Vreme.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Gospodine predsedavajući, mogu se pridružiti oceni vašeg stranačkog kolege da vaše predsedavanje, način, obećava. Pozdravljam i druge narodne poslanike.
Poslanička lista Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije neće podržati predloge ova dva zakona. Ključna stvar i ključni razlog zbog koje te zakone ne možemo podržati jeste što u njima nema ništa novo i što oni liče na prethodna dva zakona koje je ova skupštinska većina donela u prethodne dve godine. Ovo je treći zakon o ministarstvima i izmene Zakona o Vladi koje većina donosi u nepune dve godine.
Na prvi pogled, kada se uzmu ovi zakoni, recimo Zakon o ministarstvima, upada u oči činjenica da ministarstva nisu data po istom redosledu kako su ona bila u prethodnom zakonu. Recimo, MUP bilo je na prvom mestu, a sada na odličnom devetom mestu. Ministarstvo spoljnih poslova je bilo na trećem, a sada je na 11. mestu. Nema objašnjenja zbog čega je došlo do promene u ovom redosledu. Ovo se obično zove kozmetika. Kozmetikom bi se mogla nazvati činjenica da sada imamo 16 ministarstava, a u prethodnom zakonu smo imali 18 ministarstava. Došlo je do logičnog spajanja nekih ministarstava i tu nemam problem da kažem da je to dobro. Imali smo dva personalizovana ministarstva, Ministarstvo za infrastrukturu i Ministarstvo za saobraćaj. Bila su vezana za ličnosti. Verovatno će ovim spajanjem doći do depersonalizacije, odnosno verovatno jedan od ta dva ministra više neće biti ministar, pa je bilo logično da imamo samo jedno ministarstvo od ova dva. Slično je i sa drugim ministarstvima.
Međutim, bilo je ovde ocena ključne poruke od strane predlagača, jesu, imamo manje ministarstava u odnosu na prethodnu Vladu. Imamo 16 ministarstava umesto 18 ministarstava. Imali smo posle toga nastavak, i verovatno do kraja rasprave će biti kraj takmičenja u tome ko može da ponudi manje ministarstava. Čuli smo 10. Malo pre je kolega rekao – idemo ka cilju. Pretpostavljam da je taj cilj jedno ministarstvo, jer verovatno ako idemo ka smanjenju, ključni cilj bi trebalo biti manji broj ministarstava, a to bi bilo jedno ministarstvo. Nije ključ uspeha jedne vlade to. Neko je malo pre rekao – biće važno ko i na koji način vodi ta ministarstva. Da li imamo 16, 17 ili 18 ministarstava je manje bitno. Bitno je da li će građani Srbije živeti bolje, da li će mandatar za sastav nove Vlade, budući predsednik Vlade i ministri predložiti mere koje će dovesti do boljeg stanja u zdravstvu koje je loše, u prosveti koje je loše, u kulturi i informisanju koje je katastrofalno, u ekonomiji koje je slično itd.
Mislim da je to cilj i pozicije i opozicije i da je cilj opozicije da na taj put usmeri Vladu. Bićemo zadovoljni ukoliko predlozi personalnih rešenja ministara, posla koje budu obavljali, bude u tom cilju. Nije cilj da imamo 16 ministarstava umesto 18 i to se mora nazvati demagogija i ništa drugo i takmičenje u tome ko bi mogao da napravi Vladu sa manjim brojem ministara.
Sa druge strane, ima nekih stvari koje jesu sporne. Moj kolega Marko Đurišić je govorio o izmeni Zakona o Vladi i činjenici da postoji opasnost da kroz neobičnu, čudnu i moguće netransparentnu formu formiranja saveta se prenesu neka ovlašćenja sa ministarstava na te savete kojima ne znamo broj, kojima nećemo znati sastav i u tom smislu postoji jedna bojazan i ne možemo da ne ukažemo na tu činjenicu.
Nisam mogao da ne primeti, bavim se tom oblašću kao i mnoge moje kolege koje sede u ovim poslaničkim klupama, da je izbrisana Kancelarija za dijasporu i Srbe u regionu. Imali smo Ministarstvo, pa Kancelariju, a sada nemamo ništa. Imamo četiri miliona Srba koji žive van granica Srbije. Među njima je dva miliona Srba koji žive na prostorima bivše Jugoslavije. Nestala je i Uprava za ravnopravnost polova. Ne znamo na koji način će biti rešeno to pitanje i koje ministarstvo će preuzeti tu ulogu.
Kancelarija za brze odgovore je brzo promenila formu u Upravu za brze odgovore. Nadamo se da će ta pravna forma dati bolju i veću efikasnost.
Žao mi je što će Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iz svog naziva izgubiti ovaj deo koji se tiče tehnološkog razvoja, jer smatram da nauka i obrazovanje jesu u cilju, odnosno služe tehnološkom razvoju, naročito ako govorimo o tome da nam je ubrzani razvoj zapošljavanja, kako se kaže –agresivno zapošljavanje bitno. Bez tehnološkog razvoja toga nema.
