Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, ja bih se pridružio pozivu gospodina Čanka, da se držimo teme u okviru ove rasprave, jer trenutak je ozbiljan. Veliki su problemi i velika su očekivanja, pre svega, od nove Vlade. Biće vremena za političke rasprave, za možda neka demagoška izlaganja, ali danas da probamo da se držimo teme.
Poslanička grupa BORIS TADIĆ – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije neće podržati predložene zakone zato što smatramo da ne nude optimalna rešenja, pre svega zakon o ministarstvima, koji je obiman i složen, govoriću o tome, ali i ovaj Predlog izmena Zakona o Vladi, tog jednog člana koji na prvi pogled deluje prilično jednostavno.
Čuli smo i obrazloženje od kolega iz vladajućih stranaka da tu nema ništa sporno. Mi vidimo problem što se umesto dva predviđena dosadašnjim zakonom saveta, koje je predsednik Vlade mogao da formira, ovim izmenama praktično otvara se mogućnost formiranja neograničenog broja saveta.
Naše pitanje je da li to znači da će se formirati 16 saveta, po jedan savet koji će biti zadužen da prati svako ministarstvo, da li ćemo imati neku paralelnu Vladu koja će direktno biti pod kontrolom premijera? Tih članova saveta biće u neodređenom broju. Dosadašnjim predlogom zakona broj članova saveta mogao je da bude maksimalno pet. Sada samo stoji da će se uredbom o osnivanju odrediti sastav i broj članova saveta.
Takođe, u obrazloženju zakona stoji da nisu predviđena materijalna sredstva. Postavljamo pitanje na koji način će biti finansiran rad članova saveta? Ostala je odredba u zakonu da oni nisu u stalnom radu, ali ne verujem da za mali novac ili za nikakav novac možemo da dobijemo kvalitetne ljude, koji će raditi u tom savetu i pomagati premijeru u velikom poslu koji ga očekuje. Postoji strah da se time otvara prostor za korupciju, da ćemo mi ovde čuti da će neki ljudi raditi u savetima besplatno, da neće biti plaćeni od strane Vlade, ali onda ćemo možda nekoliko meseci kasnije čitati u nekim novinama ili slušati u medijima kako su određeni članovi saveta dobili uhlebljenje u nekim firmama, koji su dobili posao na osnovu onih saveta koje su ti ljudi davali premijeru dok su obavljali funkcije članova saveta.
Podneli smo amandman kojim tražimo da se o formiranju saveta obavesti Narodna skupština u roku od 30 dana, kao i o potrebnim sredstvima koja će biti izdvojena iz budžeta za finansiranje rada tih saveta.
Mislimo da je bolje da ovo malo para koje država Srbija ima na raspolaganju potrošimo plaćajući kvalitetne ljude koji će obavljati taj posao, a ne da demagoški kažemo – oni će raditi besplatno, pro bono, a onda kasnije da saznamo da su oni zastupali interese Republike Srbije ili te neke firme koja je učestvovala u nekom poslu. To je razlog zašto je po nama ovaj predlog izmena zakona neprihvatljiv.
Što se tiče zakona o ministarstvima, kao najveća odlika tog zakona spominje se najmanji broj ministarstava koji će postojati u novoj Vladi Srbije.
Moram da se složim da to zvuči kao dobar argument u situaciji kada država treba da štedi, kada morao da pokažemo građanima da i mi političari moramo da se naviknemo da postoji manje para i da moramo da se odreknemo nekih stvari. Ali ako se vratimo u prošlost, pitanje je koja je onda mera tog smanjivanja? Čuli smo ovde neke ideje da će se predložiti zakon o Vladi, odnosno o ministarstvima, koja bi imala samo devet članova i onda možemo da se setimo tih nekih megalomanskih ministarstava, koja su zahvatala iz potpuno različitih oblasti nadležnosti, koje je vodio jedan čovek i danas možemo da analiziramo kakva je bila uspeštnost rada tih ministarstava i tih ministara i da li je to uvek najbolje rešenje, da jedan čovek, jedna osoba, ministar ili ministarka preuzme na sebe ogroman posao koji onda ne može da obavi, pa se onda na konto toga postavi deset ili više državnih sekretara i praktično se ne dođe do onog efekta smanjenja državne uprave i troškova u budžetu. Naprotiv, taj broj se poveća.
