Da li još neko od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima Marko Milutinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani gospodine Arsenoviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas imam ličnu nedoumicu da li diskutovati na temu osiguranja i normative u Republici Srbiji po osnovu osiguranja ili se baviti onim što je suština predloženih izmena i dopuna, usled nedostatka vremena i nade da će nov zakon o osiguranju u skorije vreme doći u ovu skupštinsku proceduru. Izabrao sam ipak da se bavim onim što je danas samo po sebi predloženo.
Sama ova dopuna koja je opisana u članu 1. Predloga izmena i dopuna Zakona, koja predviđa dodavanje još jednog stava u članu 15. na temu poslova reosiguranja, sama po sebi nije sporna, s tim što je ona vezana za ovu priču životnih i neživotnih osiguranja i mogućnosti za reosiguranje, verovatno je sama po sebi mogla i da sačeka. Međutim, ono što je sasvim sigurno problem, to je vezano za ovo odlaganje roka, kada će osiguravajuće kuće da postupaju po ovom zakonu.
Sada dolazimo do jedne stvari koju ne mogu a da ne spomenem, a to je što je ispalo da se ova Vlada u suštini bavi najviše i samo datumima. Kako datumima početka pregovora sa EU, tako i datumima kad će da se primenjuju određene obaveze, kad će koji zakon da stupi na snagu.
S tim u vezi, prosto ne mogu ni da zamislim da bi predlagač napravio ovu omašku na koju je narodni poslanik Srđan Miković s pravom ukazao, a to je da ukoliko se usvoji na ovaj način predložene izmene i dopune, došlo bi do jednog vremenskog interregnuma, odnosno do nemogućnosti da se ovaj zakon primeni od onoga što je bio cilj samog zakonopisca odnosno predlagača zakona.
S tim u vezi, apelujem na sve prisutne – nemojte da poslanici opozicije predlažu amandmane kojima će da izvade ovu situaciju. Jer, šta bi se desilo? Mi bi najranije izglasali ovaj zakon u četvrtak, po onome kako je planirano. To je već 26. decembar. Jednostavno, ne bi mogla da se sprovede njegova primena i imali bi između nekoliko dana koji bi onemogućili da se sama suština i svrha zakona sprovede.
Postavlja se logično pitanje – zašto pomeramo ovaj rok za godinu dana? U obrazloženju stoji da će Narodna banka i Ministarstvo finansija, iako je ministar u svom uvodnom izlaganju naveo pre svega Narodnu banku, za šta i verujem, da će pripremiti i dati predlog da uđe u proceduru nov zakon o osiguranju. Ali, šta se desilo?
Naime, još od januara 2012. godine Srbija je postala akcionar po Sporazumu akcionara i uzela je zajam pre toga od Svetske banke od pet miliona dolara, kojim je osnovana osiguravajuća kuća za reosiguranje „Evropa RE“ i tada je po osnovu tog kredita država Srbija uplatila učešće kao akcionar u „Evropi RE“.
Podsetiću vas da su samo Srbija, Albanija i Makedonija od zemalja u regionu trenutno pristupile, a da Crna Gora i Bosna i Hercegovina, kako se navodi, razmišljaju da li će i kada pristupiti.
S tim u vezi se postavlja logičko pitanje – da li od tog momenta, uopšte ne ulazeći u to čija je krivica, a krivica je u svakom slučaju izvršne vlasti, ne ulazeći u to čija je lična krivica, da li ova država po tom osnovu trpi određene štete i kolika je šteta koju direktno ili indirektno Republika Srbija zbog ovog novog odlaganja obaveza trpi?
Interesantno je s tim u vezi i reći zašto Narodna banka nije do sada pripremila i dala nadležnima predlog novog zakona o osiguranju. Znamo svi šta se dešava u Narodnoj banci poslednjih godinu i po dana. To su ogromne količine ljudi koji su došli i počeli da rade u Narodnoj banci Srbije, u različitim sektorima – za normativu, za zastupanje, ogroman broj pravnika, nikad veći, koji su došli u Narodnu banku Srbije. Postavlja se pitanje šta svi ti ljudi, ne želeći nikoga ko radi jako dugo vremena u Narodnoj banci jer ja znam kako se radi u Narodnoj banci, znači, šta svi ti ljudi koji su zaposleni, a radi se o stotinama ljudi koji su došli u Narodnu banku, rade pa ovi svi predlozi zakona u ovom momentu kasne?
