazati.
Povećanje najniže stope PDV-a sa 8% na 10% za proizvode, čije povećanje pogađa najosetljivije delove stanovništva i čije je učešće u ukupnom prometu oko 40%, dodatno će smanjiti i onako slabu kupovnu moć građana, ali takođe po meni dovešće ponovo do pada potrošnje. Usled pada životnog standarda, mi ove godine imamo pad u trgovini od 8%. Povećanje poreza je mera recesionog karaktera, ne razvojnog. Po meni, ja sam to govorio i ranije kada povećavan PDV i prošli put, moje je mišljenje da se porezi povećavaju kada ekonomija raste. Siguran sam da tada privreda može da apsorbuje to. U trenutku kada ekonomija pada, povećanje poreza, opterećenje i onako posustale privrede, mislim da je kontraproduktivno i da neće doneti taj rezultat koji se očekuje na prihodovnoj strani budžeta.
Evo, najbolje vam o tome svedoči, daću vam jedan podatak – efikasnost naplate PDV-a u ovoj godini posle povećanja stope PDV-a sa 18% na 20%, nije došlo do povećanja, već do smanjenja, pala je naplativost sa 79% na 73%, po podacima koje ja imam.
Šta se dešava? Povećava se siva ekonomija koja je jedna od najvećih boljki u našoj ekonomiji. Ovo povećanje neće, ja sam siguran u to, naravno, vreme će pokazati ko je u pravu a ko ne, takođe neće dovesti do povećanja prihoda u budžet, već će dovesti do povećanja u delu sive ekonomije.
Što se tiče povećanja poreza za IT sektor, lično mislim da je to možda čak i najveća greška, to je sektor koji se najbrže razvija u Srbiji, izvanredan. Po statističkim podacima kojima ja takođe raspolažem, zvanično smo imali izvoz 230 miliona evra iz ovog sektora, uglavnom softvera. Potencijal je mnogo veći.
Daću samo primer „Majkrosofta“ koji ovde u Srbiji ima svoj regionalni centar i radili su softver za prepoznavanje ćiriličnog rukopisa koji izvoze u Rusiju. „Majkrosoft“ u Rusiji ne radi to, već „Majkrosoft“ u Srbiji radi softver za prepoznavanje ćiriličnog rukopisa za Rusiju. Oni su to izveli. Zbog Zakona o slobodnoj trgovini, odnosno bescarinskog ugovora koji imamo sa Rusijom, tretira se kao domaći proizvod, to je izvanredno, razvijamo stručnjake, razvijamo tehnologiju i mislim da su to dodatna razvojna mesta. To je ta inovativna ekonomija, to je taj inovativni skok koji mi možemo da uradimo. Nemamo mi deset inovativnih šansi. Ovaj deo, IT je naša inovativna šansa i molim vas da razmislite. Tu su mladi, tu su najtalentovaniji građani naše Srbije. Dajte da, umesto sada kada im je krenulo, da ih sputavamo i režemo tim porezom, dajte da im omogućimo da ostanu na istom nivou, kako bi bili konkurentni. Ni Indija ne čeka. Ne sede oni Indijci tamo u Indiji, isto su fantastični programeri kao i naši, ne sede u drugim zemljama, dajte da makar budemo konkurentni sa ovim elementima.
Što se tiče solidarnog poreza, oni neće imati značajnijeg efekta na punjenje budžeta. Predviđene uštede koje se ostvaruju ovom merom su oko 100 miliona evra. Mislim da je ovo više jedna od mera koju, na neki način, možete da nazovete solidarnom, ali ona će ovim ljudima koji imaju 70.000, 80.000 dinara zaista naneti neku štetu. I onako u ovom vremenu, kada sa tim skromnim platama ljudi preživljavaju, bilo kakav udarac na njihov lični budžet neće na dobro izaći za njih, a državi neće doneti neku veliku korist.
Takođe, zvali su me iz nekoliko bolnica lekari koji kažu – lekari će da budu oštećeni, a neki administrativni radnici koji imaju plate manje od 60.000 neće imati ovaj porez. Sada mi onima koji su možda najkvalifikovaniji i najpotrebniji, rade ne za toliko velike plate, na neki način oduzimamo, možda ne veliki deo, ali sigurno osetljiv za njihove porodice.
