Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 71 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
15. tačka dnevnog reda – PREDLOG REZOLUCIJE O ULOZI NARODNE SKUPŠTINE I NAČELIMA U PREGOVORIMA O PRISTUPANjU REPUBLIKE SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI
Primili ste Predlog rezolucije o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, koji je podnela grupa od 13 narodnih poslanika.
Primili ste izveštaje Odbora za evropske integracije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 191, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Vreme vam je u prilogu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 190. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstven pretres o Predlogu rezolucije o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Nataša Vučković, želi reč? (Da)
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas imam zadatak da vam u ime narodnih poslanika koji su podneli Predlog rezolucije o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji predstavim razloge za donošenje ove rezolucije, rešenja koja ona donosi i očekivane efekte ove rezolucije.
Velika većina nas narodnih poslanika, i onih iz opozicije i onih iz vladajuće većine, nada se i očekuje da će ova sednica doneti pozitivne odluke za Srbiju u pogledu otpočinjanja pregovora.
Sticaj okolnosti je hteo da u ovoj sedmici naša Skupština razmatra Predlog rezolucije o tome kako će Narodna skupština učestvovati u procesu pristupnih pregovora koji će, prema očekivanjima, otpočeti i formalno održavanje Međuvladine konferencije najkasnije u januaru 2014. godine.
Prva i do sada jedina rezolucija o evropskom putu Srbije, Rezolucija o pridruživanju doneta je 2004. godine, skoro pre 10 godina. U međuvremenu Srbija je prešla dug put, od pozitivne studije o izvodljivosti, zaključivanja Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, preko podnošenja zahteva za članstvo u EU, dobijanja pozitivnog mišljenja o zahtevu i sada smo na korak od formalnog početka pregovora o članstvu. Novi izazov, za koji već nekoliko godina unazad harmonizujemo naš pravni sistem sa pravom EU i pripremamo naše administrativne kapacitete, a od juna ove godine Vlada radi na pripremi i pregovaračke strukture, počev od imenovanja šefa pregovaračkog tima itd.
Zašto je bilo potrebno doneti ovu rezoluciju? Zašto je ona važna? Pregovore vodi Vlada. Vlada snosi odgovornost za vođenje pregovora i to je nesporno. Onda se postavlja pitanje da li joj se u taj posao možemo i moramo umešati kao predstavnici građana, kao najviše predstavničko telo? Ima nekoliko razloga zbog kojih je učešće Skupštine u procesu pristupnih pregovora izuzetno bitno. Prvo, svaka faza pregovora uticaće na plan i na domet reformi koje će se sprovoditi u zemlji. Znači, uticaće i na naš posao donošenja zakona i harmonizacije našeg pravnog sistema sa pravnim tekovinama EU. Čitav proces će uticati i na građane, jer reforme će pred sve nas postaviti nove obaveze.
Ako ne bismo kao Skupština aktivno pratili šta se pregovara u Briselu, mogli bismo samo da donošenjem zakona potvrđujemo ono što Vlada ispregovara, da time uvodimo reforme. Ali, što se tiče pristupnih pregovora, mogli bismo tek na kraju da ratifikujemo sporazum o pristupanju. To ne bi bilo dobro za građane koje predstavljamo. Građani moraju da budu blagovremeno, potpuno i na razumljiv način obavešteni o tome šta za njih znače pregovori, koje će koristi i koje izazove za njih proizvesti rezultati pregovora i reforme.
Iako je u odlukama Vlade o formiranju pregovaračkog tima istaknuto da će se u pregovaračkim grupama i čitavom procesu obavljati konsultacije i sa civilnim društvom i sa stručnjacima, sa zainteresovanim javnostima, kako se to danas kaže, nije realno očekivati da će proces u Vladi, odnosno u pregovaračkom timu biti onoliko otvoren i transparentan koliko to Narodna skupština može da postigne. Dakle, ova rezolucija je važna za građane Srbije.
Drugo, pregovori će trajati više godina, i duže od mandata jedne vlade. Možda će dve ili tri vlade voditi pregovore u godinama pred nama. Neko ko je danas u opoziciji, biće sutra na vlasti i moraće da nastavi tamo gde je prethodna Vlada stala. Da bi se održao kontinuitet procesa neophodno je i da opozicija zbog toga učestvuje u njemu. Proces pregovora zahteva politički dijalog.
Činjenica da danas ogromna većina skupštinskog saziva podržava i aktivno se zalaže za pristupanje Srbije EU jeste ohrabrujuća, ali u tom okviru političke stranke imaju različita mišljenja o konkretnim pitanjima, bilo da na taj način predstavljaju poseban interes građana koje predstavljaju, bilo da nastoje da čitav proces reformi ubrzaju.
Za svaku Vladu i za svaki pregovarački tim biće važno da u Briselu, kada pregovaraju znaju da kod kuće imaju podršku, odnosno da su upoznati i sa kritikom, koja se iznosi u institucijama naše zemlje.
Dakle, ova rezolucija važna je, i za Vladu, i za pregovarački tim. Treće, učešćem u procesu pregovora kroz njihovo praćenje, kroz formatiranje reformi i uvođenje pravnih tekovina EU u naš pravni sistem, naša Narodna skupština pripremiće se za buduću ulogu koju će imati kao Nacionalni parlament zemlje članice onda kada postanemo članica. Ovaj proces treba da nam pomogne da osnažimo i parlament kao instituciju. Dakle, ova rezolucija važna je, i za delovanje, i za razvoj i same Narodne skupštine.
Sada ću predstaviti najvažnije odredbe Predloga rezolucije. Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o ulozi u procesu pregovora sa EU potvrđuje da je strateški cilj Republike Srbije o pregovorima pristupanju sticanje članstva u EU u najkraćem roku i da će Narodna skupština svojim aktivnim delovanjem doprineti njihovom uspešnom vođenju, i što skorijem okončanju.
U Predlogu rezolucije se, kao u ostalom i rezoluciji koju Narodna skupština Republike Srbije usvojila 2004. godine, polazi od stava da proces pregovora zahteva politički društveni konsenzus o strukturi i dinamici vođenja pregovora o pristupanju Republike Srbije EU.
U Predlogu rezolucije se ukazuje na važnost da se pregovori u pristupanju vode sa ciljem, da se obezbedi stabilan ekonomski rast, a da se pri tom vodi računa o zaštiti privrednih grana koje su od vitalnog interesa za Republiku Srbiju o uslovima tržišne ekonomije uz obezbeđenje ekonomske i socijalne sigurnosti i dobrobiti svih građana Republike Srbije.