Na ovaj način, ukoliko malo uđemo u suštinu stvari, uvodi se određena liberalizacija na polju reosiguranja, što ne možemo reći da je loše za same osiguranike koji na taj način imaju dodatnu mogućnost odnosno reosiguranje svojih polisa, što samo po sebi jeste dobro, međutim, činjenica je i da na ovaj način strani reosigurači će ugroziti domaće reosigurače.
Slažem se da mi kao pojedinci, kao fizička lica, kao pravna lica koji žele da budu osigurani, ne treba da se toliko bavimo i da razmišljamo o tome kakva je sudbina osiguravajućih kuća već da naša određena potraživanja koja nastaju iz tih odnosa treba da budu maksimalno zaštićena.
Međutim, i vi sami u vašem obrazloženju navodite koji su sve negativni efekti ovakvih izmena. S tim u vezi, treba uzeti u obzir prilikom donošenja novog zakona o osiguranju, sve te negativne efekte, pogotovo one koji mogu da loše utiču na postojeće četiri reosiguravajuće kompanije.
Interesantno je i treba postaviti pitanje zašto se sve ovo radi po hitnom postupku? Koji su to razlozi? Mi znamo kada su razlozi za hitan postupak predviđeni. Ovo možemo svi da kažemo da je samo problem u tome što neko nije radio na vreme svoj posao.
Ja tu ne aludiram ministre uopšte na vas, nego na nadležne državne institucije, ali vi ste predstavnik Vlade Republike Srbije i zato dozvolite da se vama uputi takva kritika. Vrlo je jasno koji su razlozi hitnosti kada se određeni zakoni ovde nađu pred poslanicima. Jedini razlog što mi ovo danas usvajamo po hitnoj proceduri i hvala bogu pa je podnet amandman gospodina Mikovića, pa ne bih usvojili nešto što samo po sebi ne bi bilo mnogo održivo, jeste nemar ljudi koji rade u administraciji ove zemlje.
Što se tiče druge tačke koja je predviđena u ovoj raspravi, a vezano je za autentično tumačenje, zaista bih na početku istakao da Narodna Skupština, izuzetno i striktno i retko pribegava autentičnim tumačenjima. Tako i treba da bude.
Međutim, mi već u poslednjih mesec dana smo imali dva autentična tumačenja. Vidimo da je neka tendencija tih autentičnih tumačenja u narednom periodu da bude još više, što može da govori o najmanje dve stvari, ili da su nam zakoni i zakonodavstvo toliko loši, da je neophodno da se često deluje na tom polju i da se utvrđuje šta je ono što je zakonodavac hteo da kaže ili druga stvar koja možda jeste u nekim slučajevima realnija, a to je što autentičnim tumačenjem želi da se pribegne na jedan perfidan i sofisticiran način, samoj izmeni samog zakona, tako što bi se određene odredbe drugačije tumačile.
Koliko se sećam 2007. godine, ova Skupština je donela autentično tumačenje po pitanju Zakona o visokom obrazovanju. To je uradila i pitanje je koliko to autentično tumačenje, tada je zaista imalo smisla sa onim što su odredbe samog zakona koji je u principu bio jasan.
Tada smo mi pokušali da rešimo problem koji se javio zbog toga što naši univerziteti u skladu sa Bolonjskim procesom nisu dostigli taj nivo i kapacitet da pružaju svojim studentima sva neophodna znanja i nisu prilagodili svoje studijske programe ovim novim okolnostima.
Mi smo tada pribegli tumačenju koje i dan danas važi i koje se primenjuje, a u međuvremenu, niko od nadležnih nije učinio ništa da se sistem obrazovanja u ovoj državi promeni.
Mi smo i u Zakonu o uređenju sudova skoro izbrisali određene odredbe po kojima se uzima u obzir prosečna ocena prilikom prijema sudijskih pripravnika, pomoćnika. Zašto? To će se urediti posebnim aktom ministra i znam šta je bila suština tada te izmene. Suština je bila što ministar želi svojim aktom da izuzme studente koji su završili određene privatne fakultete.