Mi smo kao poslanička grupa takođe podneli amandman da se Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, kako je predloženo ovim zakonom kao jedno ministarstvo, razdvoji. Čuli smo neke od razloga od koleginice Gordane Čomić koja je govorila da su upravo oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine dve najobimnije i najzahtevnije oblasti u pregovorima sa EU i da nas otvaranje tih pregovora očekuje već početkom ove godine, odnosno skrining, a kada se završe ova poglavlja koja su otvorena, počeće i pravi pregovori. Poučeni iskustvom nekih drugih zemalja, smatramo da je loše rešenje da jedna osoba bude pregovarač za ove dve vrlo važne oblasti.
Pozivamo vas da razmotrite do dana za glasanje da li možete da prihvatite ovaj naš amandman. Pozivamo vas da ne gledate ovaj trenutak, da se ne plašite tog broja, da li je on 16 ili 17, nego da gledate budućnost i šta to ministarstvo treba da odradi.
Samo ako pogledate Predlog zakona o ministarstvima i opis posla tog ministarstva, on je napisan na preko dve strane. Neka ministarstva stanu jedva na pola strane. Ovo ministarstvo ima toliko nadležnosti da ne može da stane na dve strane ovog našeg materijala. Mislim da možemo da dođemo u opasnost da se ove dve vrlo važne oblasti, vrlo važne iz perspektive razvoja Republike Srbije, ne uradimo posao u pregovorima na najbolji mogući način i imamo štetu za razvoj Republike Srbije.
Takođe, želim da se osvrnem na još jednu stvar koju nisam čuo da je predlagač ovde objasnio, pa bih zamolio jedno razjašnjenje. Članom 39. predviđeno je da se izmene određeni članovi jednog drugog zakona, Zakona o javnim preduzećima, koji danas uopšte nije na dnevnom redu. Moram da priznam, nisam pravnik i imam dilemu da li izmenama jednog zakona možemo da menjamo jedan drugi zakon. Mislim da te izmene koje su predviđene zajedno sa jednom rečenicom koja je dodata kao nadležnost Ministarstva privrede, gde je sada dodato da će Ministarstvo privrede određivati strateške ciljeve i unapređivanje rada i poslovanja, nadzor i primenu predloga akta o imenovanju i razrešenju organa upravljanja u javnim preduzećima.
Kroz izmene Zakona o javnim preduzećima, onako kako je ovde predloženo, ovaj stav ovde, ovu rečenicu, razumem da će Ministarstvo privrede biti to koje će kontrolisati rad svih javnih preduzeća sada, bez obzira kojem resornom ministarstvu ili resoru su do sada ta javna preduzeća pripadala. Sigurno je da ima potrebe da se na bolji i kvalitetniji način kontroliše rad javnih preduzeća, ali opet se bojim, iz prethodnog iskustva, da ako jedna osoba, jedno ministarstvo preuzme ovako veliki obim posla samo na sebe, doći će do zastoja i do propusta u radu i restrukturiranju javnih preduzeća.
Ono što takođe želim da ukažem kao loše u okviru ovog Predloga zakona o ministarstvima je ukidanje uprave za rodnu ravnopravnost. Mi smo podneli amandman da se to obriše iz predloga ovog zakona, pre svega zato što mislimo da je ova uprava postigla dobre rezultate u radu, da ima razrađene planove, da je dobila pohvale za svoj rad, a da je, nažalost, ovim predlogom zakona predviđeno samo ukidanje, nije čak ni navedeno šta će se desiti sa ljudima koji danas rade, ko će preuzeti realizaciju tih programa i obaveza, od kojih su neke međunarodne i postaviće se pitanje ozbiljnosti države Srbije ukoliko se neke vrlo važne stvari vezane za ostvarivanje veće rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji i realizuju.
