Potpredsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nekako se odlično, odlično pogodilo, počinjemo ovaj popodnevni deo sednice.
Moj amandman se odnosio na pitanja subvencija javnim preduzećima. Svojim amandmanom sam predložio da se značajno smanje subvencije koje ćemo izdvojiti u 2014. godini za „Železnice Srbije“, da smanjimo subvenciju koja postoji, odnosno dotaciju koja postoji potpuno neefikasnoj i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a da najveći deo tog novca ode u socijalnu zaštitu, odnosno da makar na taj način probamo da ispravimo onu grešku koju imamo već godinama, da ne kažem decenijama, da zapravo problem finansiranja socijalne zaštite umesto kroz budžet prebacujemo na javna preduzeća.
Nadam se da vam neće mnogo smetati, ministre, one kolege narodni poslanici koji osećaju potrebu da sa vama razgovaraju ili dogovaraju dok traje rasprava o ovako važnom zakonu. Juče smo razgovarali već na Odboru za finansije delimično o tome.
Moram da vam kažem da su se u međuvremenu pojavile neke nove okolnosti gospodine Raduloviću. Moj se odnosi, između ostalog, na „Železnice“ izbila je neka vrsta incidenta između rukovodstva „Železnice“ i sindikata koji postoje u „Železnici“ na pitanju – da li sindikalne organizacije imaju pravo da sede u centralnoj upravnoj zgradi „Železnica Srbije“? U javnosti je gotovo neprimećeno prošla opaska, ja bih ipak rekao odlazećeg direktora „Železnica“, gospodina Simonovića, da sindikati ne mogu da budu u toj zgradi zbog toga što ometaju normalan proces rada pošto u toj zgradi radi 2.000 ljudi. Pročitao sam tri puta. Dakle, direktor „Železnica“ je rekao da u centralnoj upravnoj zgradi „Železnica Srbije“ radi 2.000 ljudi. Nas ovde ima 250. Sada nas ima dvadesetak možda, pokušavamo da vodimo politiku ove zemlje a u „Železnicama Srbije“ u centralnoj upravnoj zgradi, da ponovim još jednom radi 2.000 ljudi. Posebna vrsta problema što u toj firmi postoji 28 sindikalnih organizacija. To ne može Vlada da reši, ali pitanje upravljanja rukovođenja sistemom kakve su „Železnice“ svakako može i mora da rešava Vlada.
Predložio sam da makar u ovoj godini smanjimo tu dotaciju „Železnicama“ za milijardu dinara. Vlada mi je odgovorila, moram da kažem, po malo i cinično da amandman ne može da se prihvati jer bi time bilo ugroženo učešće u finansiranju tzv. Ruskog kredita, a s druge strane da bi to ugrozilo bezbednost saobraćaja na srpskim prugama. Svakakva obrazloženja za odbijanje amandmana sam u budžetima čitao, ali ovako cinično, gotovo bezobrazno obrazloženje, moram da priznam nisam skoro. Dakle, tamo gde radi 2.000 zaposlenih, navodno radi u centralnoj upravnoj zgradi, a vozovi se kreću brzinom od 40 ili 45 kilometara na čas, konačno zavođenje reda bi ugrozilo bezbednost funkcionisanja saobraćaja.
Još je gora situacija sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Već smo govorili o tome, 109 miliona dinara za troškove putovanja onih koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Katastrofalni podaci o nezaposlenosti u Srbiji i sa druge strane, 2 miliona dinara, gospodine Raduloviću u budžetu, za putovanja inspektora koji treba da štite prava radnika. Moram da kažem da je ovo možda još ciničnije od onog obrazloženja koje smo dobili u odnosu na funkcionisanje „Železnica Srbije“.
Mnogo je sličnih haotičnih rešenja u ovom predlogu budžeta. trudićemo se da i u ovoj popodnevnoj raspravi danas kada ste vi tu otvorimo još neka pitanja. Kažem da smo ih delimično otvorili juče. Za nas je ključno pitanje – kakvu zapravo politiku vodi Vlada? Odgovor ne može da bude da svaki ministar u svom domenu vodi delimično ili delimično reformsku politiku, a da zapravo rezultati na kraju godine ili na početku nove godine kroz ovakav Predlog zakona o budžetu budu ovoliko katastrofalni.
Još jedno pitanje – kada će u kom roku Vlada makar početi da primenjuje sadašnji Zakon o javnim preduzećima? Kada će uvesti red u nekoliko najvećih gubitaša i makar tako otvoriti prostor da razgovaramo ili da probamo da postignemo onu vrstu dogovora koji su za zemlju jedino važni i jedino održivi u ovom trenutku pa da onda krenemo na neke nove izbore sa tom normalnom politikom? Sa ovako selektivnim i ograničenim intervencijama, počecima reformi stalno ćete stvarati osećaj nepravde i nesolidarnosti u društvu od koga se očekuju ovolike žrtve, a istovremeno ćete finansirati trule državne gubitaše kojima ne pada na pamet da pokrenu bilo kakvu reformu u svojim okvirima. To nije pitanje direktora „Železnica“ pojedinačno ili poimenično.
Pitanje je sistema koji se uspostavlja i zbog toga imate tako mnogo problema i u onim retkim segmentima gde makar najavljujete neke reforme. Hvala.