Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o Predlogu zakona o ministarstvima, bilo je mnogo reči o broju ministarstava. Premijer, odnosno mandatar za sastav nove Vlade, gospodin Aleksandar Vučić i manje-više svi mi iz SNS isticali smo da je jedan od kvaliteta ovog zakona i da će jedan od kvaliteta nove Vlade biti i to što će ona biti relativno mala.
Prema ovom Predlogu zakona o ministarstvima, Republika Srbija imaće ukupno 16 ministarstava i sigurno je da u novijoj političkoj istoriji Republike Srbije to jeste najmanji broj ministarstava.
Inače, Srbija u 19. i početkom 20. veka bila jedna od zemalja koja je u tadašnjoj Evropi imala najmanji broj ministarstava. U periodu od 1862. godine, pa sve do 1918. godine Kneževina, odnosno Kraljevina Srbija imala je ukupno osam ministarstava.
Naravno, vremena se menjaju. Država je počela da se bavi određenim oblastima društvenog života kojima se tada nije bavila i moralo je da dođe do povećanja broja ministarstava. Nema nikakve sumnje da ovo jeste jedan krupan korak ka racionalizaciji državne uprave, da je došlo do značajnog smanjivanja broja ministarstava.
Ono što je posebno važno da se kaže, u nomotehničkom smislu, posmatrano čisto pravnički, ovo je jedan od najbolje pisanih predloga zakona o ministarstvima u poslednjih nekoliko godina. Dakle, evidentno je da je primenjen takozvani resorni princip u formiranju ministarstava, u kombinaciji sa personalnim principom, zato što se posebno u predlogu zakona apostrofiraju dve kategorije građana Republike Srbije, a to su borci u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i u okviru Ministarstva omladine i sporta to je omladina.
Ono što je takođe važno da se kaže jeste da je predlog zakona potpuno koherentan sa Ustavom Republike Srbije. Kada uporedite Predlog zakona o ministarstvima sa članom 97. Ustava Republike Srbije u kome se nabrajaju nadležnosti Republike Srbije u ukupno 17 tačaka i kada uporedite broj ministarstava od njih 16 vidite da je ovaj predlog zakona o ministarstvima apsolutno sledio logiku Ustava, što do sada uglavnom nije bio slučaj.
Iskoristio bih ovo javljanje za reč da bih skrenuo pažnju na neke netačne informacije koje su izneli poslanici iz opozicije.
Što se tiče diskusije gospodina Čanka, koji nas je pitao koliki broj zaposlenih u ministarstvima će biti, želim da mu kažem da prosto to nije materija Zakona o ministarstvima. Ni ovog niti bilo kog drugog. Koliko je zaposlenih u ministarstvima reguliše se pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, koji donosi svaki ministar ponaosob. Ubeđeni smo da će u svakom ministarstvu, koje je predviđeno ovim predlogom zakona, biti manje zaposlenih nego što ih je sada, ne zato što bilo ko u Srbiji voli da otpušta ljude, nego zato što srpska privreda ne može više da finansira onaj broj zaposlenih u javnom sektoru, pa i u ministarstvima, kao što je do sada bio slučaj.
Što se tiče diskusije gospođe Čomić, koja kaže da se nigde ne pominju javna preduzeća u Predlogu zakona, a i ovima drugima koji kažu da se pominju, ali im nije jasno zašto su sva javna preduzeća, odnosno predlozi akata o imenovanju organa upravljanja u javnim preduzećima i u privrednim društvima koja posluju sa državnim kapitalom u okviru Ministarstva privrede, odgovor je vrlo jednostavan. Gospodin Aleksandar Vučić i SNS na ovaj način vrlo jasno pokazuju na delu kako se vrši defeudalizacija javnih preduzeća. Sada će svi akti o imenovanju organa upravljanja u svim javnim preduzećima u nadležnosti jednog ministrstva – Ministarstva privrede, što do sada nije bio slučaj i ni jedna Vlada Republike Srbije nije na taj način radila. Ovo je prvi put da u okviru jednog ministarstva imate politiku vođenje svih javnih preduzeća. Više neće svako ministarstvo da vodi, uslovno rečeno, svoje javno preduzeće ili svoje privredno društvo koje posluje sa državnim kapitalom, nego će to da radi jedno ministarstvo, čime će se postići mnogo veća objektivnost u radu i mnogo veća efikasnost u radu tih javnih preduzeća.
Notorna je činjenica, i to svi znamo, na to je, na kraju krajeva, ukazao više puta mandatar za sastav nove Vlade, Aleksandar Vučić, da javna preduzeća u Srbiji, kao i privredna društva koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, više ne smeju da budu gubitaši. To moraju da budu institucije koje će donositi prihod, ne samo sebi, nego svom osnivaču, Republici Srbiji. Da bi tako nešto bilo moguće, ovo je bilo jedino rešenje da se svi predlozi akata o imenovanju organa upravljanja u svim javnim preduzećima, a ima ih u Srbiji mnogo, i u svim privrednim društvima koja posluju sa državnim kapitalom, a ima ih mnogo, da budu u okviru jednog ministarstva, odnosno Ministarstva privrede.