Mogu da se složim da je verovatno da i dan danas državni fakulteti, evo da kažem i u pravnoj struci, pošto sam pravnik, daju bolje, mogu da proizvedu pravnika nego što to mogu privatni fakulteti, ali se onda postavlja pitanje - čemu cela akreditacija koju smo sproveli? U tom slučaju mi ćemo ući u diskriminaciju prema svima onima koji su završili privatne fakultete a koji će verovatno u perspektivi nekim aktima biti diskriminisani što su to završili. Ne možemo na taj način da postupamo, to je, mogu slobodno reći - neozbiljno.
Slažem se sa koleginicom koja je pre mene govorila, zaista ne vidim zašto je bilo neophodno donositi ovo tumačenje i šta je ovde samo po sebi sporno, da bi se na ovaj način mi ovde izjašnjavali. Ako treba da svako ko je kandidat dostavi potvrdu da je poslovno sposoban, odnosno da ne postoje razlozi za eventualno njegovo lišenje poslovne sposobnosti, ili da je punoletan, onda mi zaista smo malo spali na niske grane i da je teret dokazivanja na podnosiocu prijave. Naravno, ali postoje određene pretpostavke, ukoliko bilo ko dovede u pitanje tu pretpostavku on treba da dokaže da stvari stoje drugačije.
Nije dobro da, kao Narodna skupština pribegavamo ovoliko učestalim tumačenjima određenih zakonskih odredaba, rekao sam vam, to onda pokazuje loš rad ovog doma. Ponoviću iz najmanje dva razloga, ili su nam loša zakonska rešenja, što znači da treba da predlažemo izmene i dopune zakona ili još bolje, donošenje sasvim novih zakonskih propisa, ili ono što je verovatnije, a što vrlo često se nama i u Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo čini, a to je da neka barijera treba da se premosti samim autentičnim tumačenjima.
Naravno, ako već govorimo o, a tema je autentično tumačenje određenih odredaba Zakona o javnim preduzećima, onda da govorimo i o javnim preduzećima u kakvom su stanju. Da li je nama najbitnije to što treba da se biraju direktori javnih preduzeća, pa da se razrešavaju, pa da se opet biraju, pa da tu dolaze ljudi koji ne ispunjavaju eventualno sve zakonske uslove, a što je moram reći trend, ili je suština što danas, npr, će radnici protestovati iz tih javnih preduzeća jer nisu primili osam zarada? Ministre, danas će biti taj protest ispred Vlade Republike Srbije.
Ne ulazeći u to, ja se slažem da naša javna preduzeća katastrofalno posluju zbog lošeg menadžmenta, zbog toga što su stotine i hiljade ljudi zaposleni u tim javnim preduzećima i što je sistem sam po sebi neodrživ, ali, mi smo u raspravi za ovaj budžet ogromna sredstva, ogromna sredstva izdvojili za ta javna preduzeća. Danas se mi bavimo time ko može a ko ne može da bude direktor, na posredan način. Neozbiljno je sve to. Nema sistemskih reformi u ovoj zemlji. Bavimo se odlaganjima, bavimo se autentičnim tumačenjima, prilagođavamo sve nekim drugim stvarima koje nemaju mnogo veze sa suštinom.
To su razlozi zašto poslanička grupa DSS ne može da podrži, kako Predlog izmena i dopuna Zakona o osiguranju i ako razlozi za takvu našu odluku nisu direktne prirode, koliko god mi shvatamo da je neophodno da se ovo u ovom momentu promeni, već kao znak upozorenja na sve relevantne institucije u ovoj zemlji da je vreme da počnu da rade svoj posao. Razlozi zašto nećemo podržati autentično tumačenje što smatramo da je ono samo po sebi suvišno. Zahvaljujem se

 Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po spisku prijavljenih narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, budući da sam i sam deset godina radio u osiguravajućoj kompaniji i član sam radnih grupa za izradu Zakona o osiguranju, oblast osiguranja u Srbiji iz godine u godinu uz mnoge primedbe koje postoje, sigurno doživljava svoj uspon i razvoj zbog jednostavne činjenice da devedesetih godina kada je bila tzv. „liberalizacija“ tržišta osiguranja, to je išlo u jednu drugu suprotnost kada su se osiguravajuća društva mogla osnivati sa osnivačkim kapitalom od svega 10 ili 12 hiljada dolara.