Ističe se značaj stalnog dijaloga i usklađenog delovanja državnih organa u procesu pregovora pristupanju Srbije EU, posebno u delu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Predlogom ove rezolucije poziva se Vlada da nastavi da sprovodi nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU, a Narodna skupština se obavezuje da u skladu sa utvrđenom dinamikom usvaja zakone iz nacionalnih programa za usvajanje pravnih tekovina. Ono što treba da naglasimo jeste da treba da prati primenu zakona.
U Predlogu rezolucije se uvažava činjenica da proces pregovora ne posredno realizuje Vlada Republike Srbije. Pitanje koje se postavilo jeste – kako da Skupština poštujući načelo podele vlasti definiše svoje mesto u ovom procesu i u kom trenutku treba da se uključi. Da li da razmatra predlog pregovaračkih pozicija pre nego što ih usvoji Vlada ili nakon što ih Vlada usvoji. Da bismo razumeli razliku važno je da imamo u vidu da u našoj svakodnevnoj zakonodavnoj praksi kad god razmatramo neki predlog koji nam stiže iz Vlade o tom dokumentu se Vlada prethodno izjasnila.
Vlada je svojim zaključkom od 23. septembra ove godine predvidela da Skupštini dostavlja pregovaračke pozicije nakon što ih Vlada usvoji, praktično radi informisanja. Polazeći od toga da se ovde radi o specifičnom procesu koji ne spada u zakonodavnu proceduru ali ni u postojeću kontrolnu ulogu Skupštine rezolucijom se predviđa šire učešće i veći uticaj Skupštine u definisanju pregovaračkih pozicija nego što je to Vlada inicijalno predvidela. Predviđa se obaveza Vlade da Skupštini dostavi predlog pozicija pre nego što ih ona usvoji.
O tim pozicijama raspravljaće nadležni odbori u čijem delokrugu su pitanja iz odgovarajućih pregovaračkih poglavlja koji svoje mišljenje dostavljaju Odboru za evropske integracije. Odbor za evropske integracije potom usvaja mišljenje i preporuke o predlogu pregovaračke pozicije, dostavlja ga Vladi, Vlada to mišljenje, odnosno preporuke mora da razmatra prilikom usvajanja finalne verzije pregovaračke pozicije i o tome mora da obavesti Odbor za evropske integracije.
U javnosti su često postavljanja pitanja zbog čega Skupština nema obavezujući uticaj na pregovaračke pozicije. Prvo, kao što smo rekli pregovori su zadatak Vlade i ona za njih snosi odgovornost. Drugo, retka je praksa i okruženju i među svim zemljama koje su danas nove članice EU da parlament ima obavezujuću ulogu na formulisanje pozicija. Treće, neophodno je bilo voditi računa i o institucionalnim kapacitetima našeg parlamenta da jednu takvu ulogu preuzme.
Predlogom rezolucije naglašava se neophodnost da se u proces praćenja pregovora o pristupanju uključe svi relevantni odbori Narodne skupštine, dok će Odbor za evropske integracije biti glavni koordinator procesa praćenja o pristupanju Republike Srbije EU. Nastoji se time da se osnaži Odbor za evropske integracije i da se pripremi za buduću ulogu kada nakon pristupanja postane odbor za evropske poslove.
Predviđa se obaveza Vlade da podnosi Narodnoj skupštini izveštaje o toku pregovora o pristupanju dva puta godišnje, odnosno po završetku šestomesečnog ciklusa predsedavanja Savetom EU. Taj izveštaj će se razmatrati na sednici Narodne skupštine. Predviđena je i obaveza šefa pregovaračkog tima da podnosi izveštaje Odboru za evropske integracije najmanje jednom u tri meseca. Predviđa se i da Vlada dostavlja Odboru za evropske integracije izveštaj o rezultatima bilateralnog skrininga za svako pregovaračko poglavlje.
Rezolucija takođe naglašava i ulogu Narodne skupštine u razvijanju saradnje sa nacionalnim parlamentima zemalja članica i Evropskim parlamentom. Takođe, prepoznaje se uloga Narodne skupštine u jačanju društvenog i političkog konsenzusa u procesu pregovora. U tom kontekstu se ističe da Narodna skupština sarađuje sa civilnim društvom, stručnom javnošću i drugim zainteresovanim činiocima kako bi se obezbedila njihova maksimalna uključenost u čitav proces.
Dozvolite mi na kraju da kažem par reči o tome kako se došlo do ovog predloga teksta rezolucije. Nacrt je sačinila Radna grupa koju je činilo 11 poslanika, svi su bili članovi Odbora za evropske integracije. Tokom rada na tekstu održali smo brojne sastanke i sa stručnjacima, sa predstavnicima parlamenata u regionu kako bismo se i neposredno upoznali sa njihovom praksom, a držali smo i sastanke sa predstavnicima nekoliko organizacija civilnog društva.
Nastojali smo da na Radnoj grupi postignemo konsenzus o vrlo malom broju pitanja, nismo ga postigli. Neka rešenja su predložena amandmanima poslanika. Odbor za evropske integracije je utvrdio Predlog rezolucije, a kako po Poslovniku Odbor nema zakonodavnu ulogu samo su narodni poslanici mogli da formalno podnesu Predlog rezolucije. To je učinilo 13 poslanika članova Odbora za evropske integracije.
Odbor za evropske integracije i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su Predlog rezolucije i njihove izveštaje dobili ste u materijalu za sednicu, a Vlada Republike Srbije dostavila je Narodnoj skupštini mišljenje o Predlogu rezolucije koje je pozitivno.
Dame i gospodo narodni poslanici, usvajanjem rezolucije Narodna skupština će iskazati odlučnost da doprinese pristupanju Srbije EU. Rezolucija pred sve nas poslanike stavlja jedan nov izazov, jedan novi zadatak. U narednih nekoliko meseci predstoji nam preciziranje saradnje sa civilnim sektorom i zainteresovanim grupama kao i preciziranje naše unutrašnje procedure. Očekujem, drage kolege, da će ova rezolucija biti podržana od strane velikog broja narodnih poslanika u ovoj Skupštini danas. Hvala vam na pažnji.