Što se tiče diskusije gospodina Veselinovića, sada možemo da budemo zajedljivi, pa da kažemo – ova Vlada će imati 16 ministarstava, a što ih nema 15 ili što ih nema 14. Lako je biti zajedljiv, ali mislim da to nije pošteno prema građanima Republike Srbije.
Kao što mislim da nije poštena, u političkom smislu, diskusija gospodina Dušana Petrovića. Ono što je gospodin Dušan Petrović rekao u prevodu na jezik koji narod razume znači sledeće – mi smo 12 godina vladali Srbijom, radili smo šta smo hteli, a radili smo mnogo toga lošeg, upropastili smo gotovo sve čega smo se dotakli i sada mi, koji smo vladali 12 godina, kako kaže gospodin Petrović, čekamo u nedelju Aleksandra Vučića da nam kaže šta je to što će on da uradi i da popravi sve ono što smo mi 12 godina u Srbiji uništavali.
Ono što se postavlja kao suštinsko pitanje – ko je vas iz DS, iz NDS, iz ZZS, kako se već zovete, sprečavao da 12 godina sprovedete sve te genijalne ideje o kojima ste maločas govorili? Ideju o energetskoj efikasnosti nije izmislila Zorana Mihajlović. Ideju o navodnjavanju nije izmislio aktuelni ministar poljoprivrede. To su stvari koje su se u svetu i Evropi sprovodile decenijama unazad.
Pitam vas - od petog oktobra 2000. godine ko je vas sprečavao da sve to uradite? Nije vas sprečavao niko i sada ste dovoljno licemerni da kažete – mi koji nismo uradili ništa, sada smo mi ti koji ćemo da se isprsimo i jedva čekamo nedelju da dođe Aleksandar Vučić da nas ubedi da je u stanju da za šest meseci popravi ono što smo mi uništavali 12 godina.
Gospodine Petroviću, pred vama će se u nedelju pojaviti čovek od krvi i mesa, čovek sa ogromnom energijom, čovek koji ima gvozdenu volju da popravi stanje u Srbiji, ali se pred vama neće pojaviti čarobnjak koji će vam odati alhemijski recept kako da se digne na noge država koja je od 2000. godine sistematski uništavana u svim oblastima društvenog života. Nema oblasti društvenog života koje su pokrivene delokrugom rada ovih ministarstava, a da ih razne vlade od 2000. godine nisu u većoj ili manjoj meri devastirale. Hoćete li da vam nabrojim: finansije, privreda, poljoprivreda, građevinarstvo, trgovina, pravda, državna uprava, unutrašnji poslovi, odbrana, spoljni poslovi, prosveta, nauka, zdravlje i td. Sve je uništeno i sada vi kažete – čekamo nedelju da dođe Vučić da nas on, kao navodno, pogleda u oči, nas koji smo super radili, nas koji smo doneli mnogo toga dobro građanima Srbije i da nam on kaže šta je to što će on da uradi. Uradiće sve što je do njega, ali bi mu posao bio mnogo lakši da vi prethodnih 12 godina niste radili to što ste radili, da se vi niste bavili, ne mislim vi lično, ali oni koji su vodili Srbiju 12 godina, da vi niste prouzrokovali nezapamćenu stopu kriminala i korupcije, da vi niste upropastili lošim privatizacijama privredu u Srbiji, da vi niste izvršili lošu reformu pravosuđa i td. Dakle, posao bi mu bio mnogo lakši. Nema čoveka u Srbiji kome je teže danas, nego što je Aleksandru Vučiću.
Sada je lako biti u opoziciji, sedeti skrštenih ruku, filozofirati o tome šta treba da se uradi i cepati dlaku na četiri dela i tražiti u svakoj rečenici koju izgovori Aleksandar Vučić, ili bilo ko iz SNS, nešto što možda nije tačno ili nešto što može da se protumači ovako ili onako, a to rade isti oni ljudi koji su od 2000. godine, doveli Srbiju u stanje u kojem se ona sada nalazi.
Gospodin Stefanović koji se takođe pomalo podsmešljivo izražavao o tome da je ovo najbrže formirana Vlada, jeste, ovo je potpuno tačno. Izbori su bili 16. marta. Konačni rezultati izbora su objavljeni 24. marta. Vlada će biti formirana 27. aprila. Kako su nekada bile formirane vlade u Srbiji? Evo jednog malog podsetnika.