Na kraju, da ponovim, ne možemo podržati ovakve zakone, ali videćemo kada budemo dobili predlog sastava Vlade i ministarstava, da li ćemo u personalnim rešenjima biti demantovani i da li će ta Vlada ispuniti svoju ulogu. Hvala.

Reč ima narodna poslanica prof. dr Vesna Mesarović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Želim da počnem sa opštom ocenom koja mislim da je preovlađujuća, da je normativni okvir koji nam je ponuđen, odnosno Predlog zakona o ministarstvima u potpunosti zadovoljavajući i da sadrži jedan novi koncept, koncept racionalizacije, efikasnosti, smanjenja troškova i budžetske racionalizacije, smanjenje javnih prihoda, umanjenje sredstava u budžetu za finansiranje organa državne uprave. Prema tome, on u svom konceptu, kao takav, predstavlja jedan korak napred ka obavljanju poslova državne uprave, na način bolje organizovan, sa manjim brojem ministarstava.
Međutim, da bi ovaj normativni okvir, koji smatram da je zadovoljavajući, koji nam je ponuđen, zaista imao efekat reforme i da bi zaista uživao našu podršku, treba da proces sprovođenja tih dobrih normativnih rešenja počne odmah, što znači da treba učiniti sve što je moguće da se kadrovski ojačaju pojedina ministarstva, da se moraju sprovesti i neke nepopularne mere, kao što je smanjenje broja zaposlenih, i da se one primedbe koje smo danas čuli, a koje, po mom mišljenju, donekle stoje, kao što je ukidanje Uprave za rodnu ravnopravnost, koja mi se čini veoma značajna, ona neće izgubiti na svom značaju ako ona bude kadrovski dobro potkrepljena i ako se pitanjima vezanim za rodnu ravnopravnost, u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, bude posvetila dužna pažnja.
Takođe, pitanje životne sredine, koje predstavlja jedno od poglavlja za pridruživanje EU i koje je sada u resoru Ministarstva poljoprivrede, treba takođe da uživa punu pažnju, kadrovsku, sistemsku i finansijsku, kako bi taj deo, gde mislim da naša zemlja ima koraka koje mora ubrzo da pređe, bio u što kraćem vremenu postignut.
Sve u svemu, smatram da pred sobom imamo jedan predlog zakona koji odgovara onome što je sadašnji trenutak, što je deo predizborne kampanje, što je deo dobre, normativne, moderne prakse, ali da sada postupak sprovođenja ovih normativnih rešenja je isto toliko važan i da treba da zasluži svu našu pažnju. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Pre svega moram da kažem da smo mi u DS dobili, kao i ostale kolege poslanici, Predlog zakona o ministarstvima u kojem zaista nema previše elemenata da se kaže bilo šta što je kritički. Međutim, pošto smo i mi dosta vredni, kao jedini opozicioni poslanici, pronašli smo neke stvari za koje smatramo da nije dobro da budu u ovom predlogu zakona.
Naime, moram prvo da se osvrnem na učestale izjave predstavnika većine, u medijima naročito, da je ovo najmanja vlada u istoriji koja se najbrže formira. Ni jedno ni drugo nije tačno, a moram da kažem, istine radi, da predlog ove Vlade da ima toliko ministarstava je za jedno ministarstvo manje nego Vlada Mirka Cvetkovića, ozloglašenog Mirka Cvetkovića, kako vi kažete, i to gle čuda, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Prema tome, niste se baš tu nešto pokazali u nekoj štedljivosti.
Moram isto tako da kažem da će ova vlada biti, u kojoj neće biti, poštovani građani, smanjen broj agencija, već će se uvesti novi saveti koji će novom premijeru i svemoćnom čoveku u Srbiji pomoći da i de fakto, a ne samo de jure, svoje inače nepotrebne resore i ministre spakuju u džep i da kroz sistem saveta i kancelarija za najbrže odgovore i pisanje saopštenja vlada ovom državom.
Ovo je prvi put da se u bilo kom zakonu o ministarstvima u ovoj zemlji, ili o vladi, navodi da Ministarstvo finansija pomaže naučno-istraživačke organizacije i da ih po tom osnovu kontroliše. To nikada nije bilo i nije nam jasno uopšte kakve to veze ima sa ovom materijom i voleli bi da dobijemo neki odgovor, da čujemo zašto ste to uopšte predvideli. Kakve veze naučno-istraživačke organizacije imaju sa Zakonom o ministarstvima, osim ako ne planirate da osnujete nove naučno-istraživačke organizacije, sa ciljem da se pišu tomovi knjiga o vođi i njegovim dostignućima, pa onda da razumemo. Kakve veze to ima sa tim? Zašto bi Ministarstvo finansija Republike Srbije radilo reviziju, kada već postoji budžetska inspekcija i DRI? Osnivati nešto što se zove Republički sekretarijat za javne politike sa dve nadležnosti, poštovani građani, drage kolege – usklađivanje strategije iz zakona i davanje mišljenja na analizu uticaja zakona. Ovo naše novo ustanovljeno, legitimno i legalno naprednjačko more je odlučilo da osnuje, ponavljam, sekretarijat za javne politike. Prateći reči mandatara, ulazimo u period teških, bolnih rezova i velike štednje, ali ste uspeli da napravite sekretarijat za javne politike, istraživanje rude i gubljenje vremena.