Pre nego što nastavim sa radom samo vas obaveštavam da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stošić Milorad, Olgica Batić, Čedomir Protić, Ljuban Panić i Aleksandar Senić.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, našu poslaničku grupu čini veliko zadovoljstvo da se o ovom dokumentu danas raspravlja na sednici Narodne skupštine.
Kao što je predsednica Odbora za evropske integracije istakla prva i poslednja rezolucija o evropskim integracijama u ovom Domu je usvojena pre devet godina što je jedan poprilično dug period bez rasprave, bez debate u parlamentu o ovom važnom procesu. Doduše, 2008. godine je parlament još jednom bio u prilici da na jedan sveobuhvatan način razmotri proces evropskih integracija. U septembru 2008. godine je održana rasprava i nakon toga je glasano o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. To je praktično bila poslednja prilika kada se o ovoj temi u ovom Domu raspravljalo.
Jedan od naših, odnosno mojih predloga prilikom rada na ovom tekstu u okviru Radne grupe je bila upravo ta da se ova praksa promeni i u jednoj od tačaka Predloga rezolucije stoji obaveza koju ćemo sami sebi propisati, a to jeste održavaće najmanje dva puta godišnje na plenarnim sednicama Narodne skupštine debata o stanju u procesu evropskih integracija. Mislim da će te prilike biti važne i da će značiti jednu mogućnost da osim jednog uskog kruga ljudi, možda nekoliko desetina, možda stotinu ljudi koji svakodnevno učestvuju u evropskim integracijama, da se i šira javnost upozna sa aktuelnim pitanjima u određenim trenucima u ovom procesu.
Zašto je za našu stranku, dakle za SVM bitan ovaj proces? Mislim da postoji bezbroj razloga, ali bi želeo ovom prilikom da istaknem samo dva ključna.
Prvi jeste taj što smo ubeđeni da ova zemlja, dakle naša zemlja, samo zahvaljujući ovom procesu može u neko dogledno vreme da postane jedna moderna evropska zemlja. Ima bezbroj primera iz proteklog perioda koji ovo dokazuju. Mislim da na primeru nas samih možemo najjednostavnije ovu moju tvrdnju dokazati. Da nije bilo procesa evropskih integracija i u tom smislu pozitivnog pritiska Evropske komisije i dan danas bi narodni poslanici imali blanko ostavke. To je jedan od primera. Mogao bih da navedem mnogo više, ali mislim da je jedan od ključnih aspekata ovog procesa upravo taj, dakle kada se ova zemlja suočava sa puno ključnih problema u puno situacija ti problemi se rešavaju isključivo na način da to od nas EU odnosno Evropska komisija zahteva. Što naravno nije dobro. Ali, bez obzira na to tako je.
Sa druge strane za našu poslaničku grupu je ovaj proces bitan iz razloga što mi ovaj proces doživljavamo kao jednu mogućnost da mnoga Ustavom zagarantovana prava mnoge ustavne garancije koje se tiču manjinskih prava u jednoj značajno boljoj meri budu implementirane nego što je to u ovom trenutku situacija. Dakle, ovom prilikom, možda bih želeo podsetiti na jednu ustavnu garanciju koja se odnosi na odgovarajuću zastupljenost manjinskih zajednica u javnom životu u javnom sektoru. Ta ustavna garancija postoji, ali se godinama ne primenjuje. Mislim da je jedino proces evropskih integracija proces koji nosi u sebi mogućnost da se na kraju situacija, što se ovog pitanja tiče, promeni.
Bilo je dosta pitanja, ne puno, ali dosta pitanja o kojima se vodila debata na sednicama radne grupe i sada bih želeo da govorim o njima, da otvorim neke dileme koje su bile možda interesantne.
Sa jedne strane otvorilo se pitanje uslova koje je Srbija spremna da ispuni na ovom putu. Na to se odnosi tačka 4. Predloga rezolucije. Na kraju u tekstu stoji da je Srbija spremna da ispuni uslove koji su definisani 1993. godine na Evropskom savetu u Kopenhagenu, odnosno 1995. godine na Evropskom savetu u Madridu. Mislim da to neće biti, na žalost dovoljno. Uslove koje naša zemlja mora ispuniti će biti oni koji će biti definisani za nekoliko dana na Evropskom savetu u Briselu, kada Evropski savet bude usvajao pregovarački okvir. Oni dokumenti 1993, 1995. godine su naravno važni, zato što sadrže jedan okvir, ali uslovi za našu zemlju će biti definisani ove godine i mislim da je to važno istaći zato što ne bi dobro da u tom smislu postoji neko nerazumevanje.
Drugo pitanje koje je bilo, možda interesantno, jeste pitanje onih privrednih grana čija je zaštita neophodna, bar što se tiče stava Narodne skupštine u celom ovom procesu. Tu je bilo predloga. I ja sam bio za taj predlog, ali na kraju nije usvojen, da oblast poljoprivrede bude posebno istaknuta kao privredna grana koja zaslužuje posebnu zaštitu. Tu ima nekoliko potpitanja što se oblasti poljoprivrede tiče koje će se sigurno otvarati, o kojima će se sigurno voditi žestoka debata kada pregovori krenu.
Jedan od primera je svakako promet poljoprivrednog zemljišta Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju je Srbija prihvatila obavezu da od 2017. godine promet poljoprivrednog zemljišta u potpunosti liberalizuje na način da i državljani EU budu u mogućnosti da pod istim uslovima, kao domaći državljani u Srbiji kupuju poljoprivredno zemljište.
Mislim da je to jedno katastrofalno rešenje i jedan, za mene nerazumljiv ustupak koji je učinjen 2005. i 2006. godine kada su se vodili pregovori o sporazumu stabilizacije i pridruživanju, što nije razlog da Srbija ne pokuša da u procesu pregovora sa EU u ovom novom procesu i periodu koji je pred nama, da nađe neko rešenje koje je u značajno većoj meri u skladu sa nacionalnim interesima.
Ni jedna nova država članica nije svoje tržište poljoprivrednog zemljišta liberalizovala pre punopravnog članstva, upravo suprotno, nekoliko godina, neke države članice su se izborile da više od deset godina nakon punopravnog članstva taj deo svog tržišta ne liberalizuju.
Tu će se otvoriti pitanje genetski modifikovanih proizvoda, pitanje carinske zaštite, ali u svakom slučaju poljoprivreda će biti sigurno jedna od privrednih grana koja će zasluživati posebnu pažnju Vlade u ovim pregovorima.