Što se tiče rasta plata i penzija, očekivana inflacija će njih da pojede. Mislim da uštede mogu da se urade na drugim mestima, a da bi plate i penzije, plate u javnom sektoru i penzije trebalo da prate rast cena na malo.
Gospodine ministre, ovo su sve bile pojedinačne mere. One su sve mogle da budu zamenjene samo jednom, ali sistemskom merom, koja bi državi godišnje obezbedila 300 do 500 miliona dolara, mnogo veći efekat nego mere koje ste naveli u vašem predlogu. Država Srbija primenjuje SSP sa EU koji nanosi veliku štetu našem budžetu i privredi.
Daću vam podatke, gospodine ministre, o carinama. Uzeću samo carine. Prihodi od carina 2008. godine su bili, pre primene SSP, 800 miliona evra, iako nam uvoz raste. Uvoz nam raste, a prihodi od carina padaju. Već 2009. godine nismo imali 800 nego 500 miliona evra, 2010. godine 430, da bismo 2012. godine imali 315, a ove godine su procene da ćemo imati samo 280 miliona evra. Još jednom, 2008. godine, pre primene SSP – 800 miliona evra, 2013. godine – 280. Da nije bilo primene SSP, država je mogla kroz ove carine da prihoduje od 1,5 do dve milijarde evra. Dug je mogao da bude manji. Da ne govorim o indirektnim problemima, kada smo naše tržište otvorili potpuno za proizvode iz EU, a oslabljeni smo posle sankcija, ratova, imamo visoke kamate, mnogo veće nego što su u drugim državama, manje subvencije i mislim da bi ova jedna ispravka, a to je prestanak primene SSP, donela mnogo više u budžet nego sve ostale mere.
Za razvoj privrede i zapošljavanja potrebno nam je, ponoviću još jednom, diversifikacija spoljne trgovine. Mi u DSS vidimo nju u nastavku najbolje moguće saradnje sa EU, ali bez evropskih integracija i u razvoju saradnje sa Evroazijskom unijom. Gledajte, imamo jedan paradoks. Zašto ova saradnja sa Rusijom ne daje još veće efekte, zašto je ona dosta stihijska? Zato što nikad nije bilo želje da se sistemski reši ovaj problem.
Ponoviću ono što sam govorio i prošli put. Kao što već imamo desetak agencija koje se bave saradnjom sa EU, zašto ne otvorimo samo jednu, pazite, ne deset, nego samo jednu agenciju za saradnju sa Ruskom Federacijom, koja bi sistemski počela da se bavi ovim najvećim našim u budućnosti tržištem, gde možemo da plasiramo ne samo proizvode, nego gde možemo da dobijamo i nova radna mesta? Da ne govorim o potencijalu investicija iz Rusije, Kazahstana i možda nekih drugih republika sutra na naše tržište. Imamo nekoliko primera gde su se te investicije iz Rusije pokazale izvanredne, ne samo u Srbiji, nego u celom okruženju.
Kao što imamo evropsku agendu koja je akcioni plan saradnje sa EU, mi ćemo insistirati, tražiti i boriti se za to da imamo i rusku agendu koja će omogućiti našoj privredi realne mogućnosti za razvoj i za unapređenje, kako tehnologija, tako i proizvodnih procesa. Naravno, bilo bi dobro da Vlada Republike Srbije napravi, i vi imate tu mogućnost, jasnu desetogodišnju strategiju.
Na kraju, gospodine ministre, kao stranka desnice, DSS zastupa interese domaće privrede, i mi smatramo da je u ovom trenutku kontraproduktivno da ovim merama budu pogođeni baš privrednici i oni koji privređuju. Mislim da se ekonomski koncept Vlade potpuno razlikuje od ekonomskog koncepta DSS. Demokratska stranka Srbije će glasati protiv ovih zakona. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici,

