Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Gospodo ministri, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovu bi raspravu započeo jednom konstatacijom. Naime, jasno je u ovom trenutku da su dva ključna i suštinska cilja Vlade Republike Srbije. Jedan je svakako približavanje Srbije i ulazak Srbije u EU i taj cilj podrazumeva svakako teške reforme i implementaciju onoga što jeste sadržano u Briselskom sporazumu. Taj cilj podrazumeva i normalizaciju odnosa i nastavak dijaloga sa Prištinom, a drugi cilj podjednako važan i podjednako značaj, jeste ekonomska i finansijska konsolidacija države.
Ono što želim da kažem, jeste da Vlada Republike Srbije u proteklom vremenskom periodu vrlo jasno ukazuje da želi da upravlja situacijom i kada je reč o političkom cilju, i kada je reč o ekonomskom cilju i da neće dozvoliti da situacija u ovom trenutku upravlja Vladom, a time i da upravlja čitavom Srbijom.
Kada je reč o konkretnom predlogu o kojem danas govorimo, kada je reč o setu ekonomskih zakona koje smo usvojili pre nekoliko dana, jasno je da Vlada Republike Srbije želi da ekonomske, finansijske i budžetske parametre u ovom trenutku drži u svojim rukama, što je izuzetno važno.
Mnogo puta do sada smo rekli, ponoviću, dakle, Predlog zakona o budžetu, ozbiljan, odlučan, odgovoran pristup Vlade Republike Srbije, realno sagledavanje onoga što jesu aktuelni problemi danas i ponuđeno je rešenje koje jeste u interesu građana, a nije na teret socijalno najugroženijih kategorija stanovništva. Gospodin ministar je rekao u svom izlaganju i premijer je naravno, to rekao u uvodnom izlaganju, dakle, Vlada želi da ponudi jedan sistemski i sveobuhvatan odgovor na ono što jesu aktuelni problemi danas.
Predlog zakona o budžetu, set ekonomskih zakona koji je usvojen pre nekoliko dana, jesu samo jedan deo tog sistemskog i sveobuhvatnog odgovora, drugi deo jesu suštinske i strukturne reforme, koje će biti sprovedene 2014. godine i bez kojih nećemo moći da osetimo ono što jeste krajnji cilj, a to su pozitivni efekti.
Ovaj Predlog zakona o budžetu za nas je u potpunosti razumljiv, dakle, ovo nije ni politička ni ekonomska proklamacija, ima vrlo jasno definisane ciljeve, rezultate koji će biti ostvareni u narednom vremenskom periodu i on je kao što smo više puta do sada čuli, realnost. On je stvarna potreba za koju, po našem mišljenju svi treba da se zalažemo u ovom trenutku.
Ta realnost vrlo jasno govori da u ovom trenutku moramo što više da štedimo, a da trošimo samo onoliko, koliko je neophodno. Naravno da je Predlog zakona u skladu sa setom ekonomskih zakona. Rekao sam, dakle, ovaj budžet jeste realnost, budžet je pravljen na realnim, a ne na političkim osnovama i on zapravo treba da reflektuje ono što je ostvarljivo i što će biti moguće realizovati u 2014. godini. Jasno je da je potreban jedan širi kontekst sagledavanja ekonomskog opravka države. Krajnji cilj je stabilizacija javnog duga do 2016, 2017. godine i tu nema alternative.
Dakle, ne postoji apsolutno drugo rešenje. Ušteda u periodu ekonomske krize i to se danas moglo čuti više puta tokom rasprave, treba i mora da bude prioritet, ali isto tako želim da kažem, štedi se tamo gde ima, a ne tamo gde nema. Dakle, ne može se štedeti na građanima Srbije jer životni standard građana Srbije u ovom trenutku nije na zavidnom nivou, odnosno nije na nivou na kome bi mi želeli da bude.
Ono što je veoma dobro i što pozdravljamo jeste da je Vlada svojim primerom pokazala koliko odgovorno i odgovornije treba svi da se ponašamo u narednom vremenskom periodu. Jasno je, hipotetički se krenulo od pretpostavke da neće biti moguće u celini rešiti problem sive ekonomije, da neće biti moguće u celini restruktuirati preduzeća, da neće biti moguće u celini ubrzati i poboljšati naplatu poreza i onda se mora ići ka uštedi.
Dakle, ponoviću ovo je za nas realan budžet, realno sagledavanje aktuelnog trenutka. On na jednoj strani definiše restriktivnost, racionalno ponašanje, racionalno i domaćinsko trošenje, a na drugoj strani on vrlo jasno kaže da ekonomska politika države ne može da se bazira samo na uštedama.