Ono oko čega je isto tako bila jedna debata u okviru radne grupe i to je bio moj predlog koji nije prihvaćen, jeste bilo pitanje učešća Narodne skupštine u vladinim telima koja će voditi pregovore.
Ovom rezolucijom se ne predviđa učešće predstavnika Narodne skupštine, ni u jednom od tela Vlade Republike Srbije koje će se baviti pregovorima i mislim da to nije dobro rešenje, budući da ovom rezolucijom Narodna skupština dobija u nadležnost koordinaciju praćenja pregovora, kompletan proces.
Ako je to tako, ubeđen sam da bi bilo mnogo bolje rešenje da ta komunikacija sa Vladom bude dvosmerna.
Dakle, prema Predlogu rezolucije, predstavnici Vlade će učestvovati na sednicama Odbora za evropske integracije, na kojima će se razmatrati pregovaračka poglavlja, odnosno pregovaračke pozicije, a Narodna skupština neće imati mogućnosti da učestvuje na sednicama bilo kog tela Vlade koji će pre toga definisati predloge tih pregovaračkih poglavlja.
Prema obrazloženju koje sam dao, a u vezi amandmana koji sam kasnije podneo, od strane Vlade je odbijen. U tom obrazloženju stoji da bi učešće predstavnika Narodne skupštine u jednom od tela Vlade, u najvišem operativnom telu Vlade koji se bavi evropskim integracijama, da bi to bilo mešanje nadležnosti različitih grana vlasti, da bi to bilo mešanje od strane Narodne skupštine u rad izvršne vlasti.
Mislim da to obrazloženje jednostavno ne stoji, budući da je u Savetu Koordinacionog tela za pridruživanje, uključen predstavnik NBS. Mislim da NBS ni u kom slučaju nije deo izvršne vlasti, a ipak će učestvovati u radu Saveta Koordinacionog tela za pristupanje, tako da obrazloženje Vlade kojim je odbijena ova naša inicijativa, to ne stoji i nije na mestu.
Bilo je možda korektnije i poštenije reći da ne postoji jednostavno politička volja da se parlament uključi u bilo koje telo Vlade koje će se baviti evropskim integracijama i onda bismo to lakše razumeli.
Onaj mehanizam koji je od strane predsednice Odbora za evropske integracije predstavljen, taj postupak u kome će se utvrđivati pregovaračke pozicije, mislim da je korektan i da obezbeđuje taj nivo učešća Narodne skupštine u celom ovu procesu koji je u ovom trenutku u Srbiji realan i neophodan. U tom pogledu, mislim da Narodna skupština može da bude zadovoljna.
Postoji jedno pitanje koje nije otvarano prilikom izrade ove rezolucije i koje nije ni u kakvoj formi uključeno u tekst Predloga rezolucije, a to je obaveza Srbije da svoju spoljnu politiku usklađuje sa spoljnom politikom EU. Dakle, to pitanje ovaj dokument ne tretira.
Ovaj dokument se bavi samo usklađivanjem zakonodavstva, s jedne strane, a s druge strane obavezom da to usklađeno zakonodavstvo bude implementirano.
Za nekoliko dana kada bude pregovarački okvir za pregovore sa Srbijom od strane Evropskog saveta usvojen, iz tog dokumenta će se videti da obaveza Srbije neće biti samo usklađivanje svog zakonodavstva, nego i usklađivanje prioriteta svoje spoljne politike. To će biti jedan duži period u kojem će ova zemlja biti u toj obavezi, ali će svakako u jedno dogledno vreme prestati ta mogućnost da Srbija slobodno bira između stavova EU u oblasti spoljne politike koje će da podrži a koje neće. To je u ovom trenutku moguće, ali, kako budu odmicali pregovori, ta mogućnost će prestati. Ali, još jednom kažem, ova obaveza će stajati u pregovaračkom okviru, što mislim da će za posledicu imati i obavezu da se Srbija prilagodi ovoj okolnosti.
Na kraju, bez obzira na sve ovo o čemu sam govorio, praktično, to su neke naše zamerke kao stranke i kao poslaničke grupe, želim da kažem da ćemo sa velikim zadovoljstvom glasati za ovu rezoluciju. Razloge sam naveo na početku svoje diskusije.
Ono sa čime želim da zaključim jeste možda ključni razlog i ključna tačka ove rezolucije, a to je prva tačka ovog dokumenta, u kojoj Narodna skupština izražava želju da pregovori sa EU u najkraćem roku budu završeni i to mislim da je cilj svih koji podržavaju proces evropskih integracija. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Karolj Čizik.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sada na kraju godine noći su predugačke. Svi čekamo dan, kada će svetlost dana savladati tamu noći. Nalazimo se u mraku, ali živimo u nadi da idemo prema svetlosti. Ta namera se odražava na politiku naše zemlje, suočavamo se sa velikim teškoćama, ali se nadamo lepšoj budućnosti. Ta vera nas ohrabruje, daje nam snagu da tražimo put izlaza iz društvene krize.
Teško je sada govoriti o rezoluciji a da ne kažemo ništa o okolnostima u kojima je nastala kao posledica zbira političkih zbivanja. Srbija ima burnu i tešku istoriju, koja obiluje ratovima, krvoprolićem, razmenama stanovništva, velikim brojem izbeglih i raseljenih lica. Posledica svega toga je današnja situacija sa katastrofalnom ekonomskom situacijom, sa ubedljivo najgorom privatizacijom, sa rekordnom stopom nezaposlenosti. Sve je to deo života Srbije, kao i momenat sučeljavanja sa tom stvarnošću i raskid sa dosadašnjom politikom.
Stigli smo do prekretnice u životu naše države, kada ćemo se okrenuti prema budućnosti, a prošlost moramo istražiti kroz lupu realnosti, jer zemlja koja nema prošlosti, ostaće i bez budućnosti. Došli smo na raskrsnicu gde možemo izabrati put, pravi, koji vodi do cilja ili drugi put koji je popločan dobrim namerama, a znamo kuda nas vodi.
Mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine smo se oduvek zalagali za evropske vrednosti, za izgradnju demokratskog društva, zasnovan na vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava, principa tržišne ekonomije kao izgradnji delotvornih državnih institucija, u skladu sa kriterijumima pridruživanja EU.