Predviđeno je ukidanje pet kancelarija. To je dobra stvar. Neke od tih kancelarija će biti pridružene kao delovi uprave raznih ministarstava. Ono što mene zanima i očekujem da ću to čuti u izlaganju mandatara, to je šta će novonastala, kako je ovim zakonom predviđeno, Uprava za brze odgovore, umesto dosadašnje kancelarije raditi u budućnosti? Kakav je konkretan plan? Koliko ti odgovori treba da budu brzi? Koliko će oni doprineti novim stranim investicijama koje su u ovom trenutku neophodne kako bi država Srbija mogla da ubrza svoj ekonomski razvoj i poboljša standard građana.
Pozivam kolege iz vladajuće većine da razmotre ove primedbe koje sam izneo ja, koje će izneti moje kolege kroz dalju raspravu, kao i amandmane koje smo predali na ovaj zakon. U danu za glasanje podržite ideje i predloge koje smo predložili. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi člana 39. Predloga zakona, da li možete jednim zakonom da ukinete odredbe drugog zakona, samo mogu da kažem da smo mi recimo u ranijem zakonodavstvu imali situaciju da se donosi neki zakon, recimo, Zakon o budžetskom sistemu ili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pa se u taj zakon ubace krivične odredbe.
To je bila jedna praksa Narodne skupštine sve negde do 2008. godine, da smo imali dva krivična zakona, jedan Krivični zakon koji je baš regulisao vrstu i kvalifikaciju krivičnog dela i drugi Krivični zakonik koji je bio rasut u razne zakone, pa kada se donosio novi Krivični zakonik, sve odredbe koje su bile krivične po drugim zakonima, bile su ukinute novim Krivičnim zakonikom. To je nešto sa čim smo se već sretali u praksi. Niko nije imao primedbe na to. Čak mislim da ste vi podržali jedan takav zakon. Ne znam zašto ste tu u nedoumici.
Što se tiče javnih preduzeća, nažalost, čini mi se da su mnoge političke stranke vlast doživljavale kao plen, izborni plen i da gde bude postavljen ministar iz jedne političke stranke, po dubini tog ministarstva idu samo kadrovi iz te stranke, počev od kabineta, pa do javnih preduzeća, čak i šefova i portira. To nas je dovelo do toga da sada imamo probleme u funkcionisanju javnih preduzeća, u načinu rukovođenja. Jako je teško bilo po sadašnjoj regulativi izvršiti profesionalizaciju vođenja tih javnih preduzeća. Nije bitno da li će to biti u nadležnosti jednog ministarstva ili posebnog organa koji će time da se bavi. Bitno je da se izvrši kompletna profesionalizacija javnih preduzeća i da rukovodstvo u tim javnim preduzećima raspolaže tim javnim preduzećem na najbolji mogući način i da ono nije gubitaš ili generator koji će da isisava novac iz budžeta Republike Srbije, već javno preduzeće koje će budžetu da donosi sredstva.
Nažalost, zbog raznog izgubljenog vremena, zbog loših navika, zbog loših pravila koja su ranije uspostavljena, to će biti teško, ne i nemoguće i to je svakako jedan od najvažnijih zadataka nove Vlade, da se sa monopolima u javnom sektoru i lošim kadrovima u javnim preduzećima konačno raščisti. To je moguće u ovom trenutku, za sada, samo na ovaj način. Kada se prevaziđe sva ova problematika koja nas muči već decenijama, mislim da onda možemo da raspravljamo o nekom drugom zakonskom rešenju. Za sada, morao ovako.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica dr Dijana Vukomanović.

