Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2013.

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda, postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 126 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Po Poslovniku, Srđan Milivojević.

Srđan Milivojević

Demokratska stranka
Mislim da niste pravilno utvrdili kvorum.
Pošto mi ovde vidimo izveštaj, piše da je u sali bilo 125. Sada sam se ubacio kao 126-i da bih reklamirao povredu Poslovnika, ali bilo je 125 poslanika.
Molim da ponovo utvrdite kvorum.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Čuo se signal, a da ne bi bilo sumnje, molim vas da ubacite svoje elektronske kartice.
Imamo kvorum.
Znači, u sali je prisutno 126 narodnih poslanika, odnosno prisutna je većina od ukupnog broja narodnih poslanika i postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Gospodine Milivojeviću, da završimo ovo otvaranje, pa ću vam dati reč.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje sledeći narodni poslanik: Vuk Jeremić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Lazara Krstića, ministra finansija pozvao da sednici prisustvuju i Nikša Vušurović, dežurni sekretar u Ministarstvu finansija i Zlatko Milikić, pomoćnik ministra finansija.
Saglasno članu 195. stav 2. i članu 77. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, izuzetno za ponedeljak, dakle, mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
Izvolite, gospodine Milivojeviću.

Srđan Milivojević

Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika član 88. koji se tiče radnog vremena i početka rada.
Kao što znate, na poslednjoj sednici u ovom sazivu, jednoj od poslednjih svakako, očekivao sam da počnemo da radimo na vreme. Nažalost, ovaj skupštinski saziv ostaće upamćen po tome da poslednju sednicu u ovom sazivu nije u stanju da počne na vreme, kasni se više od pola sata.
Mislim da je to stvarno neprimereno. Očekivao sam da na našem rastanku danas, kada imamo jednu od poslednjih sednica u ovom sazivu, makar počnemo na vreme i pokažemo da eto na kraju mandata ispravljamo neke greške iz prethodnog perioda, ali imalo je očekivanja i očekivanja građana su izneverena.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Slažem se da je potrebno da počnemo na vreme, kako je utvrđeno Poslovnikom. Međutim, mogu samo da odgovorim na ono što je više puta rečeno prilikom povrede Poslovnika ovog tipa, da su narodni poslanici koji su u sali po Poslovniku obavezni da se identifikuju i da ubace kartice.

Međutim, veliki deo poslanika to nije učinio i to je jedan od razloga zbog čega smo kasnili u radu.

Idemo na usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Dostavljeni su vam zapisnici Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 1, 2, 10, 16, 17, 22, 23, 24, 29. i 31. oktobra 2013. godine i Zapisnik Osme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 2. decembra 2013. godine.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Stavljam na glasanje Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 1, 2, 10, 16, 17, 22, 23, 24, 29. i 31. oktobra 2013. godine.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 119, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 33, od ukupno prisutna 152 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 1, 2, 10, 16, 17, 22, 23, 24, 29. i 31. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje Zapisnik Osme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 2. decembra 2013. godine.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 19, od ukupno prisutnih 148 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Osme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 2. decembra 2013. godine.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave.

Narodni poslanik Nebojša Zelenović predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu lica čija je zdravstvena zaštita potrebna u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranijim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, koji je podneo Narodnoj skupštini 4. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139, od ukupno prisutnog 151 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 5. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 23, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 136, od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Visoki savet sudstva predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 161, od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, koji je podneo Narodnoj skupštini 17. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 128, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala – 34 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 37 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnim službenicima, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 160 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o opštem i upravnom postupku, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala – 162 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao – 161 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 158 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog autentičnog tumačenja odredbi člana 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima („Službenim glasnik RS“, broj 119/12), koji je podneo Narodnoj skupštini 19. decembra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 126, protiv – dva, uzdržanih – nema, nisu glasala – 33 od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 195. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju i predloga autentičnog tumačenja odredbi člana 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima, tačke 1. i 2. predloženog dnevnog reda.

Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 124, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 38 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 38 od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju, koji je podnela Vlada;

2. Predlog autentičnog tumačenja odredbi član 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine;

3. Predlog odluke o izboru člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda pod tačkama 1. i 2, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave, za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmernom broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, koji vam je u prilogu.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodni poslanika.

Saglasno članu 157. stav 2. i članu 195. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju i Predlogu autentičnog tumačenja odredbi člana 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima („Službenim glasnik RS“, broj 119/12).

Da li predstavnici predlagača, Lazar Krstić, ministar finansija i narodni poslanik Biljana Pantić Pilja, član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, žele reč?

Reč ima ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Lazar Krstić

Hvala.
Neću previše zadržavati. Mislim da je ovde suština jasna.
U zakonu o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju menjamo, imamo tri člana. Prvi se odnosi na liberalizaciju tržišta reosiguranja, za rizike osiguranja imovine od elementarnih nepogoda, što je nešto što je u skladu sa svim što smo ranije pregovarali u vezi sa pristupom Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je u skladu sa zajmovima na koje smo se obavezali i uzeli od Svetske banke, još početkom 2012. godine, samo je legislativa možda malo kasnila za tim i ovim mi omogućavamo nešto što u većini drugih zemalja inače postoji, a što bi nam bila i zakonska obaveza, u skladu je sa nekim postupcima koje smo već preuzeli, kao što je uzimanje zajma od Svetske banke za konstituisanje zajedničke firme sa zemljama iz regiona, Evropa RE.
Drugi član se odnosi na pomeranje roka. Kao što znate, novi zakon o osiguranju je u pripremi, NBS priprema taj zakon. On bi trebao da se nađe pred parlamentom u prvoj polovini 2014. godine. Namera je bila da to bude ove godine. Međutim, zbog produženih konsultacija sa činiocima na tržištu, prevashodno sa osiguravajućim kućama koje posluju kod nas i produžene javne rasprave, taj nacrt je još uvek u izradi, može se reći u fazi javne rasprave, i zbog toga pomeramo ovaj rok sa 31. decembra 2013. godine na 31. decembar 2014, da bismo izbegli pravni vakum.
Član 3. stupa na snagu osam dana od datuma objavljivanja, što je neka standardna procedura. Kada smo ga podneli 18. decembra, to je izgledalo moguće. Međutim, zbog dinamike zakazivanja sednice ovo će biti promenjeno amandmanom. Već je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo podneo amandman na to i biće promenjeno ili ćemo u krajnjoj liniji mi to učiniti, kako bi stupio na snagu pre 31. decembra, odnosno pre kraja godine. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Po Poslovniku, reč ima Srđan Miković. Izvolite.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Javljam se u vezi jedne male intervencije pošto je rečeno nešto što nije istina. Bilo je govora na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i mi smo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvu ukazali da je apsolutno rok od osam dana neprimeren, jer jedino kada bi danas bio objavljen zakon, tada bi ovaj zakon imao smisla. U protivnom bi trebao da se skrati taj rok u vezi stupanja na snagu, jer ukoliko zakon bude objavljen 24. ili 25, 1. januara bi svi bili u docnji. To smo ukazali na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Ja sam lično kao narodni poslanik podneo amandman da zakon stupi na snagu narednog dana, ali sam Odbor, pošto nije matični odbor u ovoj oblasti, ne može da podnosi amandman, osim samo da oceni i da ukaže na određenu nejasnoću. U tom smislu, kao zamenik predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i ovlašćen po ovoj tački dnevnog reda, ukazujem na ovu nejasnoću, odnosno na nešto što bi trebalo u narednom periodu da bude korigovano. Očekujem da na plenarnoj sednici to bude i prihvaćeno. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Da li narodni poslanik Biljana Pantić Pilja želi reč? (Ne.)
Samo da informišem narodne poslanike. Predviđeno je, a u međuvremenu će se potvrditi, da u četvrtak imamo postavljanje pitanja Vladi od 16,00 časova. Glasanje bi u tom slučaju po ovom dnevnom redu bilo u 19,00 časova. U tom smislu, molim vas da to imate u vidu, da se organizujemo i da se tako ponašamo.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.
...
Demohrišćanska stranka