Ovde treba da istaknem da se takođe zalažemo za sprovođenje Briselskog sporazuma, da podržavamo legalnu i institucionalnu borbu srpskog naroda na KiM, njihovu reintegraciju u legalne društvene tokove i što bržu integraciju u EU. Ja sam to njima i lično rekao, i na severu i na jugu, kad smo imali čast da tamo gostujemo u delegaciji Narodne skupštine Republike Srbije.
Naravno, ima i takvih koji razmišljaju na suprotan način, koji u EU vide đavola, koji u izborima pozivaju na bojkot, koji teraju na barikade. U demokratskoj državi imaju pravo da iznose svoje stavove i siguran sam da će danas, po najavi, dugačko i široko, interpretirati svoje teorije, naravno, prikazujući da je to najsvetliji put ka večitoj slavi. Ne želim da kažem iz koje pobude to rade, ali, jasno vidim kuda će dospeti skupljajući jeftine političke poene na takav način.
Mi iz AP Vojvodine na ove promene gledamo iz potpuno drugog ugla, pošto smo uvek pripadali Evropi i ne možemo zamisliti budućnost naše zemlje izvan tih okvira. Osećamo i znamo da su ideje za koje se zalažemo već više od 20 godina toliko jake i argumentovane da trenutna vlast ne može da ih zaobilazi nego je prinuđena da ih usvoji i da ih pokazuje kao svoje.
Nama je drago da je posle višedecenijskog protivljenja pobedio zdrav razum i prihvatanje neophodnosti približavanja EU. Mi vas u tome možemo samo podržati. Ubeđen sam da čak i oni koji su još uvek protivnici ove politike to čine samo iz doslednosti starim principima, da već i sami vide da su u ćorsokaku, ali da nemaju društvene snage da priznaju da su pogrešili i samo je pitanje vremena da nam se i oni pridruže.
Formirana je radna grupa 29. avgusta ove godine od 11 članova u okviru Odbora za evropske integracije, sa ciljem da izradimo dokument koji će da reguliše odnose na relaciji Vlada – Narodna skupština Republike Srbije – odbori. Tokom proteklih nekoliko meseci smo mnogo diskutovali i raspravljali. Napisali smo teze, skraćivali, popravljali, usavršavali. Trudili smo se da se svaka ideja doradi do te mere da na kraju bude prihvaćena konsenzusom. Kada to nije bilo moguće, onda većinom. Par ideja bi bilo dobro još ugraditi, ali nismo mogli da se dogovorimo oko podrške.
Meni je lično žao da nije prošla ideja da poljoprivredu proglasimo granom izrazito velikog značaja. To bi bilo svakako opravdano, jer danas Srbija živi samo od poljoprivrede. Ako nakon pridruživanja ne možemo sačuvati našu siromašnu poljoprivredu od evropske konkurencije, ako nam ta strateška grana padne, mi ćemo biti izloženi svima na milost i nemilost. Trebali smo izaći poljoprivredi u susret i sačuvati je, jer bez strateške grane proizvodnje hrane nemamo šanse da opstanemo.
Takođe je šteta da nismo mogli da uvrstimo član prema kojem bi predstavnik Odbora za evropske integracije mogao učestvovati u radu Saveta koordinacionog tela za proces pristupanja Republike Srbije EU. Plašim se da će bez toga naš odbor biti neblagovremeno obavešten o veoma bitnim dešavanjima i nećemo moći da pravilno reagujemo u svakom momentu.
Vodila se dugačka rasprava kako da se ovaj dokument zove – deklaracija, rezolucija, deklaracija-rezolucija, ili nešto četvrto. Trudili smo se da sam sadržaj dokumenta bude u potpunosti u skladu sa naslovom. Morali smo naći kompromis, da dokument ne bude suviše glomazan, a da ipak sadrži sva načela koja su od značaja u postupku pridruživanja. Trudili smo se, pored definisanja tačnih odnosa integracija, da na Skupštini Republike Srbije ipak ne dolazi u podređeni položaj, da bez obzira na činjenicu da Vlada vodi pregovore, Skupština je ipak najviše društveno-političko telo ove zemlje.
Pored ovoga, vodili smo računa i o ustavnim društvenim organizacijama u civilnoj sferi. Jako je teško i ovde naći kompromis, da ne idemo suviše široko i duboko, jer će u tom slučaju sistem biti trom, preglomazan i nemoćan.
Mislim da smo nakon dugih i korisnih rasprava našli najpogodniji kompromis koji zadovoljava sve zahteve.
Upoređivali smo slične dokumente raznih zemalja, onih koji su već članice EU i koje su još u fazi pridruživanja. Ti dokumenti se, naravno, bitno razlikuju, pre svega, zbog različitosti država, a sa druge strane sa vremenom se sve menja. Na primer, zemlje koje su članice EU sada ne bi mogle uspešno da se ponovo pridružuju, bar ne starim putem i ne na takav način. Vremena se menjaju, kriterijumi su sve strožiji, izazovi su sve veći, ali svaka zemlja ima svoj put, a mi imamo zadatak da nađemo naš put.
Molim sve moje kolege i koleginice, narodne poslanike, da i danas postupimo po čistoj savesti i da svi skupa pošaljemo poruku EU da smo njihovi prijatelji i da ponovo želimo da budemo zajedno u evropskoj državi sa ostalim zemljama zapadnog Balkana. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.  

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim  u svom kratkom obraćanju Narodnoj skupštini da kažem, na početku, da će poslanička grupa JS, u danu za glasanje, podržati Predlog rezolucije o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima pristupanju Srbije EU.
Zašto ćemo glasati za ovu rezoluciju? Iz prostog razloga što već niz godina JS, kao stranka, i poslanici JS stalno su se zalagali i zalažu se da što pre počnu pregovori države Srbije sa EU o pristupanju naše države EU.
Svih ovih 26 tačaka rezolucije, svaka za sebe dovoljno govori kakvo je opredeljenje države Srbije, njenih organa, kako zakonodavnih tako i izvršnih, u želji da se što pre počnu pregovori i Srbija konačno postane ravnopravna članica država EU.
Poslanici JS smatraju da je taj datum za početak pregovora dosta davno trebao da bude, još ranije, prihvaćen i počnu pregovori, ako se ima u vidu koje su zemlje sa teritorije bivše Jugoslavije postale članice EU, a da, strogo gledano, nisu baš ispunili sve uslove u potpunosti, što je od njih traženo, a kad su u pitanju prava nacionalnih manjina, korišćenja maternjeg jezika i slično.