Znaju to mnoge kolege narodni poslanici, 21. januara 2007. godine održani su parlamentarni izbori. Ako se ne varam, 15. februara, ili 14. februara 2007. godine potvrđeni su mandati narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I kada je formirana Vlada? Formirana je 20 minuta pre ponoći, 14. maja 2007. godine, ako se ne varam. Kako je ta Vlada formirana? Tako što je Srbija pretvorena u buvlju pijacu, oko toga koja partija će dobiti koje ministarstvo. I to je bio jedini razlog zašto smo čekali skoro puna tri meseca da se formira Vlada Republike Srbije. To je ta famozna druga Vlada Vojislava Koštunice u kojoj su većinu ministara činili predstavnici, da vas podsetim, DS. A kako je formirana ta Vlada? Formirana je tako što je gospodin Tomislav Nikolić imao dovoljno političke hrabrosti i što je ispao politički džentlmen i rekao – Gospodo, vi koji ste tri meseca trgovali sa ministarstvima, vi koji ste piljarili u Srbiji, pa kad ste se već konačno dogovorili ko će koje ministarstvo da preuzme po feudalnom principu, evo, mi nećemo biti smetnja da se formira Vlada Republike Srbije. I da on to tada nije učinio, isteklo bi 90 dana za formiranje Vlade i išlo bi se na ponovljene parlamentarne izbore. Sad nam ljudi koji su učestvovali u toj buvljoj pijaci kažu – ovo nije baš najbrže formirana Vlada. A kad smo trebali da je formiramo? Pre nego što je Republička izborna komisija saopštila zvanične rezultate izbora? Zašto je vi niste formirali tako brzo?
U svemu ovome što govori DS, odnosno poslanici koji izgleda ne mogu da se dogovore koja je prava i autentična opozicija, ima mnogo licemerja, ima mnogo nepoštenja i ima mnogo toga što podseća na onu biblijsku priču o grešniku koji se na drugoga baca kamenom, o onome ko u tuđem oku vidi trun, a u svom oku ne vidi ni balvan. Ima mnogo toga što je ružno i što ne priliči da govore ljudi koji su imali svu vlast u ovoj državi od 2000. do 2012. godine.
Što se tiče Predloga zakona o izmeni Zakona o Vladi, ovde je bilo mnogo reči o tome i na tome je naročito insistirala DS, a to je neki vid spinovanja javnosti, oni su sada prestali da plaše narod time da Aleksandar Vučić navodno hoće da izazove rat, da zarati sa celim svetom, da nije za EU itd, itd, pa pošto više ne mogu da plaše narod time, sada su se dosetili nečeg drugog – hajde da plašimo narod time da Aleksandar Vučić hoće da postane diktator. Kako to dokazujemo? Dokazujemo tako što na svakoj mogućoj televiziji u Srbiji slobodno možemo da kažemo da je Aleksandar Vučić diktator. Kažite mi koja je to država na svetu koja je diktatorska a da svako kome padne na pamet kaže za budućeg predsednika Vlade da je diktator? Ja za takvu diktatorsku državu i za takav diktatorski režim nisam čuo.
Šta hoće SNS? Srpska napredna stranka hoće ono što je rekao narod na izborima 16. marta – hoćemo jakog predsednika Vlade, hoćemo čoveka koji može da rešava probleme u Srbiji. Zato smo pristupili izmenama Zakona o Vladi. Zato omogućavamo budućem predsedniku Vlade da formira savete, i to ne u obliku agencija, kao što je rekao gospodin Stefanović, nego u obliku odnosno u formi kvalitetnih i stručnih ljudi koji će zahvaljujući svom bogatom znanju, iskustvu koje je stečeno godinama, da pomognu predsedniku Vlade, da pomognu Vladi da reši nagomilane probleme sa kojima se Srbija suočava.
Mi smo imali veliki problem u proteklih nekoliko godina što smo imali, nemojte mi uzeti za zlo ako upotrebim jednu tešku reč, ali pomalo fiktivne predsednike Vlade. Nemojte mi reći da je Mirko Cvetković bio pravi i autentični predsednik Vlade. Na papiru da, ali, on tu Vladu nije vodio kako je on hteo. Sadašnja Vlada – pomalo neuobičajena situacija. Predsednik Vlade je predsednik stranke koja nije najjača stranka u parlamentu, a potpredsednik mu je čovek koji vodi najjaču partiju u državi. To takođe nije baš uobičajena parlamentarna praksa.
Posle izbora 16. marta, Srbija će konačno da se vrati dobro oprobanim receptima iz dobro uređenih parlamentarnih država. Onaj ko ima najjaču partiju, treba da vodi Vladu i nama je potreban snažan i jak predsednik Vlade, ne da bi bio diktator, ne da bi bio tiranin, nego da bi slušajući savete onih koji o nekim stvarima znaju i više od njega, mogao da rešava probleme sa kojima se Srbija suočava. I zbog toga će SNS da podrži i Predlog zakona o ministarstvima i Predlog zakona o izmenama Zakona o Vladi. I mi čekamo nedelju i Aleksandra Vučića, ali ne da bismo ga pitali zašto nije rešio probleme koje smo mi napravili, nego da bismo mu pružili podršku u onome što radi, da bi i naša deca i naše porodice, kao što je rekao gospodin Dušan Petrović, koji je takođe živeo u Srbiji, živeli u narednom periodu mnogo bolje i mnogo srećnije nego što žive danas.