Olgica Batić

SPO-DHSS
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege i koleginice, danas kao prvu tačku ove objedinjene rasprave imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, i to sa predlogom da se isti donese po hitnom postupku.
Kao što je i sam ministar finansija rekao, ovim predlogom predložena su tri člana. Prvim članom se predviđa liberalizacija tržišta osiguranja. To je zapravo jedina suštinska dopuna, budući da se dodaje novi član 6. u već postojećem članu 15. važećeg Zakona o osiguranju.
Kada govorimo o obrazloženju ovakvog predloga zakona o izmenama i dopunama, onda vidimo da se u razlozima za donošenje ovog zakona navodi ono što jeste činjenica, a to je da Republika Srbija nesporno jeste učesnica Projekta regionalnog osiguranja od prirodnih katastrofa za jugoistočnu Evropu i Kavkaz, kao i Programa osiguranja katastrofalnih rizika i rizika od elementarnih nepogoda.
Takođe, u razlozima za donošenje izmena i dopuna ovog zakona o osiguranju se navodi da je propisano da jedno društvo za osiguranje ne može istovremeno obavljati poslove životnih i neživotnih osiguranja, te da je stoga i propisana obaveza razdvajanja poslova, kako životnih, tako i poslova neživotnih osiguranja za društva za osiguranja koja su osnovana pre stupanja na snagu ovog zakona.
Takođe, u razlozima za donošenje ovog zakona navedena je i sledeća činjenica, a to je da se ima u vidu dalje unapređenje međunarodne regulative iz oblasti osiguranja, i to sa akcentom na jačanju kapitalne baze društva za osiguranja, zapravo na jačanju upravljanja na bazi upravljanja rizicima i na jačanju uloge supervizije.
Ono što je posebno interesantno u razlozima koji se navode, odnosno u obrazloženju, a u razlozima za donošenje ovog zakona, jeste da Narodna banka i Ministarstvo finansija učestvuju u izradi novog zakona o osiguranju, a novi zakon o osiguranju nalazi se u završnoj fazi izrade i, kako je ministar Krstić naveo, nacrt novog zakona jeste u fazi javne rasprave.
Moram da vam kažem da ne znam da li je ovde došlo do nekih grešaka ili se primenjivala metoda „kopi-pejst“, budući da su razlozi da donošenje zakona i analiza efekata zakona potpuno identični. Imate tri pasusa koja vam se isto ponavljaju. Dakle, razlozi za donošenje zakona i analiza efekata zakona su iskopirani.
Međutim, pođimo nekim redom. Naime, prvi Zakon o osiguranju u Republici Srbiji donet je 2004. godine. On je u dobroj meri, ali isto tako, moram primetiti, i u nedovoljnoj meri usaglašen sa direktivama EU.
Izmene koje se sada predlažu čini mi se da su minimalne. Ako želite, one su i minorne jer se brojne odredbe Zakona o osiguranju moraju menjati, i to ne tako što će se dolaziti u ovu skupštinsku proceduru i zato što će u skupštinsku proceduru ulaziti predlog zakona o izmenama i dopunama, a te izmene i dopune biti potpuno parcijalnog karaktera, nego upravo da se učini već ono što je trebalo da bude urađeno, a to je upravo da raspravljamo o potpuno novom predlogu zakona o osiguranju.
Ako se ne varam, o njemu je govorila Narodna banka Srbije još prošle godine i već marta 2012. godine nov zakon o osiguranju je trebao da se nađe u skupštinskoj proceduri. U istom tom periodu, u martu 2012. godine Narodna banka Srbije je tvrdila da se zapravo nacrt novog zakona o osiguranju već nalazi u fazi javne rasprave. Sada je već decembar 2013. godine, a novog zakona još uvek nema. Znači, sve suprotno od onoga što je Narodna banka Srbije izjavljivala.
Naravno, jedino na taj način, donošenjem potpuno novog zakona o siguranju, u našoj zemlji bi se obezbedila puna harmonizacija sa regulativom EU.