Ne bih koristio ovu priliku da kritikujem te zemlje zašto to nisu uradile, već želim samo da napomenem i da stavim do znanja onima, koji ovih dana treba da donesu odluku da li će Srbija početi pregovore o pristupanju EU u decembru ili januaru, da više ne stavljaju bilo kakve uslove ili da uslovljavaju državu Srbiju, jer mi smo kao država odavno, napominjem, glasno i jasno, ispunili sve uslove da počnemo pregovore.
Posebno želim da pohvalim i ranije vlade, a posebno ovu Vladu na čelu sa gospodinom Dačićem, premijerom vlade, prvim potpredsednikom Vlade gospodinom Vučićem i predsednikom Republike gospodinom Nikolićem, za sve napore koje su učinili unazad par godina da Srbija stekne sve uslove da može da počne pregovore za ulazak u EU.
Ne bih ništa, u ime poslaničkog kluba JS, ni dodao ni oduzeo ovome predlogu rezolucije, već samo želim da kažem da smo kao Narodna skupština davali, dajemo i davaćemo, siguran sam, pun doprinos da ovi pregovori počnu i kada počnu da se vrlo uspešno i u kratkom vremenskom roku završe i da država Srbija postane ravnopravni član naroda Evrope.
Srbija to odavno jeste, to je davno bila, poznato je, ne bih zadržavao vašu pažnju, šta je Srbija kao država, dok je bila u sastavu bivše Jugoslavije i dok je bila samostalna država, kroz istoriju uradila za Evropu, za svet, vodeći svoje oslobodilačke ratove. Ne možemo mi, kao poslanici JS, da prihvatimo da neko ko je ratovao protiv nekih koji danas vode glavnu reč u EU imaju prednost u odnosu na Srbiju, a Srbija je progutala jednu veliku knedlu, kada moram tako da kažem, da ne upotrebim neki drugi izraz, kada je prihvatila u ovom trenutku da se delimično saglasi sa nezakonitim, protivustavnim, protiv svih međunarodnih prava, da joj se oduzme jedan njene teritorije, to je teritorija KiM, da ipak prihvati Sporazum sa tzv. vlašću KiM, da počne pregovore sa njima, da ih uspešno okonča i da to sve bude jedan od uslova koji je ispunila da bi Srbija mogla da počne pregovore oko ulaska u EU.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaključiću time što ću reći da zdušno podržavamo mi poslanici JS početak pregovora. Nadam se da će najkasnije biti u januaru. Podržavamo rezoluciju i daćemo pun doprinos da se ti pregovori uspešno završe i da Srbija konačno postane uspešan i punopravan član naroda Evrope. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neven Cvetićanin. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, na samom početku o ovom predlogu rezolucije o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU, rekao bih zašto je dobro da danas raspravljamo o rezoluciji, kao dokumentu, a ne eventualno o deklaraciji.
Sada, reći će neko, rezolucija, deklaracija, nije šija nego vrat i razlike između ova dva pojma su čisto akademske i profesorske, međutim mislim da ovo treba na najjednostavniji način da objasnimo onima, koji ovo gledaju na malim ekranima, da je dobro što danas ovde imamo rezoluciju kao dokument, a ne eventualno deklaraciju, jer je u našoj politici i onako dosta deklarativnosti.
Deklaracije se donose kada želimo, kao država, kao Skupština, metaforično rečeno, narodski, da nešto zakujemo. Kada se donosi deklaracija onda je to Sveto pismo i to je onda tvrdo betonirano. Međutim, kada se donosi rezolucija, o čemu mi raspravljamo danas, to znači da država realistično gleda jedan politički proces u kome je, da pokušava da ga uredi i da pokušava, kao što je slučaj sa ovim predlogom rezolucije, da definiše ulogu Narodne skupštine u tom procesu, a pred nama je proces pristupanja ili početka pregovora između Srbije i EU.
Opet ponavljam, to što danas imamo rezoluciju, a ne deklaraciju, znači da za nas EU nije Sveto pismo, ali je poželjan politički proces koji je u državnom interesu. Rezolucija, čiji predlog danas ovde raspravljamo, znači da se Narodna skupština, kao ključni i najviši organ Republike Srbije, priprema da aktivno učestvuje u pregovorima o pristupanju Srbije EU i da taj proces, što je veoma bitno, neće biti sakriven od očiju građana, gde bi državno rukovodstvo pregovaralo nešto iza leđa građana, već će ovaj proces biti pred očima građana, jer su upravo oni ti koji su nas delegirali u ovaj parlamentarni dom i njima ovde polažemo račune.
Ovaj predlog rezolucije znači da sve o čemu država pregovara, do najmanje stavke, prolazi filter Narodne skupštine, njenih odbora i da će to biti veoma javno, čime se potvrđuje značaj i uloga Skupštine u ovome procesu. Tako se eksplicitno u članu 14. ove rezolucije kaže, citiram: „Narodna skupština obavezuje Vladu da pravovremeno i sveobuhvatno informiše Narodnu skupštinu o planiranim aktivnostima u vezi sa procesom pregovora o pristupanju Republike Srbije EU“. Takođe, predviđeno je članom 22. rezolucije da član Vlade, zadužen za evropske integracije, i šef pregovaračkog tima za pregovore sa EU podnose tromesečne izveštaje Odboru za evropske integracije, pri čemu Odbor može izveštaj da traži i češće, kada to nađe za shodno.
Da objasnimo građanima koji gledaju. Proces pregovora sa EU je proces ulaska u otvaranje i zatvaranje određenih poglavlja koja se tiču pojedinih segmenata našeg društva i Skupština u tom procesu ima značajnu ulogu, jer Odbor za evropske integracije, kao u ovom slučaju, ključno skupštinsko telo ima šanse da pozove na raport sve što se dešava u tom procesu pregovora.
Konačno, što je najvažnije članom 23. ove rezolucije predviđeno je da Vlada podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o toku pregovora sa EU dva puta godišnje, kada se završi šestomesečni period predsedavanja EU od Evropskog Saveta od strane neke države članice EU i ne samo da Vlada dva puta godišnje na šest meseci podnosi izveštaj, već se o tom izveštaju raspravlja ovde u plenumu.
Dakle, što god da se ispregovara, dolazi tu plenum i o tome se raspravlja. Bilo koja stavka kojom nije zadovoljna neka partija, društvena grupa, civilna organizacija itd, može doći na temu ovoga plenuma.