Kako to uvek biva, u ovo vreme pred nama se nalazi budžet i mi ne možemo, a da se ne dokačimo budžeta. Mada, pre nego što dođemo do samog budžeta, treba istaći da se pred nama otvara, jedno novo poglavlje naše fiskalne politike, iako se to nekima ovde ne sviđa. Neophodno je da učinimo odgovarajuće promene zakona na koje će se novi budžet osloniti.

Izmene zakona koje se predlažu i koje su predmet ove današnje načelne rasprave su one koje će omogućiti da posle dugo godina imamo budžet koji će biti realno projektovan, tj. projektovan na realnim osnovama i neće zarad lepšeg prikazivanja stvarnosti biti kombinacija stavki koje su vidljive u javnosti i onih koje se prikrivaju i ostaju ispod crte, a onda se kasnije pojavljuju i isplivavaju totalno ogoljene u javnosti.

Takođe, blizu smo toga da možemo već u decembru tekuće godine tvrditi da se bavimo nečim što može biti i što može izdržati test perioda od 365 dana, ali ne možemo, naravno, kako to uvek biva, da obećamo da sigurno nećemo morati da pribegnemo već tradicionalnim aktivnostima rebalansa.

Blizu smo toga da ovaj budžet oslikava istinski konsenzus jednog društva o tome kako se moramo ponašati u vremenu u kome se nalazi Srbija i kada nam ne ide dobro i kako realno pomiriti neke ciljeve koji su po svojoj samoj prirodi oprečni. Prosto, to je matematika od koje ne možete odstupiti, ako se u položaju u kome se danas Srbija nalazi, kada saniramo budžetski deficit, a današnje izmene i dopune zakona i jedan predlog zakona koji je pred nama nisu ništa drugo nego prethodnica samog Zakona o budžetu.

Budžetski deficit se, naravno, pokriva tako što se u najmanju ruku jednako koriste povećanja poreskih stopa i smanjenje rashoda budžeta. U našem slučaju moramo biti oprezniji na prihodnoj strani, a štednja koja se potencira će biti mnogo jasnija kao opredeljenje kada krenemo u raspravu o samom budžetu.
Bez želje da nastupimo u stilu - usta moja, hvalite nas sama, mi smo u tekućoj godini bili štedljiva država i štedelo se kako je i bilo planirano. Rashodi nisu pobegli kontroli, ali, nažalost, naš budžet je podbacio zato što su podbacili prihodi. Postoje dva razloga zašto se to desilo. Prvo, prihodi su već bili projektovani iznad nivoa koji je optimalan sa stanovišta oporezivanja, to jest projektovane su poreske stope, doprinosi i drugi troškovi države, koji ljude stimulišu da idu u sivu ekonomiju. Drugo, ni sama naplata poreza, koja se mogla naplatiti u većom iznosu angažovanjem državnog aparata, možemo slobodno reći nije adekvatno funkcionisala. Nastao je suštinski problem jer smo, težeći jednostavno da država ne bude neko ko će drakonski kažnjavati svoje poreske obveznike, pokušavajući da probamo da zahvatimo i više nego što je moguće, na neki način, sami kreirali sivo tržište.

Kada bismo analizirali statističke pokazatelje, videli bismo da mnogi pokazatelji nisu ni tako loši, ali, nažalost, sa stanovišta onoga o čemu danas raspravljamo, to je od vrlo ograničene koristi. Međutim, ovo je pitanje za raspravu ou sklopu nekih drugih zakona koji će uskoro uslediti.

Mera koja najviše deluje na prihodnoj strani je, kao što svi znamo, povećanje niže stope PDV-a sa 8% na 10%, odnosno prebacivanje pojedinih stavki iz niže u višu stopu PDV-a. Naravno, ova mera ima veći potencijal na prihodnoj strani. Mana ove mere je svima jasna, a to je da će se na određen način možda destimulisati IT sektor u Srbiji. Ne možemo sa sigurnošću da kažemo da će biti destimulisan, jer, kad smo juče na odboru razgovarali o tome, zbog same činjenice da su u okruženju računari do 30% jeftiniji, postavilo se i pitanje marži u našoj zemlji, a ne samo ovih 2% povećanja. Moram da iskoristim priliku i da konstatujem da mi nismo više zemlja koja je u prvim fazama razvoja IT sektora, čak naprotiv.