Međutim, ovde moram da pođem nekim redom. Naime, kao što sam već napomenula, ne znam iz kojih razloga se nije išlo u pravcu kako kvalitativnijih, tako i kvantitativnijih izmena i dopuna, ako je već to bio cilj, a smatram da ne treba nikad ići u cilju parcijalnih izmena i dopuna, nego uvek kada je potrebno doneti nov zakon. Što više izmena i dopuna jednog predloga zakona imate, to govori dovoljno o samom zakonu, a što je zakon podložniji izmenama i dopunama, to je pravna nestabilnost i nesigurnost sve veća i sve izvesnija.
Naime, činjenica je, kao što sam već napomenula, da se brojna pitanja ovog zakona moraju menjati. U prvom redu, kada govorimo o pitanjima koja se novim zakonom o siguranju moraju potpuno drugačije urediti od načina na koji su ona uređena sada trenutno važećim zakonom, a govorim da su ove izmene i dopune potpuno minorne i smatram da se nisu ni trebale naći za sada u skupštinskoj proceduri, jesu sledeća pitanja. Pitanje nadzora grupe društava za osiguranje, pitanje povezanih lica, zatim obaveza informisanja osiguranika, pokriće tehničkih rezervi, plasmani tehničkih rezervi itd.
Države članice EU su krajem 2012. godine počele sa primenom Direktive solventosti. Upravo su tom direktivom koja je 2012. godine doneta u svoja nacionalna zakonodavstva implementirale brojne novine. Pre svega, implementacije tih brojnih novina ogledale su se u pogledu upravljanja novih principa upravo utvrđivanja solventnosti društava za osiguranje i upravljanje rizicima. Upravo sa tim navedenim principima koji se ostvaruju pomenutom direktivom se unapređuje stabilnost tržišta osiguranja, upravo obezbeđivanjem onog potrebnog kapitala društva za osiguranje, a naravno sve u zavisnosti od izloženosti, kao i u zavisnosti od upravljanja rizicima.
Zapravo ta direktiva solventnosti, predstavlja svojevrstan program čiji je cilj da smanji rizike osiguranja, isto tako rizike reosiguranja, da uspostavi što veću, što potpuniju konkurentnost, da poboljša sama prava osiguranika, naplatu štete preko posrednika itd.
Na ove činjenice i na ovom mestu, naime moram da vas podsetim, da je na tako nešto ukazivao, kada već govorimo o tome da je nov Zakon o osiguranju već trebao da bude donet, i da mi kasnimo sa donošenjem tog novog Zakona o osiguranju, gotovo već dve godine. Dakle, na tako nešto ukazivao je gospodin Janman, koji će šef Sektora misije EU za ekonomska pitanja i to upravo u martu 2012. godine, a nakon održanog skupa upravo o razvoju tržišta osiguranja u jugoistočnoj Evropi.
Te iste 2012. godine, kao što sam rekla Narodna banka Srbije je trebala da Narodnoj skupštini uputi, da se već u skupštinskoj proceduri nađe nov Zakon o osiguranju koji bi potpuno bio usklađen sa propisima EU, a kako je NBS tada tvrdila to će biti jedan zakon koji će biti potpuno u duhu jednog evropskog zakona o osiguranju.
Sada izvinite, ali mi takav zakon nemamo. Imamo izmene, imamo tri člana, već sam rekla, to je samo suštinska jedna izmena. Ukoliko hoćete ona suštinski nije ni izmena, ona je i dopuna. Naime, mislim da se time ništa ne može postići, bar ne na ovakav način, kada se ovakav predlog zakona nađe u skupštinskoj proceduri, jer evropski standardi koji su u harmonizaciji propisa, a za nas jesu obavezujući, čini mi se da upravo ovakvim ponašanjem i ovakvim predlogom izmena i dopuna, a mi to negiramo.