Dakle, ova rezolucija je ne samo dobra i korisna, ja bih rekao da je neophodna pred početak pregovora sa EU, jer obavezuje one koji su uključeni u proces pregovora da račune o svom radu polažu pred Narodnom skupštinom, a to znači pred građanima.
Prva rezolucija, kao što smo čuli od predstavnika predlagača i uvažene koleginice Nataše Vučković, koja je donesena o ovoj problematici i uopšte o pristupanju Srbije EU je donesena u oktobru 2004. godine.
Ne bih ponavljao šta je rečeno, samo bih rekao pošteno pred građanima da su se od onda okolnosti ipak promenile. Država nije skrenula sa kursa i strateškog opredeljenja da se pridruži EU. Međutim, okolnosti su se promenile, što je tzv. država Kosovo proglasila nezavisnost, što nas je dovelo u novu situaciju. To treba pošteno i iskreno ovde reći, da su naši odnosi sa EU uslovljeni situacijom oko KiM, čime je našoj diplomatiji značajno sužen manevarski prostor i što veoma usložnjuje našu spoljnu politiku, koja je prinuđena da balansira između nekoliko konstanti.
Prva je odnos sa Briselom, EU. Druga je odnos sa Prištinom. Namerno ne kažem sa Kosovom, jer mi to ne priznajemo kao državu, sa tzv. prištinskom administracijom. Treća je tradicionalni odnos sa velikim silama koje imaju uticaj na ovom prostoru, a to su pre svih drugih Rusija, SAD i Nemačka.
Voditi spoljnu politiku u Srbiji nikada nije bilo lako, a posebno je teško da je vodimo u vremenu u kojem živimo, kada nam se čini da stalno neko nešto od nas traži, a da ništa ne daje za uzvrat. Ali, zadatak spoljne politike jedne države i jeste da rešava teške čvorove i da nikada državu ne dovede u opasnost da ima više neprijatelja nego prijatelja u međunarodnim okolnostima, jer su one države koje imaju više neprijatelja nego prijatelja neodržive u diplomatskom smislu i slabe.
Bez obzira kako teško bilo i kakvi se teški zahtevi ispostavljaju Srbiji, a ispostavljaju se evo više od 100 godina, maltene od kada je Srbija obnovila svoju državnost na Berlinskom kongresu, nisu prestajali da se ispostavljaju teški zahtevi pred Srbiju. Međutim, bez obzira kako teški zahtevi mogu da nam se ispostavljaju, ne smemo da gubimo živce i treba trezveno i smireno da merimo šta je u državnom interesu.
Ova rezolucija o čijem predlogu danas raspravljamo je znak da smo svesni sve težine spoljno-političke situacije u kojoj smo se našli, ali da ipak ne gubimo živce i da situacijom merimo trezveno, ne donoseći ishitrene odluke i ne vrteći državno kormilo naglo levo ili desno, severno ili južno, istočno ili zapadno.
Država ovom rezolucijom ostaje na putu pridruživanja EU, ali su ovom rezolucijom precizirane i pojašnjene neke stvari. Svakako ne bih ponavljao ono što su rekle kolege pre mene, ali bih istakao nekoliko tačaka.
U članu 2. rezolucije se kaže da Narodna skupština poziva Vladu da odgovorno i efikasno vodi proces pristupanja EU i ovo je veoma bitno, vodeći računa o nacionalnim interesima. Posebno je važno što je pojam nacionalnog interesa ušao u Predlog rezolucije, jer to znači da sa EU ne pregovaramo po svaku cenu, zaboravljajući naše nacionalne interese, već sa punom svešću da sve što činimo, činimo zbog naših nacionalnih interesa, a ne zbog bilo čega i bilo koga drugog.
U članu 4. rezolucije se ističe da smo spremni da ispunimo sve jasne kriterijume za članstvo u EU, one kriterijume koji su ispunjavali i drugi na putu pridruživanja EU, pri čemu se misli na tzv. kopenhaške i madridske kriterijume. Ne bih da uzimam vreme sada, da to eksplicitno objašnjavam, ali u ovom članu 4. je rečeno da je država ili društvo u Srbiji, ako hoćete, spremno da ispune sve kriterijume koji su ispunjavali i drugi. Ali, između redova ovog člana, kako se može protumačiti, stoji da nismo spremni da imamo neku vrstu pokretne mete u koju će se stalno postavljati novi i noviji uslovi.
Znači, Srbija želi i Srbija je spremna da ispuni sve ono što se pred nju jasno stavlja i što su ispunjavali drugi, sve što su druge države bile spremne da ispune, ali očekujemo da se Srbiji ne postavljaju neki novi dodatni uslovi.
Ova rezolucija pokazuje da nismo romantični i naivni evrofili, već da smo veoma realistični, da smo ozbiljni ljudi koji na prvo mesto stavljaju državni interes. Evropska unija, kao što sam rekao, za Srbiju nije Sveto pismo, ali je poželjan politički proces. Zašto je poželjan? Ona je sredstvo da našim građanima obezbedimo pravnu i ekonomsku sigurnosti i najviše standarde svakodnevnog živote, nivo socijalnih prava, što je za nas u SDPS posebno bitno, jer treba reći da je nivo socijalnih prava u EU veći nego bilo gde u svetu.
Međutim, govoreći o ovoj temi treba da kažemo da u preambuli ove rezolucije, u tom kontekstu opravdano stoji da eventualno punopravno članstvo Srbije u EU doprinosi ukupnom društvenom napretku Republike Srbije i boljitku njenih građana. To je cilj. Nije cilj neka apstraktna EU koju ćemo da volimo kao neku daleku ideologiju. Cilj je da ljudi koji ovo gledaju, građani Srbije nešto osete i da im ovaj proces u koji sada ulazimo nešto konkretno donese.
To je posebno vidljivo u tački 5. ove rezolucije, gde se eksplicitno kaže da prilikom pregovorom sa EU o pristupanju treba posebno da vodimo računa o zaštiti privrednih grana koje su od vitalnog interesa za Republiku Srbiju. Šta to znači? To znači da u ovaj proces ne smemo da srljamo.
Kada se govori o privrednim granama koje su od vitalnog interesa za Republiku Srbiju, pre svega tu mislimo na poljoprivredu, prehrambenu industriju i očuvanje prirodnih resursa. To znači da svako poglavlje u koje uđemo treba da ispregovaramo pažljivo i da pri tome vodimo računa da država, odnosno društvo, odnosno privreda u Srbiji ne bude oštećena.