Inače, osim ovih prerogativa, ovaj sekretarijat će moći da umesto predlagača zakona vrši procenu koliko će primena zakona da košta građane Srbije, koji inače, kao što znate, svaki predlagač inače radi. Nije nam jasno odakle motiv zašto ste ovako nešto uopšte uradili. Pravite novo administrativno telo u godini velikih rezova i štednji. Nije nam jasno zašto i zaista pitamo, moguće je da postoji neko racionalno objašnjenje.
Inače, ja sam pogledao u Evropi, ne postoji takva praksa nigde. Poznati ste i po tome da uvodite stvari koje ne postoje nigde u Evropi, pa što ne biste i ovo uradili.
Te stvari koje se tiču procene i analize i efekta zakona, u Evropi radi ili predlagač ili ministarstvo finansija ili sekretarijat za zakonodavstvo, manje-više ono što se radilo i kod nas. Nije mi jasno zašto pravite novo telo. Ne znam kome je to palo na pamet, ali sam siguran da, kada ste pravili dilove oko budućih rasporeda ničega u Vladi, onda ste odlučili da tu nekog lepo uhlebite, sto posto sam siguran, a vreme će pokazati da smo bili u pravu, ali to ionako nije važno.
Stvarate veću administraciju, pravite kroz ovo konkretno rešenje nejasan organ vrlo čudnog imena i čudnih nadležnosti i mislim da u tom smislu ovaj predlog zakona ne može doneti ništa značajno, ništa novo, osim da se samo formalizuje ko će gde da sedne. Odvojili ste neka ministarstva koja su ranije bila spojena, što smo mi tražili i u prethodnom sazivu. Tada ste nam svašta govorili, najgore moguće stvari, a sada i sami to radite. Nije to prvi put i nije jedina stvar kojom se vi okitite u svojoj praksi, pa neće biti ni ovo.
Inače, zamolio bih predlagača, ako može, nama iz opozicije, iz Demokratske stranke, da objasni odgovore na sledeća pitanja. Zašto nema ministarstva za Kosovo i Metohiju? Zašto formirate novo administrativno telo? Šta će konkretno to telo da radi i zašto? Takođe, da nam kažete kakve veze imaju ovi saveti sa funkcionisanjem Vlade i kakve veze imaju naučnoistraživačke organizacije sa Ministarstvom finansija? Prosto, da imamo neki uvid šta se htelo postići sa ovim predlogom. Pored svega toga, naravno da će Demokratska stranka glasati protiv ovog predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.
(Borislav Stefanović, s mesta: Po kom osnovu?)

U ime poslaničke grupe i pominjanja i gospodina Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

Izvinjavam se.
Molim vas da ne dobacujemo.
Izvolite, gospodine Babiću.

Zahvaljujem se.
Apelovao bih na sve, a naročito na prethodnog govornika da čita zakon, da ne stavlja tačku tamo gde joj nije mesto, da ne stavlja zarez tamo gde njemu odgovara ili gde bi voleo da bude. Zbog čega? Jasno definiše član 28. Zakona o Vladi, koji definiše postavljanje saveta za koje ima pravo predsednik Vlade, u kojem se kaže – članove saveta postavlja i razrešava predsednik Vlade i oni nisu u radnom odnosu u Vladi. To nije opterećenje državne uprave i to nije opterećenje budžeta i to nije opterećenje građana Srbije, iako ste tako predstavili. Mi ćemo vam reći da je SNS ponosna zato što smo u Srbiju doveli, angažovali, da svojim znanjem, svojim iskustvom, svim onim što umeju da rade, i u Srbiji su sada i gospodin Štros Kan i gospodin Guzenbauer i svi ljudi koji imaju iskustva, imaju znanja i voljni su da pomognu našoj državi. Problem je vaš što vam takvi ljudi od znanja, od integriteta i od ugleda smetaju.
Ne mogu da prihvatim izrečenu neistinu da ovo nije najmanja i najekonomičnija i, na kraju krajeva, najbrže formirana Vlada. Recite mi primer. Recite mi kada. Podsetiću vas, 1991. godine bilo je 35 ministarstava, a 2000. godine 19 ministarstava sa sedam potpredsednika. Nemojte da mešate ministarstva i članove Vlade, članove kabineta. Ovo će biti Vlada sa najmanje ministarstava, ali i najmanje članova kabineta i prva Vlada koja je napravljena na programu, koja je napravljena na ciljevima, koja je napravljena na rokovima, a nije napravljena na kadrovima, a posle pisanim rešenjima i programu.