Po amandmanu Mirko Čikiriz.

Ja sam naravno protiv usvajanja ovakvog amandmana zbog činjenice da je u javnosti dugo vođena rasprava da li će Srbija obeležiti nešto što je najslavnije u njenoj novijoj srpskoj istoriji. Da su neke susedne bivše jugoslovenske republike imale tako slavnu istoriju, i takvu vojsku, i takve saveznike, i takvu pobedu i ekonomiju tokom Prvog svetskog rata one bi uložile višestruko veći iznos za proslavu jednog tako važnog događana.
Ne zaboravite da je Srbija tri godine sa Vladom, sa vrhovnom komandom bila van zemlje, da je sve vreme rata otplaćivala Nemačkoj, ovo je ministre za vas interesantno, predratne kredite, a bila je sa Nemačkom u ratu, i nemački ministar finansija je rekao da će to biti zlatnim slovima upisano u anale svetskih finansija, da je jedna vlada koju su isterali iz svoje otadžbine, zaraćenoj strani sve vreme rata isplaćivala ratne kredite.
Još nešto ministre. To je bila kraljevina. Dinar je bio stabilan. Inflacija 1918. godine u odnosu na 12. godinu, još smo imali Prvi i Drugi balkanski rat, je bila samo 38%, a mi smo u Republici imali inflaciju koja je u jednom danu bila mnogo viša od ove inflacije za šest godina rata. Zbog činjenice da je Srbija tada u odnosu na Srbiju 90-tih godina, koja nije razumela ništa šta se dešava u svetu, nije znala kojim saveznicima treba da se okrene, nije znala kakvu ekonomsku politiku treba da vodi, nije znala kako njena armija treba da izgleda itd. i zbog toga je u velikoj meri nastao raspad Jugoslavije.
Srpska vojska, Kraljevina Srbija je ne samo osnažila i proširila granice Srbije i stvorila jake saveznike, nego i stvorila Kraljevinu Jugoslaviju, jednu od najlepših zemalja ovoga sveta, koji su opet levičari, koji su preko noći postali desničari i desničarstvo shvatili na ekstreman način, razbili u surovom ratu 90-tih, u jedinom ratu u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Još jedan veliki greh prema srpskim junacima učinjeni od strane levice. Budući da su posle 1945. godine svi koji su podržavali austrougarskog kaplara dobijali penzije i privilegije, Solunci koji su stvorili Jugoslaviji nisu smeli da kažu da su stvorili Jugoslaviju i kroz kakav su sve pakao prošli.

Gospodin Čikiriz, dva minuta ste imali na raspolaganju.
Gospodine Veselinoviću, po amandmanu.
Vama je preostalo vreme jedan minut. Izvolite.

Da, radi istine, za poziciju obeležavanja Prvog svetskog rata u budžetu Republike Srbije predviđeno je ukupno 620 miliona dinara. Dakle, 620 miliona dinara, ne 70, nego ukupno 620 miliona dinara, tako da kada sam sada sagledao pozicije to je sedam puta više nego što je predviđeno za Srbe u regionu i Srbe u dijaspori, a da ne govorim o drugim pozicijama koje se tiču socijalne zaštite građana itd. Dakle, pitanje za čega će ta sredstva biti utrošena, na koji način, da li će to biti finansiranje nekih partijskih projekata?

Gospodine Milivojeviću, vi se javljate. Replika. Izvolite.

Zaista bih morao da repliciram gospodinu Čikirizu, jer zaista delim nemerljiv doprinos SPO, očuvanju tradicije srpskog naroda, pogotovo oslobodilačkih ratova od 1912. do 1914. godine.
Povlačim, ovde nije reč o tome da li Srbija to treba da radi ili ne. Možda će se desiti, zaista, ti vanredni parlamentarni izbori u martu mesecu, pa će neko zaista moći, drugi, da taj program sprovede u delo i da realizuje ovu stavku budžeta. Pođite ovako.
Da sam ja bio ministar u Vladi koja je 1999. godine pustila NATO pakt na KiM i da imam kod kuće Albansku spomenicu svoga dede, i Karađorđevu zvezdu svog pradede, i da imam orden Belog orla sa mačevima, takođe svoga dede, i da na tom odlikovanju stoji – osvećeno Kosovo i da piše – u slavu nezaboravnih srpskih heroja koji su marširali u Prištinu, na Gazimestan i Peć, i da sam ja taj koji sam prouzrokovao da pljunem na ta odlikovanja i da pustim da NATO pakt napravi najveću vojnu bazu na Bonstilu, koju je moj deda takođe oslobodio, ja bih uzeo pištolj i ubio bi se na tom Kosovu i Metohiji na dan obeležavanja Prvog svetskog rata, a ne bih bio u politici.
Ako ništa drugo, za ceo život bi se povukao iz politike i nikada više ne bih koristio one svete termine patriotizam, Srbija, srpstvo, vojnička slava, čast, poštenje, jer sve je to pogaženo jednom besmislenom politikom tokom 90-tih godina, kada je na leđa SPO, DS, LDP i svih ovih, DSS, navučena beda, sramota, da treba da nas bude sramota što smo potomci tih heroja. Umesto da stanemo sada mirno sa Francuzima, sa Rusima, sa čitavim svetom i da prođemo kroz Trijumfalnu kapiju, mi ćemo ići opterećeni teretom Srebrenice, teretom Bratunca, teretom besmislenih ratova, i ja zbog toga ne bi neki ljudi trebalo da budu dostojni da se pojave na tom mestu.

Po Poslovniku, gospodin Rističević.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, reklamiram član 106, 107, 108. i 109.  Ne znam koji član više moj prethodnik nije povredio. Radi se o dostojanstvu Skupštine, radi se o temi dnevnog reda, o uvredama koje su nam upućene, rečeno je da nismo dostojni da obeležimo Prvi svetski rat, da smo doveli NATO pakt na Kosovo, i ja se lično osećam pogođenim.
Ja sam 1999. godine glasao protiv Rezolucije, odnosno Sporazuma Ahtisari-Černomirdin.
Koliko znam, njegova stranka je glasala za to da dođe NATO pakt. Dok je NATO pakt dolazio on je ovde raspoređivao svoju bazu na KiM, on je trčao sa foteljom i slikom iz Skupštine i mirisao na dim.
Dakle, ja ne znam šta još treba da kaže, da uradi, da bi mi dokazali da smo dostojanstveni, da obeležimo i Kajmakčalan, Cer, itd. i da obeležimo ceo Prvi svetski rat.
Slava tih boraca za slobodu je bila velika i oni su imali tu čast i privilegiju da nemaju Dajrekt medije i zato su ušli u slavu.
Meni je ostalo samo da zaključim na kraju, da vi gospodine predsedniče ćete mu najverovatnije izreći opomenu kada bude u potpunosti ličio na onu poslovicu, kad počne ovde da nas kune i proklinje. Hvala.

Po Poslovniku, izvolite.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Upravo je, gospodine predsedniče, narušena institucija reklamiranja Poslovnika. Ne može se institucija reklamiranja povrede Poslovnika koristiti za repliku, nijednom poslaniku, a pogotovo poslaniku opozicije, i to nije prvi put.