Naime, da bismo pristupili EU, a trebalo naravno jel tako da pristupimo, svi famozno čekamo taj datum otpočinjanja pregovora, mora se učiniti dodatni napor. Mora se učiniti jedan napor više, tako da se dobrim zakonskim normiranjem, a nadam se da će to biti učinjeno kako je gospodin Krstić nagovestio tim sledećim novim Zakonom o osiguranju koji će se naći u prvoj polovni u skupštinskoj proceduri u 2014. godini, da se urede pre svega i sledeća pitanja.
To je rad ogranaka društava za osiguranje iz EU, zatim sloboda pružanja usluga osiguranja, kao naravno i usluga sa osiguranja iz EU, zatim evropske dozvole za rad, merodavno pravo za rad, prenos portfelja u države članice EU, reorganizacije i likvidacija društava za osiguranje, zatim da se uredi pitanje intermedijacije i slično. Dakle, o svim ovim pitanjima, a sva pobrojana pitanja smatram pitanjima od izuzetne važnosti, mislim da je već trebalo da se razmišlja i mislim da su ta pitanja već treba da budu regulisana, zapravo novim Zakonom o osiguranju, sa čijim donošenjem se kasni.
Što se tiče pitanja životnog osiguranja, mi po pitanju životnog osiguranja u značajnoj meri zaostajemo u poređenju sa zemljama članicama EU, ali to nije ništa novo. Tako nešto naime ne treba da nas čudi, budući da je razvoj istog upravo uzrokovan i životnim standardima, ukoliko hoćete, kulturološkim determinantama, ukoliko želite zapravo stopom, odnosno postojećim bruto društvenim proizvodom, stabilnošću sektora osiguranja, a svakako da sve je to navedeno kod nas se nalazi i svi smo svedoci toga na jako niskom ili ako želite potpuno jednom nezavidnom nivou.
Donošenje tog novog Zakona o osiguranju, nadam se da će on biti u skupštinskoj proceduri u prvoj polovini 2014. godine, nužno je, jer ukoliko otpočnemo pregovore, a željno iščekujemo kada ćemo ih otpočeti, treba da budemo svesni i činjenice da sami moramo da sagledamo i sami moramo da menjamo sve stvari koje se ovim zakonom uređuju, a odnose se na materiju koja se upravo Zakonom o osiguranju treba urediti, a koja do sada poprilično nije uređena ili nije uređena u skladu sa evropskim standardima, a ne da na tako nešto čekamo da nam neko drugi ukaže i to obično putem formalnih uslova, a da one neformalne uslove koje sami treba da ih budemo svesni da se oni ne izgovaraju već njih treba da prepoznamo i na njima sami treba da radimo. Ovo su pitanja na čije zakonsko uređenje upravo tim novim Zakonom o osiguranju te očekuje, a ovim izmenama i dopunama na žalost dešava se samo jedan, rekla bih, delić problema.
To centralno mesto upravo na već pomenutoj regionalnoj konferenciji koja je održana 2012. godine, gde se govorilo o unapređenju tržišta osiguranja, upravo je posvećeno pitanju podsticanja životnog osiguranja i potencirano je na toj temi budući da ono kod nas zauzima tek 17% uplata osiguranja. U evropskim zemljama činjenica je da je taj udeo četiri puta veći. Naravno, izmene i dopune ne bave se ni ovim pitanjem i mi željno iščekujemo kako će ta pitanja biti uređena novopredloženim Zakonom o osiguranju.
Najzad, na pomenutoj regionalnoj konferenciji ukazana su zapravo najbolja rešenja u praksi evropskih zemalja. Ne znam zašto se takva rešenja ne slede, jer danas bi i u ovom momentu i u današnjem danu zapravo raspravljali o mnogo obimnijim i o mnogo značajnijim stvarima umesto što trošimo vreme, već sam rekla, na samo jednu dopunu koja se ogleda samo u dodavanju novog stava 6. u već postojećem članu 15. i protiv čijeg dodavanja istini na volju nemam ništa protiv, jer ovakav jedan stav i ovakav jedan član na sve obuhvatniji način uređen je u nacionalnim zakonodavstvima zemalja u okruženju. Ne samo što je uređen, ne samo što je on zakonski inplementiran, on se već godinama primenjuje, tako da u dodavanju ovog novog člana zaista ne vidim ništa epohalno.