U pitanju su bile ogromne državne prevare i mnoga osiguravajuća društva koja nisu ispunila svrhu i smisao svog postojanja i nisu obeštetila nekoliko desetina hiljada građana, još uvek nažalost postupak njihovog stečaja nije okončan.
Mi smo za mnoga osiguranja imali obećanja da će do kraja ove godine biti okončan postupak stečaja. Završava se 2013. godina, sada nam stižu najave da će taj posao biti završen u 2014. godini, a mnoga oštećena lica, ako pričamo o telesnim oštećenjima i sa najtežim oštećenjima po 10, 15, 16, 17 godina čekaju isplate štete od Garantnog fonda, a Zakon o Garantnom fondu smo doneli u prošlom mandatu Vlade i mi smo kao poslanička grupa taj zakon podržali.
Sistem reosiguranja kod nas takođe nije bio dovoljno razvijen, čini mi se samo od osiguravajućih kompanija samo je „Dunav RE“ nekada imao osiguravajuću kompaniju za reosiguranje i ovo što je predvideo novi Zakon o osiguranju je takođe u smislu razvoja osiguranja, razvoja tržišta, ali ono što su i prethodne kolege rekle, to je i moje zapažanje da mi kao društvo nismo zbog niza reformi koje su izostale u svim drugim oblastima društvenog života u potpunosti pripremile naše osiguravajuće kompanije za liberalizaciju tržišta osiguranja.
Ono što je takođe značajno istaći, da smo mi uglavnom reformama u našoj zemlji nezadovoljni, ali reformama u okviru bankarskog sektora i u okviru osiguravajućih organizacija su možda jedne od boljih reformi koje su sprovedene u našoj zemlji.
Što se tiče autentičnog tumačenja Zakona o javnim preduzećima, gospođica Olgica Batić je sve u tom smislu rekla, ja ipak ne bih ništa novo dodao. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo ne bi bilo prvi put, izmene i dopune Zakona o osiguranju prosto služe kao neka vrsta alibija za nemogućnost da se predlože neki drugi zakoni koji bi možda bili bitniji i koji bi bili značajniji u smislu poboljšanja kvaliteta života u Srbiji, pogotovo što živimo u ovako teškoj ekonomskoj krizi.
Ne bi bilo prvi put ni to da je vlast precenila svoje sposobnosti u smislu početka primena određenih zakonskih rešenja. Setite se samo Zakona o krivičnom postupku i koliko puta se odlagala primena onog člana Zakona koji se odnosio na tužilačku istragu. Setite se Zakona o javnom beležništvu, prosto se stalno prolongiraju ti datumi početka primene neke nove politike u vezi sprovođenja onih obaveza koje je Vlada preuzela na sebe.
Dakle, nije to problem u vezi samo ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, to je generalno problem sa zakonodavstvom u Srbiji. Prosto, očigledno postoji neka vrsta konfuzije oko toga šta ćemo i kako ćemo kada smo napokon stigli do jedne tačke koja je prelomna tačka oko budućnosti ove države.
Država se opredelila, Vlada se opredelila da zaista krene tim putem ka evropskim integracijama, a pri tome ostalo je toliko toga nedorečenog, toliko toga neraščišćenog u samoj politici koja je bila na dnevnom redu kada su se sprovodili izbori, kada je ta politika postala sasvim nešto drugo u hodu. Očigledno postoje neka nerazumevanja i nesnalaženja oko predlaganja zakona, oko sprovođenja zakona.
Zato nas ne treba čuditi da imamo toliko pravnih praznina, da imamo toliko veliku potrebu da se primena zakona tumači, između ostalog, i tako što će se doneti autentično tumačenje u Skupštini.
Dakle, kod tog autentičnog tumačenja određenih odredbi Zakona o javnim preduzećima ključno je nekoliko stvari.