Dakle, Vlada je odlučno krenula u sprovođenje reformi i to apsolutno nije sporno. Vlada je vrlo jasno rekla da želi da umanji, da smanji sve one nepotrebne troškove, ali na drugoj strani, znate kako, ne može, to je danas premijer rekao u uvodnom izlaganju, ne može život u ovom trenutku da stane. Kada to kažem treba imati na umu pre svega činjenicu da je u proteklih pet ili šest godina oko 400.000 ljudi ostalo, odnosno da je Srbija ostala bez 400.000 radnih mesta i da je nezaposlenost porasla 24%. Znači, reforme da, ali ne preko kolena već odgovorno pre svega u interesu građana.
Ono što je takođe svima jasno, nije moguće ostvariti apsolutno nikakav napredak, napredak u bilo kom pogledu, bilo kom kontekstu bez ekonomskog oporavka države. Ekonomski oporavak države za nas podrazumeva oporavak privrede i potrebna je jedna dugoročna strategija i Predlog zakona o budžetu i set ekonomskih zakona koji je usvojen pre nekoliko dana jesu zapravo mere koje vode ka stvaranju realnih osnova koji će dovesti do ozdravljenja srpske privrede. To jeste jako važno. Važno je pokretanje proizvodnje. Ne može, čini mi se oko tri stotine hiljada ljudi u proizvodnji da izdržava negde oko četiri miliona ljudi u Srbiji.
Ono što se danas moglo čuti, važne su investicije, važni su projekti, jer to jeste jedini način da obezbedimo rast i to jeste jedini način da rešimo ono što danas u Srbiji jeste goruće pitanje,a to je pitanje nezaposlenosti. U kontekstu investicija i danas se vodila rasprava o tome, i proteklih dana se u javnosti postavljalo pitanje opstanka SIEPA. Vidimo da su određena sredstava izdvojena u budžetu, ma kako to neko definisao kao simbolično, mi smatramo da je dobro da su izdvojena sredstva i ono što želim da kažem jeste da mi pre svega podržavamo cilj koji se želeo postići osnivanje SIEPA, i da ona treba da postoji u nekom narednom vremenskom periodu, ali akcenat treba da bude ravnomernom regionalnom razvoju i da svaka opština, da svaki grad u Srbiji treba da ima podjednako iste šanse da se razvija.
Na samom početku sam rekao da Vlada želi da pruži jedan sistemski i sveobuhvatan odgovor, da to vrlo jasno govori da Vlada ima jasan plan, vrlo jasno i precizno definisanu dinamiku, da Predlog zakona o budžetu zajedno sa setom ekonomskih mera jeste prvi korak, da su naredni korak strukturne i suštinske reforme. Ono što želim da kažem jeste da strukturne i suštinske reforme jesu i teške i nepopularne, i da kažem na neki način i bolne, o tome smo imali prilike da razgovaramo sa ministrom prilikom razgovora poslaničkog kluba o setu ekonomskih zakona i Predlogu zakona o budžetu, dakle one se tiču na neki način i jednog broja sistemskih zakona, one se tiču i penzijskog sistema, i poreskog sistema, i državne uprave.
Ono što želim da kažem jeste da mi apelujem, postoje različita, postoje oprečna mišljenja, postoje različita mišljenja, različiti stavovi, ono na čemu mi insistiramo jeste što širi društveni konsenzus. Mi apelujemo da ostane jedan kontinuitet u socijalnom dijalogu između Vlade Republike Srbije, sindikata i preduzetnika, odnosno poslodavaca, i svaki dogovor koji se postigne oko bilo kojeg sistemskog zakona na ovoj relaciji za SPS je u potpunosti prihvatljiv.
Proteklih dana se najviše govorilo o Predlogu zakona o radu. Želim samo nekoliko rečenica da kažem. Naravno da je Srbiji neophodan Predlog zakona o radu, ali izradi Predloga zakona o radu treba pristupiti sa daleko većom ozbiljnošću. Potreban nam je Zakon o radu, ali ne Zakon o radu koji će definisati i okarakterisati radnike za sve ono loše što je trenutno u sistemu i za katastrofalnu privatizaciju u Srbiji. Potreban nam je Zakon o radu koji će na jednoj strani motivisati, odnosno povećati investicije, na drugoj strani povećati zaposlenost, ali ono što je najbitnije zaštititi elementarna prava radnika u ovom trenutku.
Kada je reč o javnom sektoru. Dakle, samo nekoliko rečenica. Tačno je da postoje višak zaposlenih u javnom sektoru. To svi znamo. To pitanje nećemo rešiti tako što ćemo otpustiti 1.000 ili 1.500 radnika u ovom trenutku napraviti jedan radikalan rez. Potreban nam sistemski pristup i ono za šta se zalaže SPS jeste suštinska reforma javnog sektora.