Ono što je za nas od izuzetne važnosti jeste da se u poslednji čas odustalo od pogubne ideje da se PDV na usluge smeštaja u hotelima prebaci u višu stopu, budući da bi to rezultiralo poništavanjem svog dobrog razvoja koji se desio u turizmu, a posebno u kongresnom turizmu u Srbiji, a mnoge investicije bi bile dovedene u pitanje. Uostalom, na to je ukazivalo i resorno ministarstvo i stručna javnost i dobro je da je se odustalo od ubijanja vola zbog nekoliko šnicli. Mislim da je dobro što se odustalo od toga.

Druga izmena i dopuna zakona koja se odnosi na prihodne mere tiče se akciza na duvan. Akcenat je na borbi protiv prodaje duvana na koji se ne plaća ni jedan dinar državi, a što je postalo masovna pojava sa porastom cena cigareta u Srbiji. Ovo je jedno krajnje prosto pitanje i odnosi se na sposobnost države da se bavi svojim najosnovnijim funkcijama. Prodaja duvana na crno nikada neće prestati u potpunosti, ali je neprihvatljivo da to bude masovna pojava. Na ovakvim pitanjim se pokazuje obziljnost države i njen kredibilitet da predlaže druge stvari koje podrazumevaju mnogo složenije radnje, kako u oblasti prevencije, tako i u oblasti kontrole i eventualnog korišćenja sile. Ovo je posebno bitno demonstrirati u uslovima kada je cena duvanskih proizvoda u Srbiji znatno niža nego što je to slučaj sa cenom duvana u zemljama u okruženju.

U najkraćem, postoji želja da se deo deficita, ali ponavljam celokupnog deficita, kako se ne bi izllazilo sa argumentima prema kojima u godini štednje projektujemo budžet koji ima veći iskazani deficit nego što je to bio slučaj u prethodnoj godini, smanji tako što bi se delovalo na prihodnoj strani. Potencijal na ovoj strani se uglavnom ne nalazi u višim poreskim stopama, prostor za nove poreze je ograničen, ali je prostor za bolju naplatu otvoren, posebno u svetlu neke jače reforme koja bi mogla da usledi u narednim godinama i koja bi u u osnovi bila primena nižih poreskih stopa uz mnogo veću naplatu. Mislim da ka tome svi težimo i da mogu samo da konstatujem da je ključ uspeha bolja naplata.

Dakle, nalazimo se na putu štednje. Nemamo prostor za povećanje poreskih stopa ali imamo za povećanje osnovice.. Imamo mogućnost da štedimo na socijalnim davanjima, odnosno na subvencionisanju privrede različitih vrsta. Postavljaju se i neka pitanja, a jedno od pitanja koje se sa razlogom postavlja je da li smo kratkovidi kada lečimo problem isključivo kroz štednju. Budžet se mora uravnotežiti. To je neosporno, ali da li ćemo to dugoročno postići ako ne damo stimulans rastu, ako smanjujemo efektivnu tražnju i ne rasterećujemo privredu. Da li je problem naš spoljni dug koji nam ukida neke atribute državnosti i suverenitet države zato što je narastao preko 60% BDP ili je problem što nemamo rast, ili što nam je dobar deo BDP pobegao u sivi sektor?

Da li je konsolidacija potreban i dovoljan uslov ili je samo uslov koji mora imati uz sebe suštinske stimulanse za rast koji neće biti čedo bilo koje stranke ili bilo koje institucije? To su, drage moje koleginice i kolege, suštinska pitanja na kojima će se odlučivati da li je ovaj budžet urađen tehnički, najbolje od svih dosadašnjih, realan ili ćemo morati opet da idemo u rebalans. Bez davanja stimulansa rastu kroz rasterećenje privrede, a ne kroz selektivno davanje novca samo određenim firmama možemo izaći na zelenu granu. U suprotnom, bojim se da će u godini u kojoj smo zaista stavili deficit pod kontrolu štednja bez stimulansa rastu, kao rezultat imati usporenii rast javnog duga, ali i da ćemo ostati bez privrednog rasta i novih zaposlenja. Ne smemo ostati ni fascinirani štednjom i ne videti da imamo i druge izlaze za koje je potrebno samo malo više kredibiliteta, a koji ćemo steći ako kao društvo pokažemo preko potrebnu ozbiljnost i kontinuitet razumnih ekonomskih politika koje su pred nama.