Poštovani potpredsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pošto učestvujemo aktivno, SPS, u pregovorima o formiranju nove Vlade Srbije, odmah ću reći da je onako kako mi čitamo cilj ove Vlade Srbije i onako kako jeste predočeno u ovim predlozima Zakonima o ministarstvima i Zakona o Vladi, mi vidimo da je cilj nove Vlade Srbije savremena, racionalna, ekonomski efikasna i pravna država Srbija. Stavljam naglasak na reč država. Ako se ne varam, do sada smo imali oko 13 različitih Vlada od uvođenja višestranačja od 1990. godine i ovo će biti trinaesta po redu.
Već u izlaganjima, diskusijama i replici pojedinih narodnih poslanika videla sam taj politički refleks da se u Srbiji još uvek na prvo mesto stavlja reč partija, stavlja reč nacija, možda kada se kaže Srbija, možda se mislim na naciju, ali krajnje je vreme da se stavi naglasak na reč građani i na reč država.
Zato u ovim predlozima o ministarstvima i o Vladi Republike Srbije mislimo da je krajnje vreme da nova Vlada stavi naglasak i u fokus buduće politike interese države, interese građana Srbije.
Takođe, novija politička istorija nam govori da su bili različiti brojevi različitih ministarstava, različitih potpredsednika, sa ili bez resornih zaduženja, bez portfelja, ali nije važan broj, zaista nije važan broj, mada je i predlagač zakona i mandatar vlade, koji ima inicijativu, gospodin Vučić, uspeo da pokaže da je moguće da se skrati broj ministarstava, ali mi mislimo da, naravno da je to moguće i da je racionalno, nije važan toliko broj koliko je važna struktura tih ministarstava.
Od kada aktivno učestvujemo u Vladi, a to je od 2008. godine, kada samo zahvaljujući legitimitetu koji su socijalisti zajedno sa našim partnerima iz JS i PUPS- a dobili na izborima, mi vrlo pažljivo pratimo strukturu, raspodelu tih ministarstava. Ona se naravno dele, i u ovom trenutku u ovom predlogu zakona, na četiri osnovne podele. Na tradicionalna ili državotvorna ministarstva, na privredna ministarstva, jer je zadatak svake Vlade da pokrene privredu, uspavanu privrednu mašineriju Srbije, socijalno-kulturna ministarstva koja se bave kulturom, koja se bave kvalitetom života građana i razvojna ili infrastrukturna ministarstva. Dakle, ovih 16 ministarstava koja su sadržana u predlogu pokrivaju ova četiri strateška polja, četiri strateške oblasti razvoja Srbije.
Rekla sam da nije važan broj. Mi u SPS gledali smo uzorna, komparativna iskustva bivših komunističkih zemalja, koje su uspele da uđu u EU, onih bivših jugoslovenskih republika, dve od njih su takođe uspele da uđu u EU, i naravno najrazvijenijih evropskih zemalja. Iz nekog razloga mi Srbi ili mi građani Srbije volimo uvek da se upoređujemo sa najrazvijenijim, bilo da je to Nemačka, bilo da je to Engleska, bilo da je to Francuska, bilo to da je Amerika.
Iz naše analize proizilazi, nadam se da je ona tačna i precizna, da susedna Mađarska ima najmanji broj ministarstava. Dozvolite mi da vam samo ukratko pročitam dokle ide to redukovanje ministarstava. Dakle, to su ta tradicionalna ili državna ministarstva: odbrana, unutrašnji i spoljni poslovi, administracija i pravda. U oblasti privrednih ministarstava to su nacionalni i ekonomski poslovi i ruralni razvoj, dok je u oblasti socijalno kulturnih ministarstava ono što se zove ljudski resursi. To je ta moderna reč. Dakle, kvalitet života – ljudski resursi, jer ljudi, građani su upravo najznačajniji resursi sa kojima raspolaže svaka država, svaki narod. Poslednje je razvojno ministarstvo koje se zove nacionalni razvoj. Znači, volja političara, odlučnost političara i legitimitet, koji dobijaju na izborima, zaista uvek može da redukuje broj ministarstava.