Kada je reč o javnim preduzećima. Naravno, i tu se u potpunosti slažemo, javna preduzeća moraju da budu daleko efikasnija i moraju da budu daleko jeftinija. Moramo da rešavamo probleme javnih preduzeća, probleme koji su evidentni, koji postoje, ali sa druge strane, ponoviću ono što sam rekao na početku, ne sme život u Srbiji da stane. Moramo da obezbedimo onaj minimum za socijalnu odgovorno funkcionisanje javnih preduzeća. Verujem ou Vladu Republike Srbije i verujemo da će Vlada vrlo odgovorno, jedinstveno pristupiti ovim pitanjima kada je reč o javnom preduzeću, da postići jedan konsenzus i da će reći u narednom vremenskom periodu šta konkretno činiti i raditi sa određenim javnim preduzećima.
Gospodine ministre iskoristiću ovu raspravu i ponovo ću vam uputiti sugestiju koju smo vam uputili tokom razgovora koji smo vodili o Predlogu zakona o budžetu. Reč je o tome da je prethodna Vlada, na predlog resornog ministarstva donela odluku o ukidanju određenog broja agencija i direkcija na nivou Srbije u cilju uštede, u cilju racionalizacije, odnosno u cilju uštede na nivou državnog aparata. Formalno-pravno neke od tih direkcija, agencija prestaju da postoje od januara naredne 2014. godine. Želim još jednom, sada tokom rasprave, da vam uputim sugestiju i predlog da preispitate odluku, smatramo da je doneta ad hok i smatramo da nisu vrlo jasno i precizno definisani kriterijumi.
Želim da navedem, kratko konkretan primer, i da kroz primer pokušam da obrazložim sugestiju i predlog koji vam upućujem. Konkretno reč je o Direkciji o obnovu i razvoju kuće i objekata koji su porušeni na teritoriji Kolubarskog okruga tokom razornog zemljotresa. Dakle, ova direkcija je osnovana sa jasnim ciljem da se završi kompletna obnova i sanacija kuća i objekata koji su porušeni u razornom zemljotresu koji je zadesio Kolubarski okrug. Mnogo je godina prošlo. Nažalost, ovaj posao još uvek nije priveden kraju, odnosno kompletna obnova i sanacija nije završena.
Od januara meseca prestaje da postoji Direkcija za obnovu i razvoj. Dakle, mi jesmo za uštedu. Smatramo da ušteda mora i treba da bude prioritet, ali postoje stvari na kojima nije moguće uštedeti u ovom trenutku. Nije ovde reč o tome da li će postojati direkcija, ovde je suština u tome da se na neki način stvori zakonska obaveza da se završi kompletna sanacija kuća i objekata na teritoriji Kolubarskog okruga. Dakle, našim građanima, građanima Kolubarskog okruga priroda je nešto oduzela i odgovorno je da im izađemo u susret. To nije obaveza samo Vlade Republike Srbije u čijem mandatu se desila elementarna nepogoda. To je obaveza svake naredne Vlade Republike Srbije dok se ovaj posao ne završi.
Ono što želim na samom kraju u nekoliko rečenica da kažem jeste da i Predlog zakona o budžetu i set ekonomskih zakona koji je usvojen pre nekoliko dana vrlo jasno govore da je ovde reč o teškim i nepopularnim, rekao bih, merama i da se Vlada prilikom definisanja ovih predloga nije rukovodila rejtingom političkih stranaka koji čine vladajuću koaliciju već onim što jeste realnost, dakle, onim što jeste. Vlada želi da vodi realističnu politiku. Ne građanima da saopštava i da priča bajke, ne ono što bi građani želeli da čuju, već ono što jeste realnost u ovom trenutku. Ovo su hrabri i ekonomski i politički potezi, oni vode ka stvaranju, rekao sam već, realnih osnova ka ozdravljenju privrede. Mi verujemo, zaista, da su ovo mere za spas ekonomije, da jesu u interesu budućnosti Srbije. Očekujemo najširu moguću podršku. Očekujemo i međunarodnu podršku i očekujemo podršku svih onih koji se zalažu za modernu Srbiju, svih onih koji su svesni jedne činjenice da reformski procesi u Srbiji ne smeju da stanu u ovom trenutku.
Na samom kraju, složiću se sa vama u jednoj rečenici. Dakle, u ograničenom prostoru u kojem u ovom trenutku delujemo u potpunosti smo saglasni sa vama – postignut je maksimum. Zahvaljujem.