Da li je njegovo dodavanje nužno? Da, jeste. Da li se moglo uraditi na neki drugi način? Jeste, da, donošenjem nekog novog Zakona o osiguranju koji je već trebalo da bude donet u martu 2012. godine kada je NBS na sva usta govorila da se on već nalazi u fazi javne rasprave i da mi treba samo malo da se strpimo i da će 2012. godine biti donet taj novi zakon. Sada će već 2014. godina, a nadam se, kao što ste rekli da će to u prvoj polovini godine i biti.
Na kraju krajeva, sve ove kritike koje sam naravno iznela, ukazala sam jer zapravo možda i nisu kritike, ali i donekle se mogu tako smatrati, ukazala sam na suštinske probleme koji bi se novim Zakonom o osiguranju tek trebalo rešavati. Mislim da zato što navodim one stvari i smatram da imamo konstantnu potrebu da jedan zakon menjamo parcijalnim izmenama i dopunama umesto da se na uštrb pravne sigurnosti ide na donošenje jednog sveobuhvatnog zakona.
Kada pogledate predlog izmena i dopuna i kada vidite ovu otvorenu zagradu kada je prvi zakon donet i koje su sve izmene bile, pa koje su dopune bile, pa koliko puta se on menjao, to sve govori o tome da što je jedan zakon podložniji izmenama i dopunama to govori o potrebi njegovog ukidanja i donošenja novog zakona. Upravo zato što sam iznela ove kritike mislim da je bolje da kritike prihvatite, jer ono što je jedino je gore od kritika jesu pohvale.
Što se tiče druge predložene tačke ovog današnjeg dnevnog reda, a to je predlog autentičnog tumačenja odredaba člana 22. stava 1. tačka 1) i člana 29. stava 5. Zakona o javnim preduzećima koji je isto predložen da se donese po hitnom postupku, meni zaista nije jasno iz kojih razloga se predlaže autentično tumačenje budući da su mi ova dva člana i stavovi i sve tačke apsolutno jasni u ovom navedenom Zakonu o javnim preduzećima.
Zapravo, na ovako se nešto išlo zato što se autentičnim tumačenjem upravo ovih odredaba Zakona o javnim preduzećima želelo zapravo izvršiti jedno usaglašavanje važećeg Zakona o javnim preduzećima, uredbi da se usaglasi taj zakon sa Uredbom o merilima za imenovanje direktora javnih preduzeća kao i uslovi konkursne komisije. Probleme u praksi do sada su uvek uzrokovane od strane konkursnih komisija koje su određivale nešto drugačije uslove u odnosu na Zakon o javnim preduzećima i upravo na već pomenutu uredbu Vlade Republike Srbije o merilima za imenovanje direktora javnih preduzeća i uslovi koji su prilagođavani konkursnom kandidatu.
Statuti mnogih javnih preduzeća nisu usaglašeni sa Zakonom o javnim preduzećima kao i sa već pomenutom uredbom Vlade. Tako da ukoliko je to bio cilj u kom pravcu danas mi raspravljamo upravo o autentičnom tumačenju ovih odredaba, onda mogu da imam razumevanja za tako nešto. Napominjem, da se odredbe posebno na ovaj način gde se zauzima stav pa se kaže da teret dokazivanja o ispunjenosti uslova pada na teret podnosioca prijave po javnom konkursu za imenovanje direktora, što znači da je kandidat dužan da dostavi kako dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 22. Zakona o javnim preduzećima tako i druge dokaze tražene oglasom u javnom konkursu.
Mislim da je svakom poslaniku, a pre svega poslanicima pravne struke više nego jasan i zato mislim da uopšte nije bilo potrebe da se danas raspravlja o autentičnom tumačenju. Rekla sam ukoliko je to već učinjeno u cilju da se izvrši usaglašavanje važećih propisa, važećeg zakona uredbe Vlade onda za tako nešto imam razumevanja. Hvala.