Kao što sam rekla, nisu važna toliko imena i brojke, da sada ne pominjem imena, neki ovde prisutni su rukovodili Vladom Srbije. To je ono što narod zaboravlja, ali ono što veoma pamti, na šta mi u novom mandatu vlasti moramo dati odgovor, to je, ne protiv koga smo ili za šta smo, nego da li umemo, da li smemo i da li ćemo moći u narednom mandatu od četiri godine zaista da pokrenemo Srbiju i da obezbedimo građanima ono za šta su oni i najviše zainteresovani, a to je bolji život i ekonomski standard.
U ovom tekstu, koji je pred nama, zaista možemo da dobijemo jedan širok manevarski prostor, jedan širok spisak različitih nadležnosti, ingerencija tih ljudi koji rade u državnoj upravi i ljudi koji treba da rukovode administracijom. Znači, naglasak je na menadžmentu.
Iz mog skromnog političkog iskustva, to su bile primedbe analitičara u prethodnim vladama, a u ovoj poslednjoj, kojom je rukovodio predsednik naše partije Dačić, zaista se pokazalo da državu Srbiju i Vladu Srbije nije moguće voditi preko telefonskih sednica, ljudi moraju da se dogovaraju nebitno od onog kakve su ingerencije zapisane na papiru, oni moraju da povedu ozbiljnu raspravu i ozbiljan razgovor o izuzetno teškim problemima.
Dakle, ključni problem u državi Srbiji nije raspodela nadležnosti. Pohvaljujemo intenciju da više u fokusu raspodele nadležnosti na prvo mesto se ne stavljaju interesi partije ili pojedinaca, nego interesi države i građana. Ključna je ta komunikacija i koordinacija.
Vi ste, narodni poslanici, iz mog skromnog parlamentarnog iskustva, jedini međuresorski sastanak, u stvari bila su dva u nizu, između parlamenta i pojedinih nadležnih ministarstava, bio je održan u Ministarstvu spoljnih poslova, a ticao se, uskoro će biti 2015. godine, predsedavanja Srbije Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju. To je intencija ove Vlade i mandatara koji to najavljuje u medijima, da uključi što veći broj, ne samo partijskih, političkih ljudi, nego isto tako i nepartijske, nestranačke ličnosti, ali eksperte. Zato sam pomenula u raspodeli nadležnosti ministarstava u Mađarskoj da se jedno ministarstvo naziva ljudskim resursima.
Nije reč samo o dogovoru, samo o onome što su raspodele pojedinih ministarstava i raspodele nadležnosti, reč je o tome da li ćemo postići jedan politički i ekspertski konsenzus, kako bi se ta ministarstva oživotvorila. Reč je o kapacitetu ljudi i o njihovom nivou znanja.
Moje su uvažene kolege iz drugih poslaničkih grupa već pomenule pregovaračka poglavlja, insistirali su možda na toj rodnoj ravnopravnosti ili na značaju resora životne sredine, ali u naš rečnik treba da uđu i ona pitanja koja su već apostrofirana ovim poglavljima, kao što je slobodno kretanje robe, kapitala, pravo na osnivanje preduzeća, sloboda pružanja usluga, trans-evropske mreže, ili ono što, recimo, Hrvati imaju, kao svoje posebno ministarstvo, Ministarstvo preduzetništva i zanatstva. Možda ćemo mi u budućnosti imati takvo neko tradicionalno ministarstvo.
Ono što ja hoću reći u ime naše poslaničke grupe SPS, je način na koji mi razgovaramo, razmišljamo sa ovim 24 godine dugim političkim iskustvom i odgovornosti za državu jeste da je bitno da u fokus naše politike i fokus državotvorne politike stavimo interes građana. Ovo jeste najava jedne nove politike. Danas raspravljamo o Zakonu o ministarstvima i Zakonu o Vladi, ali tek kroz dva tri dana, sada mandatar, a budući premijer, gospodin Vučić, bude ovde prezentirao svoj ekspoze, koncept Vlade, politike Vlade, imaćemo jednu zaokruženu celinu i to će zaista biti ono što analitičari zovu jedan ugovor sa narodom.