Stvari se moraju posmatrati dinamično, a jedinica analize mora da bude svaka firma i pojedinac, a ne igra velikih brojeva. Samo ako razumemo kako fiskalna politika pogađa osnovne jedinice analize, a posebno kako pogađa zdrave firme i socijalno ugrožene grupe, možemo govoriti o sinergiji različitih aspekata vođenja ekonomske politike. Ako zanemarimo rešavanje problema u oblasti privrede i nadamo se da će neko drugi umesto nas samih da nam to reši, sva stezanja budžeta će biti uzaludna. Nema rešenja koja su brza.

Moram ispred poslaničke grupe SPS da kažem da neće biti rešenja koja su socijalno neprihvatljiva, bar dok je naša stranka u Vladi, a iskreno se nadam da će to biti u dužem periodu. Neće biti ni fiskalne konsolidacije koja će imati u sebi elemente socijalne nepravde i ugrožavanje položaja grupa koje sada žive na ivici egzistencije.

Sa druge strane mi ćemo uvek dati podršku za mere koje znače stvaranje uslova da ljudi koji su sada na marginama ovoga društva dođu bar u priliku da sami budu kreatori svoje sreće. Mi verujemo i znamo da je jedina budućnost ovog društva u konsenzusu koji se mora postići između radnika i sindikata sa jedne strane i poslodavaca i njihovih udruženja sa druge strane. To jedino vodi ka zdravim osnovama i zdravom ambijentu u našoj zemlji.

Mi verujemo da je takvo partnerstvo budućnost ove zemlje i da će to biti prepoznato jer samo tako možemo ići napred. Isto tako verujemo u razumna rešenja koja rezultiraju dogovorom mladih i starih. Dogovorom onih koji proizvode realna dobra i onih koji se bave finansiranjem. Samo kroz strateške dogovore možemo imati zdravu konkurenciju i biti narod koji će biti poštovan u svetu zato što istom imamo šta da ponudimo.

Mi smo svesni da smo deo jedne koalicije i da nekad moramo da podržimo neke stvari sa kojima se ne slažemo, jer je realnost pred nama drugačija. Kada se to sagleda onda vidimo da su to mere koje, kao poslanici SPS, moramo da podržimo u nadi da ćemo u nekim narednim godinama imati mogućnost da ih popravimo težeći da što realnije sagledamo stvari. Ovde naročito mislim na smanjivanje plata o čemu se ovih dana najviše polemiše u javnosti. Možda i nije najbolji potez, ali kažem, realnost koja je pred nama je takva, da se smanjuju plate lekarima, sudijama i profesorima.

Koristim ovu priliku da iznesem stav da je pravi pristup ne linearno svima smanjivati plate, nego naći mehanizme ocene učinaka i tako voditi pravednu politiku koja će za posledicu imati porast efikasnosti., u svim preduzećima, tamo gde ljudi privređuju i rade. Nadamo se da ćemo već 2015. godine naći bolja rešenja i dobro promisliti o tome šta su poslovi koje država mora da radi i kako da te poslove obavi na pravi način.

Dame i gospodo, vreme kojem smo svedoci je komplikovano i izazovno. Naša želja je da reforme budu stvar oko koje ćemo imati konsenzus, a ne pitanje koje se dnevno politizuje. Iako je prostor za različitost politika koje se realno mogu sprovesti toliko smanjen da je samo narcizam malih razlika jedina prepreka. Mi se nalazimo pred odgovorom kakvu Srbiju želimo i bilo bi dobro da zaboravimo i prvu i drugu i treću Srbiju jer imamo samo jednu i ona će početi da kopni ako ne budemo dorasli izazovima koji su pred nama.

Moramo učiti iz sopstvenih grešaka jer nismo znali da učimo iz tuđih. Najgore što nam se može desiti je to da se ponovo spotičemo o isti kamen ali ovaj set zakona i budžet koji je pred nama i koji će biti usvojen je dobra garancija da se to neće desiti. Mislim da mi možemo i mnogo više od ovoga. Zahvaljujem vam se na pažnji u ime poslaničke grupe SPS.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.