Kao prvo ovo se odnosi na dva člana koja, po prirodi stvari, i nisu tako problematična. Dakle, tu čak i nema takvih nekih nedorečenosti, odnosno nekih praznina koje iziskuju ovakvu vrstu reakcije Vlade, odnosno Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Prosto nije ni bilo potrebno da se na ovaj način reaguje na neke nejasnoće.
To su neke stvari koje se same po sebi podrazumevaju. Normalno je da onaj ko konkuriše za tako jedno ozbiljno mesto, da rukovodi jednim javnim preduzećem i želi da postane direktor, da mora da bude i punoletan i mora da bude poslovno sposoban, pored svih ovih uslova koji su predviđeni članom 29. stav 5.
Dakle, nije to problem. Problem je u tome što tu postoje neke druge stvari na koje se niste osvrnuli, a očigledno da ima problema u sprovođenju Zakona o javnim preduzećima, a to je očigledno svakodnevno. Vidimo da ima problema oko toga da se sprovodi zakon, da se poštuju odredbe zakona, da se zaista odluči o tome da bude pravi menadžment na čelu javnih preduzeća, koji neće proizvoditi samo štetu i koji neće služiti određene partijske interese.
Šta drugo reći kada se ne poštuje onaj član Zakona o javnim preduzećima 66. stav 4, koji opet vezuje Vladu za neki rok u smislu izbora direktora Javnih preduzeća. Pogledajmo samo kako se nakaradno tumači taj član i koliko se ne poštuje neka ideja, koja je očigledno postojala u momentu donošenja zakona, i tu ideju je i LDP podržala kada je predlagala da se veže za 30. jun 2012. godine izbor tih direktora, odnosno 2013. godine, izvinjavam se. Međutim, to se ne dešava. Ukoliko se i desilo, desilo se samo kod nekih javnih preduzeća koja nemaju toliki značaj, kao što je, recimo, „Srbijagas“ ili „Elektroprivreda“ i slično. Dakle, i dalje imamo tu situaciju da se zapošljavaju partijski kadrovi, i dalje imamo tu situaciju da se ništa bitnije ne menja u javnim preduzećima.
Kada imate jednu pravnu prazninu, kada imate neki problem oko toga da će se kreativno tumačiti određene odredbe jednog zakona, u tom smislu vi imate interpretacije koje mogu dovesti i do zaista ozbiljnih situacija u smislu koruptivnog delovanja, jer ukoliko vi možete i na ovaj i na onaj način da odlučujete, vi prosto dolazite u iskušenje da primenjujete odredbu zakona prema sopstvenom interesu, prema interesu svoje stranke, pogotovo kada se radi o menadžmentu, odnosno kada se radi o javnim preduzećima koja su evidentirana kao najveći problem današnje ekonomske politike u Srbije.
Dakle, korupcija nije samo medijski propraćena i medijski obrađena tema u smislu hapšenja nekih tajkuna, dakle borba protiv korupcije ne može samo na taj način da se vodi, nego, između ostalog, i tako što će se otkloniti svi nesporazumi, svaki prostor u drugačije tumačenje određenih odredbi Zakona o javnim preduzećima, koji su osetljivi u smislu sprovođenja jedne valjane, zdrave ekonomske politike u smislu osnaživanja i ozdravljivanja javnih preduzeća.
Malo toga se uradilo, bez obzira što postoje određeno dobra rešenja u Zakonu o javnim preduzećima, ali i ta dobra rešenja su se nekako na jedan veoma pogrešan način tumačila i na pogrešan način su i te odredbe sprovođene. Iz tog razloga je nama jasno da ste imali potrebu da pokrenete ovo pitanje autentičnog tumačenja određenih odredaba Zakona o javnim preduzećima, međutim ne razumemo i ne možemo da imamo razumevanje za tu činjenicu što niste neke druge problematične odredbe, koje ostavljaju jednu slobodnu interpretaciju onima koji zakon sprovode, stavili na dnevni red, u smislu autentičnog tumačenja?