Uvek je moguća evaluacija, uvek je moguće to vrednovanje da li smo dobro odmerili, da li smo dobro premerili, ali ova lista od 16 ministarstava, kao što sam već rekla, ostavlja jedan veliki manevarski prostor da svako od čelnih ljudi, a nije samo reč o ministrima, tu je čitava struktura ljudi koja učestvuje u javnoj upravi i administraciji, koji dugi niz godina, ceo svoj životni vek se trude da pokrenu reforme, da odmeravaju šta je dobro, a šta je loše, da se ti timovi ljudi pokrenu i da daju jedan novi zamajac i jedan novi entuzijazam, da država Srbija nije samo jedna troma birokratska struktura, birokratski aparat, nego da se pokrenu ti mnogobrojni ljudski resursi, koji su uspavani, a koji Srbija sigurno ima.
Zato pohvaljujemo te sitnice ili te možda manje važne stvari, kao što je Republički sekretarijat javne politike koji će se baviti procenom kvaliteta i vrednovanjem tih javnih politika. Bitno je da u našem političkom rečniku zaživi jedan tehnokratski rečnik koji neće biti obojen sitnosopstvenoškim, partijskim ili ličnim interesima.
Tu smo da razgovaramo, ali naša je odgovornost da pokrenemo Srbiju sa uspavane tačke. U ime Socijalističke partije Srbije naše poslaničke grupe, mogu odmah da kažem da ćemo u danu za glasanje da podržimo oba predloga, Predlog o ministarstvima i Predlog o Vladi. Nadam se da će ova ministarstva i ova buduća Vlada zaista napraviti još jedan istorijski iskorak napred.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Milorad Mijatović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče, moje čestitke vašem prvom predsedavanju, vrlo uspešno i želim vam dalje uspeha u radu u ime naše partije.
Ono što želim da govorim dalje biće o zakonima i to Zakon o ministarstvima i Zakon o Vladi. Neću ništa novo reći od onoga što je ovde rečeno osim dve, tri stvari.
Prva stvar, SDPS će podržati i Zakon o ministarstvima i Zakon o Vladi u danu za glasanje. Drugo, mi u ovom zakonu prepoznajemo ono što smo govorili u predizbornoj kampanji i ostajemo dosledni tome, a to je da Srbija ide u reforme i da podržavamo reformski kurs. Prema tome, predlog ovih zakona upravo ide u tom smeru. Srbija se ipak menja. Istina polako, ali se menja.
To je ono što želim da naglasim i sama činjenica da sada imamo zakon o 16 ministarstva, znači da ćemo ići ka nekom cilju koji se zove 15 stalnih ministarstava i da ubuduće, kada se menja vladajuća većina ostaju ista ministarstva uhodana koja znaju svoj posao sa državnim službenicima koji znaju svoj posao, koji neće strahovati da u nekom novom prepakivanju budu u drugom ministarstvu, da ne naglašavam šta znači preplitanje nadležnosti.
Često smo u ranijem periodu delili ministarstva po feudalnom principu ili po ličnosti. Izaberemo ličnost za ministra pa mu tražimo ministarstvo. Želimo da Srbija u svom daljem razvoju ima jedan put koji će značiti da se tačno zna koliko ima ministarstava, koje su nadležnosti ministarstava i da je to ono s čim treba da idemo dalje.
U tome vidim taj naš reformski kurs. Očekujem da će ovaj saziv Skupštine doneti i novi izborni zakon i novi Ustav gde će ovaj dom imati 150 poslanika. To će i dalje značiti racionalizaciju, neki novi put koji očekujemo u narednom periodu.