Jednostavno govoreći, cilj pregovora sa EU i eventualnog pridruživanja EU je da ostvarimo ekonomski rast, a ne da uvećamo spoljno-trgovinski deficit.
Mi u EU, da se metaforično izrazim, ne idemo jer se tamo dele šećerleme, već idemo da bi pravno uredili našu državu i da bi u takvom pravnom ambijentu izgradili efikasnu privredu, da bi ta efikasna privreda radila, nešto proizvela, da bi to prodali i da bi konačno svi zajedno nešto prihodovali. Mi ne idemo u EU da upropastimo našu privredu, mi idemo u EU da je ojačamo.
Briga o zaštiti naših ekonomskih resursa u procesu pregovora o pristupanju sa EU se takođe vidi u članu 7. ove rezolucije, jer se eksplicitno kaže, i ovo je veoma bitno da objasnimo građanima, mi koji danas raspravljamo i sutra treba da donesemo odluku o ovoj rezoluciji, da Narodna skupština naglašava da se moraju osigurati najpovoljniji izuzeci i prelazni periodi, kao i eventualna odstupanja, pri čemu će prelazni periodi ili izuzeća biti osigurani za sve one oblasti u kojima u trenutku pristupanja neće postojati dovoljan nivo pripremljenosti za njihovo usklađivanje i primenu.
Ovim se našem pregovaračkom timu daje nimalo lak zadatak da zadnju i poslednju stavku o kojoj se pregovara pažljivo prouči, da donese ocenu koji sektori našeg društva ili naše privrede trebaju duže prelazne periode, što znači da ne mogu odmah da se prilagode evropskoj legislativi, tzv. pravnim tekovinama EU koje mi poštujemo, ali želimo da u tom procesu očuvamo sve ono što je u našoj privredi dobro i zdravo, čak i ako toga u ovom momentu nema mnogo, a ima i ne treba da budemo pesimisti ili neka vrsta mazohista koji će samo da kritikuju sebe, već treba da zasučemo rukave i uradimo nešto koristno za ovu zemlju.
Kao što sam rekao, ovim se našem pregovaračkom timu daje težak zadatak, ali što bi rekla narodna – po muci se poznaju junici i imamo pravo da kao parlament očekujemo od pregovaračkog tima da svoj posao obavi na najbolji mogući način u državnom interesu, u interesu države Srbije.
Značajan i težak posao, i to treba da kažemo, neće biti samo na pregovaračkom timu. On će biti na svima nama u Narodnoj skupštini, a posebno na Odboru za evropske integracije, koji se članom 16. ove rezolucije maltene inaoguriše kao neka vrsta protočnog bojlera gde će dolaziti i izveštaji od pregovaračkog tima i inicijative eventualno nas svih koji sedimo u Narodnoj skupštini da bi se dalje članovima 16, 17, 18, 19. i 20. ove rezolucije definisala uloga Odbora za evropske integracije u procesu pregovora sa EU. Ovim članovima se, što je posebno bitno, jasno definišu procedure između Vlade, pregovaračkog tima i Odbora za evropske integracije u formulisanju pregovaračke pozicije Srbije za svako pojedinačno poglavlje o kojem ćemo pregovarati.
Daću jedan primer da pokažem kako to praktično izgleda. Recimo, poljoprivreda. Evropska legislativa u oblasti poljoprivrede nam kaže to, to i to. Mi na ovom čuvenom skriningu, sada je to neka nova mistična reč od kad smo ušli u ovaj proces, merimo kakvi su naši resursi. Konačno, u pregovaračkom procesu formulišemo pregovaračku poziciju. U tom formulisanju treba da pazimo na ono što je realan interes naše poljoprivrede, u ovom slučaju poljoprivrede u Srbiji.
Na samom kraju, ono što je posebno bitno za SDPS to je rečeno u članu 6. ovog predloga rezolucije, a to je da pregovore sa EU vodimo da bi poboljšali život naših građana, da bi dostigli blagostanje i kako bi realizovali punu socijalnu sigurnost naših građana. Ponavljam, punu socijalnu sigurnost naših građana, što znači da ne idemo u EU da bi bili neka vrsta modernih robova koji će raditi u tuđim fabrikama za bednu nadnicu, već idemo da ostvarimo standarde koji u državama EU uživaju građani koji tamo žive.
Mi iz SDPS posebno poštujemo tradiciju tzv. evropske države blagostanja i dostignuti stepen socijalnih prava koji jeste viši nego bilo gde drugde u svetu i želimo da takav nivo priuštimo i sopstvenim građanima ovde u Srbiji. Zato i idemo ka EU. To je razlog. To je naš socijal-demokratski program.
Dakle, ne idemo u EU da bismo tamo bili jeftina radna snaga koja živi u podrumu Evrope. Mi iz SDPS ne želimo da živimo u podrumu Evrope. Čini mi se da mi kao građani, kao država Srbija ne želimo da budemo u predsoblju Evrope i zato smo ušli u ovaj proces i otvorili ovaj proces ili čekamo da se otvori ovaj proces predpristupnih pregovora zato što mi želimo da živimo u evropskoj kući ravnopravno sa svim ostalim evropskim narodima, pa smo spremni da radimo i mnogo više ako hoćete i da pokažemo kako smo vešti radnici. Kada naši ljudi odu u inostranstvo, kažu da su tamo odlični radnici, a tu ne pokazuju takve rezultate zato što ih sistem tamo stimuliše da rade.
Mi želimo da idemo ka EU kako bi pokazali da umemo da radimo, da smo dobri i vešti radnici, ali mi nismo spremni da trgujemo sopstvenom ravnopravnošću i pogotovo ravnopravnošću u pogledu socijalnih prava.
Na kraju ovog izlaganja želim da kažem u ime SDPS u skladu sa našim programom i izvinite ako ću na momenat ovo iskoristiti da se zahvalim građanima Voždovca što su dali podršku SDPS i što su prepoznali da smo mi oni koji ne trgujemo ravnopravnošću, da smo mi oni koji ne trgujemo socijalnim pravima.
Kada je reč o ovoj pojedinačnoj rezoluciji očekujemo da naša država i naši građani u procesu pregovora sa EU budu tretirani ravnopravno i sa poštovanjem, jer mi želimo da budemo ravnopravni građani Evrope, a ne evropski građani drugog reda. Hvala vam.