Zakon mora da bude jasan. Zakon mora da ima takve norme koje mogu da se primenjuju u praksi i ne smeju da dozvole takvu vrstu pravnih praznina, koje danas imamo, između ostalog, i u sprovođenju ovog Zakona o javnim preduzećima.
Sve je to otvoreno i sve je to na dnevnom redu i kada govorimo i o 1. i o 2. tački dnevnog reda, ali je bilo potrebno da se možda malo više potrudite oko samog zakonodavstva, oko zakonodavne politike koja ne može biti na ovaj način ad hoc i ne može ovako prosto da popuni prazan hod i izvršne vlasti i zakonodavne vlasti, zato što taj prazan hod je nastao iz tog razloga što ste propustili nešto da radite, što niste bili sigurni kako treba da radite, što ste doneli neka polovična rešenja, što ste želeli možda da idete jedan korak napred, ali vam je bilo zaista teško da napravite taj jedan korak, pa ste se u hodu predomislili, pa ste negde zastali. Ti prazni hodovi su pokazali koliko su pogubni uopšte za politički život u Srbiji, a ne samo za politički život, nego uopšte za funkcionisanje pravne države, za funkcionisanje i opstanak ove privrede i ove ekonomije koja je doterala do onih krajnjih granica svog opstanka.
Ukoliko imate ozbiljnu nameru da promenite taj svoj pristup prema svim gorućim problemima u Srbiji, u tom slučaju, nije vam dovoljno da predlažete ovakve vrste izmene i dopune jednog zakona o osiguranju ili da predlažete autentično tumačenje potpuno benignih odredbi ovog Zakona o javnim preduzećima, nego je potrebno nešto daleko više, a to jeda ta ekonomska politika, da ta politika u smislu modernizacije Srbije, bude daleko sveobuhvatnija, daleko ozbiljnija i da se ne prepusti sve jednom olako prihvaćenom načinu dosadašnjeg rada vlasti, odnosno vlada i prošlih vlada, koje prosto nisu razumele teret realnosti. Realnost je ta da vi morate da radite, da vi morate da radite stručno, da morate da radite pošteno i da morate da imate jasan plan.
Iz onoga što je nama danas predloženo ovde, da raspravljamo, na ovoj plenarnoj sednici, mi ne vidimo da je taj plan u toliko jasan i toliko eksplicitan. Malo se uozbiljite. Zaista je površnost ona koja dominira u političkom životu Srbije, a pogotovu kada se radi o donošenju bitnih zakona za modernizaciju ove države.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, ja ću se ovom prilikom fokusirati na zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju i to iz sledećih razloga.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, članom 1. dopunjuje se član 15. Zakona o osiguranju na taj način što se daje mogućnost da društva za osiguranje mogu celokupnu imovinu u slučaju elementarnih nepogoda, elementarnih katastrofa, kao što su zemljotres, poplave, grad, suše, kao i radi umanjenja finansijske dobiti koje proizilaze iz nepovoljnih elementarnih uslova, mogu reosigurati u inostranstvu.
Članom 2. vrši se brisanje člana 234. Zakona o osiguranju, koji je predvideo rok za razdvajanje društva za osiguranje koja se bave životnim i neživotnim osiguranjem na 31. decembar 2013. godine i on se produžava za godinu dana, odnosno do 31. decembra 2014. godine.
Naime, iz čega je proizašao zakon o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju? Pre svega, proizašao je iz činjenice da se moraju poštovati međunarodni sporazumi i međunarodni dogovori koji su ranije potpisani, a odnosi se na to da je Republika Srbija još od 2009. godine jedna od učesnica regionalnog projekta osiguranja od katastrofalnih i elementarnih nepogoda, učesnica projekta koji je inicirala Svetska banka. Zajedno sa Republikom Srbijom, učesnice ovog projekta su od zemalja jugoistočne Evrope i Albanija i Makedonija, a pozitivno interesovanje za ovaj projekat iskazale su i Republika Crna Gora i Republika BiH.
Osnovni cilj ovog projekta je, svakako, razvijanje lokalnih tržišta osiguranja u slučaju elementarnih nepogoda i katastrofalnih rizika, odnosno osiguranje imovine u tim slučajevima.