Ovde je mnogo toga rečeno. Lično smatram da na ovom putu treba nešto drugo da menjamo. Moramo menjati način našeg rada, način našeg odnosa prema obavezama. Možete imati koliko god želite ministarstava, ministara, zamenika, pomoćnika, državnih sekretara, ali ukoliko nisu stručni, ne rade svoj posao i u koliko su samo ljudi koje partije delegiraju. Smatram da moramo da stvaramo odgovornu državnu administraciju, administraciju koja će biti takva da će tačno znati šta mora raditi u narednom periodu.
Ovde je bilo govora o reformskom kursu, bilo je govora o evropskim integracijama. Mnogo toga u evropskim integracijama nećemo moći da radimo onako kako mislimo. Dobićemo domaće zadatke koje ćemo morati da ispunimo. Upravo u tom pogledu vidim u ovakvoj podeli ministarstava način kako će biti bolje i kvalitetnije.
Za mene je ovo jedan prevremen pristup, pristup kojim ćemo ići u narednom periodu dok ne uredimo Srbiju gde politika, političke partije neće dominirati, gde će dominirati građani, država, državni poslovi, a partije će biti samo odgovorne za određene poslove i biće taj zadatak da nadležni ministar da državnom sekretaru, odnosno pomoćnicima šta treba da rade, jer će to biti partijske politike. Sve ostalo će biti državna.
Kada govorimo o Vladi, imamo velika očekivanja. Jedna Vlada u jednom mandatu ne može puno da uradi, ali mora da ima preokret. Očekujem to od ove Vlade. Građani Srbije zasićeni promenama, zasićenim razno raznim ministarstvima, ministrima itd. očekuju promene. Oni su dali jednu punu podršku ovoj vladajućoj većini, dali su im četiri godine. To znači da od ove Vlade očekujemo potpune promene i način da ova Srbija izgleda 2018. godine drugačije nego sada 2014. godine.
Na kraju da kažem da ćemo zaista dati podršku i stajaćemo iza ove Vlade punim kapacitetom. Hvala.

Zahvaljujem.
Završili smo sa obraćanjem ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Prelazimo na narodne poslanike prema redosledu prijavljenih za reč.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, Nova Srbija je saglasna sa predlogom Zakona o ministarstvima i Zakonom o Vladi koji se danas nalaze na plenarnoj raspravi.
Ono što sam želela da kažem javnosti Srbije i na šta sam posebno obratila pažnju jeste član 14. u Predlogu Zakona o ministarstvima koji govori o Ministarstvu prosvete i nauke.
Očekujemo od nove Vlade da napravi novi profil, državni profil Srbije. Svakako da nova ministarstva imaju veliku obavezu i veliku odgovornost da odgovore svojim zadacima pred građanima Srbije koji su dali bez rezervnu podršku i poverenje.
Zašto govorim o Ministarstvu prosvete i nauke? Pre svega zato što profesionalno dolazim iz tog resora i zato što sam dugo vremena provela za katedrom, ispred table sa kredom, sa učenicima u nastavi i znam da se do sada mnogo koketiralo sa reformom u prosveti i obrazovanju, a da se istinski malo uradilo.
Možda zbog toga što u tom resoru vrlo retko budu prepoznati, poznati i angažovani ljudi koji dolaze iz onog zanatskog dela posla i uvek se mnogo govori o naukama koje suštinski ne utiču na izmenu i reformu obrazovanja i zanemaruju se dve osnovne zanatske struke, metodika i didaktika.
Zanemarujući ovo do ovog trenutka kada zaista pred ovu Vladu stavljamo ozbiljne zadatke, došli smo do toga da se suočimo sa resorom koji treba da donese suštinske promene u svim ostalim resorima. Ozbiljne i bogate države kao što su Finska i Japan su prepoznale ovaj resor kao garant sigurne i bogate budućnosti. Reforme u tom resoru su spore, ali greške su dalekosežne ako se naprave.