U skladu sa projektom koji je inicirala Svetska banka, Svetska banka je Republici Srbiji dala zajam od pet miliona dolara kao učešće da Republika Srbija postane akcionar. Sporazum o akcionarstvu potpisan je januara meseca 2012. godine. Naravno, potpisivanjem sporazuma Republika Srbija je prihvatila i obavezu da stvori regulativni, odnosno pravni okvir za poslovanje osiguravajuće kuće koja je osnovana u Švajcarskoj na području Republike Srbije. Znači, taj preuzeti sporazum i samim tim što smo i potpisali taj sporazum, iz potpisivanja tog sporazuma u stvari proizilazi ova potreba za izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, a u skladu sa približavanjem standardima EU.
Šta će doneti ova izmena i dopuna zakona? Ona će svakako doprineti povećavanju broja stanovništva, povećavanju broja poljoprivrednika, povećavanju broja privrednih subjekata koji će na ovaj način reosigurati svoju imovinu. Kakve to koristi ima za državu? U odnosu na državu to znači rasterećenje budžeta, jer će privredni subjekti i stanovništvo moći u slučaju elementarnih nepogoda naplatu štete izvršiti od osiguravajućih kuća. Takođe, projektom je predviđeno da već tokom 2014. godine osiguravajuća kompanija „Evropa RE“ pojavi se na tržištu Srbije.
Što se tiče brisanja člana 234, odnosno produžavanja roka za razdvajanje osiguravajućih društava koja u okviru svog posla rade i životno i neživotno osiguranje, svakako da je neophodan jedan sistemski zakon koji će na sistemski način urediti oblast životnog i neživotnog osiguranja i kako je to u obrazloženju ovog zakona istaknuto, Ministarstvo finansija zajedno sa NBS i te kako radi na donošenju jednog sistemskog zakona, a u koji će biti uključeni svi oni subjekti koji mogu da doprinesu poboljšanju kvaliteta ovog zakona.
Što se SNS tiče, nema sumnje da ćemo u danu za glasanje podržati zakon koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o osiguranju. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 37 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Marko Milutinović nije tu, pa reč ima narodni poslanik Željko Sušec.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju ima za cilj unapređenje postojećeg Zakona o osiguranju, čime se postiže poštovanje regulative EU, regulative zemalja u okruženju i povećanje i razvoj stepena tržišta osiguranja u Republici Srbiji.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju daje mogućnost da celokupan rizik osiguranja imovine od elementarnih nepogoda, kao i osiguranje finansijskih gubitaka zbog lošeg vremena neposredno se osigurava u inostranstvu. Republika Srbija je učesnica projekta regionalnog osiguranja od prirodnih katastrofa za jugoistočnu Evropu i Kavkaz, sa programom reosiguranja od elementarnih nepogoda i drugih rizika, koji je inicirala Svetska banka.
U cilju realizacije projekta, u novembru 2009. godine u Švajcarskoj je osnovana osiguravajuća organizacija „Evropa RE“, gde je Svetska banka odobrila zajam Republici Srbiji od pet miliona dolara za uplatu učešća Republike Srbije kao akcionara u „Evropa RE“.
Januara 2012. godine na osnovu potpisivanja sporazuma Republika Srbija je postala punopravni akcionar „Evrope RE“, što daje mogućnost direktnog osiguravanja kod stranog reosiguravača. Dopunom Zakona o osiguranju propisano je razdvajanje životnog i neživotnog osiguranja. Rok za razdvajanje poslova životnog i neživotnog osiguranja Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju zamenjuje se sa postojećeg 31. decembar 2013. na 31. decembar 2014. godine, gde se takođe organizacija, odnosno društvo obavezuje da NBS podnese dokaz o razgraničenju životnog i neživotnog osiguranja.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju predstavlja dopunu postojećeg zakona zarad obaveze poštovanja regulative EU i poštovanja zahteva Svetske banke, kao i pripremu za izradu novog Zakona o osiguranju, koji priprema Ministarstvo finansija i NBS. Očekujemo ga već polovinom sledeće godine.
Na osnovu ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza Republike Srbije, u danu za glasanje poslanička grupa SNS podržaće izmene i dopune Zakona o osiguranju. Zahvaljujem.