Ono o čemu se malo govori i što je suština u promeni, odnosno što bi trebalo da bude suština promene i reforme obrazovanja jeste promena paradigme znanja. Već dugo srpska prosveta upravo iz razloga koje sam navela ima nedostatak funkcionalnog znanja koji je doveo do pada BDP. To je nešto o čemu se namerno ili nenamerno malo govori.
Reforma obrazovanja mora da promeni paradigmu znanja. Ta reforma počinje od predškolskih ustanova, od reformisanja kadrova koji treba da prenesu funkcionalno znanje, ali nemamo ih dovoljno jer nisu na taj način obrazovani. Osnovno obrazovanje nije osnovno zato što je značajno, nego upravo zato što ono jeste osnovno za sve ostalo u ovom društvu i ono je osnovni temelj celog društva.
Kako kažu Kinezi – možda vas vojska nauči kako da upotrebite oružje, ali prosveta sigurno protiv koga. Podsetila bih vas i na ono što je svojevremeno rekao Čerčil kada je počeo Drugi svetski rat i kada je svojoj Vladi najavio ulazak u rat i rekao – trebaće nam mnogo veća finansijska sredstva, gde da ih nađemo? Neki mudrac mu je predložio da se uzme od obrazovanja, a on je rekao – a šta ćemo onda da branimo? To je suština odgovornog odnosa prema ovom sektoru.
Dakle, od toga mora da krene novo ministarstvo i novi ministar. Očekujem da ovaj problem bude prepoznat, da bude tretiran, da bude odgovarajućim zakonskim rešenjima predviđen. Imam skromnu mogućnost i šansu da kažem da smo u prethodnom sazivu Predlog zakona o učiteljskim vežbaonicama predala gospodinu ministru Žarku Obradoviću, sa kojim sam imala solidnu saradnju, ali to nikada niko nije uzeo u obzir i to je jedna od osnovnih korenskih promena u reformi obrazovanja. Dakle, oni koji obrazuju buduće učitelje moraju biti dobro obrazovani. To je najznačajniji sektor društva.
Obrazovanje je spor proces, ali jedini proces koji daje sigurne dalekosežne odgovore na sve i sigurno društvo se gradi tu i sigurna ekonomija se gradi tu. To treba da bude sektor kojim ćemo se posebno obratiti, kojim ćemo se posebno baviti i koji ćemo posebno i sigurno reformisati. Bilo je do sada u ovih, koliko sam ja u politici, 20-ak godina, a u prosveti sam skoro 30, raznih odgovora na ovaj izazov, ali pravog iskoraka nije bilo. Odgovornog pristupa ovome, odgovorno kažem, nije bilo. Ovo je momenat kada više ne možemo da čekamo. Moramo da vratimo dostojanstvo srpskoj prosveti i srpskom obrazovanju. Moramo da mu vratimo značaj. Moramo da ga reformišemo tako da ono bude zaista koren sigurnog, stabilnog, budućeg društva. Moramo u škole i u naciju da vratimo funkcionalno znanje, znanje sa kojim će buduće generacije moći da budu operativne i da budu konkurentne na svim tržištima znanja, jer znanje je najveći resurs jednog naroda, siguran resurs koji nikada nikom niko ne može ni da vam opljačka ni da vam oduzme i sa kojim ćete uvek moći da obnovite društvo bez obzira kakva posrnuća i kakve izazove budemo imali.
Iz te reforme bi moralo da se reformiše i sve ono što je sada u obrazovanju i prosveti korumpirano, od tržišta udžbenika sa onim groznim materijalnim greškama koje svakodnevno gledamo u svojim učionicama, a koje plaća ministarstvo. Takođe, da se reformiše i problematično visoko školstvo u kom imamo ono što imamo i čega smo svi svesni, more problematičnih diploma iza kojih ne stoji znanje. Sve to treba da se sagleda u ovom novom ministarstvu i da se počne vaspitavati kod budućih generacija ono što smo izgubili u poslednjim decenijama, pozitivan i odgovoran odnos prema javnom dobru, a najviše javno dobro kod svih nas je država. Hvala lepo.